Ислам

[into the sunset]

Синоћ сам присуствовао дружењу са муслиманима Београда. Представљали су своју веру са жељом да се отворе и да као такви живе са нама. Могу вам рећи да сам се јако пријатно осећао. Заиста су били искрени, отворени и добронамерни. То се некако осети у ваздуху. Мухамед Јусуфспахић је јако лепо беседио. Има ту пуно ставри које су општељудске и за све прихватљиве.

На крају, јели смо предивне баклаве и  освежили се соком. Шта могу да изјавим? Не само да ми не сметају муалимани у мом Београду и у мојој Србији, мом Београду који је и њихов и мојој Србији која је и њихова, већ ми неби сметали ни да их видим у Царству Небеском. Оставимо Богу нека суди.

Razumljivo je biti pod utiskom dozivljenog u susretu sa muslimanima iz Beograda ali treba biti i mudar situacija (u kontekstu odnosa) sa muslimanima na prostoru KiM i Rasko-polimske oblasti je nesto 'slozenija'.

Iseljavanje Srba iz Raske oblasti

[Leo I Magnus]

мухамеданство је једна обична јудео-Хришћанска секта...

Покупила је део из Јуедизма..део из Хришћанства ..те и нешта из паганских Арапских "религија"

МИОДРАГ М. ПЕТРОВИЋ

ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ

О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ

...............Проклињем Алима зета Моамедова по кћери, и Апупикерта и Вукикера, и Умара и Талхана и Апупакра, Садикина и Мавију и Зупеира и Авделана и Зеита и Изита и Саита и Утмана и све остале сувернике и сараднике и наследнике Моамедове.

Проклињем Задизу и Аисеју и Зејнепу и Омелтуну - прве и најскврнавије од жена Моамедових; и Фатуману кћер његову.

Проклињем звани Куран, односно читав спис Моамедов, који лаже кад говори да га је архангел Гаврило њему снео. И читаво учење и законе и потајена казивања и тајне и предања и хуле његове.

Проклињем рај Моамедов у којем ће, каже, бити четири реке: једна, чисте воде што се не мути; друга, млека што не мења сладост своју; трећа, вина слатка и, четврта, меда процеђена. А доћи ће, [каже], и дан у којем ће одредити да пет хиљада година пребивају у рају Срацини са својим женама, који ће живети телесно и скврно, и под хладовином неких дрвета која се називају сидри и талех јести месо од птица које зажеле, и плод свакојаки; пити чисту воду са извора и потока Зингивер, званог Салсавила; и бити служени вином захватаним са извора званог Стеним. Мушкарци и жене ће растом тада досезати небеса, а срамни удови - 40 лаката, спајајући се ненасито пред Богом, јер се Бог, рече, не посрамљује.

Проклињем анђеле којима је Моамед дао имена: Арета и Варота и Тазафа и Марува, за које измишља да су од частних Божјих.

А уз њих проклињем пророке и апостоле што их је изумео, а то су: Худ и Залет и Салех и Соаип и Едрис и Доалифил и Локман.

Проклињем и сва сведочанства Моамедова, која из Старог писма, тобоже, преузе, изопачавајући их и хулећи и мноштво лажи говорећи против Ноја н Аврама и Исака и Јакова, против Јосифа и Јова и Мојсија и Арона, против Давида и Соломона и Илије и Јоне, против Захарије оца Јована Претече.

Проклињем још све оно што [он] родослови пагански и незналачки о другим Божјим створењима, и о сунцу и месецу, говорећи да су они коњаници.

Проклињем тајно учење Срацина и Моамедово обећање да ће, рече, бити кључар раја и увести у њега седамдесет хиљада праведних Срацина, а грешницима ће судити Бог; на њиховим вратовима биће привезане исписане хартије па ће тако и они ући у рај, назвавши се проштеницима Моамедовим.

Проклињем законодавства Моамедова о браковима и о разрешењу бракова и о очишћењу жена које су учиниле прељубу; и о броју жена и наложница; и сва нечиста учења о томе.

Проклињем Моамедово хуљење које говори да Бог кога хоће вара а кога хоће упућује на добро; и да, ако Бог не би хтео, људи међу собом не би ратовали: него сам Он чини што хоће, и сваком злу и добру он је узрочник, и држи срећу и судбину свих.

