Душекорисни садржаји

[Драган άσημος :)]

"...то се и назива опитном духовношћу, наиме, да све оно што човјек у погледу вјере каже, може Светим Писмом да докаже и својим животом покаже."

 

Другачије речено, тек кад заживим у Светом Писму речено могу да проговорим.

[Ignjatije]

Пилатово питање

Свети Николај Охридски и Жички

 

Упита Пилат Исуса: „Шта је истина?“

Исус прећута, и не одговори.

Зашто Исус не одговори на питање Пилатово?

Зато што је то питање било псоатвљено погрешно.

У чему је питање Пилатово погрешно?

У томе, што је питао: „Шта је истина“, место да пита „Ко је истина?“

Да је Пилат упитао Исуса: Ко је истина, извесно би добио одговор, онако исто као што је добио одговор на питање: „Јеси ли ти цар?“

 

Истина је Ко, а не Шта.

Истина је Личност, а не ствар.

Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина.

 

Отуда, као што је погрешно питање: „Шта је истина?“, исто је тако погрешно питање: „Шта је Бог?“. То је погрешно у истој мери, као што би било погрешно питати: ко је камен, ко је вода, ко је ваздух, ко је земља, ко је огањ? Јер се само за личност каже Ко, а за ствари Шта.

Али, Пилат, Римљанин и незнабожац није умео поставити питање правилно. Ни његов Цезар, Тиберије, ни сав римски Сенат, не би га друкчије поставили. Јер цела импреија се оснивала на стварима, на множини ствари, на величини земље и богатства и простора, а не на личностима, једно скроз земаљско царство, где су ствари угушивале личност, и где је „Шта“ царовало над „Ко“.

Но, зар ћемо осуђивати само Пилата због погрешно постављеног питања? Гле, не умеју то преважно питање поставити правилно, ни многи неопагански мислиоци европски: пантеисти, материјалисти, епикурејци, окултисти и стоици.

Сви они пилатски мисле, зато се пилатски и питају, не „Ко је истина?“, него „Шта је истина?“

Они бркају факта са истином. А, зар факта нису истина?

Не. Факта, ствари, и односи ствари, јесу само символи истине, сликовно исписани у јероглифима природе. Они представљају слова, печате, знаке, наговештаје или мимику истине, али не саму истину, истина и факта односе се као писаи писанкја. Кроз шарену писанку васионску објављује се људима, као у загонетки, величанствена Личност Писца, Која и јесте Сушта и Суштаствена.

Факта су променљива и пролазна, истина е увек иста (како је дивна ова реч српска: истина!). Сав видљиви свет је пролазан, сходно учењу и религије и науке. Како би дакле могло бити истина, оно што је пролазно?

Само је Бог непролазан. Према томе, само је Бог Истина. А Бог је Личност.

Осим Бога, личности су и Анђели и људи. И они су, као личности, одређени за непролазност, као синови Бога Истинитога.

Исус није хтео одговорити на погрешно питање Пилатово, али јена другом месту, и пред другим рекао: „Ја сам Истина“.

Овом објавом учињена је прекретница у историји човечанства, прекретница пресудна за процену Бога, човека и природе. Бог је Личност, а не ствар. И човек је личност, а не ствар.

Отуда се и човеку на ставља питање „Шта?“, него „Ко?“

Универзални значај ове прекретнице добро је разумео Апостол, који је са усхићењем узвикнуо: „Старо прође, све ново настаде“. Другим речима: мрак лажи и тиранија ствари над заробљеним човеком прође, а слобода и величина личности настаде.

Ко год почне о овом озбиљно размишљати, осетиће брзо како излази из таме на светлост. И схватиће радикални преокрет, који је учинио Син Божији у поимању личности и ствари. Схватиће и небивалу борбу нашег времена између „синова светлости и синова таме“, то јест, између оних који уздижу Личност Бога и личност човека, изнад бесловесне природе и оних који теже да Личност Бога и личност човека свале на и утопе у гомили немуштих ствари, и да опет учине ствари господаром над човеком, то јест, да понове лажни експеримент римског паганизма.

