Rasuđivanje

[ИгорМ]

пре 5 часа, Ralex рече

Hajde da vidimo taj tvoj razum kakav je:

Zamisli ide neprijateljska vojska na tvoju zemlju, Hristos je rekao da neprijatelja treba nahraniti ako je gladan, napojiti ako je žedan, na šamar okrenuti drugi obraz, Kad te kunu blagosiljaj, 

Šta treba uraditi kad tako ide neprijateljska vojska, da li se treba boriti da se zažtiti zemlja ili ih teba dočekati po onome kako je Hristos govorio?

I koje su prednosti jednog i drugog pristupa kao i mane?

Mogu i drugi da odgovore ako imaju nešto interesantno da kažu.

Надам се да не приступаш наивно и буквалистички када размишљаш о таквој теми и да треба глумити глиненог голуба. Ту се ради о колективној одбрани земље и могу бити различите ситуације са милион фактора како је дошло до тога. И сваку ситуацију можемо посебно разматрати. 
Постоји војска која брани државу. И одбрана од агресора није нужно у супротности са Исусовим учењем нарочито ако је у питању заштита невиних и спречавање већег зла. Нећеш ваљда питати војску да дочека агресора цвећем и шареним заставицама? Често тако мисле да ми хришћани реагујемо, они који не познају хришћанство и не разликују наивност, безазленост и мудрост.
Са једне стране можеш имати наспрам себе агресора, спремног на зло и насиље, где нема разумевања за хришћанску љубав. Са друге неког ко ти је већ понудио руку помирења и договора, па и више пута али ти држава упорно одбија и тера инат или је присиљена, условљена од стране моћније да се тако постави.
Исус пре свега говори о ненасиљу, опраштању и смирењу, личног односа према неправди и увреди ако смо неправедно нападнути од ближњег, када говоримо о окретању другог образа. А одбрана свог народа и ближњих се може посматрати и као акт љубави према њима.
Ако приступиш одбрани, такав приступ носи и потенцијалну опасност да насиљем одговараш на насиље и изгубиш мир и љубав, па и опасност од губитка живота. Па још и ако имаш породицу, ситну децу, бебу, а нису обезбеђени и заштићени у тој ситуацији може бити глуп, непромишљен и наиван потез.
Има историјских примера у појединачним односима како ненасиљем, праштањем, прихватањем жртве и вером да Божија правда побеђује да ће зло само себе поразити (свети мученици). Ако тако сведочиш веру и браниш истину имаш потенцијал да преобразиш непријатеља. Али такав приступ носи потенцијално страдање невиних, губитак слободе и живота без отпора а да не говоримо о осуди од стране друштва и неразумевање.
Многи борци су и у противничком рову показали хришћанску љубав (само да не сепидлачимо са питањем шта ће хришћани тамо), сачувавши живот непријатеља заробљеништвом. Не знаш како су се ту нашли, можда не својом вољом.
Мени лично, тешка, одвратна тема и пуно хипотетичких питања.
Немаш ту универзални одговор осим молитве. Индивидуалан је приступ а и ситуација у којој се неко налази како ће реаговати.

Једно је сигурно, молитва за непријатеље и очување мира и љубави.

Хајде да видимо сада тај твој разум, како би ти реаговао?

[Ralex]

пре 10 часа, ИгорМ рече

Надам се да не приступаш наивно и буквалистички када размишљаш о таквој теми и да треба глумити глиненог голуба. Ту се ради о колективној одбрани земље и могу бити различите ситуације са милион фактора како је дошло до тога. И сваку ситуацију можемо посебно разматрати. 
Постоји војска која брани државу. И одбрана од агресора није нужно у супротности са Исусовим учењем нарочито ако је у питању заштита невиних и спречавање већег зла. Нећеш ваљда питати војску да дочека агресора цвећем и шареним заставицама? Често тако мисле да ми хришћани реагујемо, они који не познају хришћанство и не разликују наивност, безазленост и мудрост.
Са једне стране можеш имати наспрам себе агресора, спремног на зло и насиље, где нема разумевања за хришћанску љубав. Са друге неког ко ти је већ понудио руку помирења и договора, па и више пута али ти држава упорно одбија и тера инат или је присиљена, условљена од стране моћније да се тако постави.
Исус пре свега говори о ненасиљу, опраштању и смирењу, личног односа према неправди и увреди ако смо неправедно нападнути од ближњег, када говоримо о окретању другог образа. А одбрана свог народа и ближњих се може посматрати и као акт љубави према њима.
Ако приступиш одбрани, такав приступ носи и потенцијалну опасност да насиљем одговараш на насиље и изгубиш мир и љубав, па и опасност од губитка живота. Па још и ако имаш породицу, ситну децу, бебу, а нису обезбеђени и заштићени у тој ситуацији може бити глуп, непромишљен и наиван потез.
Има историјских примера у појединачним односима како ненасиљем, праштањем, прихватањем жртве и вером да Божија правда побеђује да ће зло само себе поразити (свети мученици). Ако тако сведочиш веру и браниш истину имаш потенцијал да преобразиш непријатеља. Али такав приступ носи потенцијално страдање невиних, губитак слободе и живота без отпора а да не говоримо о осуди од стране друштва и неразумевање.
Многи борци су и у противничком рову показали хришћанску љубав (само да не сепидлачимо са питањем шта ће хришћани тамо), сачувавши живот непријатеља заробљеништвом. Не знаш како су се ту нашли, можда не својом вољом.
Мени лично, тешка, одвратна тема и пуно хипотетичких питања.
Немаш ту универзални одговор осим молитве. Индивидуалан је приступ а и ситуација у којој се неко налази како ће реаговати.

