РПЦ: Хришћани - жртве верске нетолеранције

[Оља]

ИЗ МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ УПУЋЕНА КРИТИКА НА РАЧУН НЕЗАИНТЕРЕСОВАНОСТИ ЗАПАДНИХ ЗЕМАЉА ЗА СТРАДАЊЕ ХРИШЋАНА У ЕГИПТУ

Објављено од стране

Светигора на 1. новембар 2011.

МОСКВА, 1. новембра – Из Московске Патријаршије упућена је критика на рачун западних земаља због њихове неспремности да заштите египатске Копте.

„Упркос ескалацији насиља над египатским хришћанима, које је без преседана, ни једна од земаља Запада није примјенила притисак на привремену војну управу ове земље, нити запријетила економским санкцијама“, казао је предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, у свом говору на Универзтитету швајцарског града Лугана, гдје је примио почасни докторат.

По ријечима митрополита Илариона, снимци, који су потресли читав свијет, на којима војна возила „разбијају миран протест Копта и пуцају на ненаоружан народ, остају ван поља интересовања политичара“.

„Није направљена ни одговарајућа процјена говора египатског министра безбиједности, који пориче употребу оружја против Копта, нити се појавила информација о фалсификовању броја мртвих и карактеру повреда. Цркве имају право да питају владе својих земаља: До када овако? Зашто је овим земљама важнији економски интерес од живота невиних људи који су убијени само зато што вјерују у Христа?“, казао је Митрополит.

Он је увјерен да се Хришћанство, без обзира на подјеле, данас мора ујединити „у заштити свое браће и сестара, који страдају у разним крајевима“.

„Ако се то не деси, још више ћемо изгубити кредибилитет у очима свијета. С друге стране, ако заштитимо своје по вјери, ојачаћемо своју позицију, бићемо уједињенији, а тиме и ближи једни другима“, нагласио је владика.

Дотакавши се теме секуларизације Запада, он је напоменуо да пред хришћанима данас стоји „неодложан и наизглед неостварив задатак извођења савремене, тзв. пост-хришћанске цивилизације из кризе“.

„Хришћанске Цркве, у првом реду Православна и Римокатоличка, као и древне источне Цркве, требале би да се састану и уједине снаге. Неопходно је да створимо заједницу Цркава апостолске традиције, да би заједно разматрали проблеме и изазове савременог свијета“, сматра митрополит Иларион.

По његовом мишљењу, требало би оформити и „заједничку неформалну информативну структуру која би обезбјеђивала свјеже и поуздане информације о догађајима који су од пресудног значаја за будућност Цркве и свијета“. •

[Дејан]

Начелник Одељења за спољне односе Синода Руске Православне Цркве Митрополит Иларион (Алфејев) изнео је податке према којима су хришћани највеће жртве верске нетолеранције.

“Према подацима невладине организације Помоћ Цркви у невољи (Aid To The Church In Need), 75 од 100 убијених жртава верске нетрпељивости у последњих неколико година јесу хришћани”, изјавио је Митрополит у интервјуу објављеном у дневном листу Известия.

Митрополит је истакао да у већини држава у којима се врши прогон хришћани живе вековима, “па чак и у оним временима у којима су локални политички режими себе отворено декларисали за радикалније од нама савремених.”

“Данас, када су се све државе обавезале да ће штитити људска права, одлив хришћана из појединих земаља се увећао. Верујем да је то доказ неуспеха модерне светске политике о верским слободама и недостатка интересовања за верско образовање”.

Према речима Његовог Високопреосвештенства, веома често хришћани су жртве политичких промашаја Западне дипломатије.

“Ситуација у Ираку је веома тешка. Према неким извештајима, половина од 1,4 милиона хришћанске популације напустило је ту земљу од 2003. године. Без намере да оцењујем политичку ситуацију у Ираку пре НАТО интервенције, напомињем да ондашњи хришћани нису били физички истребљивани. Страна војна инвазија учинила је многе хришћане таоцима несмотрених НАТО акција”, изјавио је Митрополит Иларион.

