Ислам

[Спутник]

Помаже Бог! Поново Спутник.

Занимајући се између осталог и за ислам, сакупио сам са пуно страница нешто материјала, од чега ево један део. Може бити да кога занима, мада је добро да се зна и чисто информативно.

Овде није у питању клевета или омаловажавање нечијег верског убеђења, у питању је суштина ислама. Из искуства знам да већина ових ствари многим муслиманима није ни позната.

ШТА МОРАТЕ ЗНАТИ О ИСЛАМУ

Драги суграђани,

Молим вас, узмите пар минута да бисте прочитали овај текст. Пре или касније ће Вас тема ислам сусрести свом жестином.

Понајпре, ислам се заснива на корану, који је за вернике „непроменљива реч Алаха“. Други извор сазнања су пренесене речи и дела пророка Мохамеда (суна). Ислам није само једна религија, већ и једно политичко-друштвено уређење, које предвиђа обимно уређење свакодневице. Целина исламских правила означава се као „Шарија“. Тврдња да је ислам религија као и све друге, је већ према самосхватању муслимана неодржива: „[Суна и коран] чине основу исламског веровања, исламског права и исламског начина живота... Стога је ислам вера, етика, социјално уређење и начин живота истовремено.“ Цитат основног објашњења „Централног савета муслимана у Немачкој“ од 3. фебруара 2002.

Погледајмо сада како „Непроменљива реч Алаха“ изгледа (Der Koran, Reclam-Universalbibliothek Nr. 4206, Stuttgart, Ausgabe 1991):

Циљ ислама је, да се широм света потврди против свих других религија, за невољу и силом:

„Он је, који је свог посланика са ... религијом истине послао, да би је учинио победницом над другим верама“. (Сура 48, стих 2. Број стихова код разних издања некад одступа.)

„И борите се против њих [неверника], док сви не поверују у Алаха.“ (Сура 8, 39)

„Они [верници ] се требају борити на Алаховом путу, убијати и бити убијени.“ (Сура 9, 111)

Немуслимани су у корану изричито унижени:

„Види, гори од стоке су код Алаха неверници.“ (Сура 8, 55)

„Види, неверници народа писма [то значи Хришћани и Јевреји] ... Они су најгора од свих створења.“ (Сура 98, 6)

Коран позива на насиље против друговерујућих и другомислећих:

„А кад су свети месеци минули, онда поубијајте идолопоклонике, где год их нашли, ... и вребајте их у свакој заседи.“ (Сура 9, 5)

„И кад сретнете невернике, скините им главу, док нисте направили покољ међу њима.“ (Сура 47, 4)

Интеграција у немуслиманско друштво је изричито недопуштена:

„О ви који верујете, не узимајте Јевреје и Хришћане за пријатеље...“ (Сура 5,51)

„О ви који верујете, не склапајте пријатељства осим међу собом“ (Сура 3, 118)

Овакве се инструкције у преко 40.000 коранских школа уче напамет, и проповедају у стотинама хиљада џамија. Такође и код нас. Истина је да има и модератних праваца у исламу, као нпр. Алевити. Но ово не игра улогу, јер 95% муслимана широм света припада ортодоксним верским правцима сунита и шиита. За њих коран важи дословно. Наведени цитати нити су истргнути из контекста, нити представљају спорадичне омашке: Коран садржи 25 конкретних позива на убиство и бројне даље позиве на насиље. Често се контрира тиме, да је и Стари Завет крвав. То је без сумње тачно, али за разлику од корана у Библији се налазе једино описи повесних догађаја. Ни на једном једином месту није дата општеважећа уредба о насиљу и убијању.

У исламу се поред неверника и жене сматрају људима друге класе. При бојазни од дрскости, жене се требају превентивно тући (4, 34). Оне наслеђују само половину у упоређењу са мушкарцем и морају сексуално увек бити на располагању (2, 223). При неверству жене се требају доживотно затворити (4, 15).

Мохамед је највећи узор свих верних муслимана. Његова по предању дела су други извор ислама. Погледајмо неке од ових:

Мохамед је лично издао бројне налоге за убиство непожељних критичара. Међу њима су биле и жене као Aсма`бинт Maрван. Убиле су је пророкове наручене убице, јер је отворено критиковала Мохамедово убиство старог Aбу Aфака. На Мохамедову наредбу убијени су и робиња Фартана и њена пријатељица, заједно са њиховим власником Ибн Чаталом. Они су се усудили, да певају подругљиве песме о пророку. Буда и Христос су били пацифисти до самоодрицања. Мохамед је био масовни убица. Године 627 п.Х. дао је нпр. да се поубијају свих 700 затвореника јеврејског племена Бану Кураиза. Мохамед је имао 13 жена, поред њих многобројне робиње и имао је као 52-годишњак полни однос са једном деветогодишњаком. Коначно одредио је смртну казну за све, који одпадну од муслиманског веровања: „Убијте свакога, који религију (ислам) напусти! “ (Бухари В4 Б52 Н260)

Питам Вас: Може ли оваква особа да буде узор цивилизованог човека?