И тада ће разумети божанствени значај савремених поклика.

 

Слобода човека.

Достојанство човека.

Личност изнад свега света.

Слобода народа.

Индивидуална вредност човека и народа.

 

Јер сви ови поклици и гесла имају далеко дубљи значај, него што на први поглед изгледа. Нису то гљиве које су се обдан појавиле, то су биљке, чији је корен Христос, мада то не знају неки од оних који горња гесла употребљавају.

Они мисле, да су се горња гесла појавила појавом модерне демократије. Међутим, та су гесла поечла лагано расти у хвалу од онога дана, када је Сејач рекао: „Ја сам Истина“, и када је отпочела борба у свету између „Шта“ и „Ко“.

Пре 19. векова отпочела, а у наше дане израсла се и захватила цео свет.

То су дужни знати сви хришћани света.

А да би то знали, морају претходно појмити, колико је Пилатово питање било погрешно и недостојно Христовог одговора.

[JESSY]

Јеросхимонах Серафим Вирицки

 

Љуби Ме такав какав јеси

 

Да ли си ти кадгод размишљао, сине, да Ја знам твоје невоље, твоје патње, и борбе твоје и слабости твога живота? Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје и упркос томе кажем ти: дете Моје, дај ми твоје срце и љ уби ме такав какав јеси. У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш , у одушевљењу или потиштености , у верности или неверности, љуби ме такав какав јеси.

Ја хоћу љубав твога сиромашног срца. А а ко чекаш да будеш савршен онда ме никада нећеш љубити. Ако чекаш да постанеш анђео да би се предао љубави, тад а ме никада нећеш љубити.

Ако си слаб у испуњавању својих дужности и у вежбању својих врлина, ако често падаш у оне грехе које не желиш више да чиниш, Ја ти допуштам да ме волиш. Љуби ме такав какав јеси.

 

Зар ја не бих могао из сваког зрна песка створити анђела серафим а , који зрачи чистотом, племенитошћу и љубављу ? Зар Ја нисам свемогућ? И ако се мени свиђа да занемарим ова изванредна бића и дам предност и вредност сиромашној љубави твог а срца , нисам ли Ја увек господар М оје љубави?

 

Дете моје, допусти да те волим, Ја хоћу твоје срце. Свакако, Ја ћу те временом преобразити, но данас и увек , љуби ме такав какав јеси.

 

И, Ја желим да ти ово чиниш. Ж елим да видим такође како из дубине расте љубав твоја . Ја љубим такође у теби и твоје слабости, и љубим такође љубав и сиромашних и бедних. Ја желим да из срца бедника чујем непрекидни зов : „ Господе, Исусе, ја те љуб им“.

 

Ја једино желим песму твог срца, а не желим твоју мудрост и тал е нте . Кад бих ти Ја њих дао, ти би , тако слаб, њима хранио своје самољубље! С амо је једно за мене важно : да видим како радиш са љубављу. Ја бих те могао одредити и за велике ствари , али не – ти треба да будеш бескорисни слуга. Штавише, Ја ћу ти одузети и од оног мало што имаш, јер Ја сам те створио само за љубав.  

 

Данас стојим пред вратима твога срца као просјак . Ја – Цар царева. Ја куцам и чекам, п ожури да ми отвориш. Не позивај се на своју беду. Када би ти потпуно могао схватити своје сиромаштво, ти би умро од бола.

 

И о но што би ме заболело, јесте управо то, кад а би х видео да сумњаш и губиш поверење у Мене.

Ја желим такође да мислиш на Мене сваког сата, и дању и ноћу. И желим такође да и безначајне послове обављаш из љубави према мени. Рачунам на тебе да ми дарујеш радост. И н е брини због тога што не поседујеш т акве врлине. Ја ћу ти даровати моје. Ако будеш патио, Ја ћу ти дати снагу. А а ко ми дарујеш љубав , тад а ћу ја теби дати толико много да ћеш моћи љубити далеко више него што и можеш сањати.

