Бити жена у цркви

[Снежана]

@@Gordana .,

 

[Gordana .]

Кончитина ћосава тетка са села?

[Arsenija]

Recite vi meni zasto samo zene moraju da budu fit,bez viskova ,bez manjkova... Dok se muskarcima ne zamera ta nekultura tela...suvisni kilogrami,mlitavost... tromost,nesposobnost...To je jedna slika koja govori da on jede masa jela, beli hleb,da spava posle podne,gleda utakmice !!! i da je lenj,ne namesta krevet ,ima kolekciju prljavih carapa i nekom uglu ili raybacane po citavoj kuci ...i da sigurno,ali ponavljam sigurno ima fleke od aivara i na pizami....

Zato,muskarci da ne robuju telu,da se ne opterecuju misicima ,ali da svakako obrate paznju na svoju telesnu tezinu....

Toliko od mene. Pozdrav....   

[Zayron]

Recite vi meni zasto samo zene moraju da budu fit,bez viskova ,bez manjkova... Dok se muskarcima ne zamera ta nekultura tela...suvisni kilogrami,mlitavost... tromost,nesposobnost...To je jedna slika koja govori da on jede masa jela, beli hleb,da spava posle podne,gleda utakmice !!! i da je lenj,ne namesta krevet ,ima kolekciju prljavih carapa i nekom uglu ili raybacane po citavoj kuci ...i da sigurno,ali ponavljam sigurno ima fleke od aivara i na pizami....

Zato,muskarci da ne robuju telu,da se ne opterecuju misicima ,ali da svakako obrate paznju na svoju telesnu tezinu....

Toliko od mene. Pozdrav....   

 

Kakva je razlika izmedju muškaraca i prasića?

Prase ne postane muškarcem kad se napije!

http://images.slideplayer.cz/8/2354389/slides/slide_36.jpg

[Maja Pavlovic]

Ovde je prica o kilazi ili odeci?  :.mislise.

[Maja Pavlovic]

aha, znači tu smo

Ahaaa, a sta cu kad se ne uklapam u danasnje zenske standarde... 

[Снежана]

Кончитина ћосава тетка са села?

И ми Кончиту за цркву имамо

[3006]

Recite vi meni zasto samo zene moraju da budu fit,bez viskova ,bez manjkova... Dok se muskarcima ne zamera ta nekultura tela...suvisni kilogrami,mlitavost... tromost,nesposobnost...To je jedna slika koja govori da on jede masa jela, beli hleb,da spava posle podne,gleda utakmice !!! i da je lenj,ne namesta krevet ,ima kolekciju prljavih carapa i nekom uglu ili raybacane po citavoj kuci ...i da sigurno,ali ponavljam sigurno ima fleke od aivara i na pizami....

Zato,muskarci da ne robuju telu,da se ne opterecuju misicima ,ali da svakako obrate paznju na svoju telesnu tezinu....

Toliko od mene. Pozdrav....   

Stereotip. Kao i glupa plavuša.

A i ako ima pravu ženu pored sebe, sigurno ne izgleda kao opisani.

[Снежана]

A i ako ima pravu ženu pored sebe, sigurno ne izgleda kao opisani.

А ако нема праву жену или уопште нема жену све му је дозвољено...или?

[3006]

Jasno ti je šta sam hteo da kažem...

Ovakvu priču sam čuo mnogo puta i to vrlo često od žena čiji su muževi upravo takvi, a te iste žene za njima sklanjaju, peru, sređuju. I kukaju. I prstom ne mrdaju da stvar promene.

 

А ако нема праву жену или уопште нема жену све му је дозвољено...или?

Sve što radi sebi radi. Nema opravdanja ni izgovora.

Ali, ponavljam - stereotip.

 

Da batalim raspravu, trujem temu.

[Arsenija]

Stereotip. Kao i glupa plavuša. A i ako ima pravu ženu pored sebe, sigurno ne izgleda kao opisani.

Jeste stereotip,ali ako ovako izgleda ,pored sebe nikad nece imati zenu.

P.s.         ^E,pusti Rusi,sta sve nece da izmisle....^       

[Gordana .]

Хоће. Ми жене немамо укуса.