Проклињем Моамедову измишљотину која говори да се Господ наш Исус Христос роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове бесемено - од Речи Божје и Духа. И да је, још док је био млад, лепио птице од блата и, дувајући у њих, оживљавао их. И даје слепе исцељивао и мртве подизао; да је, замољен од апостола, испросио од Бога да му спусти са неба трпезу и нахрани их. И да, нити је распет, нити је стварно умро као човек, него само привидно то од Јевреја претрпео. И да се, упитан од Бога да ли је себе назвао Богом у свету, одрекао, говорећи: 'Па Ти све сазнајеш и знаш да се не назвах Богом ни сином Твојим, јер сам слуга Твој и не стидим се да то кажем'.

Проклињем учење Моамедово, које говори: Христос није син Божји, већ апостол и пророк, јер Бог рече да нема заједничара и сви који Христа чине Његовим заједничарем биће мучени у паклу огњеном.

Проклињем измишљотину Моамедову у којој рече да ће молитвени дом Божји бити онај који су [основали] Аврам и Измаил у месту званом Вакха, које се и Мека зове, што означава поклониште уочавања и наређује да, ма где да буду и моле се, своја лица окрећу на ту страну.

Проклињем и сами тај молитвени дом у месту званом Мека, у којем, каже, лежи по средини велики камен са ликом Афродитиним па га треба поштовати зато што се на њему са Агаром спојио Аврам, или зато што за њега беше привезаокамилу када хтеде жртвовати Исака. Онима, пак, који тамо долазе па молитву, наређује да једну своју руку испруже ка камену, а другом да обухвате своје ухо и тако се врте около непрекидно док пе падну онесвешћени од окретања.

Проклињем и саму Меку и сву околину њену. И седам каменова што су их Срацини тамо бацили на хришћане. И сваку молитву и службу и обичаје њихове.

Проклињем оне који се клањају јутарњој звезди, то јест Даници, и Афродити коју арапским језиком називају Ховар, што значи велика.

Проклињем све заповести Моамедове у којима хришћане, ругајући им се, назива отпадницима и причесницима и двобошцима; и подиже Срацине да их мрзе. А пут Божји назива кланицом и ратом против хришћана, док Срацине који у таквом рату умиру назива синовима Божјим и достојнима раја.

Проклињем прљаве и нечисте заповести Моамедове о молитвама, којима и ово додаје: да, ако не нађу обичну воду, узму ситан песак и њиме потру своја лица и руке.

Проклињем учење Моамедово о саздању човека, у којем каже да је човек био саздан од земље и од капље, од пијавица и од мешавине: и да се човеку, када је саздан био, по наређељу Божјем поклонише сви други анђели, а једино се сотона не покори, не поклони се.

Изнад свега проклињем бога Моамедова за кога каже да је само он бог - један бог искован, који не рађа нити је рођен, нити је ико био сличан њему. Све, дакле, што је речено, и тог самог Моамеда и његовог скованог бога, проклињем и одричем их се............

[Leo I Magnus]

Као доказ!

I borite se protiv njih dok mnogoboštva ne iščezne i dok samo Allahova vjera ne ostane. Ako se oni okane, - pa, Allah dobro vidi šta oni rade;

( 8:39 )

Kada prođu sveti mjeseci, ubijajte mnogobošce gdje god ih nađete, zarobljavajte ih, opsjedajte i na svakom prolazu dočekujte! Pa ako se pokaju i budu molitvu obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru, jer Allah zaista prašta i samilostan je.

( 9:5 )

Hinduse(veruju u tri boga) po ''veri mira'' treba ubijati sve dok ne postanu muslimani.

Borite se protiv onih kojima je data Knjiga, a koji ne vjeruju ni u Allaha ni u onaj svijet, ne smatraju zabranjenim ono što Allah i Njegov Poslanik zabranjuju i ne ispovijedaju istinsku vjeru – sve dok ne daju glavarinu poslušno i smjerno.

( 9:29 )

Hrišćani i Jevreji imaju nešto povoljniji tretman, moraju da daju glavarinu. Kako me ovaj stih podseća na tursko ropstvo  .

O vjernici, zašto ste neki oklijevali kada vam je bilo rečeno: "Krenite u borbu na Allahovu putu!" kao da ste za zemlju prikovani? Zar vam je draži život na ovom svijetu od onoga svijeta? A uživanje na ovom svijetu, prema onom na onom svijetu, nije ništa.