IZVOR

[Оља]

Хришћанство у нестајању

Т

17.11.2011,

© Flickr.com/owyzzz/cc-by-nc-sa 3.0

Прогон хришћана који се данас може видети у многим земљама задобија забрињавајуће размере. Према подацима организације за заштиту људских права Open Doors, присталице Христовог учења су најбројнија група жртава прогона због религијских разлога: прогањано је преко сто милиона верника.

Редовни годишњи извештај Open Doors насловљен је управо тако, „Мученици 2001. године – књига о прогону хришћана данас“. У најраширеније случајеве прогона спада религијска дискриминација: изгубљени посао, смештај, могућност за наставак школовања, окупљања ради молитве, одбијање изградње храма и регистрације религијске организације. Постоје и суровији примери прогона, на пример хапшење због религијских убеђења, малтретирање, па чак и убиство.

Међу земљама у којима је прогон хришћана постао обична стварност у извештају се наводе Еритреја, Нигерија, Индија, Малезија, земље Магреба и блискоисточни регион.

У Руској православној цркви (РПЦ) више година се говори о епохи другог прогона хришћана у данашњем свету. О потреби да се очувају хришћани и хришћанство патријарх Кирил је разговарао са шефовима блискоисочних држава, Либана и Сирије, за време своје скорашње посете (12-15. новембар). РПЦ је још 2009. предложила ОУН да се у међународну правну употребу заједно с терминима расизам и антисемитизам уведе појам хришћанофобије. Јер, прогон због религијске припадности не одвија се само у земљама где су хришћани мањина, него чак и у земљама које су историјски биле прохришћанске, каже поглавар Одсека за спољне црквене везе РПЦ митрополит Волоколамски Иларион.

Постоје снаге, како у политичком свету, тако и у јавној свести, које покушавају да код Европљана потру сећање на њихову хришћанску историју, дугу две хиљаде година. На пример у Великој Британији, која је вероватно на првом месту међу западним земљама кад је политичка коректност у питању, данас нећете наћи у продаји божићне честитке. Био је један случај када је жени запосленој у британској авио компанији забрањено да носи крст. Хришћански симболи се протерују из школа, наводно да не би вређали осећања припадника других религија или атеиста.

По мишљењу представника РПЦ један од разлога је напуштање хришћанских моралних вредности и покушај да се исти замене неким новим моралним нормама. Велику улогу у ескалирању несугласица између конфесија данас игра и политичка заједница, која то ради како би остварила властите циљеве. Одличан пример је ситуација на Косову, где је одвајање покрајине од Србије довело и до дестабилизације религијске ситуације у региону.

У мају 2011. године на седници Светог Синода РПЦ донет је посебан документ којим је Руска црква осудила процес прогона хришћана и предложила да се заједнички израде мере за борбу против хришћанофобије.

Неопходно је сместа организовати систем за заштиту хришћана од прогона. Пре свега треба да се створе системи за информисање који ће вршити мониторинг злочина због религијске мржње, каже митрополит Иларион. Такође је потребна међурелигијска консолидација и солидарност.

Експерти су сигурни да, ако се данас не заустави жалосни феномен хришћанофобије, у будућности неко би о хришћанима могао сазнати само из уџбеника историје, а 21. век ће постати не само крај хришћанске историје, већ и крај целокупне цивилиза

[Оља]

Патријарх Московски Кирил упутио изразе саучешћа предсједнику Нигерије

17четвртакнов 2011Posted by radiosvetigora i

Свјатјејши патријарх Московски и све Русије Кирил упутио је изразе саучешћа предсједнику Нигерије Гудлаку Џонатану поводом трагичне смрти више од сто грађана ове земље у серији терористичких напада извршених над недужним хришћанским цивилима.

Његовом превасходству господину Гудлаку Џонатану, предсједнику Нигерије

Ваше превасходство, уважени господине Предсједниче!

