ГМО (спојене теме)

[Душко Дугоушко]

Ма дајте молим вас, ајде да поверујемо да генетски модификована храна није штетна.

Објашњавао је то Ивица много пута, то како и зашто...

[Аурор]

Какво објашњење?!? Па ово је једна од оних ствари око које се слажу и власт и опозиција, и они који се сада зову (екстремна) левица и они који се сада зову (екстремна) десница...

 

 

srBska levica + srBska "desnica" =  anti-civilizacijski front.

A ovima iz skupštine grada preporučujem neurološku kliniku neku dobru. 

[мирођија]

srBska levica + srBska "desnica" =  anti-civilizacijski front.

A ovima iz skupštine grada preporučujem neurološku kliniku neku dobru. 

 

   Слушај ти опоненту. Имаш ли ти децу, жену, бабу макар деду, мачку, куче...кад овако причаш...И свима ћеш им дати да једу ГМО...

   А целу једну скупштину града у којој има више образованих људи него што ћеш икад видети у свом кратком ГМО животу називаш

   лудацима.

   Еј, олади мало.

   Ово ћу сваком рећи ко лупета као ви опоненти овде.

 

   Ово је једногласна одлука скупштине града чији становници разликују јабуку од крушке, на нечију жалост.

    Рецимо госпође Дулић, некадашње министарке пољопривреде...која је и увела ГМО и на мала и на велика врата код нас.

[Аурор]

   Слушај ти опоненту. Имаш ли ти децу, жену, бабу макар деду, мачку, куче...кад овако причаш...И свима ћеш им дати да једу ГМО...

   А целу једну скупштину града у којој има више образованих људи него што ћеш икад видети у свом кратком ГМО животу називаш

   лудацима.

   Еј, олади мало.

   Ово ћу сваком речи ко лупета као ви опоненти овде.

 

 

Polako de...  

 

GMO svakog dana jedemo svi, ja sam upravo pojeo jednu jabuku, kao što vidite i dalje pišem, nisu mi iskočile oči, nije mi mozak eksplodirao, nisu mi ruke otpale, a kad bih pojeo onu jabuku što je prskana 18 puta, sa pijace u Ul. Svetozara Markovića u Čačku, ne znam baš šta bi se dogodilo.

 

 

Još im je ostalo da zabrane "gej propagandu" i Merkator (da bi domaće firme mogle da rade) i da bude baš Srbija u užem smislu.

[Odahviing]

E čekaj da li to znači da nema više banana???

Znači od sada se u Čačku banane ne prodaju, on su GMO, one što nisu otprilike su 3 puta manje od ovih GMO i nisu baš nekog ukusa. A te baš i ne bih jeo.

[мирођија]

     Полако може само ако културно дискутујемо.А стављати етикете скупштини Чачка и онда нешто објашњавати...

    Ајде погледај мало имена ових сорти ораха.

 

   
            
        
        
            
        
        
            
            
        
        
            
            
        
        
            

    ORAH IBAR*

            

            Izdvojen tip klonskom selekcijom iz prirodne populacije u dolini reke Ibar, u selu Progorelici, 1969. godine OVČAR*

            

            Izdvojeni tip klonskom selekcijom iz prirodne populacije u selu
Pakovraću na padini planine Ovčar, čije ime nosi. Selekcionisan je 1969.
godine.     VUJAN*

            

            Ovaj tip je izdvojen klonskom selekcijom iz prirodne populacije u
selu Prislonici ispod planine Vujan, čije ime i nosi. Selekcionisan je
1969. godine.

 

 Хоћемо ли да ове нове старе сорте које су свакако претрпеле измене о којима ти овде причаш. заменимо Генетски Модификованим

 лупам например неким америчким, и сличним сортама, крај живих наших.

 И да ли читаш ове постове о институту, односно његовим делатностима.

 Јер захваљујући том институту и његовој директорки Светлани Пауновић, људи су стручно и на време информисани о свему.

 Није ова одлука донета напамет, корупцијом, или сличним будалаштинама.

 Људи су све рекли.

 Ко је паметан да слуша.

 А ћоравом намигивати и глувом шапутати не иде.

[Аурор]

"Чачак очекује од РТС-а и других медија да редовно информишу јавност о примени Закона о ГМО и резултатима истраживања у свету о штетним последицама употребе прозивода од ГМО."