 

Мисли на то да ме љубиш такав какав јеси. И н ека дође шта хоће . Н е чекај да будеш свет да би ме могао љуби ти . Онда ме никада нећеш љубити. А сад , дете моје, иди , иди! ... и љуби ме такав какав јеси .

[JESSY]

Za koga čuvaš svoje ''JA'', za sebe samog?

 

Što duže čovek sedi besposlen, tim se više raslabljuje, a što više radi to postaje jači. Pored toga radom odgoni od sebe tugu, i pomaže sebi duhovno.

Ne treba se previše brinuti o komforu ...

- Starče kada kažem da mogu da radim samo nešto i da je to u domenu mojih mogućnosti, da li to govorim iz samoljublja?

- Što duže čovek sedi besposlen, tim se više raslabljuje, a što više radi to postaje jači. Pored toga radom odgoni od sebe tugu, i pomaže sebi duhovno. Cilj je da se čovek više raduje neudobnostima i teškoćama, nego komforu. Znate li kako žive na Svetoj Gori neki starci i kakvu radost pritom osećaju!

Znate kakvo samoodricanje je imao jedan starac koji je živeo na kilometar od moje kelije, visoko na gori, na strmoj litici. Siroma spuštao se četvoronoške po stazici kada je trebalo da ode do starca koji je živeo niže. Hteli su da ga uzmu u manastir da bi mogli bolje da se brinu o njemu, ali on nije pristao. Potom su svi počeli da govore: «On je u prelesti», pošto je taj starac živeo sam u keliji. Jednom je došao kod mene i ispričao mi zbog čega nije «hteo da ode u manastir».

Neko vreme u njihovoj keliji nije bilo crkve, i on je dugo nagovarao svog stara da izgradi crkvu i starac je na kraju rekao: «Dobro, hajde da je izgradimo samo ti nećeš moći da odeš sa tog mesta jer će crkva imati svog Angela-čuvara, a on se ne sme ostaviti sam». Ovaj je obećao da nikada neće napustiti keliju te su izgradili crkvicu. Kasnije se kelija u kojoj je živeo starac srušila, i on je počeo da živi u crkvi. Tamo je i spavao sedeći u stasidiji. Eto kakvo samoodricanje! Ja mu odnesem nekakvu odeću jer ništa nije imao. Još je bio bolestan – neprekidno je imao grčeve u stomaku. Jednom sam mu poslao poznatog lekara. Ovaj je pošao zajedno sa svojim prijateljem, ali su našli starca mrtvog: sedeo je u stasisiji, obavijen odeždom.

Eto kako je čovek otišao ka Gospodu! Život u surovim uslovima radi ljubavi Hristove donosi u srce Hristovo umiljenje. Božanska naslada se radja od telesnih stradanja. Sveti Oci su davali krv i primali Duha. Potom su i trudom sticali blagodat. Odrekli se od svoga «ja» i obreli ga u rukama Božijim. Osećam umiljenje kada čitam sinaksarske svete podvižnike Sinajske gore. Pet hiljada podvižnika su živeli na Sinaju, a koliko njih je bilo na Svetoj Gori!

Koliko se očeva posvetilo za hiljadu godina! A ispovednici i mučenici koliko su samo stradanja pretrpeli! A mi ropćemo na najmanju teškoću, želimo bez truda da stičemo svetost. Samoodricanje je – retkost. Čak i mi monasi ne shvatamo kakva dobra se zadobijaju trudom, i sažaljevamo se, opravdavamo i pronalazimo olakšavajuće okolnosti. Odatle i dolazi zlo.

Djavo pomaže svakom čoveku da nadje opravdanje, a godine prolaze. I zato ne treba zaboravljati na smrt. A pošto svi umiru onda se ni o telu ne treba previše brinuti, ne u tom smislu da se ono dovede do bolesti, već u tom da se ne brinemo previše o komforu. Za koga čuvaš svoje «ja» - za sebe samog?

- Starče, imam pomisao o tome da za moje brzo umaranje nije kriva samo moja telesna slabost.

- Kada bi u tebi bio Božanski oganj onda bi sve bilo drugačije.