Једно је сигурно, молитва за непријатеље и очување мира и љубави.

Хајде да видимо сада тај твој разум, како би ти реаговао?

 Kao hrišćani trebalo bi da nam je sve zajedničko, da nema sebičnosti i potrebe za dokazivanjem, skupa kola, Skupi telefoni, zlato kuće bogatstvo.

Svi bi radili za zajednicu i svi bi se međusobno pomagali i delili sve što imaju.

To bi automatski izbacilo potrebu za kreditiranjem i banke bi ispale iz igre, 

Neprijatelj bi mogao da nam uzme rudna bogatstva i hranu, pod uslovom da mu to Bog dozvoli. 

Neprijateljska vojska bi mogla da vidi našu slogu i ljubav pa bi moglo da se desi da pređu kod nas da žive kao braća u Hristu.

Mi ne znamo kako bi Bog mogao da utiče na naše neprijatelje kad oni vide našu slogu, ljubav bezazelenost, bezbrižnost, zahvalnost, milost,praštanje...

Razum koji je po Bogu kaže da bi mi trebali da budemo hrabri i da naše živote s poverenjem prepustimo u Božije ruke.

Ali nažalost niko ne veruje u Boga i nema toliko poverenje u njega, da bi se prepustio, Mi bi radije poslušali svoj ljudski razum i krenuli u borbu da sačuvamo ognjišta.  Ko da je ognjište nešto ako čovek nema Boga sa sobom.

Slušajući ljudski razum izginusmo na kosovu, i koliko puta još posle toga. Ko da hrišćanin ima nacionalnost, Ko da ja mogu da znam čiji su sve geni u meni i koliko sam stvarno srbin. 

Ali mi ćemo radije po svom ljudskom razumu smisliti inteligentnu zabludu i otići da izginemo. 

Čini mi se da je "Sv Sava" imao priliku da izloži jednu tako dobru zabludu pred turcima odgovarajući zašto mi ako smo Hrišćani spremamo se za rat protiv turaka umesto da ih dočekamo s hlebom i u miru.

Prvi hrišćani su se sklanjali kako ih usprogone iz jednog grada u drugi, nisu ratovali niti se borili protiv neprijatelja i Hrišćanstvo se sve više širilo. A danas hrišćanstvo propada a mi bi da ginemo za svetinje, ko da Bog živi u rukotvorenim hramovima.

Ali ja sam sa ovim pitanjem samo hteo da ukažem na razliku između ljudskog i razuma po Bogu. I svako ko je čitao i razmislio na ovu priču je mogao sam za sebe da vidi gde svojim razumom naginje i kako stoji s razumom u odnosu na razum koji je po Bogu.

To bi mogao svakome da bude jasan signal koliko zapravo ima vere i poverenja u Boga, da ispita ne zavarava li se kad kaže da veruje u Boga.

Na to sam mislio kada sam rekao da se ljudski razum protivi razumu koji je po Bogu, i da nije dobro osloniti se na svoj razum koji dolazi od intelekta koji je protivnik Božiji u nama

[Bokisd]

пре 1 сат, Ralex рече

 Kao hrišćani trebalo bi da nam je sve zajedničko, da nema sebičnosti i potrebe za dokazivanjem, skupa kola, Skupi telefoni, zlato kuće bogatstvo.

Svi bi radili za zajednicu i svi bi se međusobno pomagali i delili sve što imaju.

To bi automatski izbacilo potrebu za kreditiranjem i banke bi ispale iz igre, 

Neprijatelj bi mogao da nam uzme rudna bogatstva i hranu, pod uslovom da mu to Bog dozvoli. 