 

Zahteva se ispiranje mozgova, neće to da bude problem, ionako se sprovodi stoprocentnim intenzitetom, kao što se može videti.

 

 

 "Декларација се завршава поруком "Оставимо земљу наших предака нашој деци без ГМО"."

 

 

Što da ne, da pomenemo Naše Pretke™ i naravno Našu Decu™, po mogućstvu da strpamo u jednu istu rečenicu, ne bismo li izazvali nekakvu emociju, ne bismo li dali nekakav, skoro pa svetiteljski oreol jednoj konvencionalnoj svinjariji.

 

 
""Србија би, уколико измени Закон о ГМО и дозволи њихов промет и узгој, годишње директно губила најмање 500 милиона евра. За набавку семена кукуруза Србија која има 1,2 милиона хектара, морала би да издваја трајно и сваке године око 100 милиона евра, а за набавку семена соје, која се сеје на око 200.000 хектара, око 20 милиона евра годишње", рекао је Шеварлић.

 

"Тренутна цена конвенционално произведене соје на берзи је 550 евра по тони, а ГМ соје 460 евра по тони и то чини разлику од 90 евра по тони, а са годишњом производњом на 200.000 хектара и приносом од три тоне соје по хектару, Србија би у зависности од опредељења шта ће да гаји, губила или добијала 54 милиона евра", рекао је Шеварлић."

 

Ovo sve objašnjava, meni bar.  Ne radi se ni o kakvoj navodnoj štetnosti GMO, nego je u pitanju komunističko-intervencionistički nasrtaj na slobodno tržište, i to je čitava priča i suština.

 

 

"Према његовој оцени, Србија не може да буде конкурент у производњи хране на бази генетски модификованих биљака и животиња, али може да буде препознатљива једино по органској пољоприовредној производњи."
 

Naravno, neophodno je da ne može ovde da se prodaje zdrava, kvalitetna i jeftina strana hrana.   

 

Sve jasno
 

[Avocado]

Чачак први град у Србији без ГМО

 

"Србија би, уколико измени Закон о ГМО и дозволи њихов промет и узгој, годишње директно губила најмање 500 милиона евра. За набавку семена кукуруза Србија која има 1,2 милиона хектара, морала би да издваја трајно и сваке године око 100 милиона евра, а за набавку семена соје, која се сеје на око 200.000 хектара, око 20 милиона евра годишње", рекао је Шеварлић.

Он је додао да би губитак у српској привреди био велики и у разлици у цени која може да се оствари са садашњом конвенционалном производњом и оне која може да се добије на берзи за ГМО производе.

"Тренутна цена конвенционално произведене соје на берзи је 550 евра по тони, а ГМ соје 460 евра по тони и то чини разлику од 90 евра по тони, а са годишњом производњом на 200.000 хектара и приносом од три тоне соје по хектару, Србија би у зависности од опредељења шта ће да гаји, губила или добијала 54 милиона евра", рекао је Шеварлић.

Према његовој оцени, Србија не може да буде конкурент у производњи хране на бази генетски модификованих биљака и животиња, али може да буде препознатљива једино по органској пољоприовредној производњи.

 

 

Jel ovaj Ševarlić kad priča koliko Srbija ima hektara i koliko bi para gubila ili dobijala misli na obradivu zemlju u državnom vlasništvu? Ili misli na privatna lica kojima bi on da odredi šta smeju i šta ne smeju da sade?

[мирођија]

   Одлука је донета, а опоненти нек се пуше.

 

 

   Коцка је бачена...хехехехе

[Аурор]

 "Хоћемо ли да ове нове старе сорте које су свакако претрпеле измене о којима ти овде причаш. заменимо Генетски Модификованим

 

 лупам например неким америчким, и сличним сортама, крај живих наших."

 

Prirodno je da se kupuje nešto što je kvalitetnije, a za manje pare.

U ime patriotizma kupovati nešto što je skuplje i slabijeg kvaliteta je u najmanju ruku apsurdno, pa taman to nešto imalo najsrpskiji naziv u Mlečnom Putu.

 

 

 

 "И да ли читаш ове постове о институту, односно његовим делатностима."

 

Autoritet instituta per se je potpuno irelevantan faktor.

 

 

"Јер захваљујући том институту и његовој директорки Светлани Пауновић, људи су стручно и на време информисани о свему.

 Није ова одлука донета напамет, корупцијом, или сличним будалаштинама.