- A kako da zadobijem taj Božanski oganj?

- Treba zaboraviti na sebe i misliti na druge.

- Čini mi se da je to teško činiti neprekidno.

 - U krajnjoj meri potrudi se da misliš i brineš o drugim toliko koliko misliš i brineš o sebi. Tako ćeš postepeno doći do toga da ćeš postati ravnodušna prema sebi, u pozitivnom smislu, i da ćeš neprekidno razmišljati o drugim. Tada će i Bog misliti o tebi, i ljudi.

Samo nemoj to da radiš da bi drugi mislili o tebi!

- Proizilazi da mene muči moje sopstveno «ja»?

- Naravno! Odbaci svoje «ja». Šta će ti ono, za koga ga čuvaš? Za sebe? Deo ljubavi koju ostavljaš za sebe, oduzimaš od svecele i bezgranične ljubavi koju treba da imaš prema drugima.

- Starče kako da odbacim svoje «ja»?

- Koliko je moguće isključi svoje «ja» iz toga što radiš, useli druge u svoje srce. To što želiš za sebe daj drugima. Daj, daj, ne razmišljajući o sebi. Što više budeš davala to ćeš više dobijati jer će ti Bog davati u izobilju Svoju blagodat i ljubav.

On će te početi silno voleti, a ti Njega, zbog toga što ćeš prestati da voliš sebe, svoje «ja» koje zahteva da ga hrane gordost i egoizam, a ne Blagodat Božija, koja duši daje sve neophodne sokove, koja menja plot božanskom izmenom i primorava čoveka da sija neveštastvenom svetlošću. Moliću se da što pre osetiš to o čemu govorim i izbaviš se od muke samoljublja.

- Starče a može biti da će se boriti sa samoljubljem, ali će u mojim delima ipak kliziti moje «ja»?

- Sve zavisi od toga kako se podvizavaš.

To što je prljavo i odvratno čovek odbacuje, ali u početku treba da shvati šta je prljavo i odvratno. Ako prema nečemu ne osetiš odvratnost nećeš ga odbaciti. Da bi se odbacio stari čovek treba osetiti odvratnost prema njemu. Na paralizovanim nogama se ne može kretati napred. Kada postoji samoodricanje Bog daje Svoju blagodat

- Starče kada razmišljam o tome kako su sveti sebe prinudjivali muči me savest I čini mi se da sebe sažaljevam.

- Kada se čovek podvizava smireni, usrdno I trezveno, prevazilazi svoje mogućnosti, tada na njega silazi višnja Božanska sila.

- Starče šta ima u vidu avva Varsonufije govoreći: “Ne traži telesnog pokoja, ako ti ga Gospod ne šalje”?

- Time hoće da kaže da ne treba sebi tražiti pokoja, udobnosti. Potrebno je pre svega samoodricanje, a za njim sleduje obilje Božanskih darova, jer kada postoji samoodricanje, tada Bog daje čoveku Svoju blagodat.

Kada u čoveku postoji duh požrtvovanosti, tada on dobija Božansku pomoć, Bog se brine o njemu. Saglasno meri požrtvovanja I molitve za bližnje čovek dobija I pomoć od Boga. Jednom kasno uveče sam išao iz manastira Stavronikita u keliju oca Tihona, koju je dovodio u red spremajući se da se tamo naseli. Na putu me je zaustavio jedan čovek. Na ledjima sam imao težak dzak, kiša je rominjala, a ja sam stajao I slušao.

Već se smrkavalo a on je I dalje neprekidno pričao. Skroz smo bili mokri I on I ja. U jednom trenu sam pomislio: “Kako ću naći svoju keliju? Noć, blato, težak put, I nemam fenjer”. Ali kako prekinuti čoveka? Pitao sam ga gde će da noćeva. Rekao je u susednoj keliji. Stajali smo tako do ponoći. Na kraju smo se oprostili. Pošao sam svojim putem, ali čim sam stupio na stazu koja vodi ka keliji, okliznuo sam se I pao u žbunje. Dzak se zakačio za grane, a podrjasnik mi je došao do vrata. Ništa se nije videlo.