Neprijateljska vojska bi mogla da vidi našu slogu i ljubav pa bi moglo da se desi da pređu kod nas da žive kao braća u Hristu.

Mi ne znamo kako bi Bog mogao da utiče na naše neprijatelje kad oni vide našu slogu, ljubav bezazelenost, bezbrižnost, zahvalnost, milost,praštanje...

Razum koji je po Bogu kaže da bi mi trebali da budemo hrabri i da naše živote s poverenjem prepustimo u Božije ruke.

Ali nažalost niko ne veruje u Boga i nema toliko poverenje u njega, da bi se prepustio, Mi bi radije poslušali svoj ljudski razum i krenuli u borbu da sačuvamo ognjišta.  Ko da je ognjište nešto ako čovek nema Boga sa sobom.

Slušajući ljudski razum izginusmo na kosovu, i koliko puta još posle toga. Ko da hrišćanin ima nacionalnost, Ko da ja mogu da znam čiji su sve geni u meni i koliko sam stvarno srbin. 

Ali mi ćemo radije po svom ljudskom razumu smisliti inteligentnu zabludu i otići da izginemo. 

Čini mi se da je "Sv Sava" imao priliku da izloži jednu tako dobru zabludu pred turcima odgovarajući zašto mi ako smo Hrišćani spremamo se za rat protiv turaka umesto da ih dočekamo s hlebom i u miru.

Prvi hrišćani su se sklanjali kako ih usprogone iz jednog grada u drugi, nisu ratovali niti se borili protiv neprijatelja i Hrišćanstvo se sve više širilo. A danas hrišćanstvo propada a mi bi da ginemo za svetinje, ko da Bog živi u rukotvorenim hramovima.

Ali ja sam sa ovim pitanjem samo hteo da ukažem na razliku između ljudskog i razuma po Bogu. I svako ko je čitao i razmislio na ovu priču je mogao sam za sebe da vidi gde svojim razumom naginje i kako stoji s razumom u odnosu na razum koji je po Bogu.

To bi mogao svakome da bude jasan signal koliko zapravo ima vere i poverenja u Boga, da ispita ne zavarava li se kad kaže da veruje u Boga.

Na to sam mislio kada sam rekao da se ljudski razum protivi razumu koji je po Bogu, i da nije dobro osloniti se na svoj razum koji dolazi od intelekta koji je protivnik Božiji u nama

Vau, ipak sam bio u pravu, ekstremno idealizujes veru i crkvu, jednostavno Isus je dosao da pozove pokajnike u veru i Svoju crkvu.

[Ralex]

пре 9 часа, Bokisd рече

Vau, ipak sam bio u pravu, ekstremno idealizujes veru i crkvu, jednostavno Isus je dosao da pozove pokajnike u veru i Svoju crkvu.

Evo ga, Boki se izdao. Ljudski razum je to. Bar da je oćutao pa da mislimo da je mudar.

Ali intelektualac je to,

Ali dobro je da je odreagovao jer će prosti ljudi da shvate kuda su ih intelektualci zaveli.

Na kraju krajeva Carstvo Božije je obećano prostima a ne intelektualcima.

Nema tu idealizacije, ili radiš ono šta je Isus Govorio u prostoti srca ili smišljaš zablude kako Isus nije baš tako mislio.

[Ralex]

Uvek je lakše ne raditi baš onako kako je Hristos govorio, prvi Hrišćani su u prostoti srca radili baš onako kako je on govorio i bili su progonjeni i bilo je teško biti hrišćanin a crkva se sve više širila.

A onda je Konstantin proglasio Hrišćanstvo za državnu religiju, I Pagani su pohrlili u hrišćanstvo ponevši za sobom i svoje paganske običaje koje su prekrstili u hrišćanstvo isto izmišljotinama intelektualaca. Kao što danas imamo političare preletače tako su i pagani preleteli u hrišćanstvo.

A onda su intelektualci počeli da smišljaju izgovore da ne mora baš tako kako je H ristos govorio, I pošto je ono bilo teško i prost narod je prihvatio ove nove ideje. O super ovo je već lakše. 

I tako su intelektualci mic po mic iskrivili celokupno Hristovo učenje tako da je od Hrišćanstva ostala samo forma, koja se zove liturgijski život. 

I vuci siti i ovce na broju.

Ali neće moći tako još dugo. zadnje je veme, Brzo će se videti kakva je čija vera.

[sampaganini92]

Zalepio brat

[sampaganini92]

Jel imas ti decu? Zenu? Imas li svest o odgovornosti za ikoga? Kad dodje neko da ti pobije porodicu docekao bi ga sa leba i solju?

