Логоси твари и савремена космологија

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Што се тиче ,,информација" и шта оне представљају у квантној физици, то је заиста посебан ниво за разумевање, јер се око тог појма одвијају главни процеси нашег постојања. На пример, нека појединачна природа саме честице, може да постоји, али информација како и на који начин она делује у космосу представља нешто што је некакав ,,избор".

Увек се може рећи да се нешто случајно дешава, али кључно је то што се увек дешава нешто што је имало више могућности. У квантном процесу долази до остварења неке од могућности, тако што се дешава некакав избор, када сама појединачна природа из свог општег постојања ,,у целом космосу" ступа у дејство по једном од више могућих процеса.

Тај избор је у којој тачки и у ком својству ће да учествује у некој структури, увек градећи са другим конституентима неки процес са више могућности. Тако настају разни облици, ствари и бића. Међутим, чим појединачна природа почне да убрзава из једне тачке у односу на структуру, тада информација о њеном положају и својству постаје све скривенија.

Тај процес са скривеним информацијама познат је у термодинамици, када молекули воде у свим правцима ударају унутрашњост парног котла. Дакле, знамо да су молекули воде у котлу, али где је тачно који, то представља скривене информације. Закључак је да све што је неуређено, тако да не можеш разликовати микроскопске промене, представља високу ентропију.

Место са највећом могућом ентропијом је такозвана црна рупа, тј. тамна звезда која има толико јаку гравитацију да не може ни светлост да умакне из ње. Велика ентропија се огледа у томе да знамо количину информација, то јест број конституената који носе информације у неком простору, али позиције и својства тих конституната остају скривене информације.

Дакле, једно је када појединачна природа носи информацију, а друго је када та информација може бити позната - и у којој мери позната. Једно је када је природа у таласној функцији ,,по целом космосу", а друго је када је природа на одређеном месту у космосу. Та одређена места разликујемо као она са ниском и она са високом ентропијом.

Кључно је то што цео космос има своју укупну рачуницу ентропије, где се све креће из велике уређености ка неуређености, из мале у велику ентропију. На пример, ти када спремиш собу, смањио си ентропију и неуређеност собе, али си својим загревањем мишића и укупним радом испустио топлоту која повећава неуређеност и ентропију укупног космоса.

Космос је непосредно по Великом праску био у изузетно великој уређености, иако је био у једнако распршеном гасу. Распршен гас у нашој соби има велику неуређеност, али у првој фази космоса распршен гас није стање коме ентропија стреми, него је гравитација оно што усмерава да се уређеност креће ка неуређености, да се згушњавањем гаса у звезде повећава ентропија.

Зато су црне рупе резултат гравитације у максималној ентропији. Информације код појединачних природа у првој фази космоса биле су изузетно уређене, тако да свака промена јесте кретање ка неуређености. Чак и формирање мноштва уређених структура, од звезда и планета до живог света, резултат је повећања неуређености читавог космоса, повећања укупне ентропије космоса.

Закључак је да информације припадају нечем стварном, неком конституенту нашег постојања, којег називамо природом. Путем информације конституент може бити по целом космосу, на одређеном месту, у једној тачки и са неким од више својстава. Наука је то одредила дошавши до извесне границе саме науке. Даље тумачење припада спекулацијама и можда више од тога, теологији.

 

[Bokisd]

Миланче иако не могу баш све да похватам што је и разумљиво овако на око ми делује врло занимљиво и перспективно за будуће истраживање ко зна до чега све може да се дође  у будућности.

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Пре него што бих започео са тумачењем на теолошком нивоу о логосима твари, било би добро да разјаснимо и утврдимо на који начин разумети стварност да све у космосу може бити тренутно повезано. То је оно што научници желе разоткрити, а што се тиче безвремених и беспросторних конституената твари. Дакле, једно својство може повезати створено са нествореним, својство које нестворено користи за постојање творевине, а реч је о појму ,,информација".

Научници су утврдили да постоји деловање које је тренутно по читавом космосу. Мислим да је важно да разумемо експериментални начин како је то доказано. Да бисмо то разумели, потребан је интелектуални напор не тежи од просечног аутомеханичарског подухвата. Дакле, потребна је извесна пажња и математичко сагледавање експерименталног резултата. Да бисмо то лакше разумели, можемо почети са објашњењем по једном примеру.

