ГМО (спојене теме)

[Јанко]

Akvi, хоћеш да кажеш да као што смо се еволутивно прилагодили краставцима, тако ћемо се прилагодити и овом кукурузу са много (потенцирам квантитет као битан у овој причи) пестицида? За оно прво је прошло много времена, а краставац се није (много) променио. Сада имамо поплаву г.модификација за кратко време. Да не буде доста колатералне штете, које је својевремено вероватно било (али у мањој мери) и од једења краставца, док се не прилагодимо?

[R.Žiskar]

In Japan, the Ministry of Health and Welfare has announced that health testing of GM foods will be mandatory as of April 2001^{36, 37}. Currently, testing of GM foods is voluntary. Japanese supermarkets are offering both GM foods and unmodified foods, and customers are beginning to show a strong preference for unmodified fruits and vegetables.

http://www.csa.com/discoveryguides/gmfood/overview.php

Можда ће на енглеском бити јасније шта подржавам. Само избор, не наметање кроз државну политику.

[Млађони]

Akvi, хоћеш да кажеш да као што смо се еволутивно прилагодили краставцима, тако ћемо се прилагодити и овом кукурузу са много (потенцирам квантитет као битан у овој причи) пестицида?

Mog ja da ti odgovorim na ovo? Nasa organizam i sistem za varenje je sposoban da sve te otrove koji postoje i u kolicinama koje postoje moze da sredi ocas posla da ne ih ne osetimo. To je poenta Akvijevog posta. Drugim recima ne treba tvoj organizam da se dodatno prilagodjava na to vec je prilagodjen da u tim kolicinama u kojim postoje regulise.

In Japan, the Ministry of Health and Welfare has announced that health testing of GM foods will be mandatory as of April 2001^{36, 37}. Currently, testing of GM foods is voluntary. Japanese supermarkets are offering both GM foods and unmodified foods, and customers are beginning to show a strong preference for unmodified fruits and vegetables.

Odlichnno posto to svi mi podrzavamo. Da se lepo stavi legalno u prodaju pa sami kupci nek izaberu, ja sam to napisao josh na prvoj strani.

[Ignjatije]

Kako?

Ukrštanjem sa normalnim biljkama. Zamisli samo da se terminator gen proširi kasnije i na ostale biljke.Biljke se ukrštaju i prenose gene jedna na drugu. Svi bismo tada bili stvarno zavisni on pohlepnog Monsanta.

Da te pitam još nešto. Čuo sam da GM biljke imaju pored većeg kvantiteta manji kvalitet.Da imaju manje vitamina, minerala i ostalih korisnih sastojaka, jer se gleda na količinu( čitaj profit ), i da tako oslabljuje imuni sistem.

Za onaj hibridni beli luk iz Holandije ne mora niko da mi priča.Samo miriše na beli luk. Isto je i sa paprikom i paradajzom. Hibridi su samo puni vode ( da bi se dobilo na težini ) i imaju debelu koru ( zbog transporta ), ukus se ne može porediti sa domaćim sortama.

GM ( mislim da ) još nisam probao, i daleko mu lep izgled.

[Млађони]

Ukrštanjem sa normalnim biljkama. Zamisli samo da se terminator gen proširi kasnije i na ostale biljke.Biljke se ukrštaju i prenose gene jedna na drugu. Svi bismo tada bili stvarno zavisni on pohlepnog Monsanta.

Hah ignjate sta cu sve da procitam od tebe. Pa ne prenosis se gen vazduhom nije to virus gripa. Ukrstanje sa drugim biljkama dolazi usled kalemljenja t.j nekog vida genetske modifikacije. Ne moze jedno zrno kukuruza da se ukrsti samo od sebe sa drugim zrnom kukuruza, o cemu ti rpicas covece?

[Juan Valdez]

Akvi, хоћеш да кажеш да као што смо се еволутивно прилагодили краставцима, тако ћемо се прилагодити и овом кукурузу са много (потенцирам квантитет као битан у овој причи) пестицида? За оно прво је прошло много времена, а краставац се није (много) променио. Сада имамо поплаву г.модификација за кратко време. Да не буде доста колатералне штете, које је својевремено вероватно било (али у мањој мери) и од једења краставца, док се не прилагодимо?

