Спаси животе ДОНИРАЈ ОРГАНЕ!

[Владан]

http://urednik.slobo...odules/DnnForge - NewsArticles/ImageHandler.ashx?Width=468&Height=468&HomeDirectory=/Portals/0/Images/2009-11-23/Split&FileName=DONORSKA_KARTICA1-240508.jpg&q=1

Митови и истине о донирању органа

1. Богати и познати људи имају предност на листи чекања и приоритет приликом додељивања органа

Национални систем листе чекања је створен да би осигурао расподелу органа на основу ткивне пододарности, крвне групе, ургентности и телесне конструкције примаоца, као и дужине чекања на листи за трансплантацију. Експлантације и трансплантације изводи засебан тим лекара, чиме је могућност злоупотреба још више смањена. Дистрибуција органа и одређивање примаоца не зависе од материјалног стања и друштвеног статуса. Када је пацијент стављен на листу чекања за трансплантацију органа оно што се стварно рачуна је озбиљност болести, време чекања, подударност ткива, крвна група и друге медицинске информације...


2. Дешава се да се људи пробуде из мождане смрти

Мождана смрт није кома. Мождана смрт је клиничка и правна дефиниција смрти и јавља се као последица велике и неповратне повреде мозга и можданог система. Као последица повреде, упркос свим медицинским напорима, мозак отиче и спречава сопствени доток крви. Без крвотока, а самим тим и без снадбевања кисеоником, мождана ткива одумиру великом брзином. Животне функције (дисање и рад срца), могу бити продужене механичким уређајима неколико сати или дана, али не дуготрајно. Лекари утврђују мождану смрт, стриктним неуролошким тестом, којим потврђују да нема мождане активности као и да је доток крви у мозак прекинут, а мождане ћелије неповратно уништене. Пошто не постоји могућност да мозак икада више функционише, пацијент се проглашава мождано мртвим.


3. Ја сам стар и превише болестан да будем донор органа

Теоретски свако без обзира на узраст, расу, пол итд. може бити потенцијални донор органа и ткива, па чак и особе са више хроничних обољења. Један донор може потенцијално да спаси или побољша квалитет живота више од 25 особа. Медицинско стање органа, у тренутку смрти, одређује који органи и ткива могу бити пресађени. Регистровани су случајеви да су донори били и преко 100 година стари. Због тога без обзира на доба и медицинску историју, свако може бити потенцијални донор органа и ткива.

4. Имам слаб вид и зато не могу да будем донор рожњаче

Нетачно. Могуће је трансплантовати рожњачу од особе са слабим видом, јер сама рожњача није узрок кратковидости, односно далековидости.

5. Лекари се неће трудити да ми спасу живот како би ми узели органе

Приоритет број 1 сваког лекара је да спаси живот. Донирање органа и ткива се може узети у обзир тек у случају мождане смрти, која је неповратна и дефинитивна. Доктори који раде у трансплантационом тиму су одвојени од доктора из ургентног одељења и доктора који утврђују мождану смрт. На крају, у случају мождане смрти, породица или ближњи преминулог одлучује о томе да ли ће органи бити донирани или не, а не доктори.

6. Довољно је поседовање донорске картице да би у случају мождане смрти били донор органа и ткива

Увек и неизоставно се тражи сагласност породице преминулог. Доктори се консултују, са члановима породице преминулог, иако је поседовао донорску картицу и тек након сагласности породице приступају даљем процесу пресађивања. Зато је веома важно да својим ближњима саопштите своју жељу да желите да будете донор органа и ткива, како би били сигурни да ће они ту жељу и испоштовати.

7. Довољно је да своју жељу, да желим да будем донор органа и ткива, саопштим у свом тестаменту

До тренутка када се ваш тестамент буде прочитао, биће прекасно да би ваши органи били трансплантовани. Зато се региструјте као добровољни донор органа и ткива и саопштите своју жељу својој породици. Уколико је ваша породица упозната са вашом жељом да будете донор органа и ткива, већа је вероватноћа да ће дати сагласност докторима. Међутим, исто тако је важно да и ви знате ставове и жеље, чланова важе породице, поводом донирања органа и ткива.