 Људи су све рекли.

 Ко је паметан да слуша.

 А ћоравом намигивати и глувом шапутати не иде."

 

 

Njima je izmanipulisano, navodna "štetnost" GMO je sedamnaesta stvar, bitne su pare koje bi ti domaći, udruženi u to u ime čega govori taj Ševarlić, izgubili ako bi se na tržištu našlo nešto tako jeftino i kvalitetno, i zato su oni sada za uspostavljanje državnog monopola.

[Аурор]

   Одлука је донета, а опоненти нек се пуше.

 

 

   Коцка је бачена...хехехехе

 

 

Ja u Čačku ne živim, a ovakvi postupci i propisi su razlog što je hrana u Srbiji skupa, posle neka se niko ne žali.

[Avocado]

   Одлука је донета, а опоненти нек се пуше.

 

Koja bre odluka? Blesani bacaju narodu prašinu u oči... u pitanju je deklaracija... a ne odluka... gradska vlast nije ni nadležna da zabranjuje GMO... te ukoliko se promeni zakon, oni sa ovom deklaracijom mogu samo da obrišu nešto...

[ego]

Поигравање са ГМО може бити кобно, ко у оној реклами за кредите: уђеш, изађеш и готов си.

 

Zbog dugova se od 1997. ubilo 200.000 indijskih poljoprivrednika


U dužničko ropstvo siromašni su poljoprivrednici upali nakon što su povjerovali obećanjima multinacionalnih korporacija poput Monsanta o bogatim prinosima ukoliko budu otkupljivali i sijali njihovo genetski modificirano sjeme

Jezivi trend indijski mediji i nevladini aktivisti nazivaju “biotehnološkim genocidom”

Zbog utjecaja globalnih korporacija koje se bave proizvodnjom sjemena i pesticida, u posljednjih 13 godina Indija bilježi val samoubojstava kakvom nema premca u ljudskoj povijesti. Indijski Nacionalni ured za podatke o zločinima navodi da je od 1997. godine zbog dužničkog ropstva samoubojstvo počinilo 200.000 indijskih poljoprivrednika, što se nastavlja po stopi od 46 na dan. Jezivi trend pojedini indijski mediji i nevladini aktivisti već neko vrijeme nazivaju “biotehnološkim genocidom”, jer u pozadini dužničkog ropstva poljoprivrednika stoji beskrupulozni rat svjetskih korporacija zbog zarade koji se ovaj put vodi preko genetički izmijenjenog sjemena.

Svjetska banka ih prisilila na GMO

Američkim kompanijama Monsanto i Cargill te švicarskoj Syngenti sjekira je upala u med 1997. kada je Svjetska banka doslovno prisilila Indiju na otvaranje svog tržišta sjemenu čije je korištenje za sljedeću sjetvu zabranjeno patentima ili je čak spriječeno genetičkim inženjeringom. Monsantovi putujući trgovci bili su prvi koji su preplavili Indiju, putujući od mjesta do mjesta i opisujući enormne prinose koje su navodno ubirali oni koji su koristili genetički izmijenjeno sjeme za pamuk “Bt cotton”. Objasnili su im da bakterija Bacillus thuringiensis u sjemenu drastično smanjuje potrebu za pesticidima te da su im u onim slučajevima kad su pesticidi ipak potrebni na raspolaganju proizvodi Monsanta koji ne štete izniklim biljkama.

U dužničko ropstvo zbog sjemena

Seljaci su im povjerovali. Stali su se zaduživati kako bi kupili ponuđeno sjeme i pesticide, iako je trošak od nekoliko stotina eura golema investicija u zemlji u kojoj 80 posto od 1,2 milijarde građana živi s manje od dva dolara dnevno. Indijci su do tog trenutka tisućama godina za sjetvu koristili sjeme iz prethodne žetve. No već sljedeće sezone mnogi su ostali iznenađeni kad su za sljedeću sjetvu opet morali kupovati sjeme, što se nastavilo iz godine u godinu. Poljoprivrednici više nisu uspijevali vratiti kredite, a najgore je bilo onima kojima su usjevi usto uništeni sušama zbog klimatskih promjena, na što sjeme nije bilo otporno. Indijski Institut za tropsku meteorologiju prošle je godine, naime, ustvrdio da su na potkontinentu prosječne godišnje oborine nepromijenjene, ali da su u kišnim razdobljima izrazito povećane, dok su u sušnim dijelovima godine sve jače suše pa u takvim uvjetima indijskoj poljoprivredi prijeti kolaps.