Докле год муслимани у немуслиманским земљама не располажу са довољно снаге, важи тзв. „Такија“ (Taqiyya), свесна обмана неверника о правим намерама ислама. Данашњи турски премијерминистар Ердоган рекао је 1997: „Демократија је само воз на који ћемо се попети, док не стигнемо на циљ. Џамије су наше касарне, минарети наши бајонети, куполе наши шлемови а верници наши војници.“ (Welt Online 06. 05 2007). Његов чиновнички предходник Ербакан казао је априла 2001 у Хагену: „Европљани мисле, муслимани су у Европу дошли да би зарадили новац. Али Алах има други план“ (Bayr. Verfassungsschutzbericht 2001, S. 147). „Централни савет муслимана у Немачкој“ тврди у чланку 11 његове „Исламске чарте“, да коран не одобрава никакву употребу силе. Пука лаж, довољно је упоредити наведене цитате корана.

Без сумње има много мирољубивих муслимана. Али нема мирољубивог ислама. Највећи број муслимана су и сами жртва исламског учења о мржњи и насиљу, јер су (нарочито жене) путем шарије лишени елементарних људских права. А сви муслимани су таоци једне религије, у којој су рођени и где се отпад од ислама кажњава смрћу.

Разлика између ислама и исламизма је западњачко прижељкивање. Зашто не протествују милиони муслимана, који важе за умерене, широм света против оних „исламиста“ који учење ислама комплетно искривљено разумеју и својим делањем блате углед једне тако мирољубиве религије? Зашто не докажу исламски учењаци у својим говорима, чланцима и књигама, да коран и Мохамед забрањују терор и убиство? Зашто се „исламисти“ не изопште из уме, заједнице верника? Зашто нема фатви које позивају на њихово убиство? Одговор гласи: вође „модератног“ ислама то не чине, јер то не могу да учине. Њима је јасно да „исламисти“ далеко боље познају коран од остатка муслимана. И да „исламисти“ на послетку тачно оно спроводе, што им коран прописује и што је Мохамед својевремено показао на делу. Да су они – како бисмо изразили поенту ствари – у принципу највернији и најпобожнији унутар исламске заједнице. Ако их „неискривљена реч Алаха“ позива на то, да убијају невернике, онда је то тако и никако другачије. Стога су се у историји ислама „исламисти“ под плаштом исламских извора увек могли доказати против реформских снага. До данас покушава ислам , да своју сферу моћи насилно прошири. Уколико ово не верујете, потражите у интернету карте „ширење ислама“ (Verbreitung des Islam) и „светска карте конфликата“ (Weltkarte der Konflikte) и упоредите обе.

Нажалост је наивно веровати, да ће све бити добро и да ће се код нас живећи муслимани прилагидити нашој западној култури. Да ће умети да цене вредности демократског друштва, и да своју „религију“ неће узимати тако дословце. Али тиме подцењујемо снагу вере и деловање једне идеологије, које су „откривене од Бога“. Није могуће, ступити у једну слободно-демократску правну државу и истовремено радити на ширењу ислама. Нема интеграције верних муслимана у једно немуслиманско друштво.

Уколико се наставе садашњи наталитет и придолазак, Немачка ће имати већ 2045 године већински муслиманско становништво. У другим европским земљама изгледа слично. Наша целокупна хришћанско-западна, хуманистичка цивилизација је тиме у опасности! Ни једна земља на свету са муслиманским становништвом у већини не испуњава наше стандарде демократије и људских права. Ни једна једина. Хоћемо ли заиста да демократски непријатељској и на насиље спремној иделогији широм отворимо врата? Једној идеологији, која стварање теократије види као неизоставни циљ? Која дугорочно никад неће прихватити надмоћ неверника? Која победу ислама над другим религијама обавезујуће прописује?

Алтернатива гласи: Уврштење ислама у тоталитарне идеологије а не религије, моментална обустава придоласка из муслиманских земаља, онемогућење приступа Турске ЕУ, никаква посебна права за муслимане, ригорозно протеривање при кривичним делима, додељивање држављанства само под строгим условима, укидање социјалних подршки за пуко размножавање, програми за добровољни повратак муслимана, обустава муслиманске веронауке на нашим школама. Изградња џамија мора бити забрањена, докле год се у земљама као што је Саудијска Арабија не смеју градити цркве. И: узети право на деловање странкама, које исламизацију поспешују или багателизују.