Прошле седмице екстремисти су извршили низ терористичких напада над хтишћанским становништвом Нигерије. Нажалост, насиље против хришћана у овој земљи траје већ дуго времена, односећи људске животе, наносећи бол и страдање. Поводом трагичне смрти више од сто грађана Републике, молим Вас да пренесете моје искрено саучешће ожалошћеним породицама пострадалих.

Позивам Вас да урадите све што можете да зауставите талас насиља против хришћана Ваше земље.

У ове дане жалости усрдно се молим свемилостивом Господу да заустави непријатељство и утврди мир у нигеријској земљи и утјеши оне који су изгубили своје ближње.

Са саучешћем,

+КИРИЛ,

Патријарх Московски и све Русије

[Оља]

Положај хришћана у северној Африци и на Блиском истоку

20недељанов 2011

Posted by radiosvetigora

р

Државе Блиског истока и северне Африке већ током дужег времена потресају бројни политичке побуне, револуције и промене друштвеног система. Захтеви за сменом ауторитарних режима и настојања за већом демократизацијом тамошњих друштава уливали су наду да ће доћи до већег поштовања људских права за све.

Напротив, хаотична ситуација довела је до све учесталијих напада на мањинско хришћанско становнишво. Та подручја су до појаве ислама била испуњена већинским хришћанским становништвом. Данас су места попут Антиохије, Александрије, Константинопоља, Ефеса, па и самог Јерусалима и Свете Земље, насељена нехришћанским, углавном муслиманским живљем. Са жаљењем се мора констатовати да број хришћана у земљама попут Египта, Либана, Палестине и Ирака драстично опада. Права хришћанске мањине су веома угрожена и хришћани су врло често на мети напада исламских фундаменталиста. Блиски исток, као колевка хришћанства, у опасности је да у потпуности остане без хришћанског становништва.

ЕГИПАТ

Александрија је древни центар хришћанства. Све до 8. века њено становништво је било већински хришћанско. Данас хришћани чине од 5-10% укупне популације Александрије. Реч је о Коптима, којих у Египту има око осам милиона и који се сматрају староседеоцима и потомцима древних Египћана, насупрот већинском арапском, исламском становништву. Коптска православна црква, тј. коптски православни патријархат Александрије и целе Африке, чији је поглавар папа и патријарх Шенуда III, најзаступљенија је и најбројнија хришћанска црква у Египту. Поред ње постоји и (Грчка) православна Александрисјка Патријаршија која броји око 40.000 верника.

Врло мали број Копта припада Коптској католичкој цркви или различитим протестантским црквеним заједницама попут Коптске евангеличке цркве. Познато је да Коптска православна црква спада у ред тзв. „оријенталних“ православних цркава које нису прихватиле одлуке Васељенског сабора у Халкидону 451. године, па се та црква још назива и дохалкидонском.

Положај коптских хришћана данас је веома тежак. Јачање исламског фундаментализма доводи до све бројнијих напада на Копте и коптске цркве. Сами Копти тврде да се њихов положај погоршао после 1952. године и Насерове панарапске политике. Према неким проценама, у последњих годину дана око 70 Копта је убијено, а број повређених и рањених у различитим терористичким нападима или међусобним сукобима муслимана и Копта износи преко 600 људи. Последњи овакав догађај десио се у ноћи између 8. и 9. октобра 2011. године, када је у демонстрацијама због паљења цркве у селу Меринаб у Асвану, убијено 24 људи. Коптска црква је своје вернике позвала на тродневни пост у знак протеста против суровог поступања владе. Цркве су врло често мете напада Молотовљевим коктелима или су разаране бомбама. Један од најстаријих хришћанских народа на свету подвргнут је честом и суровом терору од стране екстремних муслимана.