8. Не желим да моја породица сноси додатне трошкове настале услед донирања органа

Не постоје додатни трошкови за породицу донора, као ни надокнада за дониране органе, а продаја органа је строго забрањена ЗАКОНОМ.

9. Донирање органа нагрђује и унакажава тело

Донирање органа не нагрђује тело покојника и не одлаже сахрану. Органи се експлантују хируршким захватом, тело покојника се третира са пажњом и достојанством и могућа је чак сахрана са отвореним ковчегом.

10. Особа која добије орган, са органом добија и мисли и осећања донора

Мисли и сећање су меморисани у мозгу. Иако звучи интересантно, да се другим органима могу преносити осећања и сећање на друге особе, ипак то спада у домен фикције.

11. Донорску картицу могу добити само лично у трансплантационом центру

Да бисте добили донорску картицу довољно је само да позовете неки од доле наведених телефонских бројева, оставите своје податке и даља комуникација се врши поштом. Пријављивање за донорску картицу узима само мало Вашег времена.

Донорска картица

На овим телефонима можете да се информишете о донорству и да наручите донорску картицу на кућну адресу:


011 367 07 84 - Војно Медицинска Академија Београд - од 8ч до 20ч

021 520 141 - Донорски Центар Нови Сад - од 8ч до 14ч

018 4530 856 - Клинички Центар Ниш - од 8ч до 14ч

0800 111 800 - бесплатан позив са територије Србије - нон-стоп (аутомат)

ИЗВОР: ДОНОРХЕРОЈ.орг

БУДИМО ЉУДИ

[Владан]

Органе даје 60.000 грађана

Три центра издају донорске картице, све више целих породица. Трансплантацију бубрега чека 900, а јетре до 70 људи

СВОЈЕ органе, у случају мождане смрти, завештало је више од 60.000 становника. Али, да би се омасовио програм трансплантације, Србији треба бар милион донора.

У нашим клиничким центрима и ВМА раде се једино трансплантације бубрега и јетре, а на органе се чека годинама. Др Даница Михајловић, директор Управе за биомедицину, примећује да се у последње време повећава и број власника донорских картица, и што је још значајније, број породица које дају сагласност да се узму органи њихових најближих у стању мождане смрти.

Бубрег, према званичној евиденцији, чека око 900 људи, а јетру, према неким проценама стручњака од 50 до 70 људи. Колико је кандидата за пресађивање срца, панкреаса или плућа нико не зна. У Војномедицинској академији кажу да се спремају за прву трансплантацију панкреаса, а годинама се већ у јавном здравству најављује оживљавање програма пресађивања срца, који је покренут 1996. године и после само неколико трансплантација прекинут 2000. године.

- Органе је од 2002. године, када је покренута акција, у нашем центру завештало око 50.000 људи - каже пуковник др Зоран Ковачевић, начелник Клинике за нефрологију ВМА. - Охрабрује, међутим, чињеница да се три-четири пута повећао број породица које у случају мождане смрти дају сагласност да се узму органи донора.

У КЦ Војводине и КЦ Ниш подељено је још око 10.000 донорских картица.

И даље смо на зачељу Европе по броју донора. Док западна Европа и Америка годишње имају 35 донора на милион становника, Србија има тек пет-шест, што је пет пута мање него у Словенији или Хрватској.

ПРЕСАЂЕНО 1.500 БУБРЕГА

За 36 година, колико је прошло од прве трансплантације у Србији, пресађено је више од 1.500 бубрега, највише, око 850 у Клиничком центру Србије. Већина тих трансплантација рађена је са органом узетим од сродника. Прошле године пресађено је 28 бубрега кадавера (особа у стању мождане смрти), што је више него икада до тада. Сама трансплантација бубрега код нас је четири пута јефтинија него у свету, где кошта 65.000 евра.

НОВОСТИ

[Владан]

Постоји ли неко међу нама да би се одлучио да донира органе?! Мислим да се нама као хришћанима да кажем обичним смртницима пружа могућност да спасимо људски живот, зар не би требали масовно постајати донатори? јако би ме радовало када би се  већина нас (српског друштав у глобалу) одлучило на овакав вид хуманости и  оваквог вида љубави према ближњима.