Све ово обилује конфлликтима, тешко је изводљиво и није политички коректно. Али наша деца и унуци ће нас једном питати, зашто нисмо благовремено реаговали на исламизацију Европе. Пре свега стога, што је тоталитарна нарав ове идеологије лако препознатљива. На то ћемо морати одговорити.

Немачка, јануара 2010.

Лудвиг Ранд

Молим Вас, помозите ми. Политика, медији и Црква поричу проблем. Или га означавају као „дуфузне страхове“ неуког пучанства. Или дифамирају критичаре ислама као хушкаче против странаца. Копирајте и раздељујте овај флајер. Скенирајте га и шаљите преко и-меила. Заједнички можемо нешто остварити. Ми смо народ. Још.

Оригинал са изворима на: 

http://www.pi-news.net/wp/uploads/2010/01/islamwissen_flyer.pdf

[Natasa.]

Помаже Бог! Поново Спутник.

Занимајући се између осталог и за ислам, сакупио сам са пуно страница нешто материјала, од чега ево један део. Може бити да кога занима, мада је добро да се зна и чисто информативно.

Овде није у питању клевета или омаловажавање нечијег верског убеђења, у питању је суштина ислама. Из искуства знам да већина ових ствари многим муслиманима није ни позната.

ШТА МОРАТЕ ЗНАТИ О ИСЛАМУ

Драги суграђани,

Молим вас, узмите пар минута да бисте прочитали овај текст. Пре или касније ће Вас тема ислам сусрести свом жестином.

Понајпре, ислам се заснива на корану, који је за вернике „непроменљива реч Алаха“. Други извор сазнања су пренесене речи и дела пророка Мохамеда (суна). Ислам није само једна религија, већ и једно политичко-друштвено уређење, које предвиђа обимно уређење свакодневице. Целина исламских правила означава се као „Шарија“. Тврдња да је ислам религија као и све друге, је већ према самосхватању муслимана неодржива: „[Суна и коран] чине основу исламског веровања, исламског права и исламског начина живота... Стога је ислам вера, етика, социјално уређење и начин живота истовремено.“ Цитат основног објашњења „Централног савета муслимана у Немачкој“ од 3. фебруара 2002.

Погледајмо сада како „Непроменљива реч Алаха“ изгледа (Der Koran, Reclam-Universalbibliothek Nr. 4206, Stuttgart, Ausgabe 1991):

Циљ ислама је, да се широм света потврди против свих других религија, за невољу и силом:

„Он је, који је свог посланика са ... религијом истине послао, да би је учинио победницом над другим верама“. (Сура 48, стих 2. Број стихова код разних издања некад одступа.)

„И борите се против њих [неверника], док сви не поверују у Алаха.“ (Сура 8, 39)

„Они [верници ] се требају борити на Алаховом путу, убијати и бити убијени.“ (Сура 9, 111)

Немуслимани су у корану изричито унижени:

„Види, гори од стоке су код Алаха неверници.“ (Сура 8, 55)

„Види, неверници народа писма [то значи Хришћани и Јевреји] ... Они су најгора од свих створења.“ (Сура 98, 6)

Коран позива на насиље против друговерујућих и другомислећих:

„А кад су свети месеци минули, онда поубијајте идолопоклонике, где год их нашли, ... и вребајте их у свакој заседи.“ (Сура 9, 5)

„И кад сретнете невернике, скините им главу, док нисте направили покољ међу њима.“ (Сура 47, 4)

Интеграција у немуслиманско друштво је изричито недопуштена:

„О ви који верујете, не узимајте Јевреје и Хришћане за пријатеље...“ (Сура 5,51)

„О ви који верујете, не склапајте пријатељства осим међу собом“ (Сура 3, 118)

Овакве се инструкције у преко 40.000 коранских школа уче напамет, и проповедају у стотинама хиљада џамија. Такође и код нас. Истина је да има и модератних праваца у исламу, као нпр. Алевити. Но ово не игра улогу, јер 95% муслимана широм света припада ортодоксним верским правцима сунита и шиита. За њих коран важи дословно. Наведени цитати нити су истргнути из контекста, нити представљају спорадичне омашке: Коран садржи 25 конкретних позива на убиство и бројне даље позиве на насиље. Често се контрира тиме, да је и Стари Завет крвав. То је без сумње тачно, али за разлику од корана у Библији се налазе једино описи повесних догађаја. Ни на једном једином месту није дата општеважећа уредба о насиљу и убијању.

У исламу се поред неверника и жене сматрају људима друге класе. При бојазни од дрскости, жене се требају превентивно тући (4, 34). Оне наслеђују само половину у упоређењу са мушкарцем и морају сексуално увек бити на располагању (2, 223). При неверству жене се требају доживотно затворити (4, 15).