Tada sam sebi rekao: “Bolje je da ostanem ovde. Pročitaću povečerje, polunoćnicu, jutrenje, I tada će se razdaniti te ću stići do kelije. A taj siromah hoće li on naći put?”. Čim sam došao do “Pomiluj me Bože po velikoj milosti Tvojoj”, neočekivano je snažna svetlost osvetlila celu jamu! Našao sam čizme I mogao da idem. Staza je bila osvetljena. Došao sam do kelije, našao ključ od brave, a on je bio tako mali I skriven duboko da ga nekad čak I danju teško nadjem. Ušao sam u crkvu upalio sva kandila. I tada je svetlost nestala – više nije bila potrebna!

Starac Pajsije Svetogorac

preuzeto sa:

http://www.pravmir.ru/article_3806.html

[JESSY]

- Što duže čovek sedi besposlen, tim se više raslabljuje, a što više radi to postaje jači.

Pored toga radom odgoni od sebe tugu

Deo ljubavi koju ostavljaš za sebe, oduzimaš od svecele i bezgranične ljubavi koju treba da imaš prema drugima.

Koliko je moguće isključi svoje «ja» iz toga što radiš, useli druge u svoje srce. To što želiš za sebe daj drugima. Daj, daj, ne razmišljajući o sebi. Što više budeš davala to ćeš više dobijati jer će ti Bog davati u izobilju Svoju blagodat i ljubav.

Kada u čoveku postoji duh požrtvovanosti, tada on dobija Božansku pomoć, Bog se brine o njemu.

[Дијана.]

http://www.youtube.com/watch?v=XS5ubgLjRZY

 

Господи помилуј ,Господи прости,
помоги мње Боже ,Крест свој донести,
Ти прошол с' љубовљу Свој тернистиј пут,
Ти нос Крест безмолвно надриваја груд.

Ти за нас распјатиј, много Ти терпјел,
за врагов молилсја, за врагов скорбјел,
ја же слаб душоју, телом также слаб,
и страстеј грјеховних ја преступниј раб.

 

Ја великиј грјешник на земном пути,

ја ропшчу, ја плачу, Господи прости,
помоги мње Боже, дај мње крепост сил,
что би свој ја страсти в сердце погасил.

Помоги мње Боже шчедроју рукој,
ниспошљи терпјење, радост и покој,
грјешник ја великиј на земном путу,
ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ, ГОСПОДИ ПРОСТИ!

[Дијана.]

[Дијана.]

[Дијана.]

[Дијана.]

[Дијана.]

[JESSY]

Не будите ”Телесни” Хришћани

 

Телесни хришћанин је стагнирајући хришћанин. Апостол Павле рекао је цркви у Коринту; ”Млеком вас напојих, а не јелом, јер још не могосте. Али ни сада не можете, пошто сте још телесни..” 1. Корин. 3, 2-3)

Иако су телесни хришћани у позицији да буду спашени, јер су крштени, они имају мало или ни мало духовног напредовања.

Веома је разочаравајуће, поготову за свештенике, посматрати хришћане, који долазе у цркву из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, при том немајући никаквог напретка у духовности, иако су можда укључени и у црквене активности или само богослужење.

Примећујете их како чине своје исте старе грехове на исти начин. Уопште не превазилазе своје уобичајене грехове, иако су по годинама долажења на богослужења, већ одавно постали пунолетни и способни да те ствари давно разреше. Али они одбијају да мисле библијски.

(Повремено упадање у грехове није телесност, јер је то саставни део сваког хришћанског живота)

Карактеристике Телесних Хришћана

Основна карактеристика је да су стагнирајући у духу.

• Телесни хришћани имају такво стање духа у ком траже да задовоље себе, а не да угоде Богу.
• Бити телесан је стање за које се свако од нас  одлучује својом вољом.

”Телесни” хришћани су особе које су развиле став непослушности. Они својевољно живе у греху, контролисани ”старим човеком”, од кога су се одрекли на крштењу, али који их још потпуно контролише – јер они тако желе. Свети Дух живи у њима, али им они не дозвољавају да расте у њима и преображава их.