[JESSY]

Врсна жена вриједи више него бисер

 

И данас, Богу хвала, има врсних и честитих жена које ходе жртвеним стазама Марте и Марије. То нимало није лако, нарочито у овом времену, када све има своју цијену. Све је изложено продаји па, на жалост, и људско тијело. Знамо да жени никада није било лако – а данас је најтеже – носити и проносити људско достојанство.

С великим дивљењем прихватамо да је преко женског јестаства људском роду указана највећа могућа част: Бог је удостојио жену да од ње буде рођен; да кроз жену сиђе међу нас, људе и да од жене прими људско тијело и природу.

Жена се и данас – као и увијек – налази на вјетрометрини жеља и похота, с једне стране, и призива на жртву одрицања, с друге стране. На једну страну жену маме Иродијаде и Језавеље, а на другу страну жену призива Пресвета Мајка, и друге жене, мученице, подвижнице и страдалнице. Својом одлуком на коју ће страну, жена одређује не само своју судбину него и судбине многих, на њу упућених. Жену са свију страна обасипају позивима и искушењима; нуде јој разне слободе само да би је заробили. Устријемило их се много који настоје – и успјевају – да жену изведу из куће, да је раздвоје од дјеце, супруга, нормалног живота.

Никада, чини ми се, није било веће потребе за жртвом од стране жене. Својом жртвом жена осмишљава животе оних који је окружују. Гдје уморни, оптерећени, нервозни – ако хоћете – мужеви да нађу тихо пристаниште у повратку са напорног и разорног посла ако не у окриљу топлог породичног гнијезда. Жена својом топлином отопљава кућу. Куда да пођу дјеца; коме да се обрате; на кога да се ослоне; коме да се потуже; на чијим грудима да се заплачу ако не на грудима својих мајки. Да ли да иду и базају по улицама, моловима; да се пребијају по диско-клубовима и баровима; да се обрате сектама и секташима? 

Жена има право да упита и да пита: гдје она да нађе љубав и снагу за све оно што се од ње тражи. Има право да је нађе у своме мужу, код своје дјеце, родбине; ако љубави игдје има. А ако нема, не остаје јој друго него да стисне срце, склупча се, ћути и – трпи. И то је женски; рекао бих, и витешки.

Честита је жена благослов кући, у мјери у којој је нечестита проклетство кући и укућанима. Цар Давид благосиља онога који се боји Господа и који ходи путевима Божијим, ријечима: „Благо теби, и добро ти је. Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега“. (Пс. 128, 2-3) Ту Цар Давид мисли на скромну, богобојажљиву, вриједну жену. Јер, „вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она је као трулеж у костима.“ (ПрС.12, 4) Отуда, „ко је нашао добру жену – како вели Премудри Соломон – нашао је добро и добио љубав од Господа.“ (ПрС.18, 22) Добра жена је дар од Бога. „Кућа и имање наслијеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.“ (ПрС. 19,14) Исти цар, Соломон, на неколико мјеста понавља мисао да је боље „сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.“ (ПрС. 21, 9)

Премного је компанија које се баве стварањем и лансирањем којекаквих уљепшавајућих средстава; пуно је стручних часописа, радио и ТВ емисија усредсређених на спољашњу љепоту жене. Многи од тога посла живе. На жени, хришћанки, је да укаже и сама прихвата друге вриједноте, у овом преварном времену запостављене. Врсна жена “вриједи више него бисер“, (ПрС. 31, 10) узвикује Премудри Соломон. Али жена врсна – врлинама. „Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.“ (ПрС. 31, 30) Апостол Павле позива хришћанке да се стидом и честитошћу украшавају и красе, „не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним, него добрим дјелима, као што приличи женама које се – како Апостол каже – привољеше богопоштовању.“ (1. Тим. 2, 9-10) „Ваше украшавање – савјетује свети апостол Петар – да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено. Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.“ (1. Петр. 3, 3-5)

Знамо да је данас израз: покоравати се, постао политички неисправан, неприличан, грубост за уши многих. Кад свети апостол Павле жене позива да се покоравају “својим мужевима као Господу“, (Еф. 5, 22) он, истовремено, захтијева од мужева да воле „своје жене као што и Христос завоље Цркву и себе предаде за њу“. (Еф. 5, 25) „Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли“. (Еф. 5, 28) Када се о овоме размисли, увиди се да Апостол на заједничку, обостарну, љубав позива. Јер ко воли себе и некога поред себе – своју супругу – неће од ње тражити ропску послушност нити било шта што сам себи пожелио не би.