Мохамед је највећи узор свих верних муслимана. Његова по предању дела су други извор ислама. Погледајмо неке од ових:

Мохамед је лично издао бројне налоге за убиство непожељних критичара. Међу њима су биле и жене као Aсма`бинт Maрван. Убиле су је пророкове наручене убице, јер је отворено критиковала Мохамедово убиство старог Aбу Aфака. На Мохамедову наредбу убијени су и робиња Фартана и њена пријатељица, заједно са њиховим власником Ибн Чаталом. Они су се усудили, да певају подругљиве песме о пророку. Буда и Христос су били пацифисти до самоодрицања. Мохамед је био масовни убица. Године 627 п.Х. дао је нпр. да се поубијају свих 700 затвореника јеврејског племена Бану Кураиза. Мохамед је имао 13 жена, поред њих многобројне робиње и имао је као 52-годишњак полни однос са једном деветогодишњаком. Коначно одредио је смртну казну за све, који одпадну од муслиманског веровања: „Убијте свакога, који религију (ислам) напусти! “ (Бухари В4 Б52 Н260)

Питам Вас: Може ли оваква особа да буде узор цивилизованог човека?

Докле год муслимани у немуслиманским земљама не располажу са довољно снаге, важи тзв. „Такија“ (Taqiyya), свесна обмана неверника о правим намерама ислама. Данашњи турски премијерминистар Ердоган рекао је 1997: „Демократија је само воз на који ћемо се попети, док не стигнемо на циљ. Џамије су наше касарне, минарети наши бајонети, куполе наши шлемови а верници наши војници.“ (Welt Online 06. 05 2007). Његов чиновнички предходник Ербакан казао је априла 2001 у Хагену: „Европљани мисле, муслимани су у Европу дошли да би зарадили новац. Али Алах има други план“ (Bayr. Verfassungsschutzbericht 2001, S. 147). „Централни савет муслимана у Немачкој“ тврди у чланку 11 његове „Исламске чарте“, да коран не одобрава никакву употребу силе. Пука лаж, довољно је упоредити наведене цитате корана.

Без сумње има много мирољубивих муслимана. Али нема мирољубивог ислама. Највећи број муслимана су и сами жртва исламског учења о мржњи и насиљу, јер су (нарочито жене) путем шарије лишени елементарних људских права. А сви муслимани су таоци једне религије, у којој су рођени и где се отпад од ислама кажњава смрћу.

Разлика између ислама и исламизма је западњачко прижељкивање. Зашто не протествују милиони муслимана, који важе за умерене, широм света против оних „исламиста“ који учење ислама комплетно искривљено разумеју и својим делањем блате углед једне тако мирољубиве религије? Зашто не докажу исламски учењаци у својим говорима, чланцима и књигама, да коран и Мохамед забрањују терор и убиство? Зашто се „исламисти“ не изопште из уме, заједнице верника? Зашто нема фатви које позивају на њихово убиство? Одговор гласи: вође „модератног“ ислама то не чине, јер то не могу да учине. Њима је јасно да „исламисти“ далеко боље познају коран од остатка муслимана. И да „исламисти“ на послетку тачно оно спроводе, што им коран прописује и што је Мохамед својевремено показао на делу. Да су они – како бисмо изразили поенту ствари – у принципу највернији и најпобожнији унутар исламске заједнице. Ако их „неискривљена реч Алаха“ позива на то, да убијају невернике, онда је то тако и никако другачије. Стога су се у историји ислама „исламисти“ под плаштом исламских извора увек могли доказати против реформских снага. До данас покушава ислам , да своју сферу моћи насилно прошири. Уколико ово не верујете, потражите у интернету карте „ширење ислама“ (Verbreitung des Islam) и „светска карте конфликата“ (Weltkarte der Konflikte) и упоредите обе.

Нажалост је наивно веровати, да ће све бити добро и да ће се код нас живећи муслимани прилагидити нашој западној култури. Да ће умети да цене вредности демократског друштва, и да своју „религију“ неће узимати тако дословце. Али тиме подцењујемо снагу вере и деловање једне идеологије, које су „откривене од Бога“. Није могуће, ступити у једну слободно-демократску правну државу и истовремено радити на ширењу ислама. Нема интеграције верних муслимана у једно немуслиманско друштво.

Уколико се наставе садашњи наталитет и придолазак, Немачка ће имати већ 2045 године већински муслиманско становништво. У другим европским земљама изгледа слично. Наша целокупна хришћанско-западна, хуманистичка цивилизација је тиме у опасности! Ни једна земља на свету са муслиманским становништвом у већини не испуњава наше стандарде демократије и људских права. Ни једна једина. Хоћемо ли заиста да демократски непријатељској и на насиље спремној иделогији широм отворимо врата? Једној идеологији, која стварање теократије види као неизоставни циљ? Која дугорочно никад неће прихватити надмоћ неверника? Која победу ислама над другим религијама обавезујуће прописује?