Баш  малоприје на кафици са комшиницом споменем ову тему (иначе виша мед. сестра ) њен одговор ме шокирао. Она као медицинар, особа која је положила Хипократову заклетву каже: "најбоље да ћу пристати да ме режу ко свињу а и што да неко када ја умрем продаје и зарађује на мојим органима", први дио њеног одговора ме саблазнио, разочарала ме као професионалац за други би само рекао "српска посла"...

шта ви мислите да ли је ко од вас (нас) спреман да буде донатор и да тиме некада некоме спаси живот и донесе радост?!

[Boba]

I ja i  suprug imamo donatorsku karticu   vec 4 g i nista nam ne fali. Mislim  da  nama,kao Hriscanima takve stvari treba da budu potpuno normalne.Kao sto ne razmisljam da li kad dam prosjaku gde ce te pare zavrsiti tako ne zeli da razmisljam gde ce zavrsiti moji organi.

[Владан]

I ja i  suprug imamo donatorsku karticu   vec 4 g i nista nam ne fali. Mislim  da  nama,kao Hriscanima takve stvari treba da budu potpuno normalne.Kao sto ne razmisljam da li kad dam prosjaku gde ce te pare zavrsiti tako ne zeli da razmisljam gde ce zavrsiti moji organi.

свака вам част bendoff bendoff

али ипак мислим да треба знати да ће органи завршити у сваком случају особи којој су потребни и ми ту завршавамо а сваки онај ко буде злоупотребљавао јадан не зна да ће доћи онај дан од којег не може побјећи никако и да ће "ПЛАТУ СВОЈУ ДОБИТИ"...

Јоше једном  bendoff prstgore

[Владан]

 

Свештеници донирају органе

28. феб 2011

Подстакнути примером епископа шабачког Лаврентија, првог свештеникa СПЦ који је потписао донорску картицу и завештао органе, 35 свештеника шабачке епархије одлучило да завешта органе.

Са само три године, Анастасија је већи део детињства провела у болници. На дијализу иде сваке ноћи и чека трансплантацију бубрега и јетре. Њено име се, већ две године, налази на приоритетној листи болнице у Лиону, али позива нема.

"Много је напорно, много је тешко. Као што је рекла наша професорка на дијализи, да иде свако јутро у посластичарницу на исте колаче, баш би јој досадило. Јетра јој је направила проблем, имала је неки поремећај оксилата у јетри, па је јетра упропастила и бубреге", каже Анастасијина мајка Милена Ждеро.

Власник донорске картице, ђакон Сава Ждеро, каже да док му се ћерка није разболела, није ни размишљао о значају даривања органа. Каже да у народу има много недоумица о томе и да нас брине што не знамо коме иде орган, да ли ће га добити богати који могу да плате, као и трговина органима.

"Сматрам за своју обавезу да причам о томе, да људе разуверим. У нашем народу има много паганског односа према телу. Ја сам од нашег владике Лаврентија чуо слоган из Шпаније, када је римокатоличка црква подржала трансплантацију органа: 'Оставите органе на земљи, нису вам потребни на небу'. У једној реченици је апсолутно речено све", истиче ђакон Сава.

Примером епископа шабачког Лаврентија, првог свештеникa Српске православне црке који је потписао донорску картицу и завештао органе, кренуло је и свештенство шабачке епархије.

Донорске картице је потписало 35 свештеникa, чиме су се прикључили кампањи "Продужи живот".

Свештеник Илија Митрић каже да је цела мисија цркве, заправо, продужење живота у вечности. "Сада имамо прилику да помогнемо неком да продужи живот и овде на земљи", каже отац Илија.

Све цркве и традиционалне верске заједнице у Србији подржавају завештање органа, али искључиво ради очувања људских живота и као вид доброчинства.

Картицу, на којој пише да желите да завештате и дарујете органе, и да у случају смрти они могу користити за лечење других људи, ускоро ће потписати и вероучитељи у шабачком крају.

РТС

[PACTKO]

Надам се да ће моји органи некада некоме да спасу живот.

