Parada

[Mironosica]

Педерску?

ne znam ,valjda ce da nam kaze Nebojsa86

[Mironosica]

Pa zato i zove Albance da tuku Srbe po Beogradu.. Voli Albance više nego Srbe. što se ne preseli u Tiranu, ili u Zagreb, ako mu u Srbiji ne valja?

Self-hate-Serbs, a filmovi i ostalo su im samopljuvački.. Tužno je samo što ih državne institucije u tome podržavaju i finansiraju.

jel si ti gledao film ili pises eto da bi nesto napisao ?

[Mironosica]

FILM/TV | PONEDELJAK 7.11.2011

“Parada“ preskače “Montevideo“?

IZVOR: TANJUG

Film Srđana Dragojevića "Parada" u prvoj nedelji prikazivanja u domaćim bioskopima videlo je više od 38.000 gledalaca, saopštio je distributer "Cinefest".

Tweet

Početak distribucije "Parade" je, kako je naveo "Cinefest", po gledanosti u prvoj sedmici veoma sličan startu filma "Montevideo, Bog te video", za koji je Dragojević napisao scenario, a koji je do kraja distribucije u Srbiji videlo 515.595 gledalaca.

"Parada" je premijerno prikazana 31. oktobra u Sava centru, a film je na repertoaru bioskopa u Beogradu i Novom Sadu. Uskoro stiže i u bioskope širom Srbije i regiona, a prvo gostovanje imaće 10. novembra u Banjaluci.

Producent filma Biljana Prvanović je povodom uspešnog starta "Parade" izjavila da se trogodišnji trud da se ovaj film snimi "isplatio na najlepši mogući način".

Ona je izrazila očekivanje da će Ministarstvo prosvete podržati ideju novinara da "Parada", kao film koji govori o ljubavi i toleranciji među ljudima, dobije preporuku da srednjoškolci u Srbiji mogu organizovano da vide "Paradu" i upoznaju se sa temom filma koji predlaže dijalog i nenasilnu komunikaciju.

Dragojević je zahvalio publici i istakao da je očekivao da će film biti gledan, ali ne u ovoj meri.

On je dodao da nije imao nameru da pravi samo komercijalan, već film za koji smatra da je ovom društvu potreban, prvenstveno mladima, jer promoviše pozitivan model ponašanja.

"Verovao sam, tokom pisanja i snimanja ''Parade'' da će se pozitivna energija i ljubav sa kojom smo ga snimali ''zadržati'' na filmskoj traci. Imao sam nameru da napravim dobrodušan film i, ako sam nekoga njime uvredio, neka mi oprosti", izjavio je reditelj povodom odličnog starta svog novog ostvarenja.

Film prati grupu gej aktivista koji pokušavaju da organizuju "Paradu ponosa" u Beogradu. Kada policija odbije da obezbeđuje skup, oni se obraćaju Limunu, vlasniku agencije za obezbeđenje i ratnom veteranu, koji odlučuje da "ekipu" formira u regionu.

Glavne uloge tumače Nikola Kojo, Miloš Samolov, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski.

[Okomi]

Овај филм може да прође као лака забава ако се занемари некакав примарни циљ овог филма. Ако је постојао.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-recenzije/52683-Parada-samo-marketinki-potez.html

По реакцијама стр8ера у мом окружењу примећујем да их је филм натерао да размисле о реалној дискриминацији коју трпе геј људи.

Неће сигурно неки хомофоб после филма да се замисли и да каже: "Ох, не, зашто ја мрзим педере?".

Мада мислим да заиста можe да допринесе развијању здравог става према целој причи макар код младих људи (поготово образованих).

[зеленизуб]

Нисам сигуран да је "novo ostvarenjе Srđana Dragojevića" остало без "специјалног ефекта", бар судећи по филмском плакату којим су "бомбардовани" медији задњих десетак дана...."Филм за анале !"... "Пожурите пре хулигана !"...

[Таша]

Nemam vremena da citam sve postove, a zanima me moze li se negde na netu pogledati film ?

[Mironosica]

ne znam :-

[Mironosica]

VIŠE OD 150.000 GLEDAOCA ZA TRI NEDELJE U BIOSKOPIMA

Proslavljen neočekivani uspeh filma "Parada" FOTO

M. Radović | 24. 11. 2011. - 00:19h | Komentara: 41

BEOGRAD - Film “Parada” Srđana Dragojevića pogledalo je 150.000 gledalaca i tim povodom sinoć je u centru “BalaŠević” u Rakovici priređena prava žurka. Veći deo glumačke ekipe, ljubitelja filma i novinara uživao je u druženju uz koktel i bogato posluženje.

