Молитве за ближње

[Зорица екс Милева]

ПРЕСВЕТОЈ ТРОЈИЦИ

Благодаримо Ти, Господе Боже наш, за сва доброчинства Твоја, још од дјетињства до данас према нама недостојним слудама Твојим (имена), која су била значајна и незнана, јавна и тајна, дјелом и рјечју, Ти који си нас заволио као и СИна Свога, Кога си изволио жртвовати - удостој нас да будемо достојни Твоје љубави. Дај нам да рјечју Твојом мудрост и страхом Твојим удахни кријепост од Твоје силе, и ако што хотимично и нехотимично сагријешисмо опрости и не урачунај и сачувај душу нашу свету и представи је Твоме Престолу са чистом савјешћу, и крајем достојним човјекољубља Твога. Сјети се Господе, свих који призивају Име Твоје у истини, сјети се свих који нам желе добро или зло, јер сви ми људи и сваки човјек је ништаван, зато се молимо Теби, Господе, подари нам, по Својој благости, велику милост. Амин.

[Зорица екс Милева]

ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ

Молитва прва

Свеблаги Господе, Спаситељу наш, погледај милостиво на нас, недостојне слуге Твоје (имена) и не помени безакоња наша, него по безмјерном милосрђу Твоме опрости нам сва сагријешења наша. Сам нас очисти и спаси. Сам посјети разум наш! Укажи нам (имена)велику и богату милост Своју јер си благословен кроза све вјекове. Амин.

Молитва друга

Господе Исусе Христе, Боже мој, закрили мене и слуге Твоје (имена) од злобе непријатеља нашег, јер сила његова је велика, а природа наша је страсна и сила је наша немоћна. А ти о Благи сачувај ме од помрачења помисли и потопа страсти. Господе, преслатки мој Исусе, помилуј и спаси мене и слуге Твоје (имена). Амин.

Молитва трећа

Господе Исусе Христе, Спаситељу наш! Пред иконом Твојом припадајући, свесрдно Те молим: помилуј и спаси нас недостојне слуге Твоје (имена) од изненадне смрти, људског клеветања и од сваког зла заштити и помилуј нас, Господе, јер си Ти Бог наш, и немој нас погубити у вијекове вијекова. Амин.

[Зорица екс Милева]

ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

Молитва прва

О Пресвета Госпођо, Владичице Богородице! Подигни нас слуге Божије (имена) из дубине гријеховне и избави нас од изненадне смрти и од сваког зла. Подари нам мир и здравље и просвети ум наш и очи срца нашег за спасење, и удостој нас грешне слуге Твоје Царства Сина Твога, Христа Бога нашега, јер је моћ Његова благословена, са Оцем и Пресветим Његовим Духом. Амин.

Молитва друга

Пресвета Дјево, Мати Господа покажи на мени убогоме и слугама Божијим (имена) древну милост Твоју. Пошаљи нам духа разума и побожности, духа милосрђа и кротости, духа чистоте и правде. О, Госпођо Пречиста! Милостива ми буди овдје и на Страшном суду. Јер си Ти Владичице, Слава Небесних и Нада земаљских. Амин.

Молитва трећа

О, Пресвета Госпођо Владичице Богородице! Прими недостојну молитву нашу и сачувај нас слуге Божије (имена) од клевета злих људи и од изненадне смрти и даруј нам покајање прије краја. Милостива буди мољењу нашем и даруј нам радост умјесто туге. И избави нас, Госпођо, од сваке биједе и напасти, од патње и болести, и од сваког зла. И удостој нас грешне слуге Твоје на другом доласку Сина Твога да станемо с десне стране Христа Бога нашега и нека будемо наследници Царства Небескога и живота вјечнога, са свима Светима у бесконачне вијекове. Амин.

Молитва четврта

О, Пресвета Госпођо Владичице Дјево Богородице! Смирено припадајући молимо Те: (садржина молбе)и не ускрати нама грешнима милости Твоје. Избави нас који Ти се молимо (имена) од пада гријеховнога, од клевета злих људи, од невоља и биједа, од изненадне смрти и вјечних мука, и даруј нам дух скрушен, смиреност срца, чистоту ума и опроштај сагријешења, да бисмо се сви ми, благодарно опијевајући Те, удостојили Царства Небескога, и тамо са свима Светима славили пречасно и величанствено Име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

[Зорица екс Милева]

МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ЗА ОНЕ КОЈИ СТРАДАЈУ ОД СТРАСТИ НАРКОМАНИЈЕ

О, Пресвета Богомајко, Неисцрпни Изворе милости и доброте! Теби као Оној која је доживела највећи бол од како људски род постоји, јер су Сина Твога невиног распели бездушници, припадамо и целивајући Твоје Свете Ноге, са сузама вапимо: Сагрешисмо, сагрешисмо и у бездан паклени пропадосмо, и ако нам ти не пружиш руку помоћи, ми више никад светлост видети нећемо. Ми смо Мајко Пресвета мислили да се до лепоте може доћи и без Бога, па смо кушајући отров паклени, постали робови у тешке ланце оковани. За оно мало лажне, привидне среће, ми смо душу предали не једном ђаволу, већ легиону Јер кад само помислимо да се одрекнемо дроге, читав нас легион опколи и не дозвољава да се ослободимо тих ланаца. Али, знајући да си Ти Царица Небеска, и да они беже од Тебе као од огња, свеумилно Те молимо: Опрости, Пресвета, безброј пута опрости и не одврати лице Твоје од нас огубаних у ову злу страст, већ и на нама свегрешнима покажи Своје безмерно милосрђе. Бљесни муњом Своје силе и љубави , сагори у душама нашим сваки корен ове зле страсти, пробуди у нама дах вечнога живота и отвори умне очи срца наших, да би се Теби приклањали довека, и Твоме сину који Те је тако величанствено уздигао у светости и милосрђу. Огради нас Твојом благодаћу Мајко Пресвета, да нас ови зли демони не прогутају од беса што више нећемо њих да служимо. И дај нам снаге да овај покајнички пут никад више не напуштамо, већ да до последњег даха свог захваљујемо Теби, Свецарице, што нас избављаш из пакла и овога и онога света. Али, Мајко, Свемајко, многи од наших ближњих су овим отровом напустили свет и у вечне паклене муке отишли. Пошто је Твоја моћ бескрајна са страхом, али и са надом Те молимо, сиђи и до најдоњих дубина таме паклене и сузама твојим и нашим уми и обели душе наших чеда, браће и сестара и уведи их ближе Божијој светлости, како би једном можда и били спашени, и свемилошћу Твојом и сведобротом, стали Богу и Теби с десне стране. О, Пресвета, не одбаци ове речи у тузи Теби упућене, због наше свегрешности, већ као Нежна Мајка Милостивог Бога, смилуј се и на нас и помози нам, онако како Ти мислиш да је најбоље за нас. Поведи нас путем истине и правде, уведи нас у Цркву, да у њој непрестано са свима Светима опевајући Тебе и милост Твоју, славимо и Сина Твога Господа нашег Исуса Христа, са Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова. Амин.

[Зорица екс Милева]

МОЛИТВА ЗА УМНОЖЕЊЕ ЉУБАВИ

Молитва

Господе, који си заповест нову дао ученицима Твојим да љубе друг друга, обнови исту и упечати у душе и срца наша благодаћу пресветога Духа Твојега, како би се бринули: не како ћемо себи угодити, но Теби, и послужити ближњем на корист и спасење: молимо Ти се, Благодатељу милостиви, услиши и милостивно погледај.

Да будемо савршени у љубави Твојој, Боже наш, да имамо нелицемерну љубав ка ближњем, принуди нас, Господе, благодаћу Твојега Духа. Ко мисли да има љубав према Теби, а брата својега мрзи, лажа је, и у тами ходи. Зато, Милостиви, разгори душе и срца наша на љубав према Теби и према браћи – молимо Ти се, као милостив услиши и као преблаг помилуј.

Молитва Светог Владике Николаја Жичког

Господе Боже, Створитељу и Сведржитељу, који си саздао свет невидљиви и видљиви из преобиља љубави, који све држиш јаком десницом Твојом, Теби се молимо у овај дан услиши нас, помилуј и спаси.

Не молимо Ти се сада, благи Боже, само за себе и за свој народ, него за све народе и племена што их држи црна земља, а највише за народне крштене, код којих се, од многих безакоња, утулио огањ љубави, а разбуктао пламен мржње. Молимо Ти се, Свемогући Свемилостиви Творче и оче наш: погаси пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих.

Боже вечне Истине и вечне љубави, који си открио људима истину и засведочио љубав преко Сина Твојега Господа Исуса Христа распетога и васкрслога, ваистину праведан је гњев Твој на род људски у наше дане, јер су многи презрели истину и обрнули се од Тебе ка лажним боговима, који су их завели у беспутну пустињу која се зове лаж, мржња и злочин. Ти једини можеш нас повратити на пут прави. Покајнички вапијемо Ти: погаси што пре пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих.

Христе Свесилни, Ти који си утишао буру на мору, утишај садашњу буру мржње што хоће све да нас потопи, на радост Твојега и нашега архипротивника; и Ти који си губаве чистио од губе, очисти све нас од губе мржње и насиља; и Ти који си отворио очи слепоме, отвори духовне очи људима, да би човек видео у човеку брата, а не крвника; и Ти који си завештао апостолима Твојим љубав као Твоје последње завештање, разгори, о Царе љубави, разгори божанску љубав у срцима свих међусобно завађених народа!

Умножи, Господе, љубав на земљи. Нека дође царство љубави на земљи као што је на небу. Озебли смо од мржње - да се огрејемо на сунцу љубави.

И да сви познамо да је љубав највећа стварност и највећа сила на свету. Она даје снагу, пружа утеху, односи победу, исцељује све слабости душе и тела. Она умножава свако друго добро које људи пожеле. Претежнија је од свакога знања, сваког богатства и сваке славе земаљске. Љубав је јача од смрти и пакла и лако прави мост преко смрти и пакла у живот вечни.

Молимо Ти се, Господе, услиши нас и даруј нам љубав Светитељску! Да не мислимо зло и да не желимо освету.

Боже, оца нашег Светога Саве, који се трудио за срећу свих народа са којима се сретао из превелике љубави према Теби и према свима народима Твојим. Дај и нама такву љубав, да би се смели усудити славити Те с анђелима и певати: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот. Амин.

У Бечу 11. фебруара 1945.