Пошто се ради о пару честица које су чудесно преплетене иако могу бити раздвојене целим космосом, пример тог експеримента можемо упоредити са паром голманских рукавица, тако да је увек једна лева а друга десна. Замисли сада, да ти и ја узмемо по једну рукавицу, али да буде скривено коју смо узели, да свака рукавица буде затворена у некаквом паковању. Поента је у томе што квантна физика тврди да је свака од рукавица неодређено лева или десна.

Дакле, док ти и ја можемо да се раздвајамо целим космосом, наше рукавице не морају бити ни леве ни десне, али када један од нас открије коју рукавицу има, тада истовремено код другога рукавица постаје супротна. Неки научници попут Ајнштајна нису веровали да се то заиста дешава, него да су рукавице код тебе и мене одувек биле или лева или десна. Проблем је био како доказати да рукавице заиста нису биле одређено лева или десна док се није проверило?

Следи наставак.

 

[Milan Nikolic]

Тежи део је разумети какво својство имају честице које су упарене попут рукавица. Честица има спин леви или десни онда када је детектујемо, а док нисмо то проверили, спин леви или десни је био неодређен. Да бисмо проверили спин честице, потребно је да имамо детектор са одређеном осом, али честица може да има спин у свим осама док је нисмо детектовали. Дакле, ми изабирамо једну осу, на пример горе-доле, око које ће честица да ротира у лево или десно. Само када ти и ја изаберемо исту осу у нашим детекторима, наше честице ће бити у корелацији, то јест увек ће показати супротне спинове, као пар рукавица.

Дакле, важан је смер осе коју изабирамо за проверу честица. Само када је оса иста, честице су повезане као пар рукавица, а када проверавамо у различитим осама, на пример ти провераваш у оси горе-доле, а ја у оси напред-назад, тада честице не морају бити као пар рукавица, него могу бити обе леве или десне. Али када изабирамо и ти и ја исту осу, тада су честице увек у корелацији, то јест увек имамо пар са левим и десним спином, никада са истим смером спина. Ту наступа занимљиво решење до којег је дошао Џон Бел, а експериментално остварио Ален Аспект. Направљен је детектор који мери једну од три оса.

Дакле, морамо и ти и ја имати детекторе који мере у једној од три оса. Бирамо осу горе-доле, напред-назад или лево-десно, око које ће честица показати смер спина. Сада наступа математика и статистика да бисмо утврдили да ли честице заиста немају одређени смер спина пре детектовања и да ли стварно постоји чудесна корелација када их детектујемо. Ако је Ајнштајн у праву, који негира неодређеност у квантној физици, онда ће сваки пар честица који проверавамо имати програм по којем ротирају у одређеном смеру у свим осама. Али квантна физика тврди да такав програм не постоји. Како сада измерити ко је у праву?

Следи наставак.

 

[Milan Nikolic]

Овде је кључно разумети да када проверимо спин честице у изабраној оси, не можемо више проверавати који спин би имала у некој другој оси. Потребно је да извршимо проверавања многих парова честица и то тако што ћемо насумично бирати једну од три оса за сваку честицу. Дакле, за сваки пар честица имамо по девет могућих комбинација. Ако осу горе-доле назовемо 1, осу напред-назад 2 и осу лево-десно 3, онда имамо за пар честица следеће комбинације: (1,1), (1,2), (1,3), (2,1), (2,2), (2,3), (3,1), (3,2), (3,3). Ако су честице имале програм по којем у свакој оси имају одређени спин, онда након мерења многих парова честица по насумично бираним осама, резултат мора бити у преко 50 посто случајева да су парови честица имали супротне спинове попут пара рукавица.

Зашто је то тако? Ако постоји програм по ком честица има одређени смер спина у свакој оси, онда сваки програм мора имати барем два иста смера спина. Након комбинација (1,1), (2,2) и (3,3) када је увек резултат да су честице као пар рукавица, имамо још две комбинације које свакако дају различите спинове као пар рукавица, а то је укупно пет комбинација. Ако додамо и програме где се све три осе подударају са различитим спиновима код пара честица, онда укупан проценат пара честица, у нашем проверавању спинова по насумичним осама, мора бити изнад 50% са резултатом супротних спинова као код пара рукавица. Међутим, уколико резултат покаже да је проценат честица као пар рукавица тачно 50%, онда честице уопште нису имале одређени смер спина ни у једној оси.

