ГМО (спојене теме)

[cloudking]

prirodna banana

 

 

 

 

 

genetski modifikovana banana

 

 

 

Ja razumem zabrinutost ljudi ali ne razumem lakovernost. Sve sto procitate na internetu, novinma ili cujete na TV mora da bude podlozno skepticizmu... Dakle ako vam je nesto zncajno kao vest (GMO hraa mutira ljude u dvoglave azdaje, homoseksualnost se prenosi kao zaraza, ateisti uzgajaju malu decu za veceru...) obavezno uradite jedno kratko istrazievnaj na svoju ruku i informisite se sami o tome  i to obavezno iz vise izvora.

 

Da ste to uradili po pitanju GMO hrane, ne biste imali te iracionalne strahove koji mogu da budu jako opasni a vas samo pretvaraju u robu podloznu manipulaciji... prenerazena osoba se najllakse kontrolise i to oni koji vam serviraju te informacije vrlo dobro znaju... dakle pamet u glavu i mislite istom... ne gutajte bas sve sto vam se servira.

 

U ovoj vesti ja eventualno vidim mogucnost za zabrinutost po pitanju monopola, imperijalzima i sl. ali i to samo zato sto se ni sam nisam dovoljno informisao o tome, pa zato taj aspekt necu mnogo ni da komentarisem nego cu da slusam one koji o tome nesto vise znaju...

[cloudking]

Neka greska se pojavila u mom prethodnom postu.neke reci su linkovane a ja to nisam uradio...

[Млађони]

nije diznilend nego nemas znanja/iskustva ni u trgovini ni u poljoprivredi, to jeste diznilend za tebe, i za gomile ostalih tema gde si najpametniji

 

nemoj mi sad samo malinare spominjati :lol:

 

Јесте, ти имаш искуства у пољопривреди, а моја породица нема.

А ти твоји малинари што им смета латиница, немој да причају бајке кад терају тракторе који коштају више него мој стан.  

[DYNABLASTER]

pa ti ne znas ni sta je jedan od osnovnih postulata hriscanstva...

[DYNABLASTER]

... VERA

 

odo sad da lalam, zato sam dao odgovor bez dramaturskog iscekivanja da pitas :lol:

[ego]

Чачак забранио ГМО производе


Скупштина Чачка је у среду једногласно донела Декларацију о забрани коришћења, узгоја и промета генетски модификованих организама (ГМО) на територији тог града

Чачак је тако постао први град у Србији који је забранио ГМО и позвао све градове и општине да му се придруже.

У Декларацији пише да Чачак "забрањује ГМО на својој територији, да неће дозволити гајење и ширење ГМО на својој територији и противи се промени Закона о ГМО".

Град Чачак се Декларацијом обавезао и да обучи пољопривреднике да не би гајили и стављали у промет производе од ГМО.

Од свих државних органа и свих политичких странка и покрета Чачак тражи да се залажу за доследну примену Закона о ГМО и да се онемогући недозвољено гајање и промет ГМО и могуће штетне последице од таквих производа по људе и природу.

Аутор Декларације је професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић, председник Друштва агроекономисата Србије.

Шеварлић је одборницима рекао да Србији има закон који важи за један од рестриктивнијих у свету. Њиме се забрањују употреба и промет ГМО, али постоји могућност да буде измењен због великог притиска моћних земаља света.

 

 

http://www.akter.co.rs/27-drutvo/29284-a-ak-zabranio-gmo-proizvode.html

[мирођија]

    Ову забрану треба поздравити.

''Скупштина Чачка је у среду једногласно донела Декларацију о
забрани коришћења, узгоја и промета генетски модификованих организама
(ГМО) на територији тог града,,,

 

 Најзаслужнији за ову одлуку су радници Воћарског Института у Чачку. Посебно директорке овог института,која одавно упозорава на покушаје убацивања генетски модификованих сорти воћа...

[cloudking]

a niko ni da pocne da objasnjava zasto je to GMO hrana stetna,,,

 

kao ovce smo...

[ego]

https://www.pouke.org/forum/topic/19163-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BE-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B3%D0%BC%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5/

[Душко Дугоушко]

Не само што ГМО није штетна, него је и корисна. Али поред тога, показало се чак да обична (неГМО) „органска” храна уопште није здравија од „неорганске”...

http://article.wn.com/view/2012/09/03/Organic_food_no_healthier_than_nonorganic_study_finds/

[ego]

Чачак први град у Србији без ГМО

Скупштина Чачка усвојила је једногласно на данашњој седници Декларацију о забрани коришћења, узгоја и промета, генетски модификованих организама (ГМО) на територији нашег града. У Декларацији се наводи да Чачак "забрањује ГМО на својој територији, да неће дозволити гајење и ширење ГМО на својој територији и да се противи промени актуелног Закона о ГМО".