Ako ne budete u boj išli, On će vas na nesnosne muke staviti i drugim će vas narodom zamijeniti, a vi Mu nećete nimalo nauditi. A Allah sve može.

( 9:38-39 )

oni će se na Allahovu putu boriti, pa ubijati i ginuti. On im je to zbilja obećao u Tevratu i Indžilu

( 9:111 )

I ne budite kukavice i ne nudite primirje kad ste jači, jer Allah je s vama, On vas neće nagrada za djela vaša lišiti.

( 47:35 )

Kad ste vi bili jači(vojno), ili ste mislili da ste jači bili ste pod Bečom. Sad kad ste slabiji pretvarate se, izigravate miroljubivost. Ne daj Bože da ponovo budete jači.

Muhammed je Allahov poslanik, a njegovi sljedbenici su strogi prema nevjernicima, a samilosni među sobom;

( 48:29 )

[Leo I Magnus]

Аманет Резе Пахлавије

Имао сам среће да ме као писца и доброг зналца арапског језика пошаље један југословенски лист да интервјуишем Резу Пахлавија у изгнанству.

Иранског владара је за његову несрећу, а моју срећу, прогнао Ајатолах Хомеини и забранио му повратак у земљу.

...

Реза Пахлави из своје ташне извади једну подебљу књигу књигу са корицама од пергамента.

- Дар за Вас, господине Калач, ја добро знам ко сте Ви. Само, молим Вас, господине Исо, будите паметни. За њу нико не смије да зна док не напишете „Роман о Мухамеду”.

То је била „Тајна Хроника” Сергија Калачеда – исписана на пергаменту.

И док сам је у рукама држао, скренуо ми је пажњу да њен први дио чини неку врсту хронолошке историје – преглед владара и црквених главара од Адама до 632. године послије Христовог рођења. Други дио је био дневник – записи, исповјести, највјернији документи о оснивању Ислама, о животу и раду Мухамеда и Сергија Калачеда. Трећи дио, међутим, чине религиозне приче о Мухамеду – измишљотине о везама са Богом.

- Господине Калач, то су лажи које су постале истине, издигле Мухамеда у небеса одакле му започиње биографија, иако је он обично зрнце пијеска. Данас ни толико. Иструнуо је, нестао.

...

Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо

Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.

Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.

У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”

За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.

Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.

Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.

Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”

Пресуда је донета

Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.

Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.

Сад иде део како га шкопе.

Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.

Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.

И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.

То је био Арабљанин Мухамед

Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.

Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.

Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.

Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.

Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.

Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.

Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.

Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :

--Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...

Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.

[Eniz]

мухамеданство је једна обична јудео-Хришћанска секта...

Покупила је део из Јуедизма..део из Хришћанства ..те и нешта из паганских Арапских "религија"

МИОДРАГ М. ПЕТРОВИЋ

ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ

О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ

...............Проклињем Алима зета Моамедова по кћери, и Апупикерта и Вукикера, и Умара и Талхана и Апупакра, Садикина и Мавију и Зупеира и Авделана и Зеита и Изита и Саита и Утмана и све остале сувернике и сараднике и наследнике Моамедове.

A ja se upitah odakle tolika mržnja prema islamu.Ovo je ta ljubav kojoj se poziva!!!

Проклињем Задизу и Аисеју и Зејнепу и Омелтуну - прве и најскврнавије од жена Моамедових; и Фатуману кћер његову.

Ljubav , ljubav , samo ljubav, kojoj poziva se!!!Проклињем звани Куран, односно читав спис Моамедов, који лаже кад говори да га је архангел Гаврило њему снео. И читаво учење и законе и потајена казивања и тајне и предања и хуле његове.

Проклињем рај Моамедов у којем ће, каже, бити четири реке: једна, чисте воде што се не мути; друга, млека што не мења сладост своју; трећа, вина слатка и, четврта, меда процеђена. А доћи ће, [каже], и дан у којем ће одредити да пет хиљада година пребивају у рају Срацини са својим женама, који ће живети телесно и скврно, и под хладовином неких дрвета која се називају сидри и талех јести месо од птица које зажеле, и плод свакојаки; пити чисту воду са извора и потока Зингивер, званог Салсавила; и бити служени вином захватаним са извора званог Стеним. Мушкарци и жене ће растом тада досезати небеса, а срамни удови - 40 лаката, спајајући се ненасито пред Богом, јер се Бог, рече, не посрамљује.