Ниси укапирао - не постоји ниједан ”доказ” да је било која супстанца из ГМО хране (пестицид или не) штетна за људски организам, те никакво прилагођавање уопште није потребно. Већ смо прилагођени. Наш организам већ има све што је неопходно да то свари, јер се супстанце из ГМ не разликују фундаментално од супстанци из природе и не представљају никакву новост за наше ензиме.

[Aquilius Cratus]

Akvi, хоћеш да кажеш да као што смо се еволутивно прилагодили краставцима, тако ћемо се прилагодити и овом кукурузу са много (потенцирам квантитет као битан у овој причи) пестицида? За оно прво је прошло много времена, а краставац се није (много) променио. Сада имамо поплаву г.модификација за кратко време. Да не буде доста колатералне штете, које је својевремено вероватно било (али у мањој мери) и од једења краставца, док се не прилагодимо?

Ne, hocu da kazem da je kod neGMO krastavca mnogo veca opasnost od neke katastrofe zato sto pojma nemamo kakva se mutacija javlja u sledecoj generaciji. Dok kod GMOa je rizik mnogo manji, a nije potpuno iskljucen, jer mnogo preciznije predvidjamo kad se koja mutacija desila i sta je verovatnije da moze da izazove. O tome se radi.

[ego]

Теоретски можда неком лепо звучи, а да ли је све тако у пракси? 0409_feel

Zbog dugova se od 1997. ubilo 200.000 indijskih poljoprivrednika

U dužničko ropstvo siromašni su poljoprivrednici upali nakon što su povjerovali obećanjima multinacionalnih korporacija poput Monsanta o bogatim prinosima ukoliko budu otkupljivali i sijali njihovo genetski modificirano sjeme

Jezivi trend indijski mediji i nevladini aktivisti nazivaju “biotehnološkim genocidom”

Zbog utjecaja globalnih korporacija koje se bave proizvodnjom sjemena i pesticida, u posljednjih 13 godina Indija bilježi val samoubojstava kakvom nema premca u ljudskoj povijesti. Indijski Nacionalni ured za podatke o zločinima navodi da je od 1997. godine zbog dužničkog ropstva samoubojstvo počinilo 200.000 indijskih poljoprivrednika, što se nastavlja po stopi od 46 na dan. Jezivi trend pojedini indijski mediji i nevladini aktivisti već neko vrijeme nazivaju “biotehnološkim genocidom”, jer u pozadini dužničkog ropstva poljoprivrednika stoji beskrupulozni rat svjetskih korporacija zbog zarade koji se ovaj put vodi preko genetički izmijenjenog sjemena.

Svjetska banka ih prisilila na GMO

Američkim kompanijama Monsanto i Cargill te švicarskoj Syngenti sjekira je upala u med 1997. kada je Svjetska banka doslovno prisilila Indiju na otvaranje svog tržišta sjemenu čije je korištenje za sljedeću sjetvu zabranjeno patentima ili je čak spriječeno genetičkim inženjeringom. Monsantovi putujući trgovci bili su prvi koji su preplavili Indiju, putujući od mjesta do mjesta i opisujući enormne prinose koje su navodno ubirali oni koji su koristili genetički izmijenjeno sjeme za pamuk “Bt cotton”. Objasnili su im da bakterija Bacillus thuringiensis u sjemenu drastično smanjuje potrebu za pesticidima te da su im u onim slučajevima kad su pesticidi ipak potrebni na raspolaganju proizvodi Monsanta koji ne štete izniklim biljkama.

U dužničko ropstvo zbog sjemena

Seljaci su im povjerovali. Stali su se zaduživati kako bi kupili ponuđeno sjeme i pesticide, iako je trošak od nekoliko stotina eura golema investicija u zemlji u kojoj 80 posto od 1,2 milijarde građana živi s manje od dva dolara dnevno. Indijci su do tog trenutka tisućama godina za sjetvu koristili sjeme iz prethodne žetve. No već sljedeće sezone mnogi su ostali iznenađeni kad su za sljedeću sjetvu opet morali kupovati sjeme, što se nastavilo iz godine u godinu. Poljoprivrednici više nisu uspijevali vratiti kredite, a najgore je bilo onima kojima su usjevi usto uništeni sušama zbog klimatskih promjena, na što sjeme nije bilo otporno. Indijski Institut za tropsku meteorologiju prošle je godine, naime, ustvrdio da su na potkontinentu prosječne godišnje oborine nepromijenjene, ali da su u kišnim razdobljima izrazito povećane, dok su u sušnim dijelovima godine sve jače suše pa u takvim uvjetima indijskoj poljoprivredi prijeti kolaps.