 

http://www.vasilijeprotatomic.com/?p=2873

[JESSY]

Жена у цркви и друштву

 

„Ко ће наћи врсну жену јер вриједи више него бисер“, (ПрС. 31, 10) вели се у Светој књизи. И ко је нашао такву жену, „нашао је добро и добио љубав од Господа“. (ПрС. 18, 22) Добра жена је Божији дар. „Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.“ (ПрС. 19, 14)

„Она је као лађа трговачка, издалека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим. Мисли о њиви, и узме је. Од рада руку својих сади виноград. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје. Види како јој је добра радња; не гаси јој се ноћу жижак. Рукама својима маша се преслице, и прстима својим држи вретено. Руку своју отвара сиромаху, и пружа руку убогоме… Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским… Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такође хвали је.“ (ПрС. 31, 14-18; 20; 23; 26-28)

Ово је старозавјетни идеал; приказ врсне жене. Наглашене су врлине: оданост, врједноћа, милосрђе, умност, достојанство. И на крају своје похвале врсној жени, као срж и кулминацију свега, Премудри Соломон узвикује: „Љупкост је преварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу“. (ПрС. 31, 30) Другим ријечима, без духовне компоненте, без личног жениног односа према Богу, све су њене врлине преварне и безвриједне. Таква, неокађена и неодуховљена, жена израња у мермерно хладном лику соц-реалистичких и нац-социјалистичких узора.

Старозавјетни мудрац не говори директно али се између свих редова уочава и чита жртвеност женина. Све њене врлине усмјерене су ка другима и служењу њима. Њеним врлинама награђени су муж и дјеца, и остали, а она од њих, у најбољем случају, има поштовање и хвалу.

Од те жртвене и мукотрпне судбине није се одвојила жена ниједног доба, па ни овог. Ако јесте, она је изневјерила себе и своје назначење. С ријечима о мукама, жена је изашла из раја. Не рече ли Бог Еви, пражени, а преко ње и свим женама: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твога, и он ће ти бити господар.“ (1. Мојс. 3, 16)

„Вриједна је жена вијенац мужу своме; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима“, (ПрС. 12, 4) вели Премудри Соломон. И боље је живјети са лавом и аждајом него са злом женом. (Сир, 25, 18) Јер свака је злоба мала пред женином злобом. (Сир. 25, 21) На ово Премудри Соломон додаје још да је боље „сједити у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.“ (ПрС. 25, 24) „Непрестано капање кад је велики дажд – вели он – и жена свадљива, једно су. Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.“ (ПрС. 27, 15-16)

Новозавјетни узори су још преданији у жртву другима. Свети апостол Павле даје упутства вјерном свом ученику какав женски лик да клеше у својој пастви. Вели му да жене „буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на ријеч Божију“. (Титу, 2, 4-5)

Апостол свети указује на то да жена, својим владањем, објављује и шири ријеч Божију. Она нема потребе да говори у Цркви; (1. Кор. 14, 34) то је и неприлично. (1. Кор. 14, 35) Њено понашање је најбоља проповјед. „Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима – вели свети апостол Петар – да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени, када виде чедно понашање ваше са страхом“. (1. Петр. 3, 1-2)

Старозавјетни мудрац свједочи да је љупкост преварна и љепота ташта; новозавјетни апостол Христов иде даље па тачно наглашава женама шта им је чинити. „Ваше украшавање – вели – да не буде споља; у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеном човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом скупоцјено.“ (1. Петр. 3, 3-4) Он указује на подстицајни примјер светих претходница. „Тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. Као што Сара бјеше послушна Аврааму, називајући га господаром; њене кћери постадосте чинећи добро, и не бојећи се никаквог страха.“ (1. Петр. 3, 5-6)

На стварној и дјелотворној љепоти духа инсистира и свети апостол Павле. Пише свом ученику, епископу Тимотеју, да учи жене да „у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању“. (1. Тим. 2, 9-15)