Ovo je slijepa mržnja!!!i laž na islam

Проклињем анђеле којима је Моамед дао имена: Арета и Варота и Тазафа и Марува, за које измишља да су од частних Божјих.

А уз њих проклињем пророке и апостоле што их је изумео, а то су: Худ и Залет и Салех и Соаип и Едрис и Доалифил и Локман.

Zaleta nema u islamu, niti Soipa, niti Dolalifila, ovaj nema pojma o islamu, neznalica, da li su opvo riječi kakvog vašeg učenjaka?

Проклињем и сва сведочанства Моамедова, која из Старог писма, тобоже, преузе, изопачавајући их и хулећи и мноштво лажи говорећи против Ноја н Аврама и Исака и Јакова, против Јосифа и Јова и Мојсија и Арона, против Давида и Соломона и Илије и Јоне, против Захарије оца Јована Претече.

Проклињем још све оно што [он] родослови пагански и незналачки о другим Божјим створењима, и о сунцу и месецу, говорећи да су они коњаници.

Проклињем тајно учење Срацина и Моамедово обећање да ће, рече, бити кључар раја и увести у њега седамдесет хиљада праведних Срацина, а грешницима ће судити Бог; на њиховим вратовима биће привезане исписане хартије па ће тако и они ући у рај, назвавши се проштеницима Моамедовим.

Проклињем законодавства Моамедова о браковима и о разрешењу бракова и о очишћењу жена које су учиниле прељубу; и о броју жена и наложница; и сва нечиста учења о томе.

Проклињем Моамедово хуљење које говори да Бог кога хоће вара а кога хоће упућује на добро; и да, ако Бог не би хтео, људи међу собом не би ратовали: него сам Он чини што хоће, и сваком злу и добру он је узрочник, и држи срећу и судбину свих.

Проклињем Моамедову измишљотину која говори да се Господ наш Исус Христос роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове бесемено - од Речи Божје и Духа. И да је, још док је био млад, лепио птице од блата и, дувајући у њих, оживљавао их. И даје слепе исцељивао и мртве подизао; да је, замољен од апостола, испросио од Бога да му спусти са неба трпезу и нахрани их. И да, нити је распет, нити је стварно умро као човек, него само привидно то од Јевреја претрпео. И да се, упитан од Бога да ли је себе назвао Богом у свету, одрекао, говорећи: 'Па Ти све сазнајеш и знаш да се не назвах Богом ни сином Твојим, јер сам слуга Твој и не стидим се да то кажем'.

Проклињем учење Моамедово, које говори: Христос није син Божји, већ апостол и пророк, јер Бог рече да нема заједничара и сви који Христа чине Његовим заједничарем биће мучени у паклу огњеном.

Проклињем измишљотину Моамедову у којој рече да ће молитвени дом Божји бити онај који су [основали] Аврам и Измаил у месту званом Вакха, које се и Мека зове, што означава поклониште уочавања и наређује да, ма где да буду и моле се, своја лица окрећу на ту страну.

Проклињем и сами тај молитвени дом у месту званом Мека, у којем, каже, лежи по средини велики камен са ликом Афродитиним па га треба поштовати зато што се на њему са Агаром спојио Аврам, или зато што за њега беше привезаокамилу када хтеде жртвовати Исака. Онима, пак, који тамо долазе па молитву, наређује да једну своју руку испруже ка камену, а другом да обухвате своје ухо и тако се врте около непрекидно док пе падну онесвешћени од окретања.

Проклињем и саму Меку и сву околину њену. И седам каменова што су их Срацини тамо бацили на хришћане. И сваку молитву и службу и обичаје њихове.

Проклињем оне који се клањају јутарњој звезди, то јест Даници, и Афродити коју арапским језиком називају Ховар, што значи велика.

Проклињем све заповести Моамедове у којима хришћане, ругајући им се, назива отпадницима и причесницима и двобошцима; и подиже Срацине да их мрзе. А пут Божји назива кланицом и ратом против хришћана, док Срацине који у таквом рату умиру назива синовима Божјим и достојнима раја.