[Зорица екс Милева]

МОЛИТВЕ ЗА ДУХОВНОГ ОЦА

Господу

Спаси Господе и помилуј духовнога оца мога (име). Огради га светим Твојим Анђелима и опрости му сва сагријешења његова, не осуди га, не предај га мукама ради мога гријеховног живота, испуни га мудрошћу, молитвом и љубављу, а ради свети његових молитви, даруј опроштај мојим гријесима, исправљање живота и у добрим дјелима напредовање. Ниспошљи му Твоју богату милост, удостој га да се ових дана сачува од гријеха. Умножи у њему духовне дарове, даруј му спасење душе и тјелесно здравље. Одагнај његове непријатеље тјелесне и бестјелесне и од клевета њихових избави га. Сачувај паству његову од свих замки ђаволских и дај нам Господе да у покајању проводимо живот наш, у заповјестима Твојим и у љубави међусобној.

Помени, посјети, укријепи га и сачувај на многа љета, ради нас грешних. Господе Ти си безмјерно свет, безмјерно праведан, безмјерно милосрдан! Освети Твојом светињом духовног оца мога (име), оправдај га Твојом праведношћу и заштити га Твојим милосрђем. Господе, Ти си нас сјединио на земљи, не раздвој нас ни у Небеском Твојем Царству, јер је Твоје да нас милујеш и спасаваш, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу, и Сину, и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.

Пресветој Богородици

О, Пресвета Владичице моја, Дјево Богородице, Царице неба и земље, услиши вапај моје душе и грешну молитву моју, коју Ти приносим за оца мога духовнога, многострадалног слугу Твога (име). Буди му вечно Сапутница, у свако време буди уз њега, штити га са светим Анђелима. Укрепи га, бди, чувај га док спава и теши га док плаче; Бодри га у очајању, избави га од невоља, ослобађај од клевета и подижи га у немоћи. Порази демоне који устају на њега, и у смртној опасности буди му Помоћница. Учини га, из дана у дан, страшнијим за видиве и невидиве непријатеље, да би знали да је он Твој слуга, Богомајко; Ти Која си родила Бога и Цара, Коме припада част и поклоњење у векове векова. Мајко Божија, умекшај срца злих људи који устају против њега. Ти видиш тугу и муку мога оца духовнога и само Теби јединој су познате његове патње. Ти знаш и све тајне душе његове. Погледај на њега са Небеса и олакшај његова страдања и покриј га милошћу Својом, Пошаљи благослов на дела његова и пошаљи му невидљиву помоћ. Његовим светим молитвама дај и мени смирење, самоукоравање, трпљење, кротост, целомудреност, ћутање и заштити ме од свих искушења видивих и невидивих непријатеља. Амин.

[Зорица екс Милева]

МОЛИТВА ЗА ПРИЈАТЕЉЕ

Предобри Боже, молим Те, искажи своју доброту свима, који ме због Тебе љубе, који се за мене жртвују и због мене трпе тјелесне и душевне боли. Удијели снаге свима којима је потребна Твоја помоћ, услиши жеље оних којима сам обећао да ћу се за њих молити или за које сам дужан молити. Ја их све љубим небески Оче, јер их Ти љубиш. Ти си ми их дао као браћу и сестре у Христу и хоћеш да их љубим као што их Ти љубиш. Пошаљи нам свима свога Светога Духа љубави,

да бисмо у слози испунили Твоју свету вољу.

Амин.

[JESSY]

У многим породицама се догађа да нама блиски људи у неком тренутку у свом животу једноставно духовно залутају, оду у заблуду, у грех, у пороке, наркоманију, секте, прељубу.

Једну од најлепших молитви коју сам пронашла за овакву намену јесте молитва у оквиру Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе “Избављење оних који гину“.

Овај празник се прославља  18. фебруара по грађанском календару (5.фебруара по јулијанском) и чита се за повратак у породично окриље заблуделих.

 

Молитва 1
О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и
Наставнице заблуделих!
Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом
с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће
истражити путеве Твог милосрђа?

Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли,
заблуделе сачувај и поучи, удаљене (отпале) обрати и привуци, оне који Ти се
обраћају и приближавају прими и спаси.

А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем
приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да
буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им,
заступништвом Твојим, двери вечних обитељи.
Амин.

 

[JESSY]

 

Акатист Пресветој Богородици у част Њене иконе “Избављење оних који гину“

 

Кондак 1.

Теби, изабраној од Бога Заступнице грешних, која си благоизволела да измолиш заблуделе овце, ми, недостојни, саборну песму сада приносимо: Умоли, Богомајко, Сина Твога, да неправде наше милосрђем покрије и да раздвојене заједно сабере, свезом јаком мира и љубави сјединивши, да буде једно стадо и један пастир, и да Те сви који су благодаћу спасени призивају:

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Икос 1.

Творац анђела у предвечном савету Свете Тројице благоизволео је да пошаље Сина Свога ради спасења света смрћу јединородног, а након испуњења времена послат беше Архангел да благовести Теби, благодатној, о преславном зачећу Твоме. А Ти му рече: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој”, Слово Очево тело постаде и усели се у Тебе. После тога, обрадована, похитала си Јелисавети, и од ње Духом Светим названа Мајком Господњом, Свевишњем си песму принела, и нас научи да Ти појемо као Богородици и Приснодјеви:

Радуј се, Дјево од вечности Богоизабрана.

Радуј се, Ти која си Мати Божија постала.

Радуј се, Ти која си ослободиоца света родила.

Радуј се, почетку нашег спасења.

Радуј се, благодати живоносни источниче.

Радуј се, пламену молитве неугасиви.

Радуј се, Храме Бога живога који нас освећујеш.