Кроз преданост другима и жртвену муку жене се спасавају. У Светом писму речено је да ће се жене „спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу“. (1. Тим. 3, 15)

У данашње вријеме, обилато изазовима и искушењима, „женско питање“ је актуализовано до усијања. Од потреса тим „питањем“ изазваним, ни Црква није остала поштеђена. Не можемо се отети утиску да су поједине протестантске црквене групације на то „питање“ одговориле на такав начин да су се тим одговором искључиле из круга Цркве Божије. Руковођене утилитарном логиком овога, вихорног, времена, увеле су праксу страну и далеку Цркви Христовој. Заборавило се на плејаде светих мученица и подвижница, преподобних мајки и дјевственица, свијетлих примјера Христових светитељки које су се удостојиле највеће славе небеске. Ниједна од Божјих угодница није носила неко јерархијско звање али су се попеле на такву духовну висину до које, највјероватније, неће досећи ниједна „свештеница“ ововремских и овоземаљских. Тако света Православна црква одговара на женско питање указујући на светитељске примјере жена, почевши од Саре, прародитељке, до јучерашњих и данашњих жена, страдалница и исповједница.

Жена не може бити свештеник у Православној цркви јер је тако одувијек било. Тако свето Предање учи и то традиција Цркве одрава. Господ наш, Првосвештеник велики, који је прошао небеса (Јевр. 4, 14) оваплотио се као мушкарац, и за своје насљеднике, свете апостоле, мушкарце изабрао.

И жене су Господа пратиле и његову науку у душе своје упијале; у Његове се пријатеље рачунале; оданије му биле и од самих апотола, али Господ ни једну од њих није у апостолско звање призвао.

Православни богослови нас уче да је за ”православне хришћане рукополоени свештеник ‘слика Христова’. Ми вјерујемо да има нешто у природи мушкарца, рукополоеног свештеника, што му омогућава да буде освештано присуство Боије, мистично отјеловљење женика Цркве и Господа”. (Филис Мишел Онест)

Шта је кључно питање сваког истински вјерујућег хришћанина: рукополоење и успињање јерархијским љествицама овдје, на Земљи, или спасење у окриљу Божијем, у Царству небеском? Ако нам је спасење циљ, онда смо, заиста, сви једнаки. Нема повлашћених; ”нема више Јудеца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског”, јер смо сви једно у Христу Исусу.

Православно памћење је богато и пребогато споменима светих жена, почевши од Пресвете и Пречисте, часније од херувима и неупоредиво славније од серафима, Богородице, Владичице наше, до светитељки нашег доба, чуварки и бранитељки свете вјере наше, православне.

Прошло је толико пуно времена откако су, којекуда, с праксом увођења жена у свештене чинове почели. Било би упутно сагледати докле су стигли; који су резултати. Да је у славу Божију све то било, не би се топили као лед артички и све тањи били. Све је мање и тање стадо којима ове ”пастирке” могу да слуе.

Колико пута ме сретну и питају неке наше, зашто, забога, не могу и оне у Хиландар. К’о за чудо, не могу да се ни једне једине од њих у њиховој цркви сјетим. Када би чиста срца у своју цркву чешће навраћале, било би им довољно да за Хиландаром не ”жуде”.

Жена има довољно простора за ангажман у Цркви. Прије свега, у домаћој својој Цркви, у којој, својом жртвом и одрицањем, изњедрава и подиже пород, нови народ Божији. Испит вјере и побожност полаже се, најприје, у својој кући. „Ако ли ко о својима, а посебно о домаћима, не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.“ (1. Тим. 5, 8) „Ако ли неко не умије својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију“? (1. Тим. 3, 5) пита се свети апостол Павле. Уградити себе у једно честито и боголико биће, већа је ствар но било какав успјех у каријери и у формалним звањима.