Проклињем прљаве и нечисте заповести Моамедове о молитвама, којима и ово додаје: да, ако не нађу обичну воду, узму ситан песак и њиме потру своја лица и руке.

Проклињем учење Моамедово о саздању човека, у којем каже да је човек био саздан од земље и од капље, од пијавица и од мешавине: и да се човеку, када је саздан био, по наређељу Божјем поклонише сви други анђели, а једино се сотона не покори, не поклони се.

Изнад свега проклињем бога Моамедова за кога каже да је само он бог - један бог искован, који не рађа нити је рођен, нити је ико био сличан њему. Све, дакле, што је речено, и тог самог Моамеда и његовог скованог бога, проклињем и одричем их се............

Dragi moji ovaj nema pojma o islamu i ovaj koji proklinje kakv je on kršćanin, neuka insana da mu ravna nema ni hajvana!

[Александар Милојков]

То ти је средњовековни међурелигијски дијалог. Тако ти је некада било - клкетва и мотка.

[Zawisza]

Мислим да на овом форуму Михаило нећеш наћи погодно тло за своје тровачке панфлете. Јасно ми је да би ти био једино сретан да све муслимане и нас католике и остале хришћане и нехришћане и атеисте побијете и останете само ви малено "праведно" стадо да живите.

Опалио си Михаило са својом мржњом иди у неку другу тровачницу има их колико хоћеш по нету ал ово ти је баш погрешно место.

ЖРУ ти је форум за културне, толерантне и нормалне људе, није ту теби место.

[Александар Милојков]

Тек да се види да имамо и ми наше "вехабије". 0104_cheesy

[Милан Меденица :)]

полако завиша, схватам да сте другде имали речит дијалог, ал да кренемо овде испочетка ...

[Leo I Magnus]

Мислим да на овом форуму Михаило нећеш наћи погодно тло за своје тровачке панфлете. Јасно ми је да би ти био једино сретан да све муслимане и нас католике и остале хришћане и нехришћане и атеисте побијете и останете само ви малено "праведно" стадо да живите.

Опалио си Михаило са својом мржњом иди у неку другу тровачницу има их колико хоћеш по нету ал ово ти је баш погрешно место.

ЖРУ ти је форум за културне, толерантне и нормалне људе, није ту теби место.

Ти си видим дао себи задатак мене да мрзиш...а причаш о мржњи...

Јели ко вас латинске јеретике споменуо?

[Leo I Magnus]

Тек да се види да имамо и ми наше "вехабије". 0104_cheesy

Вехабије?

Лепо дајете епитете...

Права Хришћанска љубав на показ!

[Leo I Magnus]

Dragi moji ovaj nema pojma o islamu i ovaj koji proklinje kakv je on kršćanin, neuka insana da mu ravna nema ni hajvana!

Ово је из Ромејеског закона....који је после преписао и Српски краљ....

С,обзиром колику Хришћанску крв имате на рукама...искрено за мене је ово преблаго...

[Leo I Magnus]

Делови разговора византијског цара Мануела Палеологоса II и „једног образованог Персијанца”, који се иначе бавио Хришћанством и исламом.

Запис потиче из 1391. године.

„Покажи ми шта је ново Мухамед донео и видећеш само зле и нељудске ствари, као што је његово наређење да се мачем шири вера коју је проповедао.”

--------

Цитирам Папу  0205_whistling

Мало више о овоме:

Manuel's writings have been preserved for posterity in spite of the conquest and destruction of Constantinople. Of particular interest is his attitude toward Islam. After his enthronement in March 1391 Manuel II still had to perform military service for the sultan in Asia Minor from June 1391 to January 1392 as a vassal of the Turks. As part of it he not only had had (in late 1390) to support the sultan against various Turkish emirates, but as an especial humiliation he had to aid his mortal enemy with the conquest of Philadelphia, the last Byzantine hold-out in Asia Minor, but now in May 1391 he was summoned again to Anatolia and took part in a campaign on the Black Sea coast until Mid-January1392. The emperor, who on the coins still bore the title King and Autokrator, was as a vassal of course subject to the sultan's orders on campaign -- the sultan who amused himself at banquets, while the emperor discussed Islam with the Kadi. From October to December of 1391 the emperor enjoyed the hospitality of the Muderris (=Kadi) at Ankara. A Muslim born to Christian parents acted as interpreter between the emperor and the Kadi. The result of these conversations was the "Twenty-six Dialogues with a Persian," dedicated to his brother Theodore I. By 1399 the work had received its final editing. Presumably the emperor took notes at the time of the conversations. Apart from the emperor's writings there is no independent proof that the conversations ever took place. They must represent a mixture of fact and fiction. At the end the Kadi declared himelf ready to come to Constantinople and continue the conversation with Manuel. With this work, which must have been composed between the end of the campaign and the break with Bayazit (1392-94), Manuel made an important contribution to the knowledge of Islam on the part of the Christians.