    

                                                                   Миладин Шеварлић

Чачак се такође Декларацијом обавезао да ће предузети све мере, као што су стручна предавања и други програми образовања за пољопривреднике како се не би одлучили за нелегално узгајање и промет ГМО и производа од ГМО.

Чачак тражи од свих државних органа и свих политичких странка и покрета да се залажу за доследну примену Закона о ГМО и да се онемогући недозвољено гајење и промет ГМО и могуће штетне последице од таквих прозивода на здравље људи и загађивање природе у Србији. Чачак очекује од РТС-а и других медија да редовно информишу јавност о примени Закона о ГМО и резултатима истраживања у свету о штетним последицама употребе прозивода од ГМО.

Град Чачак је позвао све градове и општине у Србији да подрже и усвоје овакву Декларацију. Декларација се завршава поруком "Оставимо земљу наших предака нашој деци без ГМО".

Аутор Декларације је професор Пољопривредног факултета у Београду и председник Друштва агроекономиста Србије Миладин Шеварлић.

Шеварлић је у обраћању одборницима истакао да је у Србији 2009. године донет Закон који важи за један од рестриктивнијих закона у свету којим се забрањује употреба и промет ГМО, али да постоји опасност да тај Закон буде измењен, јер за то постоје велики притисци моћних светских земаља, што би, према његовој оцени, било веома корисно за стране компаније, али штетно по пољопривреду и привреду Србије, као и здравље људи.

 

   

 

"Србија би, уколико измени Закон о ГМО и дозволи њихов промет и узгој, годишње директно губила најмање 500 милиона евра. За набавку семена кукуруза Србија која има 1,2 милиона хектара, морала би да издваја трајно и сваке године око 100 милиона евра, а за набавку семена соје, која се сеје на око 200.000 хектара, око 20 милиона евра годишње", рекао је Шеварлић.

Он је додао да би губитак у српској привреди био велики и у разлици у цени која може да се оствари са садашњом конвенционалном производњом и оне која може да се добије на берзи за ГМО производе.

"Тренутна цена конвенционално произведене соје на берзи је 550 евра по тони, а ГМ соје 460 евра по тони и то чини разлику од 90 евра по тони, а са годишњом производњом на 200.000 хектара и приносом од три тоне соје по хектару, Србија би у зависности од опредељења шта ће да гаји, губила или добијала 54 милиона евра", рекао је Шеварлић.

Према његовој оцени, Србија не може да буде конкурент у производњи хране на бази генетски модификованих биљака и животиња, али може да буде препознатљива једино по органској пољоприовредној производњи.

Он је истакао да сва истраживања у различитим светским лаборатроријама указују да постоје евидентне штетне последице по здравље корисника ГМО.

 

 

http://www.ozonpress.net/politika/3801-cacak-prvi-grad-u-srbiji-bez-gmo

[мирођија]

    Мислим да само овај текст одлично објашњава зашто нисмо као овце.

    Ако неко жели додатно да се информише, има одакле и од кога ,само је ствар жеље и добре воље.

[Аурор]

Užas.

Koje je objašnjenje gospode iz skupštine?

[Душко Дугоушко]

Užas.

Koje je objašnjenje gospode iz skupštine?

Какво објашњење?!? Па ово је једна од оних ствари око које се слажу и власт и опозиција, и они који се сада зову (екстремна) левица и они који се сада зову (екстремна) десница... Чуј, објашњење...

[мирођија]

Не само што ГМО није штетна, него је и корисна. Али поред тога, показало се чак да обична (неГМО) „органска” храна уопште није здравија од „неорганске”...

http://article.wn.com/view/2012/09/03/Organic_food_no_healthier_than_nonorganic_study_finds/

 

   Ма дајте молим вас, ајде да поверујемо да генетски модификована храна није штетна.

   Још ако о томе јавно говоре доктори наука Воћарског Института у Чачку, који је основан давне 1932 организовањем бројних и успешних воћара из овог града и краја.

 

 

 

  Osnivanje, kratak istorijat                                    

                            

            

            

        

                

            

                

Institut za voćarstvo se nalazi u poznatom voćarskom području u kome je davne 1898. godine osnovan prvi voćno-lozni rasadnik u Srbiji.