Ekipa Dragojevićevog filma "Parada"

- Zaista nisam očekivao ovakav rezultat. “Parada” nije pravljena da bude opŠte prihvaćen film, a postala je to. Meni je jako drago zbog toga. Sada su u planu razna gostovanja i tome se takođe veoma radujemo - rekao je Dragojević.

Glumci, među kojima Nikola Kojo, MiloŠ Samolov, Kristina Popović ljubazno su odgovarali na pitanja, izgleda i sami iznenađeni odjekom i uspehom koji je ovaj film postigao, tim pre Što se bavi tematikom koja u Srbiji, a i u okruženju, izaziva brojne kontroverze.

“Parada” i “Montevideo, Bog te video!”, primećeno je sinoć, dva su filma u poslednje vreme koji su “otvorili zatvorene bioskope u Srbiji” i omogućili da ljudi koji se bave prikazivačkom delatnoŠću ipak žive od svog rada.

Dragojević je napomenuo kako je ovo ostvarenje do sada imalo i veoma uspeŠna “otvaranja” u Banjaluci i Podgorici, gde je na redovnom repertoaru, a tek slede druženja ekipe s publikom u Kragujevcu, Subotici, Jagodini, Inđiji, Boru, Majdanpeku, Čačku i drugim gradovima koji joŠ imaju bioskope.

Slede i neka inostrana gostovanja poput Skoplja, Rijeke, Splita, Osijeka, Ljubljane.

• 
  
• 
  
• 
  

[Margareta]

Teško da se može pogledati film na netu, ja sam ga našla na hard disku nekog lika koji je doneo mom dečku komp na servis, i ruku na srce, iskopirala ga. Meni je film super, u smislu komedije, jer naiskrenije mislim da je to i bio cilj- da se malo posprdaju sa aktuelnim temama ovih dana. U svakom slučaju je bolji od Srpskog filma (koji ja nisam gledala, i nema ni potrebe) i šišanja (koje sam, nažalost, odgledala )

[Mironosica]

“Parada” za osobe sa oštećenim sluhom

Ekipa filma “Parada” objavila je da od ove nedelje, u bioskopu “šumadija” (Turgenjevljeva 6) na Banovom brdu, osobe sa oštećenim sluhom mogu da pogledaju film sa srpskim titlom.

Producent filma, koji je u tri nedelje prikazivanja imao 150.000 gledalaca, Biljana Prvanović, izjavila je da je ovo “simboličan i veoma važan gest, pošto je u filmu ‘Parada‘ reč o neophodnosti da se komunicira i da se samo komunikacijom ljudi mogu približiti jedni drugima i prevazići razlike i predrasude”.

“Došao sam na ovu ideju kada mi se prodavačica u prodavnici u susedstvu požalila kako bi njena ćerka volela da vidi film u bioskopu ali nije u stanju jer ima oštećen sluh. Bila je zaista srećna kada sam joj, posle nedelju dana, javio da je zahvaljujući njoj i njenoj ćerki ova ideja već realizovana”, rekao je scenarista i reditelj Srđan Dragojević.

U Srbiji živi 50.000 osoba sa oštećenim sluhom a između sedam i deset hiljada u Beogradu. Ovo je prvi put da naši sugrađani sa ovim invaliditetom imaju priliku da u bioskopu pogledaju domaći film.

[Јаков.]

Ajde neka lepa duša puna piratskog ponosa da prosledi na pp neki link za skidanje filma...

Greota da se se ne overi. Ovo nije vreme za bioskope... hladno je za izlazak.

[draganzzz]

Културна политика

Плакат за филм „Парада“, или сви плагијати Срђана Драгојевића

Божидар Маслаћ петак, 04. новембар 2011.

Гледајући трејлер за нови филм Срђана Драгојевића „Парада“, нисам добио жељу да погледам овај филм, али је у мом духу остао веома непријатан утисак изазван просташтвом рекламног плаката за исти који својом референцијом на једно од највећих уметничких дела људске историје у мени изазива само згражавање. У исто време плакатом се вређају и моја национална осећања.