Радуј се, Ти која си нам чудесну икону утехе ради пројавила.

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 2.

Гледајући икону „Избављење оних који гину” видимо како младенац, превечни Бог, открива Теби, Мати, вољу Оца Небеског, који не жели смрти грешника. А ти, радујући се таквој благости, молиш Сина Твог да нам пошаље снагу благодати да зло у себи победимо и да чинимо добро, ми који Му појемо: Алилуја.

 

Икос 2.

Људском разуму несхватљиво је како Дјева уђе у Светињу над Светињама, припремајући Себе за палату Небеског Цара, јер је храм Божји истинско Твоје станиште, Богородице, Твоје небо на земљи, у ком са Сином пребиваш и присаједињујеш спасоносним тајнама оне који се са вером моле. Рашири Твој покров над нама и децом нашом и у једномислију нас све сачувај, да Те једнодушно славимо:

Радуј се, трпезо Цркве Христове.

Радуј се, Јагњета Божјег Мати.

Радуј се, Ти која свезом љубави супружнике сједињујеш.

Радуј се, Ти која радујеш родитеље рађањем деце.

Радуј се, Ти која из бање крштења у своје добре руке примаш.

Радуј се, јер брзо избављаш од беде сиротовања.

Радуј се, јер жалости матера ублажаваш.

Радуј се, Свеопевана, која миран живот устројаваш.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 3.

Силу и славу Божанства премудро сакри оваплоћено Слово Очево: Син Божји Син Човечји постаде, сиђе на земљу, као пастир добри који Своју душу за овце полаже; заблуделе у шуми греха тражећи, називајући сваког по имену и спирајући прљавштину у извору покајања. Насладивши се с пријатног пашњака, као овце словесне благодарно Га призивамо: Алилуја.

 

Икос 3.

За спасење грешних бринући, Божјег милосрђа светиљку упаливши, сваки дан тражиш приљежно, Владичице, као она жена из Јеванђеља, изгубљену драхму, то јест, душу која је Образ Божји изгубила и страстима се помрачила. Нашавши је радујеш се и у огањ покајања погружаваш је, да се обнови животом, да би Ти певала овако:

Радуј се, доброг Пастира Мати.

Радуј се, вапају грешника ка небу.

Радуј се, Ти која будиш уснулу савест.

Радуј се, Ти која учиш покајању са сузама.

Радуј се, пред Богом наша помоћнице.

Радуј се, ублажење праведног Божјег гнева.

Радуј се, благодатно исправљање покајника.

Радуј се, ти која дајеш снагу за испуњавање заповести.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 4.

Буру страсти блудног сина укротивши, у Свој загрљај примио си га, Господе. И жени грешници, која је сузама ноге Твоје омивала, рекао си: „Опраштају ти се греси твоји”. Јер није Отац послао Сина свог да суди свету, већ да му да спасење, стога велика радост бива на небесима када се грешници кају и Анђелима поју: Алилуја.

 

Икос 4.

Не слушају глас Доброг Пастира грешници који су у дубину зала пали и презрели страх Божји и сладошћу се греха преластили. Ко ће спасти ове који иду путем погибли ако не Ти, Мати милосрђа? Јер узносиш Сину Твоме плачни глас матера ових несрећника, снагом сапатничке љубави олакшаваш њихову борбу, да би, задобивши благодатну помоћ и наду у спасење, благодарили Ти овако:

Радуј се, Ти која руку милосрђа пружаш онима који гину.

Радуј се, Ти која мириш завађене.

Радуј се, Ти која пале благо избављаш.

Радуј се, тајних порока излечење.

Радуј се, јер клевету и лукавство разобличаваш.

Радуј се, јер пламен сластољубља гасиш.

Радуј се, очајника последња надо.

Радуј се, повратку добром животу.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 5.

Божанственом светлошћу љубави обасјавши озлојеђене душе, Христос Бог, многим страдалницима добро учини: слепе просвети, губаве очисти, хроме и раслабљене исцели, гладне хлебом нахрани. А они, пошто вером исцељење примише, све болесне наговарати стадоше да се предају милосрђу и свемогућој сили Лекара Небеског, појући Му: Алилуја.

 

Икос 5.

Видимо како се излива лековити извор благодатне утехе онима који се моле пред Твојом иконом, Владичице: болесни снагом вере устају, клонули охрабрење добијају, жалост се у радост претвара. Тако и патње многих окрећеш на корист ради лечења душевних рана, ослободивши се којих благодарно Ти кличемо:

Радуј се, Мати Лекара Небеског.

Радуј се, Ти која Својим молитвама исцељујеш.

Радуј се, Ти која нас удостојаваш Причешћа Светим Тајнама.

Радуј се, добра посето тешко болесних.

Радуј се, у болести свесилна помоћи.

Радуј се, раслабљених удова укрепљење.

Радуј се, слепих прогледање, хромих ходање.

Радуј се, заштито и утехо умом сиромашних.

Радуј се, благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 6.

Припремајући се да испијеш чашу страдања за грехе рода нашег, на коју ти је указао Бог Отац, Христе, Боже наш, у Гетсиманском врту трократно си се молио: „Ако је могуће да ме мимоиђе ова чаша: али опет не како ја хоћу него како ти”. А када нас позове Господ на подвиг или нас задесе тешке муке, ову молитву да узносимо у устима нашим, да се храбримо и појемо у све дане: Алилуја.

 

Икос 6.