Na I kongresu voćara Kraljevine Jugoslavije, održanom u Čačku 1932.

godine, pokrenuta je inicijativa o potrebi osnivanja jedne naučne

institucije za oblast voćarstva koja je realizovana osnivanjem Zavoda za voćarstvo i preradu voća, 17. jula, 1946. godine, odlukom Ministarstva za poljoprivredu NR Srbije, rešenjem br. 21867.

Izvršno veće NR Srbije ga je, odlukom br. 19, od 25. 03. 1961. godine, proglasilo republičkom naučnom ustanovom, pod nazivom Institut za voćarstvo NR Srbije.

Zavodi za voćarstvo u Sremskim Karlovcima i Peći proglašeni su za

ogledne voćarske stanice Instituta. Institut je postojeći samostalni

Voćni rasadnik u Čačku preuzeo 01. aprila, 1961. godine. Kao republička

naučnoistraživačka organizacija Institut je poslovao sve do 1974.

godine, kada je izmenom Ustava u našoj zemlji postao samostalna

naučnoistraživačka institucija za područje Srbije bez autonomnih

pokrajina.

Institutu je 1986. godine pripojen Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša, pa je nastavio da posluje pod nazivom Institut za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak.

Zakon o NIO delatnosti iz 1990. god. dovodi do promena u organizovanju

instituta i zavoda iz oblasti poljoprivrede. Integracijom nekoliko

instituta iz oblasti biotehnike, Institut je od 24. 12. 1991. godine

egzistirao u sklopu Instituta za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA,

kao jedan od osam centara.

Odlukom Vlade Republike Srbije broj: 022-8481/2006, od 14. septembra,

2006. godine, Institut posluje kao samostalno pravno lice, pod nazivom INSTITUT ZA VOĆARSTVO.

 

 

 

 

     Delatnost                          

                    

                

                

Osnovna delatnost Instituta je naučnoistraživački rad u

oblasti

voćarstva - istraživanje i eksperimentalni razvoj u biotehničkim

naukama. U vršenju svoje osnovne delatnosti Institut obavlja i sledeće

poslove:

- Biološka i ekološka proučavanja voćaka;

- Genetička proučavanja i stvaranje novih sorti voćaka;

- Selekcija i introdukcija voćaka;

- Fiziološka i agrotehnička proučavanja voćaka;

- Proučavanje prouzrokovača bolesti i štetočina voćaka i metoda njihovog suzbijanja;

- Tehnološka proučavanja plodova voćaka;

- Stvaranje i održavanje predosnovnog i osnovnog sertifikovanog materijala voćaka;

- VCU testovi za ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorti i podloga voćaka;

- DUS testovi za ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorti i podloga;

- Prikupljanje i proučavanje domaćih i introdukovanih sorti voćaka za potrebe banke biljnih gena;

- Transfer i primena naučno-tehnoloških rešenja;

- Stručna i zdravstvena kontrola proizvodnje sadnog materijala voćaka. 

Dopunska delatnost Instituta se odvija u okviru

Odeljenja za

stvaranje i održavanje sadnog materijala voćaka. Institut obavlja i sve

druge delatnosti ukoliko za to ispunjava uslove predviđene zakonom.

U Institutu se organizuju sledeće organizacione jedinice: 7 odeljenja

(Odeljenje za pomologiju

i oplemenjivanje voćaka; Odeljenje za zaštitu voćaka; Odeljenje za

fiziologiju voćaka; Odeljenje za tehnologiju gajenja voćaka; Odeljenje

za tehnologiju prerade voća; Odeljenje za stvaranje i održavanje sadnog

materijala voćaka; Odeljenje

za eksperimentalna polja) i Služba zajedničkih poslova.

    

        

            

            

        

        

            

            

        

    

            

             Meteorološka stanica Biblioteka

 

Institut raspolaže neophodnim sredstvima za obavljanje osnovne

i dopunske delatnosti: 140,72 ha zemljišta, 4.512 m² poslovnog

prostora od čega 457 m² laboratorijskog prostora. Institut

poseduje adekvatnu

laboratorijsku opremu, biblioteku sa čitaonicom i više pratećih objekata

(kolekcioni

zasadi, staklare, mrežanici, meteorološka stanica i dr.). U kolekciji

Instituta nalazi se 1.136 različitih genotipova kontinentalnih vrsta

voćaka.

Institut sarađuje sa srodnim ustanovama u zemlji, kao i sa naučnim

institutima u 36 zemalja širom sveta, u vidu razmene stručnjaka, materijala, naučnih

informacija.