Такву математичку проверу у конкретном експерименту, неки научници су назвали најважнијим научним открићем. Извршени су бројни експерименти са мноштвом прорачуна и ниједан није прошао са резултатом већим од 50%. Физичари кажу да због овог резултата треба да нам застане дах, колико је значајан за науку. Ајнштајн и његови сарадници који су заступали нереалност квантне физике, уз овакав доказ показало се да су имали погрешно схватање. У научним књигама стоји следеће: ,,Закључак је да претпоставка иза које стоје Ајнштајн, Подолски и Розен, ма колико разумном се чинила, није у складу с начином на који функционише квантни свемир". Дакле, честице на известан начин могу утицати једна на другу, без икакве временске и просторне дистанце.

Деловање квантних информација обухвата до те мере физику и космологију, да за даље промишљање не би било неприлично да се користимо и теологијом, када је реч о логосима Божијим. Безвремени и беспросторни конституенти твари свакако треба да припадају теологији, макар колико и физици, с тим да даље промишљање спада у нешто што се не може доказивати и што на крају припада самој теологији. Верујемо да творевина не постоји сама по себи, без конкретног Божијег деловања. За теологију је важно да има јасну разлику између творевине и онога што називамо нествореним, што постоји као Бог и део Његове сложености. За разумевање важних теолошких питања за Цркву, за Њено јединство, учење о логосима Божијим данас имају пресудну улогу.

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Опрости ми што сам хтео да ти објасним тако да некако препричам оно што сам читао. Покушао сам то да поједноставим, али истина је да бих волео да мени неко појасни. Волео бих да то дубље познајем.

Сада схватам да је потребно много боље познавање квантне физике и космологије да би се могло сасвим једноставно објаснити другоме. Морам да осмислим што бољи начин да се то поједностави.

Управо размишљајући како то поједноставити, могу напредовати у разумевању функционисања свега тога. Да би се разумео експеримент који доказује неодређеност квантних својстава и тренутно деловање на даљину, неопходно је предзнање о неким важним чињеницама у физици.

Једно од тих ствари је ,,угаони момент"и колико је он свеобухватан за цео космос. Зато је прво важно разумети како се подешавају детектори који мере спинове честица, а тек затим можемо разумети какве податке очекујемо и значење одређених резултата.

Волео бих да то до краја предочим, на знатно прецизнији и лакши начин. Гледаћу да то ускоро осмислим, да бих на што бољи начин прешао на теолошка сагледавања.

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Зашто сматрам да је ово што имамо са модерном физиком веома озбиљно? Зато што не видим код савремених теолога да су се осврнули на то питање, а није реткост да се истичу као упознати са науком. На пример, Зизјулас је користио застареле моделе космологије да би доказао природну смртност по самом стварању. Прво, није узео у разматрање такозвану ,,нелокалност" у космосу, коју доказује квантна физика, него је простор и време описао као наше постојање у ,,локалним" категоријама које неминовно деле, отуђују и чине да се творевина распада. Друго, употребио је класичну теорију Великог праска као првобитни и библијски почетак творевине, а то већ деценијама не може бити истинито из научне перспективе, као што ни наша Планета није у средишту космоса око којег се све врти.

Такође, сети се оца Ђуровића како се подсмевао томе да Бог са нама и у ходу са нашим током времена нешто одлучује, да није све одређено и да се не мора све остваривати по неком коначном и дефинитивном току. Сети се да није прихватао то да Бог непрестано чини нешто из више могућности, нити да наше постојање почива на томе да научницима изгледа као да се Бог коцка. Не знам зашто учени људи још увек имају погрешно схватање о нашем постојању, када су та схватања доказано погрешна. Ајнштајн је имао такво погрешно схватање, када није сматрао за реалном квантну физику. Али, то време незнања је прошло.

Потрудио сам се да поједноставим важне експериманталне доказе да се ствари у нашем постојању не одвијају одређено, него да је реч о неком непрестаном тајанственом избору, увек између више могућности. Такође, реч је и о доказу да постоји тајанствено деловање током таквог избора, деловање које се одвија тренутно по целом космосу, односно да постоји нешто што је по себи беспросторно и безвремено, али на чему се заснива простор и време.

