ГМО (спојене теме)

[Аурор]

Већина изашлих гласача.

Разлика је небитна за избор председника али је веома битна за рачунање подршке.

Većina građana.

[R.Žiskar]

Većina građana.

Нисам разумео, мислиш ли да ко није изашао на гласање није грађанин Србије?

[Аурор]

Не да Тадић није бољи од Николића - него нема горих од жутих кмера, илити, деце комунизма.

To misliš ti.

Pa sve tvoje "nacionalno osvešćene" opcije su deca komunizma.

[Isak Njutn]

Нисам разумео, мислиш ли да ко није изашао на гласање није грађанин Србије?

Ko nije glasao za Tadica nije covek a kamoli gradjanin. greengrin

[Аурор]

Нисам разумео, мислиш ли да ко није изашао на гласање није грађанин Србије?

NE!

Ja sam rekao da je većina za to da Boris Tadić treba da bude predsednik, ti si ograničio na "većina izašlih birača" a ja sam onda odgovorio "većina građana".

To ne implicira da ko nije izašao na glasanje nije građanin Srbije, već da neki građani Srbije koji misle da je Tadić bolji za tu funkciju nisu izašli na izbore.

I kada budu uvideli da postoji realna opasnost da predsednik bude ovaj drugi, i oni će izaći masovno, kao što su uradili i pre 4 godine.

[nishizawa]

То да тебе политика неинтересује је смејурија, а да на жут начин покушаваш да утичеш на друге - је истина.

То ти неком другом продај рог за свећу.

Једног дана ћеш можда и схватити у коликој си заблуди...

До тада, ако ти је лакше да самога себе убеђујеш у овакве небулозе него да се суочиш са стварношћу - само напред...

[Aquilius Cratus]

Posto i na ovoj temi antinaucne gluposti pretenduju da preplace sve evo jednog normalnog teksa.

Jedina razlika između prirodnog i GMO voća i povrća: kod prirodnog povrća ne znamo kakav je genetski sastav, dok kod GMO znamo.

Većina ljudi nije svesna da su sve biljke, u stvari, veoma, veoma otrovne. Sve biljke proizvode gomile supstanci koje su veoma toksične - jedan krastavac je dovoljno otrovan da ubije nekoliko ljudi. Mi smo, međutim, evoluirali da se izborimo sa time: naša jetra koristi mnogo energije radi uništavanja ovakvih supstanci, a naš krvotok štiti centralni nervni sistem kroz veoma kompleksnu strukturu (moždano-krvnu barijeru) koja troši mnogo energije na pumpanje svih takvih stvari iz cerebrospinalne tečnosti.

Kada mi kupimo "potpuno prirodnu" biljku, ili novi soj biljke proizveden ukrštanjem, mi nemamo pojma koliko toksina taj plod sadrži. Uvek postoji verovatnoća mutacije koja povećava nivo neke toksične supstance. A kod ukrštenih sojeva, ovo je još veće: kada ukrštanjem, recimo, proizvedemo jabuku koja je slađa i ukusnija, mi pritom ne znamo da li smo povećali i nivo neke toksične supstance.

Kod GMO organizama, mi znamo genetiku organizma prilično dobro, a sami biramo koje ćemo gene gde i kako ubaciti. I ovo se ne radi po nekim besmislenim pravcima (ubacivanje gena iz dagnje u kupus, ili tome slično), već planski radi rešavanja velikih i važnih problema. Recimo, ubacivanje gena za vitamin B u pirinač, kao što je već pomenuto; ili ubacivanje gena iz vrsta biljaka koje mogu da izdrže slanu zemlju u žitarice, sa ciljem da se proizvede žito koje može rasti u tlu koje je danas potpuno neplodno.

Dakle, u principu, GMO hrana predstavlja jednu veoma obećavajuću i ukupno pozitivnu granu istraživanja.

No, na žalost, u stvarnosti situacija nije baš tako ružičasta.

Koji su osnovni problemi sa GMO razvitkom? Pa, oni koje smo proizveli dobrim delom sami, kroz preteranu paniku, a koja danas preko pohlepe vodi do ogromnih problema.

GMO tehnologija je nova, pa samim tim i sumnjiva. Razne grupe su proširile mnoge besmislene priče o GM, i otud dolazi pominjanje Frankenštajna, i priče o tome kako naučnici otprilike rade neke ultraopasne stvari ne razmišljajući o posledicama (naprotiv, ove stvari su uvek bile pod veoma, veoma uskom kontrolom, i radile su se jako pažljivo sa mnogo planiranja i razmišljanja). Kao rezultat, bilo koji GMO organizam koji izađe na tržište prvo mora da prođe kroz ogromnu, višegodišnju seriju testova i provera, većinom potpuno besmislenih.

Ali pošto sve provere koštaju, jedine kompanije koje danas mogu realno da razviju nove GMO organizme su pohlepne, bezlične megakorporacije kao što su Monsanto ili DuPont.

I tu dobijamo probleme, na političkoj i ekonomskoj ravni. Uzmimo primer kukuruza. Monsanto je razvio GM kukuruz, čija jedina modifikacija jeste otpornost prema jednoj klasi hemikalija koje inače uništavaju biljke. Otud, polja se mogu prskati ovim hemikalijama (koje su relativno ok za okolinu, bar u poređenju sa prethodnom generacijom pesticida), i kukuruz preživljava dok sve vrste korova nestaju.

Ovo bi mogla da bude pozitivna stvar. Međutim, Monsanto ne dozvoljava čuvanje semena: biljke su zatim hibridizovane tako da proizvode neplodno seme (plodno seme se samo može kupiti od Monsanta). Zatim, Monsanto je počeo kampanju za širenje ovog semena, tako što je učinio da seme privremeno bude jeftinije nego većina drugih - s tim što svaki put mora novo da se kupi. Konačno, Monsanto ima patent na pesticid, i na vrste đubriva koje su najbolje za ove sojeve.