Њихове основне одлике су да се још муче са основама хришћанске науке. Они се још муче да науче читати, док су њихове колеге већ дипломрале средњу школу. Разлика између телесног, стагнирајућег хришћанина и хришћанина који расте у духу, јесте да телесни хришћанин није користио време од када је решио прихватити Христову науку, да би се духовно развијао.

Телесни, стагнирајући хришћанин је као возило у застоју, због недостатка бензина. Свети Дух је увек присутан да би нам надодао снаге и мотор је потпуно у реду, али гориво на које се покреће ова машина је наша преданост и рад на духовном расту. То захтева нашу истрајност.

Ни један хришћанин не мора бити телесни, стагнирајући. Бити телесан је ствар вашег избора. Телесни хришћани би требало да се одавно хране самостално (у духовном смислу). Али они то не могу, јер су развили непослушан начин размишљања и слушају себе, не интересује их Божија Реч и Божије Заповести.

Хришћани почетници

Разлика између телесних хришћана и хришћана почетника је велика, иако се и једни и други још увек боре са основама хришћанста и тек уче да сричу и читају. Телесни хришћани су на таквом нивоу већ годинама, некад деценијама, живе у истим старим греховима, не мењајући се ни за милиметар.

Хришћани почетници су још млади у Господу и још нису у могућности да се духовно самостално хране, тако да им је неопходно да их неко други храни, преносећи им Реч Божију и Божије Поуке. Они имају ентузијазма да науче и да се мењају.

Телесни, стагнирајући хришћани немају никакву намеру да примају поуку од било кога, јер су затворени у сопствени свет послушања себи и својим судовима. Чак и ако питају за савет, немају намеру да га употребе, јер су чврсто уверени у сопствени суд.

Примери Телесних Хришћана

Библија нам даје неколицину примера телесних верника. 

Један међу таквима је био краљ Саул, Кисов син, први цар Израиља. Он је био на сигурном путу спасења душе, јер Библија каже; ”…Бог му даде друго срце.” (1. књ. Самуил. 10,9). Ипак, због своје побуне против Бога и непослушања, завршио је тако што је потражио савет од вештице – жене са врачарским духом и потом извршио самоубиство.

Цар Соломон је следећи пример цара, који је сасвим био исправан пред Богом и на путу спасења, али је касније одвратио своју главу од Господа. У почетку је био изузетан цар. Бог му се једне ноћи приказао у сну и рекао му; ”…ишти шта хоћеш да ти дам.” (1. књ. царева 3, 5). Цар Соломон је одговорио; ” Господе, Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на место Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити, ни долазити…дај, дакле, слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло.” (1. књ. царева 3, 7- 9). Али касније проналазимо у Библији; ”Али цар Соломон љубљаше многе жене туђинке..” (1. књ. царева 11,1), па је зато почео да се моли идругим ”боговима”. Када је цар Соломон почео да живи живот као телесни верник, написао је ”Књигу Проповедникову”, која говори о испразности живота.

Јаковљеви синови су живели 11 година у телесности, након што су свог брата Јосифа продали у робље.

Цар Давид је живео стању телесног верника у периоду када је учинио прељубу и убиство. Када је цар Давид хтео да прикрије свој грех, пророк Натан га је конфронтирао са злом које је учинио и објаснио му која га казна чека.

Закључак

Господ нам је дао нови живот. Када нас је Господ спасао својом жртвом на крсту, Он је то учинио да бисмо Му служили својим животима и били му послушни ради нашег добра.На нама је да тај живот поживимо смислено и служећи Њему.

 

svetatrojicaroterdam

[JESSY]

Да би ”нашао” себе, фокусирај се на Бога

 

Када је, пре 2000 година, наш Господ Исус живео на овој планети у људском телу, било је јасно да је живео са тачно одређеним циљем.