Zbog Monsanta ili prodaju bubreg ili u smrt

Ekološka aktivistica Vandana Shiva, koju je prije nekoliko dana intervjuirao CNN, a potom i hrvatski H-alter.org 2004. je ustvrdila da mnogi od farmera koji si ne oduzmu život pokušavaju spasiti obitelji od bankrota prodajom bubrega. Monsanto se, inače, s gnjevom upropaštenih farmera suočio još u studenom 1998. kada je lokalno udruženje sitnih poljoprivrednika spalilo Monsantovo pokusno polje u Sindhanooru u državi Karnataka. Unatoč tvrdnjama da će Monsantova biotehnologija “u 21. stoljeću iskorijeniti siromaštvo i glad”, kako se korporacija reklamira, bunt poljoprivrednika, kojima je ta poruka namijenjena, nastavio se te su Monsantova polja gorjela nekoliko puta.

Iskorištavanje rada djece

U nekim su slučajevima čak i lokalne indijske vlasti na sudu pokušale natjerati Monsanto da smanji cijene, a optužbe idu i do tvrdnji da je kompanija prevarila seljake, sugerirajući goleme prinose u područjima koja su vrlo sušna i stoga neprikladna za uzgoj njihovih hibrida. Usto, Međunarodna fundacija za prava radnika utvrdila je da na Monsantovim poljima u Indiji, zbog ušteda, rade i djeca, i to po 13 sati na dan. Unatoč svemu, Monsanto je u lipnju pokrenuo postupak da se odobri stavljanje na tržište u Indiji i genetički preinačenih kultura kukuruza s namjerom da udari i na tržište voća i povrća.


http://www.vecernji....ka-clanak-96018

[ego]

Монсантов безобразлук одлази толико далеко да тужи пољопривреднике чија су класична поља опрашена поленом са сусједног генетичко модифицираног усјева. Више о случају канадског пољопривредника Percy Schmeisera против Монсанта прочитајте овдје:

http://www.percyschmeiser.com/


Сељачка (по)буна у Канади

У овом је случају Давид један канадски пољопривредник, произвођач био хране, а Голијат је Монсанто, фирма хемијских производа и семена. Предмет спора је генетски модификовано семе. Давид и Голијат из ове приче свађају се око питања чији су гени које је ветар својевремено "посејао" преко ограде, која је раздвајала њихове поседе. Али важно је и питање: ко ће у том случају платити одштету? До пре неколико година обични људи нису имали појма о лиценцама. Дозвола коришћења нечега (лицере је латински израз) последица је друштва знања. Ако знање није свима слободно доступно, с њим се може зарадити новац. Пуно новца. И то без ризика. У уговорима о лиценцирању софтwареа често стоји један чланак којим се произвођач ограђује од евентуалне штете настале коришћењем производа. Исту ствар већ годинама практикују и произвођачи генетски модификованих организама. Амерички произвођач семена Монсанто до сада се успешно ограђивао од одговорности за насталу штету, али од данашњег четвртка (24.1.2008.) Монсанто је пред судом: кривац је канадски сељак и добитник Алтернативне Нобелове награде Percy Schmeiser.

Ветар "одувао" семенке на Percy-јево поље

77-годишњи Канађанин, некадашњи градоначелник и посланик у регионалном парламенту, са својом је женом Луисе у малом месту Бруно на западу Канаде узгајао био семе уљане репице. 1998. хемијски и семенарски концерн Монсанто против брачног пара подигао је оптужницу. У њиховом је семену пронађено 0,6% Монсантовог генетски модификованог семенског материјала. То је семе ветар са Монсантових пољопривредних површина једноставно "одувао" на Schmeiser-oвo ово поље, а он каже:

"Монсанто нас је тужио због повреде патентираног производа, они су рекли да ми користимо њихово семе без лиценце. Пребацили су нам повреду права коришћења заштићеног производа и то је у већини земаља случај којим се баве Савезни судови."

На велико изненађење брачног пара Суд је пресудио да они целу своју жетву морају предати концерну...они су заправо били сретни да још нису морали платити одштету Монсанту, који је захтевао око милион канадских долара. Да је Суд којим случајем тако пресудио, мали произвођачи био хране би финансијски колабирали.