ИРАК

Данашњи Ирак је, такође, веома значајан хришћански и библијски центар. Ова област је настањена једном од најстаријих хришћанских заједница на свету. Реч је о Асирцима, који припадају несторијанској Асирској цркви од Истока. Поред те цркве постоје још и Халдејска католичка црква, Сиријска православна црква (монофизитска), Сиријска католичка црква, Јерменска апостолска црква, Јерменска католичка црква и бројне друге.

Укупна хришћанска популација у Ираку до 2003. године достизала је готово милион и по људи. После инвазије на Ирак и пада режима Садам Хусеина положај хришћана се веома погоршава. Хришћански епископи, свештеници, верници и цркве честа су мета бомбашких напада иза којих неретко стоје исламски фундаменталисти и Ал Каида. Године 2009. убијено је 46 хришћана у једном нападу на катедралу Сиријске католичке цркву у Багдаду. А према подацима удружења „Кришчн фридом интернешнал“ од 2003. године до данас убијено је око 2000 хришћана. Све је то довело до великог егзодуса ирачких хришћана у друге земље (најчешће и Либан или Сирију), тако да се њихов број у Ираку драстично смањио и износи око 400.000. Бројне државе попут САД, Русије, Француске и Ватикана протестовале су против насиља над недужним цивилима у Ираку.

ИРАН

У Ирану живи око 300.000 хришћана, углавном Асираца и Јермена. Иако према иранском уставу имају заштићен статус, хришћани су често изложени дискриминацији и прогону. Честа су хапшења хришћана и спаљивања Јеванђеља (илустрације ради, марта 2011. године је спаљен велики број примерака Јеванђеља на персијском језику). Ширење хришћанства се у овој земљи сматра претњом, а за прелазак из ислама у хришћанство следи смртна казна. Према појединим подацима, од 1979. године до данас убијено је осам хришћана.

ПАЛЕСТИНА

На простору под контролом палестинске самоуправе број хришћана је готово симболичан и они представљају мањину у односу на већинску популацију исламске вере. Према подацима Јерусалимског центра за јавне послове, у источном Јерусалиму живи око 12.500 хиљада хришћана, док на простору Западне обале живи око 35.000, а Газе око 3.000 хришћана. Ова популација доживљава своје опадање, које није узроковано само тешком економском и војном ситуацијом. Палестинска самуоправа не чини много да побољша положај ових људи. Напротив, чести су инциденти и напади на хришћане и њихове цркве, што доводи до све веће емиграције у друге државе.

ТУРСКА

У данашњем Истанбулу (Констанитинопољу) налази се седиште Васељенске Патријаршије, центра источног хришћанства. Међутим, број хришћана свих конфесија у овој земљи не прелази 1%. Турски секуларни устав гарантује слободу вероисповести, али су хришћани ипак дискриминисани. Нису ретка убиства свештеника и напади на вернике. Турски националисти често демонстрирају испред седишта Васељенске Патријаршије. Европска унија и САД често су опомињале Турску да без поштовања верских слобода нема ни грађанског друштва ни демократије, али без успеха.

ЛИБАН

Грађански рат у Либану, који је трајао готово петнаест година, довео је до тога да хришћанско становништво у тој земљи не буде више већинско. У Либану постоје различите хришћанске конфесије, слично бројним другим земљама у региону. Маронитска црква (која је у заједници са Римском црквом од 12. века) је најбројнија и Маронити чине 22% либанског становништва. Друга је православна Антиохијска Патријаршија са 5%, а потом следе Сиријска православна црква (монофизитска), Мелкитска гркокатоличка црква, Јерменска апостолска црква, Асирска црква истока итд. Либан је двадесетих година имао око 84% хришћанског становништва свих конфесија, док данас тај број износи око 40%.