[ИгорМ]

пре 3 часа, Ralex рече

Uvek je lakše ne raditi baš onako kako je Hristos govorio, prvi Hrišćani su u prostoti srca radili baš onako kako je on govorio i bili su progonjeni i bilo je teško biti hrišćanin a crkva se sve više širila.

A onda je Konstantin proglasio Hrišćanstvo za državnu religiju, I Pagani su pohrlili u hrišćanstvo ponevši za sobom i svoje paganske običaje koje su prekrstili u hrišćanstvo isto izmišljotinama intelektualaca. Kao što danas imamo političare preletače tako su i pagani preleteli u hrišćanstvo.

A onda su intelektualci počeli da smišljaju izgovore da ne mora baš tako kako je H ristos govorio, I pošto je ono bilo teško i prost narod je prihvatio ove nove ideje. O super ovo je već lakše. 

I tako su intelektualci mic po mic iskrivili celokupno Hristovo učenje tako da je od Hrišćanstva ostala samo forma, koja se zove liturgijski život. 

I vuci siti i ovce na broju.

Ali neće moći tako još dugo. zadnje je veme, Brzo će se videti kakva je čija vera.

Брате, после се чудиш зашто људи твоје писање сматрају троловањем.

 

[Милошшш]

https://slavoslovije.wordpress.com/wp-content/uploads/2008/12/arhimandrit-lazar-abasidze-kako-izleciti-bolesti-duse.pdf

[Ralex]

пре 9 часа, sampaganini92 рече

Jel imas ti decu? Zenu? Imas li svest o odgovornosti za ikoga? Kad dodje neko da ti pobije porodicu docekao bi ga sa leba i solju?

Opet ljudski razum. Nemci su u kragujevcu streljali ljude i decu jer su naši pobili određeni broj nemaca u srazmeri 100:1 , da naši nisu pravili probleme i rukovodili se ljudskim razumom ne bi bilo streljanja. Pa ko je pobio tu decu? Oni naši koji su se rukovodili ljudskim razumom. Neodgovorni ljudi koji samo na sebe misle.

Ja fala Bogu imam ženu i decu, dao mi Bog. A ti imaš li ti kad bi da ih tako lako žrtvuješ?

[sampaganini92]

Ti si umobolan. Zao mi je, ali tako je. Zelim ti isceljenje.

[Ralex]

пре 2 часа, sampaganini92 рече

Ti si umobolan. Zao mi je, ali tako je. Zelim ti isceljenje.

Budite ludi da bi nste bili mudri. Jer svetsko mudrovanje je ludost pred Bogom i ono šta je mudrost pred Bogom pred svetom je ludost. 

Da da Bog da i ti poludiš ovako ko ja

Nadam se da nećete ovaj moj blagoslov da izokrenete i da me optužite za kletvu

[sampaganini92]

пре 23 минута, Ralex рече

Da da Bog da i ti poludiš ovako ko ja

Ne dao Bog nikom. Znaj ja vrlo dobro kako izgledaju jurodivi Hrista radi. Ti si samo skrenuo u nepoznatom pravcu. Duhovnost je opasna kad se igras s njom na svoju ruku, opomeni se dok imas vremena. 

[ИгорМ]

пре 39 минута, Ralex рече

Budite ludi da bi nste bili mudri. Jer svetsko mudrovanje je ludost pred Bogom i ono šta je mudrost pred Bogom pred svetom je ludost. 

@Ralex То се односи на нешто друго а не на довођење ближњих у смртну опасност. У примеру који си ти навео, размишљаш прво о својим ближњима, после о себи. А ако си сам у тој ситуацији, можеш бити луд колико ти воља.

Алудираш на стихове Апостола Павла "Јудејцима саблазан а Јелинима лудост", то се односи на проповед о Христу. Јудејци нису могли да прихвате распетог Месију, за њих је то саблазан а Јелинима лудост јер им је било несхватљиво у тражењу рационалне мудрости.

Или "лудости која води ка истинској мудрости" у истој посланици Коринћанима, где се говори о људској мудрости заснованој на рационалности и световним вредностима у односу на Божију (1.18, 1.25, 3.18). Ту се опет говори о Христовом распећу и вери у распетог Христа као спасоносној и као највећу мудрост. Говоримо о духовној категорији у одрицању световне логике и прихватању Божије воље.

Рале, удаљио си се од Цркве (ако си био искрен за крштње), отуда погрешни темељи на којима градиш ставове и "веру". Не може се странпутицом до циља.

[ИгорМ]

И ево као поручен управо објављен текст са предавањем на тему "ум и разум". @Ralex

Од срца препорука. Искрено, желео бих да погледаш. Ја одо да погледам и унапред се радујем ономе што ћу чути