Најранија сачувана изрека коју је Исус изговорио, била је кад је имао 12 година. Рекао је; ”…мени треба бити у ономе што је Оца мојега’‘, тј. ја морам обављати Очев посао, који ми је одређен. Са 12 година је већ имао животни план испред себе! Он је био потпуно фокусиран на испуњење тог плана.  А онда, на крају свог живота, изрекао је; ”Сврши се”.

То су ознаке успешног живота!!

Желим да сви живимо успешан живот! Желим да сви дођемо до краја нашег живота и кажемо; ”Завршила/завршио сам све потребно! Употребила/употреби сам живот онако како је то Бог желео. Можда сам имала/имао климав почетак, али остатак свог живота сам живела/живео по Божијој вољи, следећи Његове Заповести. И Бог је увек и у свему био први у мом животу!”

 

Брига – атеизам на делу

Само људи који не знају за Бога живе у непрекидној бризи. Кад се човек много брине, он исказује атеизам на делу. Брига је неверовање у Бога исказано на делу! Бригом као да кажете да, у ствари, не верујете да ће Бог да се побрине за вас. Брижност је понашање духовног сирочета, које не зна за Бога као Оца, који брине о свему. 

Господ Исус је рекао у Јеванђељу по Луки (12, 29 – 31); ”..не иштите шта ћете јести и шта ћете пити и не узнемиравајте се….иштите Царство Божије и све ово ће вам се додати.” Ваш Отац зна шта вама треба. Али нека на правом месту у вашем животу буде следовање за Богом, слушање Његових Заповести, анализирање шта је по Његовој Вољи, шта не и све остало што вам треба у животу биће вам дато.

Све друге ствари у вашем животу – ваша каријера, ваше образовање, ваша пријатељства, ваше љубави, ваше финансије – све је то од Бога и све је добро. Али ако сте Хришћани, Бог је на првом месту у вашем животу! Све остало је на другом месту! Када Бога поставиш на прво и централно место, Он ће ти помоћи око свега осталог и организовати да све буде потпуно савршено за тебе и твоје духовно напредовање.

 

Како се ”пронаћи”

Да ли сте имали прилику да разговарате са људима који кажу; ”Ја само покушавам да ”нађем” себе.”

Буде ми мало тешко да кажем таквој особи да себе никада неће моћи ”пронаћи” – осим ако учине шта је Господ Исус заповедио; ”Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.” (Матеј 10, 39)

Изрека која је потпуно супротна духу данашњег времена јесте ”Не врти се све око тебе”. Наиме, у данашњем друштву све говори да се управо све врти око тебе, јер дух садашњег времена учи људе себецентричности. Све рекламе нас уче; ”Имај свој начин”, ”Ово смо створили због тебе”, ”Јер ти то заслужујеш”, ”Служај своју жеђ”…

Ипак, Бог нам објашњава да је једини могући начин да ”пронађете” себе уколико заборавите на себе и фокусирате се на Бога и Његове Заповести.

Тада нећеш само боље разумети Бога, већ ћеш боље разумети и себе.

 

svetatrojicaroterdam

[JESSY]

Радуј се Господу сва земљо! Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући….Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом. Славите Га и благосиљајте име Његово.” (Псалам 100)

Усамљеност. Депресија. Нерасположење. Неуспех. Обесхрабрење. Губитак и болест.

Шта чините, када овакве речи карактеришу ваше тренутне животне околности? Како ћете изаћи из мрачне емотивне рупе у којој сте сада, где се осећате побеђено и сасвим раслабљено?

Бог ти је понудио одговор на такве животне околности и како да ватреном брзином промениш своје животне околности. Какав је то одговор Бог дао? Па, то је веома једноставан, али темељни одговор. То је….захвалност и величање. У захвалном срцу које велича Бога лежи невероватна снага.

ОБЕСХРАБРЕНИ ЉУДИ

Када су људи обесхрабрени и емотивно поражени, последња ствар која им пада на памет и коју би чинили јесте захвалност и величање Бога. За природан земаљски ум, сасвим је смешно и сулудо захваљивати се Богу и величати Га када нам све у животу иде наопако. Али истина је да се Бог настањује у захваљивању и величањима Његове деце. (”Свети, који живиш у похвалама Израиљевим.” Псалам 22,3)

Исказујући захвалност Богу, без обзира на околности, јесте исказивање велике вере и поверења у Бога. А вера удовољава Господа.