САУДИЈСКА АРАБИЈА

Положај хришћана у Саудијској Арабији сличан је положају хришћана у Римском царству. Једина дозвољена религија у Саудијској Арабије јесте ислам. У тој земљи не постоје легалне цркве, већ се хришћани окупљају тајно и по кућама. Због ношења видљивих хришћанских обележја попут крста, икона или поседовања Библије догађају се хапшења. Хришћанима је забрањен приступ и у исламским светим местима Меки и Медини. Ни један грађанин Саудијске Арабије званично није хришћанин. Највећи број хришћана су страни радници и њихов број износи око милион и по, углавном римокатолика.

ЛИБИЈА

У Либији живи преко 100.000 хришћана – највише Копта, римокатолика и православних. Однос хришћана и муслимана је релативно миран. Ипак, постоје рестрикције према хришћанима у погледу проповедања вере. За време рата у Либији, у августу 2011. године опљачкана je православна Црква Светог Георгија из 17. века. Из цркве су, према речима Митрополита Александријске патријаршије Теофилакта, однете бројне драгоцености, попут старих Јеванђеља и кивота са моштима Светог Георгија донетог са Свете Горе.

СИРИЈА

Попут других арапских земаља, и данашњу Сирију потресају политички немири који односе велики број људских живота. Сирија је земља са 10% хришћанског становништва. Слично Либану, и у Сирији постоји мноштво различитих хришћанских цркава и конфесија. Постоји верска толеранција, коју владајућа елита настоји да одржи. Мањинско становништво страхује од евентуалног јачања исламског фундаментализма и револуције која би довела до хаоса и страдања хришћанске мањине сличних размера попут оног у Ираку или Египту.

КАТАР

Постоје примери арапских исламских земаља где постоје знакови толеранције према хришћанима. Такав је случај са Катаром, државом која је доживела економски бум и у којој живи око 300 000 хришћана. Катарски емир шеик Хамид бин Калифа ал Тхани даровао је земљиште католичкој заједници за изградњу цркве посвећене Богородици која је освећена 2009. године. Ипак, црква споља нема крст, као ни торањ ни звоник – јер је то у супротности са тзв. дхими законима који хришћанима забрањују показивање својих обележја.

СЛИЧНОСТ ИЗМЕЂУ КИМ И БЛИСКОГ ИСТОКА

Српски православни живаљ данас на Косову и Метохији доживљава тешке тренутке, попут хришћана на Блиском истоку или у северној Африци. На том подручју данас живи веома мали број православних Срба, иако је њихов број вековима уназад био далеко већи. Сведоци смо прогона једног народа, затирања његовог идентитета, рушења и паљења цркава и манастира старих по неколико векова. Степен толеранције већинског албанског муслиманског становништва на Косову и Метохији је врло низак када су у питању православни Срби. Догађаји на Косову и Метохији указују на велике сличности са догађајима на оним просторима где се налазе значајни хришћански центри. Пећка патријаршија дели друштвену и политички судбину Александријске, Антиохијске, Јерусалимске и Константинопољске Патријаршије, а православни народ страда као и хришћани Блиског истока и северне Африке. Прогони хришћана не престају ни у 21. веку.

Владимир Марјановић

Извор: Православље

[Оља]

[Оља]

У Москви одржана међународна конференција посвећена проблему дискриминације и прогона хришћана

02 петак дец 2011

Posted by radiosvetigora

Од 30. новембра до 1. децембра у сали московског хотела Даниловскаја одржана је конференција на тему „Слобода вјероисповијести: Проблем дискриминације и прогона хришћана“. У отварању конференције учествовали су предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, представник Ватикана, архиепископ Едвин Јозеф Ендер и представник предсједништва ОЕБС-а за борбу против расизма, ксенофобије и дискриминације према хришћанима и припадницима других вјероисповијести, г. Масимо Интровиње.

Иницијатор овог догађаја била је Руска Православна Црква, у сарадњи са Хришћанским међуконфесионалним комитетом, Добротворним фондом светог Григорија Богослова и Међународном добротворном организацијом „Помоћ цркви у нужди“.