The emperor relied for his sources on the Apology of Christianity against Islam by his maternal grandfather, John VI Cantacuzenus. That in turn rested on the "Confutatio Alchorani" by the Dominican friar Ricoldo of Montecroce (died 1320), which Demetrius Kydones had translated into Greek. Grandfather and grandson thus remained entirely within the framework of traditional Byzantine anti-Islamic polemics. It is noteworthy that the emperor does not use the concept of Sarakenoi (Saracens), customary in Byzantine terminology.

http://www.roman-emperors.org/manuel2.htm

[Eniz]

Тек да се види да имамо и ми наше "вехабије". 0104_cheesy

Вехабије?

Лепо дајете епитете...

Права Хришћанска љубав на показ!

0110_hahaha

Bogami ovaj brat katolik fino reče i cjenim to brate.

Mržnja od tebe dođe(veliki pravoslavče), nesreća po naše narode su takvi poput tebe.Velik Krščanin, nacionalista, nebeski vojnik koji bi sve pobio.Aferim ti bilo , tebi koji nam pokaza šta je to ljubav?

[Eniz]

Делови разговора византијског цара Мануела Палеологоса II и „једног образованог Персијанца”, који се иначе бавио Хришћанством и исламом.

Запис потиче из 1391. године.

„Покажи ми шта је ново Мухамед донео и видећеш само зле и нељудске ствари, као што је његово наређење да се мачем шири вера коју је проповедао.”

--------

Цитирам Папу  0110_hahaha

Мало више о овоме:

Manuel's writings have been preserved for posterity in spite of the conquest and destruction of Constantinople. Of particular interest is his attitude toward Islam. After his enthronement in March 1391 Manuel II still had to perform military service for the sultan in Asia Minor from June 1391 to January 1392 as a vassal of the Turks. As part of it he not only had had (in late 1390) to support the sultan against various Turkish emirates, but as an especial humiliation he had to aid his mortal enemy with the conquest of Philadelphia, the last Byzantine hold-out in Asia Minor, but now in May 1391 he was summoned again to Anatolia and took part in a campaign on the Black Sea coast until Mid-January1392. The emperor, who on the coins still bore the title King and Autokrator, was as a vassal of course subject to the sultan's orders on campaign -- the sultan who amused himself at banquets, while the emperor discussed Islam with the Kadi. From October to December of 1391 the emperor enjoyed the hospitality of the Muderris (=Kadi) at Ankara. A Muslim born to Christian parents acted as interpreter between the emperor and the Kadi. The result of these conversations was the "Twenty-six Dialogues with a Persian," dedicated to his brother Theodore I. By 1399 the work had received its final editing. Presumably the emperor took notes at the time of the conversations. Apart from the emperor's writings there is no independent proof that the conversations ever took place. They must represent a mixture of fact and fiction. At the end the Kadi declared himelf ready to come to Constantinople and continue the conversation with Manuel. With this work, which must have been composed between the end of the campaign and the break with Bayazit (1392-94), Manuel made an important contribution to the knowledge of Islam on the part of the Christians.

The emperor relied for his sources on the Apology of Christianity against Islam by his maternal grandfather, John VI Cantacuzenus. That in turn rested on the "Confutatio Alchorani" by the Dominican friar Ricoldo of Montecroce (died 1320), which Demetrius Kydones had translated into Greek. Grandfather and grandson thus remained entirely within the framework of traditional Byzantine anti-Islamic polemics. It is noteworthy that the emperor does not use the concept of Sarakenoi (Saracens), customary in Byzantine terminology.

http://www.roman-emperors.org/manuel2.htm

A šta je po tebi Muhammed donio?