Јер захваљивање Богу и величање, поручују нашем Господу; ”Оче, ја знам да си ти Цар створеног света и имаш контролу над свим постојећим. Знам да си добар и млостив. Знам да ме волиш. Да бих иксазао чин своје вере у Тебе, захваљујем ти и величам Те, чак и у највећим невољама и проблемима које проживљавам, јер ја верујем да ћеш све ове невоље саставити део по део мени на добробит и успех, баш онако како си и обећао”.

ПРОБАЈ И ВИДИ

Зато вас сада охрабрујем и подстачињем да преузмете изазов и ставите Реч Божију на дело у свом животу. Сваког јутра, поднева и вечери захваљујте се Богу и Његовим судовима и величајте Га.

Кад то будете чинили, почећете осећати извесну емотивну промену у вашем унутрашњем стању, промену вашег унутрашњег емотивног става према проблемима и невољама које на вас наваљују. Јер Бог ће вам помоћи да склоните скамењени поглед са ваше мизерне ситуације на Свемогућег Спаситеља, који помера планине и раздваја мора. На Њга коме ништа није превише, нити немогуће.

Зато Га величајте, захваљујте Му се и благословите Његово име. Биће вам неописиво драго да то чините!

 

svetatrojicaroterdam

[JESSY]

Спријатељи се са својим животним проблемима.

Иако многобројна животна дешавања и невоље изгледају као случајни и погрешни догађаји, имај увек на уму да је Бог владар над свим створеним и нествореним, над свим дешавањима. Сваки проблем може да нас научи нечему, трансформишући нас, мало – по мало, у онакву личност какву Бог жели од нас да будемо.

Али ти исти проблеми могу постати камен о који ћеш се спотакнути и пасти, ако реагујеш са неповерењем и пркосом према Богу и животу. Избор је на ТЕБИ и у том смислу ћеш морати да бираш много пута током сваког дана свог живота да ли ћеш веровати Богу или ћеш Му пркосити.

Најбољи начин да се спријатељиш са својим проблемима је да се Господу захваљујеш на њима. Овај једноставни акт отвара твој ум за добијање многоструких користи из твојих невоља. Упорним проблемима можеш чак дати и надимак, што ће ти помоћи да им прилазиш са осећајем блискости, уместо са страхом.

Следећи степен је да Господа упознаш са својим проблемом, омогућавајући Му да увек буде упућен у све што ти се дешава.

Не значи да ће Господ сваки пут отклонити твој проблем, након што Му га саопштиш, али Његова Мудрост је довољна да ти донесе добро из сваког проблема и сваке тешкоће.

Твоја Снага и Штит

Господ је твоја Снага и твој Штит. Он планира све твоје дане и има их припремљене за тебе, много пре него што устанеш из кревета. Он ти уједно припрема и снагу, која ти је потребна на сваком кораку током дана.

Уместо што ћеш процењивати колико енергије имаш и уместо да се питаш шта ће ти се још препречити на животном путу, концентриши се на константној мисаоно – молитвеној вези са Богом. Божија Снага се може слободно уливати у тебе, кад си у отвореној посведневној комуникацији са Њим.

Одбијај да губиш своју енергију бринући се и плашећи се . Сети се да је Господ твој Штит. Он непрекидно бди над тобом, штитећи те од знаних и незнаних опасности.

Повери себи Божијем надзору и бризи, јер је то најбољи сигурносни систем, који постоји на овом и оном свету.

Бог је са тобом и Он непрекидно бди над тобом, ма где да си!

”Кад ме је страх, ја се у Тебе уздам. Богу се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?” (Пс. 56, 3-4)

”Господ је крепост (снага) моја и штит мој; у Њега се поузда  срце моје и Он ми поможе. Зато се весели срце моје и песмом својом славим га.” (Пс. 28, 7)

 српска црква ротердам