У раду форума учествовали су представници Александријске, Антиохијске, Јерусалимске и Српске патријаршије, Кипарске и Грчке архиепископије, такође и представници Римокатоличке цркве, Маронитске цркве, Јерменске апостолске цркве, Асирске источне цркве, Исламске и Јеврејске заједнице и представници међународних, међухришћанских, међурелигиозних и друштвених организација.

Наводећи податке које је обезбиједио представник ОЕБС-а, г. Интровиње, митрополит Иларион је подсјетио учеснике да сваких пет минута један хришћанин страда за своју вјеру, а да сваке године у међувјерским конфликтима 105 000 хришћана умре насилном смрћу. Владика је подвукао неопходност препознавања очевидне чињенице: Хришћани су најпрогоњенија вјерска заједница на свијету.

Међу земљама у којима је прогон хришћана највећи, он је навео Египат, Либију, Тунис, Алжир, Ирак, Пакистан, Авганистан, Сјеверни Судан, Нигерију, Еритреју, Сомалију, Саудијску Арабију, Малдиве, Бангладеш, Малезију, Индонезију, Филипине, Мијанмар, Лаос и Индију.

Митрополит је истакао да су прогону у овим земљама подвргнути не само хришћани, већ и припадници других вјерских мањина, додавши да власти појединих земаља пуно раде на успостављању хармоничних међувјерских односа.

Он је посебно примјетио историјску улогу европских земаља и Русије у заштити хришћанских мањина, истакавши да се, ипак, у Европи већ дуги низ година заташкава проблем прогона хришћана. „Европски политичари, покретани духом политичке коректности, много су говорили о недопустивости анти-семитизма, исламофобије и других пројава вјерске и националне нетрпељивости, заобилазећи тему дискриминације хришћана“, казао је владика.

По његовом мишљењу, предстојећи свеправославни сабор такође би требао да дефинише став о прогону хришћана у разним областима свијета.

[Оља]

Спасити хришћанство у свету

1.12.2011

Photo: RIA Novosti

Савремено хришћанство се налази у великој опасности. Прогони следбеника Христовог учења, који се данас масовно одвијају у земљама Блиског Истока, Северне и Јужне Африке и Југоисточне Азије могу довести до потпуног нестанка хришћанских цивилизација. До овог закључка дошли су учесници на међународној конференцији „Слобода вероисповести: проблем дискриминације и прогањања хришћана“ у Москви. На форуму, чије организовање је покренула Руска Православна Црква (РПЦ) учествују лидери православних, католичких и протестантских заједница, представници јудаизма и ислама, стручњаци и познаваоци религије из Русије, земаља ближег и даљег иностранства.

Око 100 милиона хришћана је данас подвргнуто прогонима, на хиљаде их гине у верским конфликтима. Највећи број прогона је забележен у земљама Африке и Блиског Истока, каже председник Оделења за спољне црквене везе РПЦ митрополит Иларион.

После свргавања Гадафијевог режима и доласка на власт Прелазног националног савета Либија је постала место одакле се активно истерују хришћани. По информацијама правобранитељске организације Open Doors, 75 процената хришћана је већ напустило земљу. До револуције је Тунис био познат по томе што је влада пропагирала принцип верске толеранције. А одмах после револуције хришћани су почели да се подвргавају нападима. Почео је процес заузимања хришћанских храмова и њихово претварање у џамије.

Сличне жалосне слике хришћанофобије данас се могу видети и у Египту, одакле стално стижу вести о новим жртвама међу хришћанима, и у Ираку. Сурови напади верника свакодневно се дешавају у Алжиру, Судану, Нигерији, Сомалији, Пакистану, Авганистану, Саудовској Арабији, Малезији, Индонезији, Индији и на Филипинима.

Главни узроци антихришћанске кампање не крију се само у томе што је међународна заједница изгубила хришћанске коренове, већ и у процесу европске секуларизације – кад светске власти покушавају да потисну религију из друштвеног живота. Тенденција да се религија сматра непотребним делом људског бића је опасна, уверен је представник Ватикана надбискуп Јозеф Ендер.