Алтернатива гласи: Уврштење ислама у тоталитарне идеологије а не религије, моментална обустава придоласка из муслиманских земаља, онемогућење приступа Турске ЕУ, никаква посебна права за муслимане, ригорозно протеривање при кривичним делима, додељивање држављанства само под строгим условима, укидање социјалних подршки за пуко размножавање, програми за добровољни повратак муслимана, обустава муслиманске веронауке на нашим школама. Изградња џамија мора бити забрањена, докле год се у земљама као што је Саудијска Арабија не смеју градити цркве. И: узети право на деловање странкама, које исламизацију поспешују или багателизују.

Све ово обилује конфлликтима, тешко је изводљиво и није политички коректно. Али наша деца и унуци ће нас једном питати, зашто нисмо благовремено реаговали на исламизацију Европе. Пре свега стога, што је тоталитарна нарав ове идеологије лако препознатљива. На то ћемо морати одговорити.

Немачка, јануара 2010.

Лудвиг Ранд

Молим Вас, помозите ми. Политика, медији и Црква поричу проблем. Или га означавају као „дуфузне страхове“ неуког пучанства. Или дифамирају критичаре ислама као хушкаче против странаца. Копирајте и раздељујте овај флајер. Скенирајте га и шаљите преко и-меила. Заједнички можемо нешто остварити. Ми смо народ. Још.

Оригинал са изворима на: 

http://www.pi-news.net/wp/uploads/2010/01/islamwissen_flyer.pdf

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

[oslonac]

Da mi možemo  0442_feel  ali ne odajemo tajne tek tako  facenew22222222

Anastasija, lijepa si.  0442_feel

[Спутник]

Помаже Бог!

Кога занима да сазна штогод о исламу, овде има нешто о џихаду (напор, борба, свети рат) и исламском праву (за невољу, тј. кад су у мањини, мухамеданци прихватају и цивилно право)

ШАРИЈА И ЏИХАД

Према класичном учењу ислам је сам држава – и то једина легитимна. Заједно са религиом основао је Мохамед и државу. Ислам следствено није религија прописа, већ божански закон који уређује сва животна подручја – укључујући државне надлежности и међународне односе.

Као Божанско право шарија је неограничено важећа, и нико нема легитимност да је стави ван снаге или пак само промени. Ово има за последицу, да и у секуларним националним државама подела религије и државе није могућа, држава је много више присиљена, да контролише ислам. У Турској је конрола тако потпуна, да државни верски президиум (Diyanet) не само што именује све имаме, него чак и саставља све петковне проповеди, које онда имами морају да прочитају са листа.

Бернард Луис (Bernard Lewis):

„Секуларизам у модерном политичком смислу – представа да држава и црква, дакле верски и политички ауторитет могу или требају бити одвојени – је изворно хришћанска мисао.“

„Током читаве хришћанством обликоване историје било је прихватано да постоје два ауторитета, који су се бавили различитим стварима: Бог и цар, Црква и држава, духовна и световна „рука“. ... У премодерном исламу напротив био је само један ауторитет“.

„Овде немамо посла само са једном религијом, већ и са представом онога, што религија обухвата: тиме се нарочито мисли шарија, света заповест ислама. Шарија обухвата широка поља надлежности, која су у хришћанском свету чак и у средњем веку важила као секуларна ...“

Ханс-Урлих Велер (Hans-Ulrich Wehler, немачки историчар)

„Највеће достигнуће средњег века је подела духовне и световне власти. Црква и световна моћ потврдиле су у овом конфликту обе своје позиције, и то је ушло у право те има удела и у модерном уставу. Подела између државе и Цркве је на Западу један фундаментални фактум. Ово је потпуна супротност онога, што важи у исламским земљама. Овај добитак у политичкој култури морамо бранити зубима и папцима.“

Ајан Хирзи Али

“… the ideas of Mohammed are incompatible with the ideas that liberal secular democracies are based on. … Why is Islam different from Christianity? I think one main difference is the separation of divine rule from secular rule. Islam does not allow it and I have not yet seen a Muslim movement saying we should now move away or separate the two.”