Да је просташтво, недостатак доброг укуса и неоригиналност у уској вези са опусом Срђана Драгојевића, може се видети и из наставака култног филма „Ми нисмо анђели“ који обилују простачким речником и хумором који у тој концентрацији није својствен ни најсировијим припадницима друштва. Трећи део филма „Ми нисмо анђели“ покушао сам да одгледам, али је филм и поред високог техничког квалитета, који одликује новија Драгојевићева остварења, једноставно незанимљив. Други део комерцијално успешне трилогије „Ми нисмо анђели“ јесте, као што је познато, школски пример значења речи плагијат. Како сам амерички филм „Изван контроле“ (1989) имао прилике да гледам деведесетих година, када сам касније погледао Драгојевићеву копију, био сам шокиран чињеницом да су прекопиране читаве сцене, а не само заплет.

Међутим, највеће изненађење у вези са овом трилогијом сам доживео нешто касније. Једном приликом сам разговарао о домаћим филмовима са великим познаваоцем ове уметности. Изразио сам своје мишљење да је штета што је други део филма „Ми нисмо анђели“ плагијат, с обзиром на оригиналност првог дела. Поменути господин ми је указао на то да се варам и да је први део плагијат једног француског филма чији назив нисам запамтио. С тим господином нисам у контакту, па тај навод не могу поткрепити, али се надам да то може учинити неки од читалаца овог текста. Ако је ово истина, може се приметити једна константа у Драгојевићевом опусу, а то је неоригиналност.

Иако као сценариста потписује сва три дела трилогије, први део је изгледа плагијат, други сигурно, а трећи, најлошији наставак је стварно Драгојевићев.

„Лепа села лепо горе“ је настао по истинитом догађају које је у часопису „Дуга“у виду чланка објавио новинар Вања Булић. Булићев чланак је много занимљивији од филма и како сам најпре читао чланак, а затим гледао филм, био сам помало разочаран филмом. Дакле, Драгојевић је екранизовао нешто проверено, па у овом класику деведесетих и поред техничког квалитета, који Драгојевићеви филмови несумњиво поседују, опет нема оригиналности. „Свети Ђорђе убија аждаху“ јесте слабашан филм (мада морам да истакнем одличну глуму Лазара Ристовског) и поред тога што је настао на основу истоимене популарне позоришне представе Душана Ковачевића.

Када се узме у обзир каква фантастична дела седме уметности су настала на основу дела овог писца, онда се ово Драгојевићево остварење може сматрати великим неуспехом. Неки од најбољих домаћих филмова свих времена попут „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Балкански шпијун“, „Сабирни центар“ настали на бази Ковачевићевог књижевног опуса сведоче о овој чињеници. Поред Драгојевићевог остварења једини режисер који није постигао велики успех у екранизовању дела Душана Ковачевића је сам Душан Ковачевић. Иако изузетан књижевник, показао се као просечан режисер у свом филмском првенцу „Професионалац“.

Једини успешан филм Срђана Драгојевића на који полаже сва права је „Ране“ настао као ангажовани филм против режима Слободана Милошевића.

Е сад, зашто је било важно указати на неоригиналност и склоност ка просташтву и неукусу у Драгојевићевом опусу? Па, зато што плакат за филм „Парада“ не одудара од тих тенденција. Иако можда није сам Драгојевић аутор овог плаката (ипак га је Драгојевић одобрио), овај је у складу са духовним карактеристикама режисера а то су неоригиналност и просташтво. Неоригиналност се види у томе што се уместо нечег новог за филмски плакат узима једно од највећих дела уметности уопште- „Стварање Адама“. Микеланђелово дело највећу вредност поседује управо у оригиналности којим је представљена библијска тема човековог стварања. Ова тема је, иначе, већ коришћена у Србији за кампању побољшања услова живота за животиње „Бео-зоо врта“ у којој се додирују човекова и мајмунска рука. Иако неоригинално, ипак веома дирљиво и хумано.

Сада због плаката за филм „Парада“ када помислим на Микеланђелово дело, мени лично омиљено дело сликарства уопште, не могу да избацим из главе ову Драгојевићеву простоту. Овај интелектуални радник је постао модерни културни вандал коме ништа није свето и својим просташтвом загађује духовни простор других људи.

Оно што је иронија у вези са свим поменутим је чињеница да је највеће дело најзначајнијег уметника хомосексуалца духовно оскрнављено у име заштите ЛГБТ популације. Мени лично су сумњиви Драгојевићеви мотиви поводом његовог уметничко-политичког ангажмана у вези са заштитом права сексуалних мањина. Човек који је, поред осталог, градио каријеру на критици Милошевићевог режима је постао члан СПС-а који и даље баштини личност и дело Слободана Милошевића.