Погледавши милостиво грешну Марију која Ти је завапила, Богородице: „Сада ми буди на спасење, Наставнице”, Ти је упути у Јорданску пустињу. Тамо си је укрепила у подвигу покајања, а пошто је живот равноанђеоски задобила, у одаје Сина Свога увела си је. И нас тако, Благодатна, научи да ходимо путем покајања, да Ти заједно са угодницима Божјим појемо:

Радуј се, вере и благочашћа наставнице.

Радуј се, у подвизима верна помоћнице.

Радуј се, уздржања богоугодног оправдање.

Радуј се, Ти која молитве усрднијима чиниш.

Радуј се, расадниче страха Божјег.

Радуј се, чуварко чедности упорна.

Радуј се, изворе љубави и милосрђа.

Радуј се, Ти која смирењем у горњи свет одводиш.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних којих гину.

 

Кондак 7.

Као знамење вољног унижења Свог, Господе, Крст Свој на рамена узео си и пошао ка месту званом Голгота. А ти, о Богомајко, похитала си за Сином Својим, срца од бола раздираног, без иједне речи противљења, учећи и нас да Му појемо: Алилуја.

 

Икос 7.

Нова свећа љубави упали се у тмини овога света, кад Јагње Божје понесе наше грехе на дрвету. Гле, Мати Божја, крај Крста Сина Свог усваја као сина род људски и, терет грехова делећи, прима на Себе и казну света, о Свенепорочна Дјево, која си крсну жалост у послушању вољи Оца растворила! Укрепи срца наша у дане несрећа, да овако опевамо у песмама величанство Твоје:

Радуј се, Овчице, која си Јагње на заклање довела.

Радуј се, јер си Крсни пут Сина Свог сузама оросила.

Радуј се, јер си муке Његове срцем поделила.

Радуј се, јер си Крст као оруђе избављења грешних узела.

Радуј се, Ти која си од благовести и до гроба Сину послужила.

Радуј се, слушкињо Господња, тиме си вољу Оца извршила.

Радуј се, радости жалосног срца.

Радуј се, небеска наградо оних који уским путем ходе.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 8.

Таласи чудних сумњи потапају нас у мору живота, и у страху ти вапимо: „Господе, спаси нас, јер гинемо”. И чујемо глас Слова свеприсутног, који не само Петру, већ и свима каже: „Зашто си посумњао?” Постидимо се, малодушни, укрепљени силом благодати, ум свој с вером усмеримо ка Богу Крепком, Живом, кличући: Алилуја.

 

Икос 8.

Сваку душу из таме заблуда желећи да избавиш, Богомати, девици Катарини у виђењу показала си Младенца Христа и крштењу си је привела. А Христос Господ мудру девојку обручи као Своју невесту и као исповедницу вере прослави, мученичким је венцем украси и Царства Небеског удостоји. А ми, дивећи се премудрости Божјој, наставницу заблуделих овако похвалимо:

Радуј се, Мати Истинске Светлости.

Радуј се, душе помрачене просветљење.

Радуј се, расејање бура смутњи.

Радуј се, мира и тишине зацарење.

Радуј се, вере истините учвршћење.

Радуј се, Ти која таласе сумње о камен вере разбијаш.

Радуј се, Ти која тиху светлост православља чуваш.

Радуј се, Ти која стадо Христово у једно сабираш.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 9.

Свако биће људско, љубављу Божанственом загрејано, узноси се ка Богу у Тројици слављеноме, узроку живота и бесмртности. А душа наша, спознавши да је љубав блаженство општења, вапије Му: „Доброчинитељу мој, дај ми да сав будем у Теби, а Ти у мени”, да сви једно будемо и да сложно запојемо: Алилуја.

 

Икос 9.

Сав свет у злу лежи, од распиривања злобе крваве борбе рађају се, Мати Мира, која људе с Богом мириш, зацари мир и тишину у Васељени! Избави Отаџбину нашу од непријатељских напада, благословивши наш мирни труд на душевну корист, да би сви овако хвалили вечно Заступање Твоје:

Радуј се, Благословена, јер непријатељства рушиш.

Радуј се, благодати море неисцрно.

Радуј се, јер зла срца смекшаваш.

Радуј се, јер мржњу силом љубави ништиш.

Радуј се, помоћи победоносна против непријатеља.

Радуј се, заштито неуморна града Москве.

Радуј се, мира Отаџбине наше заштито крепка.

Радуј се, јер мир целе васељене утврђујеш.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 10.

Ти који спасаваш свет изливањем пречисте Твоје крви, Христе Цару, прорекао си: „И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући Себи”. Тада си и показао животворну силу Твојих страдања: разбојнику се рај отвори, капетан Те као Сина Божјег исповеда, а ми, ранама Твојим се од древне клетве ослободивши, из дубине душе кличемо: Алилуја.

 

Икос 10.

Тврђава си неразрушива, Блага Мајко, која штити од напада невидљивих непријатеља, који траже кога ће да прогутају или разбију о камен несрећа и беда. Око недремано, непријатеља примицање видиш и од свих недаћа спасаваш оне који се у Тебе уздају, да би сви спознали предивно Твоје промишљање, овако кличући:

Радуј се, Владарко, јер духа злобе одгониш.

Радуј се, избављење од изненадне смрти.

Радуј се, Ти која спасаваш од пожара.

Радуј се, Ти која огреваш оне који се мрзну.

Радуј се, Ти која чудесно спасаваш оне који се утапају.