И мој супруг и ја имамо донорску картицу (и ништа нам не фали, што рече Боба).

[Владан]

ево и Његова Светост Патријарх Иринеј подржао је  акције донирања органа, назвавши то "постхумним доброчинством"  

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,13317.msg415208/topicseen.html#msg415208

[Boba]

0205_whistling

[Владан]

"Жртва за нови живот"

На спортским играма у Вуковару окупили су се људи који живе захваљујући трансплантацији. Из Хрватске, која је у 2010. години била међу прве три земље по броју донора и трансплантација, поручују да је за развијање програма пресађивања органа потребна сарадња лекара, пацијената и Министарства здравља.

Број донора у Хрватској је пре шест година износио само четири донора на милион становника, док се прошле године тај број повећао на 29. Хрватска је 2010. године била међу прве три земље у свету по броју трансплантација и давалаца органа.

Хрватски медији ових дана преносе чудесну причу о храбрости и љубави. Тридесетчетворогодишња Петра је имала ретку болест крвних судова. Знала је да ће, ако затрудни, највероватније умрети, али се није двоумила.

Током трудноће имала је мождани удар, помоћу апарата одржавали су је у животу и после 65 дана родила је Милу. Два дана после порођаја, породица је одлучила да искључи апарате и испуни још једну Петрину жељу - даровали су њене органе.

У Вуковару, на спортским играма, окупили су се сви они који живе захваљујући људима као што је Петра, да уз дружење покажу да мале ствари доносе срећу.

Дражен Земун живи са новим срцем скоро три године и каже да се осећа добро. Бави се планинарењем, што никада пре није радио, а последњи излет му је, како каже, био на Велебит, што је осам-девет сати хода.

Јурица Естер, који је добио нови бубрег рекао је да су за скуп у Вуковару одабране спортске игре, јер је то најбољи начин за ресоцијализацију у друштво. "Да покажемо да можемо да се бавимо спортом, радимо и доприносимо", каже Естер.

Гордана Филиповић живи са новом јетром, а орган је добила из Немачке. Филиповићева каже да се захваљујући трансплантацији њен живот није угасио у 50. години.

Тридесетчетворогодишњи Дејан Плавчић одлучио је пре четири године да дарује бубрег свом ујаку.

"Наиђете на разне коментаре, 90 одсто људи ми је рекло 'Свака част на храбрости, на добром делу које си учинио', али има људи који су скептични, јер нису довољно упознати са трансплантацијама", каже Плавчић и додаје да, на пример, у БиХ медији мало простора дају тој теми.

Хрвати поручују да је за развијање програма трансплантације потребно да нам том пројекту буду уједињени лекари, пацијенти, они чији су животи продужени и челни људи у Министарству здравља.

"Ако цените живот, покрените се, направите нешто, предузмите нешто, јер јако пуно људи чека на пресађивање органа, њима треба ваша помоћ, помоћ јавности, сваког појединца", каже Тања Ватз из Хрватске удруге трансплантираних.

На овим спортским играма није било представника Србије, али их у Хрватској очекују наредне године у августу, када се у Загребу одржавају Европске игре трансплантираних особа.

РТС

[NinaD]

prstgore

[mikael_pasa]

pozdrav svima...od jednog clana foruma sam dobio zalbu.kaze covek da sam nesto ovde prisvajao,prekrajao...prebacivao u podforume i ko zna sta jos...nisam ovde bio dugo,pa nemam pojma o cemu se radi...pa,ako bin neko bio ljubazan da me prosvetli...bio bih zahvalan

[Margareta]

Donorsku karticu imam. Takođe sam, otkad sam punoletna, davala krv što sam češće mogla. I u ponedeljak ću- fakultet organizuje akciju, i jedva čekam

[R.Žiskar]

Имам донаторску картицу.

Не свиђа ми се чињеница да се упркос учлањењу консултује породица. Постоји могућност да породица не пристане из неких својих разлога што је очигледно кршење воље донатора. Како само пунолетна лица могу да буду донатори органа, а по закону пунолетна лица су одговорна за своје поступке, сматрам ово претераном мером.