До сад сам се бавио скрнављењем светског културног наслеђа, а сада ћу се укратко осврнути на вређање мог националног достојанства. На плакату једна рука показује симбол мушког полног органа другој руци која има три раширена прста, што је постао неформални српски симбол. Како да се осећам поводом тога, с обзиром на то да сам Србин и то у Србији, а ово је филм српске филмске елите? Увређено и немоћно. Жао ми је што немам новца (последица вођства српске политичке елите) да узмем адвоката, платим таксе и тужим ауторе плаката због претрпљеног душевног бола. Разумем што морам да трпим неправде и увреде нанесене мом народу од стране великих сила, али ми најтеже падају увреде такозване српске „Елите“. Политичка „елита“ нас је учинила сиромашним, а једнако корумпирана интелектуална „елита“ филмских радника нас унижава продукцијом остварења у којима можемо да гледамо зле Србе и добре Западњаке („Људски зоо“ 2009, (играју српски глумци), „Шишање“ 2010 ( Приказано енглеским парламентарцима да виде какво зло постоји у Србији), „Како су ме украли Немци“ 2011 (добар Немац и много злих Срба различитих политичких опредељења) итд.).

Зашто не сниме неки филм о заштити ратних злочинаца несрпског порекла, о систематском кршењу људских права на Космету, држави коју су створили и за њу су одговорни Западњаци, о масовним гробницама, делу западњачких штићеника у Либији - на пример „Сирт једна прича“, о томе да НАТО пилоти убице цивила никоме не одговарају? Или бар о томе какво сиромаштво постоји као директан производ домаћих политичара, рецимо могао би такође да се зове - „Шишање“ јер нас третирају као стадо оваца које треба искористити, или о томе како се спољни дуг претворио од девет милијарди евра на почетку мандата ове владе у 14 милијарди на крају ове године, или причу о просечном младом човеку који хоће да нађе добар посао, а нема везу, или о предузетнику који није повезан са политичарима који мора да плати обавезе држави, а држава му дугује и онда заврши на улици и почне да дилује нешто. Наравно, такве филмове наши филмски радници не снимају, и то из једног једноставног разлога - за то нико неће да их плати.

http://www.nspm.rs/k...vandalizam.html

[Crveni Baron]

Jel' taj Dragojevic napravio nesto sto je izaslo van granica balkanske provincije?

Ili nije kadar za takvo sta?

[Јаков.]

Zašto se svako poziva da da svoju ocenu o filmu. Možda kod nas postoje 2 ili 3 kritičara koja su zaista merodavna, koji su ljudi školovani na filmu, i koji svakako znaju zašto nešto od toga kažu. Dinko Tucaković, Nebojša Pajkić i Dimitrije Vojinov. Dok nije umro, i Ranko Munitić je bio među njima. Ostali su pristalice ili nekog žanra ili nekog autora, te su njihove kritike često neprofesionalne.

Ima jedna karakteristična stvar za većinu ne-profesionalnih kritičara, a to je da svi šilje svoja pera i jezike na srpskom (domaćem) filmu. Nijedan film ne valja, nijedan reditelj nije dobar, uvek se iza svakog filma krije neka skrivena poruka.

Ma ljudi hajte molim vas. Nije Dragojević, Leni Rifenštal, niti Srbija, Hitlerov Rajh.

Ajde da se zapitamo šta je zapravo uloga filma?

Da naučI? (može biti, ali ne pričamo o takvim filmovima. To su obično dokumentarci ili neke slične produkcije)

Da pošalje poruku? (može biti, al ne mora značiti)

Da zabavi čoveka i da ga odvede u svet snova? (DA)

Nijedan film Srđana Dragojevića nije istinit, i samo je njegova realizacija određene teme. Ni "Rane" nisu realne. Ni "Lepa sela...". Ni "Aždaja..."

Svi ti filmovi su u sebi imali dozu autentičnosti i realnosti, ali su daleko od toga da prikazuju stanje onakvo kakvo je bilo. Mogu da približe ali ne i da služe kao dokument.

Da su igrani filmovi dokumenti, što ne bi bilo koji tužitelj iz Haga, podneo kao dokaz neki od filmova (srpske produkcije) - Vukovar jedna priča, Kaži zašto me ostavi, Bumerang, Točkovi, Mehanizam, Rane, Lepa sela... i rekao... "Eto vam gospodo, to su ti zločesti srbi. Evo kako oni to rade i šta rade".

Posmatrajmo ovaj film (PARADA) pre svega kao bilo koji igrani film, bez ikakve masonsko-antisrpsko-engleske teorije zavere.

[Crveni Baron]

Pa lepi Sico, kada bi onaj srednji prst ciljao u njusku nekog masona-antisrbina-engleza mogla bi i proci tvoja teorija. Ovako tesko.