Радуј се, Ти која налазиш оне који су без трага нестали.

Радуј се, јер смртоносне болести заустављаш.

Радуј се, Милостива, јер избављаш од злих напасти.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 11.

Надгробно појање и плач Богородице, обавијање Плаштаницом од Јосифа и Никодима да примиш благоизволео си, животодавче Христе, када си прешао врата смрти, као Богочовек, уснувши телом. Син Човечји душу Своју положи за грешне, показујући тиме Своју љубав према роду људском, а ад засија силом Божанства, да сва преисподња задрхти зачувши анђеоску песму: Алилуја.

 

Икос 11.

Светлости невечерње Мати, Ти која си једина палих исправљање! Просвети, очисти, обнови лукави живот наш, да до смртног часа не стигнемо носећи само бреме грехова. Јер Ти милостиво примаш последњи уздах покајника и силом благодати од бесних мучитеља душе верне ослобађаш. Путеводитељка у обитељи вечне буди нам, тамо где сви праведници почивају; а сада ти неућутно говоримо:

Радуј се, јер си родила победника смрти.

Радуј се, снаго подвижника која не оскудева.

Радуј се, јер сећање на смрт дарујеш.

Радуј се, јер од тешких грехова неочекивано разрешаваш.

Радуј се, јер престарелима жељени покој душа дарујеш.

Радуј се, сретење оних који умиру у Господу.

Радуј се, надо у вечно спасење.

Радуј се, јер се за непокајане све до страшног суда заузимаш.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 12.

Открио си свету извор благодати непресушни, Христе Спасе, Васкрсењем Твојим: смрт се умртви, ад похара, небо и рај се вернима отворише. Сине Божји! Учини нас вером синовима светлости, да, молитвама Богородице, у дворац славе Твоје уђемо с песмом: Алилуја.

 

Икос 12.

Опевајући добра дела Твоја, Богородице, роду хришћанском, славимо Твоје милосрђе према грешнима, величамо промишљање о заблуделима, опевамо у песмама Твоје за свет топло заузимање. Ризницо дарова Духа Светога! Изливај обилно благодат и милост свима очајнима и жалоснима, који Ти благодарним срцем приносе похвалне песме:

Радуј се, Ти која тајну искупљења објављујеш.

Радуј се, Мати Сина Божјег, који је главу змије уништио.

Радуј се, Благодатна, јер Ти величанство силни дарова.

Радуј се, јер се величанство ово поштовањем Иконе Твоје објављује.

Радуј се, јер топле сузе за свет лијеш.

Радуј се, јер нас ни у Успењу Твојем не остављаш.

Радуј се, Цркве Христове покрове и радовање.

Радуј се, блага вратарко, која рајске двери вернима отвараш.

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.

 

Кондак 13.

О, Богоизабрана Дјево, избављење оних који гину! И наставнице заблуделих! Пролиј топле сузе за нас, просвети душе које пребивају у мраку очајања и на пут заповести изведи, да не будемо погинуле овце, већ све Сину Твоме и Богу нашем приведи, који спасава Тобом наше душе, да му радосно кличемо: Алилуја.

 

(Oвaj кондак се чита три пута, па затим: Икос 1. и кондак 1. и молитве, на крају.)

 

Молитва 1.

О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и Наставнице заблуделих! Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће истражити путеве Твог милосрђа? Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли, заблуделе сачувај и поучи, удаљене обрати и привуци, оне који Ти се обраћају и приближавају прими и спаси. А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им, заузимањем Твојим, двери вечних обитељи. Амин.

 

Молитва 2.

О, Пресвета Владичице Богородице, избављење оних који гину! Погледај милостивим Својим оком на оне који се моле пред часном иконом Твојом. Подигни нас из дубине грехова: просвети ум наш помрачен страстима, излечи ране душа и тела наших. Ти знаш непрестане муке и све немоћи наше: подај нам руку помоћи, олакшај патње. Буди нам милосрђа и мира извор, утеха у невољама и чврсто прибежиште грешника који се кају. Даруј нам исправљање огреховљеног живота нашег: заблуделе на исправни пут усмери, оне који падају и гину силом благодати спаси. Избави од изненадне смрти, са Сином Твојим и судијом праведним нас помири и вечне муке ослободи. Удостој нас милосрдним заузимањем Твојим да се уселимо у небеске обитељи, где је непрестани глас оних који радосно прослављају Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

 

[JESSY]

О икони Избављење оних који гину

Од давних времена хришћани су, верујући у свесилну помоћ Пресвете Богородице, дали икони назив „Избављење оних који гину”, као последњем прибежишту и нади људи који гину. По предању, ова икона се прославила у 6. веку у малоазијском граду Адану, избавивши од вечне погибли монаха који је пао а онда се покајао, и који је, исправивши свој живот, достигао духовно савршенство, па га је Света Црква прославила као светог.

На икони Пресвета Богородица придржава Богомладенца десном руком спојеном с левом. Спаситељ је мало подигао главу и ручицом се труди да загрли Богородицу око врата, а Она је благо наклонила главу ка Њему.

 

Икона „Избављење оних који гину” прославља се 18. фебруара (5. фебруара по старом календару).