Ликовима Христових сљедбеница, жена мироносица, а највише, у образу Његове Пречисте Мајке, женско јестаство уздигнуто је на дотад недосегнуту висину. Преко женске природе људском роду указана је највећа могућа част: Бог је удостојио жену да од ње буде рођен; да кроз жену сиђе међу нас, људе, и да од жене прими људско тијело и природу. Поколебани и устрашени апостоли разбјежаше се, а Петар се три пута Христа одрече, а оне, са Пресветом Богомајком на челу, успеше се до врха Голготе и, скрхане болом, стајаху код Крста Исусова. (Јн. 19, 25) Оне, а не апостоли, прате Јосифа у погребној поворци. (Лк. 33, 55) Њима је првим објављена радост свих радости – Христово Васкрсење. Од ове почасти не може бити веће. „Вративши се од гроба, јавише ово Једанаесторици и свима осталима… а овима се учинише њихове ријечи као бунцање, и не вјероваше им.“ (Лк. 24, 9) Петар, који је био очевидац небројених Христових чуда, који је толико пута, из уста свога Учитеља, чуо шта ће се збити, видјевши празан гроб, „отиде чудећи се у себи томе што се догоди“. (Лк. 24, 12)

Мироносице наших дана слиједе жртвене примјере својих претходница. Оне нечујно али предано послују у кошници Цркве и знатно доприносе расту и напретку њеном. И као што су жене мироносице исказале огромну храброст пратећи свога Учитеља и састрадавајући с Њим, тако су и наше сестре и мајке, у времена тешка и преломна, пратиле судбину Цркве Христове, састрадавајући с њом. Да није било њих и њихове одлучности, многа би црквена врата дуго чекала да буду отворена. Својом љубављу и оданошћу оне су их отварале. У црквене зидове оне су удахњивале дах животности. Нечујно али истрајно наше побожне мајке и баке пресађивале су у срца својих потомака вјеру у Бога и љубав за Цркву Његову и тако одговриле изазовима које је вријеме пред њих постављало.

 

http://www.vasilijeprotatomic.com/?p=1302

[JESSY]

О подређеном положају жене - Владика Порфирије

 

• Када говоре о жени многи сматрају, између осталог, да је у религији, чак и по православном предању, у односу на мушкарца она је у подређеном положају (полазећи од чињенице да жена не може постати свештеник). Како објашњавате ове тврдње?

 

- Таква полазна тачка често јесте последица неправилног поимања, пре свега, самога Светога писма, а онда и недостатка аутентичног доживљаја човека са Богом унутар православног предања. Истински, прави његови тумачи а самим тим и тумачи ове теме, свакако јесу свети оци, који нису били светитељи само зато што су били велики зналци, мудри философи, него су, просвећени благодаћу Светога Духа, имали чистоту срца и неизмерно поверење у неограничену љубав и промисао Божију.

 

Да бисмо могли да разумемо на који начин се библијско, светоотачко, православно искуство суочава са овом темом, не би било лоше да наведемо, само успут, неколико прехришћанских схватања о положају жене. Рецимо, у античком свету, који је живео пре доласка Христа, готово без изузетка жена је у подређеном положају. На пример, закон којим се регулисало породично право, истицао је мушкарца као власника и поседника свег иметка једне породице у који се, поред некретнина, убрајају чланови те породице, па и жена која је његово власништво.

Није чудо да и најсветлији умови оног доба не мисле другачије; и Аристотел сматра да жена припада реду робова и да је нешто мало више од животињског света. И многи други деле таква мишљења: Солон сматра жену неизбежно теретом и злом. Ако уз то додамо да су полигамија, оргије, разврат - били један од критеријума саме културе - онда је јасно да место жене у том друштву није било на завидном нивоу. С друге стране, на Истоку, нпр. у Индији и Кини, дуго је постојао обичај да се са умрлим мужем сахрањује и жена, хтела она то или не. Дакле, слобода, као основно начело и идентитет човека, по православном осећању, као носилац иконе Божје, нешто је потпуно страно у оно доба. У хришћанству које има своје корене и, заправо, започиње у Старом завету - имамо сасвим другачију перспективу и револуционарни став у односу на све што је до тада постојало!

 

Има ли припадника православног предања који не деле то мишљење да је жена равна мужу?

 

- Дужан сам да напоменем да постоје и они који сматрају да жена није равна мужу (будући и сами припадници истог предања) али, ту се ради о духовном изопачења тог човека или, пак, о утицају који је претрпео кроз свој богословски развој и живот.

 

 

http://www.spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-07-08-18-24-16