Предрасуде кад су хришћани у питању данас се све чешће могу видети у европским земљама и то веома брине Свету столицу. Јер, ограничавајући слободу вероисповести, Европљани самим тим слабе светско хришћанство и стварају потребну климу за прогањање хришћана у целом свету. Прогони верника су тесно повезани с удаљавањем Европљана од хришћанских коренова.

Међу другим разлозима све веће хришћанофобије наведени су: јачање улоге исламског радикализма, агресивно мисионарство секташа, извртање хришћанских канона. Велику улогу у активизацији прогона имала је и политичка заједница, сматра председник Извршног комитета руске асоцијације исламске слоге муфтија Мухаммедгали Хузин.

У ствари, данас се могу видети две слике, које настају у свету верских односа. То су муслиманско-јеврејски и муслиманско-хришћански конфликт. Од ових конфликата, које иницирају стране, треће силе, на добитку је секуларизовано потрошачко друштво које на томе зарађује баснословна средства.

Стварање информационих структура, које стално истражују све случајеве тлачења хришћана, обраћање националним и међународним судовима за заштиту права верника – представља само мали део потребних делотворних мера за спречавање хришћанофобије у свету. Учесници конференције у Москви су уверени да данас није потребно само ујединити напоре представника свих религија и конфесија, већ и активизирати међукултурни дијалог, ангажовати за решавање проблема политички естаблишмент разних држава.

Глас Русије

[Оља]

Представници СПЦ на Међународној конференцији о правима и страдању хришћана у Москви

08 четвртак дец 2011

Posted by radiosvetigora

Представници Српске Православне Цркве на међународној конференцији о слободи вере и прогону хришћана, одржаној у Москви од 30. новембра до 2. децембра 2011. год.

У организацији Московске Патријаршије од 30 новембра. до 2. децембра у хотелу Далиловскаја поред древног Даниловског манастира у Москви одржана је међународна конференција „Слобода вере: проблем дискриминације и прогона хришћана“. Конференцијом су председавали Митрополит Иларион Волоколамски, председавајући одела за спољне односе Московске Патријаршије, Надбискуп Едвин Јозеф Ендер, представник Ватикана и г. Масимо Интровиње, представник ОЕБС-а за борбу против расизма, ксенофобије и дискриминације против хришћана и припадника других религија.Међу учесницима конференције били су представници Православних Патријаршија Александрије, Антиохије, Јерусалима и Србије, Православних Цркава Кипра и Грчке, Римокатоличке, Маронитске, Јерменске и Асирске цркве Истока као и представници муслиманске и јеврејске заједнице и међународних међухришћанских и међурелигијских организација. Учесници ове конференције су у свом заједничком саопштењу осудили насиље и дискриминацију против хришћана и разговарали о непосредним мерама које треба предузети како би се заштитили верници.

Конференција је започела обраћањем домаћина, Митрополита Волоколамског Илариона. Митрополит Иларион је пред учеснике конференције изнео веома исцрпан извештај о угрожености верских слобода и права хришћана првенствено у већински муслиманским земљама. Председавајући одела за спољне односе Московске Патријаршије подсетио је учеснике конференције да сваких пет минута по један хришћанин страда због своје вере и да сваке године 105.000 хришћана изгуби живот у међуверским конфликтима сваке године. Митрополит Иларион је истакнуо неопходност да се призна једноставна чињеница да су хришћани најугроженија верска заједница на свету. Он је посебно указао на тешку ситуацију у којој живе хришћани у Египту, Либији, Тунису, Алжиру, Ираку, Пакистану, Северном Судану, Нигерији, Еритреји, Сомалији, Саудијској Арабији, Бангладешу, Мелезији, Индонезији, Филипинима, Лаосу и Индији, као земљама где су хришћани највише прогањани због својих верских убеђења.