 

Прво појављивање ове иконе повезано је с једном веома старом причом, коју смештају у 6. век по Рођењу Христовом. У некаквом архијерејском дому био је некакав монах-економ – веома поштен и благочастив човек. Одједном га оптужише да хоће да украде и истераше. Монах се толико увредио да се побунио против Бога и Богородице и склопио савез са ђаволом, с којим је и потписао документ. И тек кад се нађе на ивици погибли, прибра се и схвати шта је учинио, па стаде размишљати шта да ради. Тада се затвори у храму, нареди да никога унутра не пуштају и поче да се очајнички моли пред иконом Богородице „Избављење оних који гину”. Молитва је била тако ватрена, његова несрећа тако страшна, а покајање толико дубоко и искрено, да Царица Небеска услиши молбе Теофила (тако се монах звао) и, објавивши му опроштај грехова, врати му страшни папир с његовим потписом.

 

Избављење оних који гину – моле јој се за децу, њихово здравље и срећу, за успешан живот, повратак у породично окриље заблуделих…

 

http://www.imanade.org/molitva-za-bliznje-koji-su-upali-u-greh-i-udaljili-se-od-boga/

[АлександраВ]

Молитва 1
О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и
Наставнице заблуделих!
Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом
с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће
истражити путеве Твог милосрђа?

Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли,
заблуделе сачувај и поучи, удаљене (отпале) обрати и привуци, оне који Ти се
обраћају и приближавају прими и спаси.

А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем
приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да
буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им,
заступништвом Твојим, двери вечних обитељи.
Амин.

[АлександраВ]

О МОЛИТВИ ЗА БЛИЖЊЕ

Молите се једни за друге (Јак. 5,16)

Сви ми, драга браћо и сестре, зависимо од молитве. Сваки човек осећа потребу да своју тугу или радост подели са сродницима и блискима, да би од њих добио саосећање и подршку. Тако и душа хришћанина жели у молитви изразити своје потребе пред Небеским Оцем и добити од Њега утеху, разумевање и помоћ.

У молитви се установљује жива веза душе човечије са Богом, од Којега је она добила темељ и постојање, и Који је једини може спасити. Кроз молитву хришћанин добија од Господа благослов и благодатну помоћ за грађење свог спасења. Без Божије помоћи нису могући богоугодни живот, дела и подвизи. Усрдна молитва, вршена са вером и смирењем, одгони од нас духове злобе, теши у невољама, спасава од чамотиње и очајања, низводи у душу благодатни унутрашњи мир, подстиче на борбу са грехом у себи и свету који нас окружује.

Но, осим личне молитве за своје спасење, драгоцена нам је и молитва наших ближњих за нас. Свето Писмо нас учи да се молимо и за себе и за друге - за здравље и спасење свих људи (Мк. 14, 38; Лк. 21, 36; Јак. 5, 16; 1. Тим. 2, 1-4). Сам Господ Исус Христос стално се молио, проводио целе ноћи у молитви (Лк. 6, 12; 5, 16). Молио се Он и за апостола Петра, да његова вера не престане (Лк. 22, 32), и за спасење свих Својих ученика и следбеника, да би били јединствени међу собом у заједници са Богом (Јн. 17).

Света Црква свакодневно узноси усрдне молитве Господу за своја жива и упокојена чеда, по примеру Спаситеља, и позива нас да се молимо једни за друге.

Молитва једних за друге, прожета љубављу, треба да се односи не само на наше сроднике и ближње, него на све хришћане (Лк. 10, 27-37). Сви ми, браћо и сестре у Христу, сви смо деца Оца Небескога, чланови Његове једне породице, и "ако живимо, ако умиремо, Господњи смо" (Рим. 14, 8). Све људе Господ призива вери и љубави. По Његовој заповести, дужни смо љубити Бога и ближње (1. Јн. 4, 7-21; Мт. 19, 19; 22, 37-39; Мк. 12, 33; Јак. 2, 8; Рим. 13, 9; Гал. 5, 14), потврђујући своју љубав добрим делима и - обавезно - молитвом за здравље живих и покој уснулих.

Будући да је испуњење заповести Божије, молитва за ближње много може пред Богом (Јак, 5, 16); када се молимо једни за друге, Господ нам праста и наше грехе.

Молитва за ближње, особито за болне, страдалне, ожалошћене, невољне, за оне који нас вређају - то је подвиг узвишене, искрене, милосрдне и жртвене љубави. Ту жртву можемо приносити сваки час, на сваком месту. Ако је немогуће делима помоци сиромашнима, молити се за њих могуће је стално и свуда; усрдна молитва бива бољом помоћи страдајућима, она их избавља као Сам Господ, уз помоћ ваше молитве за њих (2. Кор. 1, 11). За такву молитву Господ обећава велику награду (Мт. 5, 44-45). Милосрдни Господ прима наше молитве за друге ако се врше у духу хришћанске љубави, свепраштања и добронамерности. Када се молимо, неопходно је да срце наше заборави сваку злобу, гнев и завист, по заповести Христа Спаситеља (Мк. 11, 25-26; Лк. 6, 27-28, 37).

Угодна је Господу и наша молитва за онога који се по својој немоћи не може увек молити код куће и у храму, него са вером и надом на праштање и помоћ Божију иште од других да се помоле за њега. Није једанпут Господ Исус Христос исцелио болне и немоћне по вери њихових сродника и ближњих (Мт. 9, 2; Лк. 8, 41-55; Мт. 9, 32-33; 15, 21-28). Несумњиво, Он и сада помаже онима који са вером траже наше молитве.