И тако сам се ових дана посветио математици да бих то разумео на рационалан и опипљив начин. Није толико тешко, али није могуће ни апсолутно поједноставити. Када сам супрузи то објаснио, која је по струци грађевинац, питао сам је како да то потпуно поједноставим да се лако и јасно разуме. Њен одговор ме је изненадио. Рекла је, ,,то би било као да хоћеш да поједноставиш операцију срца". Јер то су ствари сложене по себи.

Ипак нећу одустати од најбољег могућеш решења, најлакшег објашњења, јер сматрам да су хришћани принуђени да узму у обзир нове реалности у схватању нашег постојања. Ово како данас стоје ствари по том питању, може се рећи да је поражавајуће. Ако можеш посвети се за почетак овом објашњењу које показује кључне детаље, и одслушај аргументе на крају. А ја ћу дати све од себе да то предочим на лакши начин.

https://youtu.be/0RiAxvb_qI4

 

[Bokisd]

Милане мени је све ово веома интересантно и инспиративно, такође ми делује да у будућности има пуно потенцијала да се открију неке врло занимљиве научне ствари о свемиру и природи чак можда врло блиске нашој вери о суштини свемира његовом почетку и крају и сличним стварима.

Нажалост немам више нешто пуно слободног времена као пре и све своје слободне време користим на друге ствари и такође на веру, службе и читање и мало истраживање вере, али у сваком случају пратим шта пишеш и покушавам да разумем што више и тачније колико могу.

П.С. Мичанче твоја госпођа паметно рекла. Иначе нису ђабе од народа названи просветитељи умни и интелигетни људи који су људима могли на пријемчив начин да објасне одређене комплексне ствари из разних области људског живота. 

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Има један начин да унапредим објашњење, али мора добро да се разради. Очекивао сам да ће бити лакше, а уопште није, једноставно чекам и очекујем да ми се отвори нека идеја.

Почео бих од апостолског бацања коцки. Верујем да би Апостоли данас веома добро разумели квантну механику и каквим начином доказивања она располаже.

У том кључу покушаћу да осмислим објашњење које ће били лако разумљиво. Само морам да пазим да не претерам и не изопачим причу, него очекујем нешто баш фино и разумно.

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Само да јавим да сам синоћ и јутрос на данашњу славу моју св.Петку и хвала Богу на свему, пронашао решење на које смо дуго чекали. Знао сам да ће у томе бити решење али нисам имао представу како то остварити све до сада.

Наиме, поменуо сам апостолско бацање коцки - у томе је заиста могуће објаснити оно о чему сам говорио код квантне механике и важних чињеница које експерименти откривају. Сада ћу тај експеримент фино поједноставити.

Отворићу засебну тему о томе, а касније ћу овде наставити, уз Божију помоћ, објашњавање о логосима Божијим. Тему ћу назвати ,,Апостолско бацање коцки и квантна механика". Заиста сам пресрећан, коначно могу ту узнапредовати.

[Agaton Vuzman]

On 2.7.2023. at 18:56, Milan Nikolic рече

Морам да осмислим што бољи начин да се то поједностави.

Добро сте објаснили колега али можда овај видео може да помогне.

 

[Milan Nikolic]

@Agaton Vuzman

Читао сам о таквим или сличним објашњењима, али тражим нешто конкретније што за нас хришћане може бити лако разумљиво. Зато сам се усредсредио на ,,апостолско бацање коцки" које ће свима пружити једноставност попут питања колико је два плус два.

Важно је схватити да је наука доказала да постоји извесни ,,избор" у одвијању наше стварности, и да то изабирање делује тренутно читавим космосом. 

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Како си расположен да се бацимо опет на квантну физику? Ја сам осмислио јасно објашњење али неопходан је извесни интелектуални напор да би се ствар разумела. Мора човек прво да се упозна са ,,моментом импулса" и како он заправо функционише, што је по себи главоломка за сваког ко није упућен. Наиме, свако од нас може да нађе или направи или узме нешто попут чигре, да заврти ту ствар и да посматра шта се дешава. Видећемо да то што ротира, што се врти, може да стоји усправно по оси ротације. Најбоље да свако узме чигру или играчку бејблејд или било шта слично и да је заврти и да осмотри како то функционише, да види како постоји физика која држи осу ротације чигре усправно док ротира.