Rezultat? Monsanto je uspešno potisnuo mnoge lokalne varijante kukuruza, koje su prethodno seljaci uzgajali u raznim sredinama (i znali koja varijanta je najbolja za koje zemljište). Umesto toga, sadi se GM kukuruz, koji se svuda đubri Monsantovim đubrivom i priska Monsantovim pesticidima. Rezultat je da mali seljaci i uzgajivači propadaju, pošto više ne mogu da opstanu sa starim metodama ostavljanja i ponovnog sađenja dela semena, a ne mogu da budu profitabilni na maloj njivi sa kupovinom novog semena svake godine. Takođe, mnogi sojevi kukuruza su na ivici nestanka, što je velika opasnost za budućnost: ako neka vrsta bakterije, virusa ili gljivice evoluira način da napadne Monsanto sojeve, one će globalno da unište celu žetvu, a nećemo više imati alternative.

Danas mnogi naučnici vrše prve korake protiv ove opasnosti (Norveška je pre par godina otvorila na jednom zaleđenom ostrvu veliku "banku semenja", sa ciljem očuvanja semena ugroženih vrsta i sojeva), ali ekonomske i ekološke posledice su već velike.

Tako da imamo situaciju sličnu farmaceutskoj industriji: naučni potencijal je veliki i pozitivan, ali pohlepa i glupost dovode do katastrofalnih problema.

[Бартендаз]

Ovde su prava onih koji kupuju nebitna,ona se podrazumevaju.Potreba je debata onih koji podrzavaju gmo i onih koji ne podrzavaju.A da cela nacija bude upoznata sa tim,pa da izabere onda koje ce proizvode kupovati.A ne da gmo hrana bude jeftinija,pa se svi zalete da je kupe,a niko ne zna sta kupuje i da li je to stetno,provereno,sta vec!

[Аурор]

Ovde su prava onih koji kupuju nebitna,ona se podrazumevaju.Potreba je debata onih koji podrzavaju gmo i onih koji ne podrzavaju.A da cela nacija bude upoznata sa tim,pa da izabere onda koje ce proizvode kupovati.A ne da gmo hrana bude jeftinija,pa se svi zalete da je kupe,a niko ne zna sta kupuje i da li je to stetno,provereno,sta vec!

Genetski modifikovana hrana apsolutno ni na kakav način nije štetna!

[Aquilius Cratus]

Genetski modifikovana hrana apsolutno ni na kakav način nije štetna!

Tacno tako!

[R.Žiskar]

Genetski modifikovana hrana apsolutno ni na kakav način nije štetna!

...рече врхунски признати генетичар, биолог, хемичар и добитник нобелове награде за унапређење биохемије....

Сваки отпор је бесмислен!! Морам да вас избацим кроз отвор К-38 јер је такво наређење врховног вогонског заповедника!!!

[R.Žiskar]

"Постоје истраживања руских научника која су објављена у бројним научним часописима и која говоре о генетски модификованим организмима. Један пример је руске научнице, доктора биологије Ирине Ермакове, која је 2005.године на симпозијуму Руске националне асоцијације за генетску безбедност (НАГС) обелоданила резултате свог истраживања које је спровела на мишевима. У овом истраживању је анализирана дефектност потомства мишева који су храњени генетски модификованом сојом. Мишеви су ГМ соју, отпорну на хербициде, почели да једу две недеље пре зачећа, затим за време трудноће и дојења. Другој гупи је дата органска соја (немодификована) а трећа уопште није храњена сојом. Сви младунци женки храњених ГМ сојим били су мањи за око 20%, унутрашњи органи су им били мањи, укључујући и мозак. Чак 55,6% је угинуло, док је смртност оних који су били храњени органском сојом био 9% Они који нису храњени сојом имали су смртност 6,8%. За наставак истраживања, међутим, није било средстава.

Алексеј Суров је недвосмислено доказао да је трећа генерације пацова храњених ГМ храном стерила, и да се тек у трећој генерацији види сав ефекат конзумирања ГМОа јер долази до разних болести и деформитета( неких и крајње бизарних попут раста длака у устима)."

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0,_%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0

[Aquilius Cratus]

...рече врхунски признати генетичар, биолог, хемичар и добитник нобелове награде за унапређење биохемије....

Сваки отпор је бесмислен!! Морам да вас избацим кроз отвор К-38 јер је такво наређење врховног вогонског заповедника!!!

Rece Milos Babic, neurogeneticar iz Arizone. Ostavio sam ovaj veliki tekst iznad koji ce po losem starom obicaju masa da preskoci i da nastavi da prica kako je GMO stetna po zdravlje. Tako nam i treba.

[R.Žiskar]

И тако можемо допрекосутра да наводимо "доказе" и доказе, неименоване изворе и именоване изворе и нећемо далеко одмаћи или како би мој отац рекао "реч је о разговору"...

Зато бих се задржао на личном ставу, који гласи овако: ко жели да конзумира ГМО, од воље му. Али увести то без опције за избор је тиранија. Производња ГМО хране и пласман треба да буде такав да је свакоме савршено јасно да купује ГМО храну или да је у ланцу доласка до готовог производа постојао утицај ГМО продуката. Дакле, кад перспективни пољопривредни произвођач изнесе на пијац парадајз величине грејпа у фебруару (или јагуару) месецу, мора да постави таблу са јасним назнакама која сорта и да ли је ГМО у питању. Па избор.

Све супротно томе је исто што раде и дилери дроге испред школа.

[Aquilius Cratus]

Све супротно томе је исто што раде и дилери дроге испред школа.

Ajde ne pricaj kojesta.