Zbog Monsanta ili prodaju bubreg ili u smrt

Ekološka aktivistica Vandana Shiva, koju je prije nekoliko dana intervjuirao CNN, a potom i hrvatski H-alter.org 2004. je ustvrdila da mnogi od farmera koji si ne oduzmu život pokušavaju spasiti obitelji od bankrota prodajom bubrega. Monsanto se, inače, s gnjevom upropaštenih farmera suočio još u studenom 1998. kada je lokalno udruženje sitnih poljoprivrednika spalilo Monsantovo pokusno polje u Sindhanooru u državi Karnataka. Unatoč tvrdnjama da će Monsantova biotehnologija “u 21. stoljeću iskorijeniti siromaštvo i glad”, kako se korporacija reklamira, bunt poljoprivrednika, kojima je ta poruka namijenjena, nastavio se te su Monsantova polja gorjela nekoliko puta.

Iskorištavanje rada djece

U nekim su slučajevima čak i lokalne indijske vlasti na sudu pokušale natjerati Monsanto da smanji cijene, a optužbe idu i do tvrdnji da je kompanija prevarila seljake, sugerirajući goleme prinose u područjima koja su vrlo sušna i stoga neprikladna za uzgoj njihovih hibrida. Usto, Međunarodna fundacija za prava radnika utvrdila je da na Monsantovim poljima u Indiji, zbog ušteda, rade i djeca, i to po 13 sati na dan. Unatoč svemu, Monsanto je u lipnju pokrenuo postupak da se odobri stavljanje na tržište u Indiji i genetički preinačenih kultura kukuruza s namjerom da udari i na tržište voća i povrća.

http://www.vecernji....ka-clanak-96018

[Јанко]

Mog ja da ti odgovorim na ovo? Nasa organizam i sistem za varenje je sposoban da sve te otrove koji postoje i u kolicinama koje postoje moze da sredi ocas posla da ne ih ne osetimo. To je poenta Akvijevog posta. Drugim recima ne treba tvoj organizam da se dodatno prilagodjava na to vec je prilagodjen da u tim kolicinama u kojim postoje regulise.

Можеш, наравно.

Ово ми није баш најјасније.

Пошто се биљка модификује и почиње да производи пестициде у великим количинама, и то продуковане на ДНК нивоу (што значи да са неким бактеријама могу размењивати и ДНК структуру за производњу истих? Чини ми се да је неко овде већ негде објашњавао како неки сојеви бактерија умеју да копирају ДНК структуру органске материје са којом се сретну или нисам добро запамтио?), ми нисмо већ прилагођени тој ситуацији јер је пре није ни било. А да ти пестициди за прашење кукуруза у већим количинама нису штетни...јеси сигуран?

[Ignjatije]

Hah ignjate sta cu sve da procitam od tebe. Pa ne prenosis se gen vazduhom nije to virus gripa. Ukrstanje sa drugim biljkama dolazi usled kalemljenja t.j nekog vida genetske modifikacije. Ne moze jedno zrno kukuruza da se ukrsti samo od sebe sa drugim zrnom kukuruza, o cemu ti rpicas covece?

Vidi se da se nisi puno družio sa motikom.

Kod moje babe na selu se nikada ne sadi kukuruz kokičar blizu običnog kukuruza, baš zbog vetra koji ih pomeša.Isto se nekada dešava i sa slatkom paprikom kada se sadi do ljute.Evo, to se desilo prošle godine i zato mi po neka slatka paprika ima ljutinu.

[Јанко]

Ниси укапирао - не постоји ниједан ”доказ” да је било која супстанца из ГМО хране (пестицид или не) штетна за људски организам, те никакво прилагођавање уопште није потребно. Већ смо прилагођени. Наш организам већ има све што је неопходно да то свари, јер се супстанце из ГМ не разликују фундаментално од супстанци из природе и не представљају никакву новост за наше ензиме.