Пази сада, вековима су се научници питали ,,у односу на шта неко тело ротира"? На пример, Њутн је поставио такво конкретно питање, па га је изнео на најпровокативнији начин, питао је ,,да ли би тело осетило силу ротације у празном космосу"? Размисли мало боље колико је то жестоко питање. Запитај се сада ти сам, да ли би у празном космосу где не видиш ни друге звезде ни галаксије нити било шта, осетио ротацију као када те неко на рингишпилу заврти? Најбоље је да седнемо и да добро размислимо. Многи су одговорили да у том случају не би осетио ротацију, јер нема ничега око тебе, нема шта да укаже да ротираш и нема шта да делује да осетиш ротацију. Дакле, пошто је космос празан, нећеш доживети ротацију.

Међутим, шта се у међувремену десило? Ни мање ни више, доказало се да би свако тело које ротира чак и у празном космосу осетило силу ротације. Морамо да схватимо ту најважнију чињеницу да бисмо разумели квантну физику. У питању је термин који је назван ,,просторвреме", у осносу на шта свако тело може осетити ротацију. Пази сад, дакле, када завртимо било шта, тада то што се врти осећа ротацију, и има момент импулса итд, зато што у истом тренутку целокупан космос као цело ,,просторвреме" узрокује да то што си завртео осећа силу ротације. Ево, узми сада нешто и заврти, и схвати да у том тренутку читав космос осећа и детектује и утиче на силу ротације тога што си завртео. То је кључно чега треба да будемо свесни.

Без тог схватања не можемо разумети квантну физику, јер квантне честице имају ротацију која такође тренутно делује у односу на читав космос, на читаво просторвреме. Ако ти је тешко да разумеш ту ствар око ротације и момента импулса, то да тренутно заједнички делује оно што си заротирао и читав космос, онда ћеш кроз објашњење експеримента повезаних квантних честица то лакше разумети. У принципу, покушај да схватиш да је цео космос тренутно повезан као да нема никаквог просторног растојања. Помоћу тих детаља око момента импулса долази се до онога што смо назвали ,,информацијама", квантним информацијама, које делују тренутно по читавом космосу што нам је циљ да овде разјаснимо.

[Bokisd]

Мени су занимљиве те квантне информације, које могу да постоје и ван времена и простора, ко рецимо што Бог постоји ван сваког времена и простора и Који је извор свих квантних информације и пре него што је све створено и време и простор, можда у некој будућности те квантне информације доведу до наших логоса стварања 

[slovoA]

On 24.6.2023. at 18:59, Milan Nikolic рече

Ради се о врло моћним математичким предвиђањима и њиховим последицама. Поставља се питање, ако по Хајзенберговом принципу неодређености, честица не може да има истовремено одређен положај и одређену брзину, да ли то значи да честица стварно може постојати у целом космосу док је не детектујемо и одредимо њен положај? А то када је честица у неком одређеном или скривеном положају називамо ,,информацијом".

Овде ти већ пада та прича, "познаваоца" квантне теорије. Хајзенбергов принцип не каже то што наводиш. Свака честица има истовремено одређен(е) положај и кретање (брзину) - у супротном би била у колизији, сама са собом. Управо то нас учи квантна теорија, да је та честица уједно и талас, односно, да је материја неки вид енергије. А читав проблем је у томе што ми не можемо истовремено одредити то двоје: положај те честице и њено кретање. Или просто, ако јој одређујемо (дефинишемо) положај, већ смо је зауставили у кретању, и обратно. Али то не значи да та честица није дефинисана (одређена), и једним и другим. Томе нас и учи та теорија и уопште наука, на коју је Хајзенберг дословно ставио тачку. И нема даље. По питању науке, материја ће нам увијек бити тајна и остаће неодређена (до краја вијекова), свеједно што на ту тајну можемо и сад дати сасвим извјестан одговор, читајући је у складу са вјероватноћама које нам и нуди сам тај квантни принцип неодређености.

Није то све. Има и теолошко појашњење ове приче, као сушта супротност том наводном идентификовању Божијих логоса, са квантном информацијом.