Јурген Хабернас (Јürgen Habernas):

„Нa послетку је Хришћанство и само Хришћанство утемељење слободе, савести, људских права и демократије, кључна тачка Западне цивилизације. До данас немамо другог утемељења. Ми се и даље хранимо са овог извора. Све остало је постмодерни квач.“

Роџер Клопел (Roger Klöppel, шефредактор Weltwoche)

„Чињеница, да хришћанство и ислам садрже непомирљиву позицију, је далекосежна. Обе религије стоје за државне идеје, које се узајамно искључују. Појам толеранције добија у овим супротностима свој значај. Никакав поредак не може да буде толерантан према другом, који му стоји непријатељски на супрот. Данашњи ислам је политичко порицање секуларне правне државе.“

Бушковски (Buschkowsky, градоначалник Neuköln/Berlin)

„Ислам је у својој ортодоксној и традиционалној праформи неспојив са модерним уставом, јер не акцептира поделу државе и религије.“

„СВЕТИ РАТ“ –Логична последица шарије

Свети рат – временски и просторно неограничена обавеза.

Као божански налог, шарија полаже право на универзалну важност. Џихад, свети рат, је логична последица, ово утолико више уколико се ислам поистовећује са миром.

Али Ислам ни у ком случају не значи мир, како се радо тврди, него Покорност, и управо то и јесте његов програм: Пошто се поистовећује са миром („Кућа мира“), чини „умировљење“ свих још неподчињених територија („Кућа рата“) помоћу џихада као „Светог рата“ дужношћу исламске заједнице (ума). А да се џихад има разумети као „Свети рат“, у то нема сумње у светлу корана и многих ратних похода Мохамеда и његових следбеника, Калифа: И ови ратови ни у ком случају нису били одбрамбени.

„При једном нападачком рату дужност је муслиманске заједнице као целине (...), а у одбрамбеном рату је лична дужност сваког одраслог муслимана. ... Ова дужност не зна за временске и просторне границе. Она остаје на снази, док читав свет не прихвати исламску веру или се покори моћи исламске државе.“

Сходно томе не зна исламско право ни за мировни споразум, већ само за временски ограничено – првобитно на 10 година – примирје. (Уопштено, сва примирја са неверницима смеју заправо да буду само тактичке природе, докле год сва „подручја рата“ нису исчезла. Ово је један принцип, који до данашњег дана ни један муслимански ауторитет није порекао или бар озбиљно довео у питање.)

Многи правни учењаци су стога мишљења, да нападачки рат постаје индивидуална дужност онда, када „емири предуго држе мир са неверницима“. Тиме терор не само да би био легитиман, он би чак био и неизбежан. Али терор је увек био део „светог рата“:

Ибн Калдун (познати исламски учењак 14-ог столећа)

„У исламу је џихад законски прописан, јер има универзални налог и циљ му је, да целокупно човечанство добровољно или присилно обрати у религију ислама. Пошто је то тако, калифат и краљевина су уједињени ... Ми са другима о томе (о њиховој невери) не требамо дискутовати, него их стављамо пред избор: обраћање у ислам, плаћање џизија, или смрт.“

ОИЦ проглашава Џихад-доктрину за актуелну

ОИЦ Организација исламске коференције http://de.wikipedia.org/wiki/Organisation_der_Islamischen_Konferenz

Иако врло одрицано, Џихад-доктрина је као и увек актуелна:

Модернисти (и државна турска верска власт Diaynet) наглашавају додуше дефанзивни карактер џихада. Томе сходно сме се у „земљи неверника“ водити рат, ако је мирно ширење ислама онемогућено, или ако муслимани, који живе међу хришћанима, буду угњетавани. Будући да су о томе, да ли је ово случај, одлучујуће норме шарије а не људских права, не постоји између овог модернистичко-дефанзивног и класично-експанзионистичког Џихад-концепта никаква принципијелна разлика.

„Трећи Исламски самит од 1981 нагласио је у својој 5. резолуцији важност џихад-доктрине за садашњост: „Исламске земље су у својој резолуцији јасно истакле, да се реч џихад има користити у свом исламском смислу, који не допушта интепретације и дилиме, и да се имају покренути практичне мере за његово остварење у сталној консултацији између исламских земаља.“

У „исламском смислу“ је „џихад“ јасно „Борба на Божјем путу“ за одбрану и ширење ислама као „једине праве религије“. Нити коран ни хадиси (дела и изреке Мохамеда) говоре о џихаду као спиритуалној борби против сопствених недовољности. А поглед на арапску штампу показује, да муслимани џихад унисоно разумеју као рат – једноставни муслимани као и верски ратници (муџахедини).

Организација исламске коференције дефинисала је у њеној 1990 донесеној „Каирској прокламацији људских права у исламу“  да је шарија једина основа људских права и тиме се одрекла универзалних људских права у корист шарије.

Да су осим тога „Исламска људска права“ а не „Универзална људска права“ за ОИЦ релевантна мера за процену стања муслиманске мањине на Западу, показују сви досадашњи Извештаји ОИЦ о исламофобији: Према њима се муслимани појачано дискриминишу и непријатељство према муслиманима поприма алармантне размере.