Митрополит Волоколамски је нарочито указао на историјску улогу европских земаља и Русије у заштити хришћанских мањина. Он је нагласио да се проблем прогона хришћана већ годинама прикрива у Европи. „Европски политичари, мотивисани духом политичке коректности, много су говорили о неприхватљивости антисемитизма, исламофобије и другим изразима верске и етничке нетолеранције, али су често прелазили ћутке преко страдања хришћана“.

Учесници конференције су у појединачним иступањима и дискусији констатовали да постоје све чешће појаве христијанофобије у свету и подржали су саопштење Синода Руске Православне Цркве од 30. маја 2011. године поводом насиља против хришћана у Египту од 11. октобра 2011. године. Они су такође подржали настојања међународних организација које се баве питањима права хришћана укључујући Резолуцију Европског Парламента о ситуацији хришћана у контексту слободе религије као и саопштење ОЕБС-а са конференције у Риму 21. септембра 2011. год. о превенцији и реаговању на инциденте мржње и злочине против хришћана.

Нарочита пажња је указана на положај хришћана у већински муслиманским државама Северне Африке и Блиског Истока у контексту тзв. „арапског пролећа“. Констатовано је да је да су револуције у Тунису, Либији и Египту с падом ауторитативних режима довеле на власт и поборнике радикалног ислама што је већ увелико погоршало верска права хришћанске мањине, нарочито Копта који су неретко изложени отвореном прогону и страдању и то од стране државних институција и војске. Представници исламске заједнице из Русије и Турске указали су да Ислам у свом аутентичном учењу не подржава мржњу према хришћанима и Јеврејима и осудили су све покушаје угрожавања верских права хришћана, изразивши истовремено и забринутост због јачања исламофобије у појединим већински хришћанским земљама.

Другог дана конференције учесници су се састали са првојерархом Руске Православне Цркве, Његовом Светошћу Патријархом Московским и Руским Кирилом у свечаној сали у комплексу саборног храма Христа Спаса у центру Москве. Патријарх Кирил је изразио своју солидарност са хришћанским заједницама чији припадници страдају као жртве насиља и дискриминације. Заједнички је подржана идеја да се у циљу јачања мира и толеранције међу припадницима традиционалних религија развија међуверски дијалог како би се унапредили међусуседски односи и избегла злоупотреба вере у идеолошке сврхе. Такође је овом приликом упућен јавни апел да се развију ефикасни механизми за заштите хришћана и хришћанских заједница које су изложене прогону или им је ускраћено право на њихов верски живот и рад. Сарадња треба да укључи и размену информација о положају хришћана, материјалну и правну помоћ угроженим и формирање међународног тела за праћење дискриминације против хришћана и пружање помоћи угроженим.

На конференцији у Москви Српску Православну Цркву су с благословом Св. Архијерејског Синода и Епископа Рашко-призренског Теодосија представљали архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани и монах Нифонт Цвејанов, сабрат Дечанског манастира. Након конференције Дечански монаси су били још три дана гости архимандрита Тихона Шевкунова, настојатеља Сретењског манастира у Москви са којим су разговарали о потреби и начинима помоћи за српски народ на Косову и Метохији. Поред посете Тројице-Сергијевој лаври, где су се сусрели и са српским студентима који тамо студирају, и поклоњења светињама Москве, архимандрит Сава и монах Нифонт су на празник Ваведења Пресвете Богородице учествовали у Светој Литургији коју је Патријарх Кирил са архијерејима и свештенством служио у Донском манастиру у Москви. У сусрету са представницима Срспске Православне Цркве, Патријарх Кирил је нагласио да Руска Црква помно прати ситуацију на Косову и Метохији и да је молитвено и на сваки други начин спремна да помогне хришћанима на овом простору. Поред сусрета са Патријархом Кирилом архимандрит Сава и монах Нифонт имали су и краћи сусрет са Митрополитом Волоколамским Иларионом који је већ два пута посетио Косово и Метохију и боравио у манастиру Високи Дечани.

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]