[александар живаљев]

Tribina Bioetičkog društva Srbije (21.03. понедељак, Дом омладине, 19-21) ’KAKAV ZAKON O TRANSPLANTACIJI NAM TREBA?’ biće posvećena razmatranju predloga izmene Zakona o transplantaciji organa koji se bazira na konceptu pretpostavljene saglasnosti. O medicinskim, etičkim, religijskim, kulturološkim aspektima ovog koncepta govoriće eminentni stručnjaci koji se ovom kompleksnom tematikom bave u svom višedecenijskom radu.

Напомена А.Ж.: НИЈЕСАМ ЗНАО ДА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА УЗ ПОТВРДУ О МОЖДАНОЈ, ТРАЖИ И ПОТВРДУ О СРЧАНОЈ СМРТИ (OДНОСНО ДОНИРАЊЕ СРЦА САМО EX CADAVERE). НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ДИВНИ КОЛЕГА, ДР ПЕТАР ДАБИЋ РАЗЈАСНИТИ ОВАЈ СТАВ.

Teme i govornici:

DOSADAŠNjE INICIJATIVE BDS, TMS, SOBIRS I prof. dr D. Šćepanovića U VEZI SA Zakonom o transplantaciji (ZOT)
Prof. dr Zoran Todorović, dr sc. klinički farmakolog, doc. dr Sandra Radenović, sociolog

KAKAV ZAKON O TRANSPLANTACIJI NAM TREBA?
Prof. dr Dušan Šćepanović, hirurg, master Menadžmenta u zdravstvu, pacijent sa transplantiranim srcem u 10. godini posle transplantacije srca

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I ZAVEŠTANjE ORGANA I TRANSPLANTACIJA: KAKO DO PODRŠKE?
Po Blagoslovu Njegove Svetosti Đakon Dr Petar Dabić, mr sc kardiolog

ELEKTRONSKI REGISTAR DONORA I KANDIDATA (ERDK): SUŠTINA PRAVEDNE ALOKACIJE ORGANA
Ass. dr Saša Borović, mr sc. kardiohirurg i transplantacioni hirurg
Ass. dipl. ing. Vladan Borović, IT ekspert
Prof. dr Dušan Šćepanović, hirurg, master Menadžmenta u zdravstvu

Prof. Dr Dušan Šćepanović se aktivno uključio u promociju transplantacije i pokrenuo niz inicijativa još od marta 2007, samo par meseci posle transplantacije srca koja mu je uradjena u LKH Graz. Od tada samostalno, a od 2013. kao počasni član Bioetičkog društva Srbije (BDS) i zajedno sa BDS i Transplantacionom mrežom Srbije (TMS) čiji je predsednik, u kontinuitetu promoviše zaveštanje organa i transplantaciju.

Ovo je 4. tribina o transplantaciji organa koju u Domu omladine Beograda organizuje Bioetičko društvo Srbije. Dosadašnje tribine održane su: 21.04.2013. god. (prof. dr Slobodan Savić, dr med. Vuk Aleksić), 21.09.2013. god. (prof. dr Dušan Šćepanović) i 24.12.2013. god. (prof. dr Dušan Šćepanović) javna tribina pod nazivom "Šta treba izmeniti u Zakonu o transplantaciji?” Na predlog prof. dr Šćepanovića, 29.07.2014. godine, Transplantaciona mreža Srbije (TMS) i BDS šalju ZVANIČNU INICIJATIVU za izmenu Zakona o transplantaciji (ZOT) Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Identičnu inicijativu prof. dr Šćepanović je poslao Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije u 13.02.2015. god. Inicijativu su podržali i TMS i BDS, a od oktobra 2015. godine i Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije (SOBIRS), kao najšira i najmnogobrojnija organizacija bolesnika na hemodijalizi i transplantiranih pacijenata koja je organizovala tribinu održanu 09.10.2015. godine u Domu omladine Beograda pod nazivom „Transplanatcija organa u Srbiji danas“.