Ал-Азхар и ОИЦ легитимишу терор

Ал-Азхар    http://de.wikipedia.org/wiki/Al-Azhar-Universit%C3%A4t

И дан данас се од многих правних вештака па до Ал-Азхар, највишег ученог ауторитета у сунутском исламу, легитимише терор преко фатви:

Тантави, Шеих од Ал-Азхар, оправдава у једној фатви (4.4.2002) самоубилачке нападе против Израела, и ове пороглашава за највишу форму џихада и за обавезу, и то и онда ако – у једној белешки експлицитно примећено –, при овим „мученичким операцијама“ јеврејске жене, деца и омладина буду повучени у смрт.

Такође и ректор Ал-Азхар, Ахмед ал-Тајеб, проглашава наставак таквих „мученичких операција“ за подједнаку дужност целокупног исламског света, становништва и влада.

ОИЦ: Убијање недужних цивила није терор, ако постоји легитиман отпор према страној окупацији. Овим је ОИЦ онемогућила обимну УН-Конвенцију против интернационалног терора.

Сијасет правник учењака им следи: „Средином јануара (2003) се и Емирату Катару на једној конференцији исламских духовника и правних учењака из 58 земаља, огромна већина изјаснила за самоубилачке нападе ... са само једним гласом против.

Шеих Јусуф ал-Карадауви, идеолошки шеф муслиманског братства и најпопуларнији проповедник у арапском свету: „Жене које немеравају да изведу овај акт (самоубилачки напад), имају право да изађу из куће без мушке пратње. Не морају да питају супруга или брата или оца за одобрење. Имају и право, ако је потребно за обману непријатеља да покажу и косу, јер оне то не чине, да би 'показале своју лепоту', већ да би убијале за Бога“.

Али Акбар Хашеми Рафсанџани (бивши председник Ирана): „It is not difficult to kill Americans or Frenchmen. It is a bit difficult to kill (Israelis). But there are so many (Americans and Frenchmen) everywhere in the world.“

Дa и наводно „умерени“ и „секуларни“ муслимани упркос свим тврдњама, терористичке нападе виде као свети рат, показују настојања да се на Ground Zero изгради исламски „Културни центар“.

Амир Тахери (ирански новинар и аутор): “After each ghazva, the Prophet ordered the creation of a rabat – or a point of contact at the heart of the infidel territory raided. The rabat consisted of an area for prayer, a section for the raiders to eat and rest and facilities to train and prepare for future razzias. Later Muslim rulers used the tactic of ghazva to conquer territory in the Persian and Byzantine empires. After each raid, they built a rabat to prepare for the next razzia …. Thus building a rabat close to Ground Zero would be in accordance with a tradition started by the Prophet. To all those who believe and hope that the 9/11 ghazva would lead to the destruction of the American ‘Great Satan, this would be of great symbolic value.”

ghazva  (ġazwāh/  غزوة) = борба за проширење исламске територије

rabat (ar-Ribāt/  الرباط) = утврђено место

Узроци ове сагласности:

У погледу на тероризам према томе нема разлике између фундаменталистичког муслиманског братства и највиших репрезентаната сунитског ислама. Разлози су за тражити у Корану и исламској теологији:

„Коран ... је књига, у којој се глаголски корен qutl, убијати, појављује 187 пута, од тога 25 пута у императиву (нпр. Сура 4, 89 и 91; Сура 9, 4.14.29). Цитат „Убијајте их, где год их нашли!“, узет је из једног склопа, у којем најбоље одговара. Више од 150 пута позива коран на свети рат. У 61% садржаја говори  лоше о неверницима, или позива на њихово освајање или подчињавање; само 2,6 % говори о општем добру укупног човечанства.

Уз то долази, да коран једно и једино палима у џихаду осигурава вечно блаженство: Најновија студија о мотивима самоубилачких атентатора „јасно је показала, да је Коран одлучујући извор мотивација ... начешћи атентатори су студирали коран. При томе не игра улогу, како се треба живети на овом свету, да би се на оном добило спасење. Улогу игра како се треба умрети, да би се добила обећана награда (у рају). Смрт у борби против безбожника води непосредно у рај.“ Дакле неизвесност спасења у исламу је оно што их покреће.

Једно даље оправдање пружа исламска теологија са својом есхатологијом, према којој ће на крају свих дана опстати једино ислам и доћи време исламског царства мира, али се предходно сви немуслимани морају позвати на обраћење и коначно сви Хришћани поубијати и сви хришћански симболи бити уништени. Морална декаденција Запада и онемоћалост његовог Хришћанства учвршћује муслимане у овом погледу и придодаје овој визији краја актуелност – и узгред баца ново светло на одбојност према Хришћанским и опсесију исламским симболима.