Спором се баве највиши канадски судови

Врховни канадски суд 2004. године потврдио је да је Монсанто власник патентираних гена, а тиме и целе жетве, јер се гени налазе у уљаној репици коју су Schmeiser-ови пожњели. Никога очигледно није занимала чињеница да је том пресудом, односно игром судбине и природним ћудима ветра који је почео да дува у једну, а не на другу страну, уништено све оно што је канадски брачни пар створио током 50 година свога рада. Судска пресуда и Пирова победа би се Монсанту могла ипак обити о главу. Percy Schmeiser је сада и сам подигао тужбу: он сада тужи Монсанто:

"Врховни Суд је одлучио да власник контролише патентиране гене, без обзира где су они завршили и у којој се биљци налазили и на којем поседу неког сељака. Они морају контролисати тај животни облик. Али када неко нешто поседује, например ген у неком пољопривредном производу, и тај ген заврши у природној околини где се више не може контролисати онда власник гена мора покрити насталу штету, например штету насталу због губитка неких врста, промена које настају на аутохтоним семенима и лично право произвођача био хране да узгајају оно што они желе. Али та је могућност сада уништена."

Довитљиви сељак и његове методе

Schmeiser је од Монсанта затражио да уклони генетско семе које је ветар нанео на његово поље. Монсанто није реаговао, сељак је то сам направио и послао рачун концерну. Концерн није платио и случај је доспео пред Суд. Иако се ради о своти од само 600 долара, о случају се расправља пред највишим канадским судовима: ради се о осетљивој теми: мора ли неки произвођач покрити штету коју проузрокују његови производи и у случају да је њихово коришћење дозвољено искључиво на основу лиценце? Уколико на то питање одговор буде "ДА", у проблемима ће се наћи не само произвођачи семенки, већ и софтвера: у бројним рачунарским програмима има великих грешака. Ако Суд каже да је Монсанто крив, може се очекивати цели талас тужби за плаћање одштете: у Канади и у САД-у многи сељаци пате због све интензивнијег коришћења генетски модификованог семена, како каже сељак Percy Schmeiser:

"Сељаци су претрпели велику економску штету тако што више нису могли продавати репицу, соју и кукуруз који су били загађени генетски модификованим семеном. То погађа и друге бранше, например медаре. Мед се не може извозити јер је генетски загађен. Ствар је још и гора: укрштањем неких сорти загађено је све више врста воћа, тако да их произвођачи био хране више не могу ни узгајати."

Пораз сељака био би пораз за човечанство

Уколико Суд не прогласи Монсанто кривим то би био пораз за све оне који се боре за чисту природу: то био уствари била позивница на загађивање природе и наношење штете муштеријама. Била би угрожено и снабдевање живим намирницама. Сељацима би било забрањено користити део жетве као семе за сетву годину касније. У Немачкој је од 1998. на снази један закон којим су сељаци обвезни да произвођачима семена плате "лиценцу" уколико део своје жетве посеју на њивама идуће пролеће. То је уствари дозвола концернима за штампање новца.

Канадски сељак Percy Schmeiser је огорчен:
"Као произвођачи семена ми смо мишљења да се то право на коришћење семена од жетве не сме ограничити. Када ви сељацима ограничите право узгоја семена прилагођеног земљишту, клими и болестима које су типичне за неку регију, ви ћете зауставити будући развој нових врста семена и биљака. Регија која је удаљена само 200 километара има сасвим другачије услове. Не може се свако семе узгајати на свим пољима. Код нас се обично каже како "једна рукавица не одговара свима."

Код процеса у Канади не ради се дакле само о томе ко је одговоран за неки производ, већ и о питању желимо ли ми да нам храну производе милиони сељака или неколико великих мултинационалних концерна, који се тешко могу контролисати.


http://www.poljopart...d=303&Itemid=81

[Аурор]

Koja bre odluka? Blesani bacaju narodu prašinu u oči... u pitanju je deklaracija... a ne odluka... gradska vlast nije ni nadležna da zabranjuje GMO... te ukoliko se promeni zakon, oni sa ovom deklaracijom mogu samo da obrišu nešto...

 

 

Štite svoje dupe, na štetu svih ljudi, i onda im frfljaju da je to šatro jer je pojesti GMO isto kao pojesti plutonijum.