Ističemo činjenicu da je iz Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije, prof. dr Šćepanović dobio POTVRDU da je INICIJATIVA BDS ZVANIČNO PRIMLjENA i da ćemo kao predlagači blagovremeno biti obavešteni kada ćemo biti pozvani da Odboru predstavimo detalje i značaj našeg predloga. Naše aktivnosti su i dalje izuzetno česte i sadržajne i nema medija u kome nismo objasnili zašto je neophodno što pre promeniti ZOT i organizaciju transplantacije organa (OTx). Povodom niza napisa u štampi oko inicijativa za promenu ZOT i nedovoljno jasno datih objašnjenja i razloga, BDS se oglasilo zvaničnim saopštenjem za javnost (link BDS na sajtu Medicinskog fakulteta BU http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/index.dot?host_id=6023).

Naša koncepcija i stavovi su izrečeni u nekoliko zvaničnih dokumenata BDS, TMS i autora: Master teza iz 2013., projekat TUTOS (Tim za unapredjenje transplantacije organa u Srbiji) pod pokroviteljstvom RFZO avgusta 2013, kao i zvanične inicijative Ministarstvu zdravlja (MZ) i Odboru za zdravlje i porodicu NSRS. Nekoliko godina pre toga u zvaničnim dopisima MZ iz jula i oktobra 2007, decembra 2008, aprila i novembra 2010, juna decembra 2011, maja 2012, više puta od marta do decembra 2013, kao i već pomenutih inicijativa 2014. i 2015. god. Ključne rešenja iz tih predloga se mogu smatrati autorskim. Nisu zaštićena Zakonom, ali jesu akademskom čestitošću i intelektualnim poštenjem.

O izmeni ZOT u smislu pretpostavljene saglasnosti (presumed consent – PC), registru non-donora, tzv. trenutnom izboru (prompt choise – PCh) govorimo i javno zastupamo već devet godina. Velika je zabluda pretpostavljenu saglasnost posmatrati kao nasilje nad slobodnom voljom jer i u ovom konceptu uvek se neko pita i neko potpisuje. U prve dve od tri mogućnosti neposredno odlučuje sam građanin: Želim da budem donor - potpisujem donorsku karticu; Ne želim da budem donor - upisujem se u registar non - donora (koji doduše tek treba da se oformi). U trećem slučaju, ako me nema ni na jednom od ova dva spiska pita se porodica sa kojom se razgovara u smislu kao da se preminuli u moždanoj smrti (MS) za života nije protivio zaveštanju organa. Višedecenijska praksa je pokazala da je pretpostavljena saglasnost varijanta ZOT daleko efikasnija bez ikakvog narušavanja slobodne volje i izbora građana. U izlaganju će biti obrazložene i dve potpuno nove vrste donorskih kartica koje pored (MS) obuhvataju i smrt srca (SS) s obzirom na to da Srpska pravoslavna crkva po svojoj doktrini dozvoljava transplantaciju srca samo ex cadavere. Kompromisno rešenje dve vrste kartica bi moglo bitno doprineti najširoj podršci za transplantaciju bubrega i split transplantaciju jetre.

Elektronski registar donora i kandidata za transplantaciju (ERDK) je originalan i u Srbiji po prvi put objavljen i predstavljen u master tezi prof. Šćepanovića iz 2013. god. Autor je dipl.ing. el. ass. Vladan Borović, IT ekspert, koji je uz neposredne i glavne instrukcije ass dr Saše Borovića i uz učešće prof. Šćepanovića izradio vrhunski softver u sklopu nedostajućeg Informacionog sistema za OTx. Softver je u potpunosti kompatibilan sa sličnim u centrali Eurotransplanta (ET) u Leidenu i zasniva se na glavnom alokacionom algoritmu po kriterijumima ET i United Network For Organ Sharing (UNOS). Obezbeđuje kompletnu ažurnost donora i potencijalnih kandidata sa svim alokacionim kriterijumima i ‘matchingom’ (ukrštanje imunoloških i ostalih karakteristika donora i primaoca) organa. Sistem je još 2013. bio ponuđen nadležnim organima (RFZO i MZ). Bez ovog sistema nema precizne liste čekanja i rang liste kandidata po broju i imunološkim i kliničkim karakteristikama, niti ispravne i poštene alokacije organa u etičkom i medicinskom smislu.