Знајући силу узајамне молитве, свети угодници Божији су увек прибегавали молитвеној помоћи браће по вери. Апостол Павле је молио хришћане: "Браћо! молите се Богу за нас" (1. Сол. 5, 25; Рим. 15, 30; Јев. 13, 18), и сам свагда у свакој молитви са радошћу молио се за све (Фил. 1, 4; Кол 4, 2). Па како онда, драга браћо и сестре, они који су гресима стално каљани, немоћни и душом и телом, обремењени невољама и жалошћу, не тразе молитве од других?

Од кога, наиме, требамо искати да се моли за нас? У првом реду од оних који су задобили молитвени опит и приближили се Богу испуњавањем заповести Божијих, јер Господ молитве праведника слуша, они су Му угодни (Пр. 15, 29, 8; Отк. 8, 3-4). Ми смо дужни молити од оних које је Сам Господ - јер су одевени благодаћу и предстоје пред Престолом Божјим - поставио да се моле за све хришћане. "Зато свештеници и предстоје (Престолу)", говори св. Јован Златоусти, "да би се молитве народа, будући слабе, сјединиле са њиховим снажнијим молитвама и заједно са њима дошле до Неба".

Сами велики подвижници молили су Господа да их помилује не због њихових молитава и подвига, него по молитвама њихових духовних отаца, и са тврдом вером призивали су њихову молитвену помоћ у свим приликама: "Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин".

Нарочиту помоћ вернима пружају молитве које свештеник узноси током Божанствене литургије, када се приноси Бескрвна Жртва за отпуштање грехова и спасење живих и упокојених (Мт. 26, 28; Јн. 6, 54). Спаситељно и животворно бива помињање на Божанственој литургији; оно даје вернима особиту благодат Божију, која их, по речима св. Симеона Солунског, сједињује са Богом и даје им могућност да буду причасници Његових светиња и остваре заједничење са Њим. Када се честице извађене из просфоре потапају у Свету »асу и напајају Божанственом Крвљу, свештеник се моли за опроштење грехова свих споменутих хришћана: "Отпусти, Боже, грехе овде споменутих Крвљу Твојом часном, молитвама светих Твојих".

Будемо ли, браћо и сестре, увек узносили Господу Богу усрдне молитве једни за друге и код куће и, нарочито, у храму Божијем, који је дом Божији и дом молитве (Лк. 19, 46); будемо ли се молили за свештенослужитеље и тражили од њих да се моле за нас пред Престолом Божјим; не будемо ли ослабили духом у молитви и роптали ако нам Господ брзо не испуни оно што смо молили; будемо ли са дубоком вером, несумњивом надом и смирењем неодступно молили од Господа то што је нама неопходно а Њему угодно - онда ће нам Он Сам дати оно што је корисно, што је за спасење душе. За оно што не будемо молили и за оно што не будемо ни тразили од Бога, не заборавимо у потпуном предању себе Његовој свеблагој и спаситељној вољи: "Господе, Теби је знано што је мени корисно, тако учини са мном по Твојој вољи".

Да нам помогне Бог усавршавати се у усрдној, постојаној, трпељивој молитви за ближње, да нас испуни вером, љубављу и надом на Његово милосрђе.
Амин.

______
Протојереј Алексеј Глусаков
превео са руског: синђел Макарије (Мандић)
Журнал Московске патријаршије , бр. 10, Москва 1979., стр. 39-40

[JESSY]

Молитва за родитеље и ближње

 

Спаси Господе и помилуј родитеље моје (имена), браћу, сестре и сроднике моје по телу и све ближње рода мога и подари им мирна Твоја блага.

 

Спаси Господе и помилуј старе и младе, убоге и сироте, удовице, болесне и жалосне, који су у беди и невољи, у тамници и ропству.

 

Сачувај Боже све оне које због Тебе и вере православне гоне незнабошци, безбожници и јеретици. Посети их, укрепи, утеши и силом својом подај им ускоро избављење и слободу.

 

Спаси Господе и помилуј све оне који нас мрзе и вређају и чине нам сметње, не дозволи да пропадну због нас грешника.

 

Просвети светлошћу Твога познања оне који, заслепљени секташким обманама, одступише од православне вере. Приведи их Твојој светој апостолској Цркви. Амин.

[JESSY]

Молитва 1
О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и
Наставнице заблуделих!
Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом
с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће
истражити путеве Твог милосрђа?

Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли,
заблуделе сачувај и поучи, удаљене (отпале) обрати и привуци, оне који Ти се 
обраћају и приближавају прими и спаси.

А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем
приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да
буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им,
заступништвом Твојим, двери вечних обитељи.
Амин.

 

[JESSY]

Молитва за здравље и спасење ближњих

Оче Свети, лекару душе и тела, који си послао Јединороднога Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа који исцељује сваку болест и од смрти и избавља, исцели и слугу твога од његових телесних и душевних немоћи, и оживотвори га благодаћу Христа Твога: молитвама Пресвете Владичице Богородице и Приснодјеве Марије; силом часног и животворног Крста; посредништвом чесних небеских сила бестелесних; Чесног славног пророка, претечи и крститеља Јована; светих славних и свехвалних Апостола; светих славних и добропобедних мученика; преподобних и богоносних Отаца наших; светих исцелитеља и Бесребрника Косме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја, Самсона и Диомида, Фотија и Аниките; светих и праведних богородитеља Јоакима и Ане и свих Светих. Јер си Ти извор исцелења, Боже наш, и Теби славу узносимо са јединородним Твојим Сином, и једносушним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.