Добро, а да ли постоји доказ да пестициди који се користе за прскање кукуруза у већој концентрацији НИСУ штетни (или позитивистички, има ли показатеља да су штетни када су унешени у наш организам у већој концентрацији? Ја знам да кад боранију или грашак у мом врту прскам са некима, не смем да је једем 2 недеље од тада...)? Ако постоји, математика каже да су 2+2=4, јер се ови пестициди производе у ГМО кукурузу који је наведен.

[Juan Valdez]

Можеш, наравно.

Ово ми није баш најјасније.

Пошто се биљка модификује и почиње да производи пестициде у великим количинама, и то продуковане на ДНК нивоу (што значи да са неким бактеријама могу размењивати и ДНК структуру за производњу истих? Чини ми се да је неко овде већ негде објашњавао како неки сојеви бактерија умеју да копирају ДНК структуру органске материје са којом се сретну или нисам добро запамтио?), ми нисмо већ прилагођени тој ситуацији јер је пре није ни било. А да ти пестициди за прашење кукуруза у већим количинама нису штетни...јеси сигуран?

Да не улазим у детаље твог поста јер није баш најјаснији, битан је крајњи резултат. Битно је шта од молекула постоји у том кукурузу, а не којим је путем ту доспело. Наша биохемија не зависи од тога да ли је унета супстанца синтетисана или је покупљена с ливаде. Даље, ко је рекао да такав кукуруз производи велике количине пестицида? Наравно да велике количине јесу штетне, али то је сасвим друга ствар. Велике количине разних супстанци имаш у такозваној српској здравој храни, јер су многи српски пољопривредници крајње необразовани и(или) крајње неморални (ово је за кућу, а ово за пијацу), па рокну тону свега и свачега. И нешто не видим да се неолудити и разни други дверолики буне против тога, него би још да ту и такву пољопривреду субвенционишу и ”штите” против ”нелојалне конкуренције”.

[ego]

Теоретски можда неком лепо звучи, а да ли је све тако у пракси? 0409_feel

Zbog dugova se od 1997. ubilo 200.000 indijskih poljoprivrednika

U dužničko ropstvo siromašni su poljoprivrednici upali nakon što su povjerovali obećanjima multinacionalnih korporacija poput Monsanta o bogatim prinosima ukoliko budu otkupljivali i sijali njihovo genetski modificirano sjeme

Jezivi trend indijski mediji i nevladini aktivisti nazivaju “biotehnološkim genocidom”

http://www.vecernji....ka-clanak-96018

Ко из народне изреке, ко с ђаволом тикве сади...

[Juan Valdez]

Добро, а да ли постоји доказ да пестициди који се користе за прскање кукуруза у већој концентрацији НИСУ штетни (или позитивистички, има ли показатеља да су штетни када су унешени у наш организам у већој концентрацији? Ја знам да кад боранију или грашак у мом врту прскам са некима, не смем да је једем 2 недеље од тада...)? Ако постоји, математика каже да су 2+2=4, јер се ови пестициди производе у ГМО кукурузу који је наведен.

Одговорио сам већ у претходном посту, али ево поново - када сам рекао да нема ”доказа”, мислио сам на анализу крајњег производа. Тај и такав ГМ кукуруз је анализиран уздуж и попреко. Увећој количини пестициди јесу штетни (шта није?), али их ГМ кукуруз нема у ништа већој количини него нормално прскани.

P. S.

Побркао си то са позитивизмом. Позитивиста тражи доказе. Требало је уместо позитивистички да напишеш ”непозитивистички”.

[R.Žiskar]

...

Odlichnno posto to svi mi podrzavamo. Da se lepo stavi legalno u prodaju pa sami kupci nek izaberu, ja sam to napisao josh na prvoj strani.

Пракса је другачија:

"For now, you won't see GMO on the labels of foods in the US. Currently, producers are not required to tell you, because, believe it or not, the Federal government has declared it's their choice to determine what is good for you and what foods are safe for your consumption — and we know how far that is gotten us."

http://www.globalhealingcenter.com/nutrition/genetically-modified-foods