„Jihad della Parola“ – Свети ратови и крсташки ратови

Jihad della parola, la nuova arma del terrore http://www.corriere.it/Primo_Piano/Editoriali/2006/09_Settembre/20/papa.shtml

Ислам је путем својих „Светих ратова“ постао светска религија: У току једног непуног столећа након Мухамедове смрти освојено је огромно подручје, које се протезало од граница Кине преко Индуса до Шпаније. Многе од тих земаља су биле хришћанске и будистичке. Крсташки ратови су напротив почели тек 1100 година од настанка Хришћанства и били су како просторно тако и временски ограничени, и то толико, да их тадашњи исламски свет није ни регистровао а потоњи потпуно заборавио. Осим тога, крсташки ратови нису били закаснели одговор на свете ратове ислама, него – што се најчешће прећуткује –, одбрана против непрекидних муслиманских напада.

Абделвахаб Медеб:

„Док је хришћанству требало хиљаду година да открије огањ и мач, било је исламу насилно уверавање положено у колевку. Мохамед је био ратнички пророк, и исламска освајања од Кине до Шпаније одвијала су се по Наполеоновом принципу.“

Паскал Брукнер:

„Хришћански верски правци били су крвави у убилачки, кад су се удаљавали од текста Писма, док је ислам био онда, кад му се приближавао.“

Тилман Нагел:

„На пуно места у Корану оправдава Мохамед – тј. према муслиманској предстаави Алах – насиље против друговерујућих; они су за смрт (нпр. Сура 47, 4; 2, 191; 4,89), или требају бити подчињени (Сура 9, 29) и смеју бити протерани и обезимовљени (Сура 39). Обимна поглавља дела, која као норматив садрже Мохамедово деловање сабрано у  Суни, посвећена су џихаду против друговерујућих. ... До сада се уосталом твдило, да је муслиманско насиље према друговерујућима настало као реакција на „хришћанску“ колонијализацију, што обзиром на политичко коректну поропаганду Европске кривице према Трећем свету радо бива веровано. Ово је историјски неодрживо. ...  У Новом Завету насиље је изричито одбачено. Безнасиље заузима у Христовим објавама широк простор, довољно је указати на Проповед на гори. Нормативни текстови упоредивог садржаја недостају у Корану. Често навођена забрану убијања у Сури 5, стих 32 осноси се на припаднике сопствене – муслиманске солидарне заједнице“.

Реми Брагу:

„Муслимански свет је крсташке ратове потпуно заборавио. Тек у 19. столећу једна на арапски преведена француска прича о крсташким ратовима ... њих је поново на то подсетила. Арапски преводиоц морао је при томе да нађе нове речи за „Крсташки рат“ и „Крсташки ратник“, будући да у арапском нису биле садржане. Један разлог томе је да Арапи, Турци и Курди својевремено нису препознали нови карактер ових ратова. ... Други разлог: Калифу у Багдаду нису проузроковали бесане ноћи крсташки ратници, већ Фатимиди у Египту.“

Ефраим Карш:

„Рат Куће ислама за владање светом је традиционално, чак достојанствено настојање, које ни у ком случају није престало. ... Задње велико муслиманско царство може да буде разорено и Калифат нестао, али исламски сан о светској надмоћи је у срцима и главама многих муслимана остао у пуној живахности. До данас многи Арапи и муслимани отворено жуде за поновним освајањем Шпаније. Чак су и земље, које никад нису припадале исламској империји, постале легитимни циљеви исламске доминације. Израз једног убеђења, према којем ће ислам најзад тријумфовати над Западом.“

Bernard Lewis:

„Први талас напада датира са настанком ислама ... Тада су муслимани освојили Сирију, Палестину, Египат и северну Африку – који су у то време још припадали хришћанском свету – и прекорачили границу према Европи. Тамо су освојили видне делове јужне Европе, Шпаније, Португалије и јужне Италије, који су сви постали део исламског света, и прошли Пиринеје те за једно време освојили и делове Француске.

Други талас напада спровели су Турци и Татари. Средином 13. века прешли су монголски освајачи Русије у ислам. Турци, који су већ били освојили Анадолију, кренули су према Европи, и 1453 године победили стару хришћанску цитаделу Костантинопољ. Освојили су велике делове Балкана у управљали једно време половином Мађарске. ... Муслимански корзари из северне Африке стигли су до Исланда ... и разних делова западне Европе...

Трећи талас напада узима друге облике: Терор и миграција. ... Радикалним муслиманима је успело да нађу савезнике у Европи. ... успело им је, да у оба табора (међу левима и деснима) добију значајну подршку. За поједине људе у Европи је мржња очигледно јача од њихове лојалности. Муслимански мигранти су убеђени у исправност своје ствари, док ми много времена проводимо у томе, да сами себе понижавамо. Они располажу лојалношћу и дисциплином и ... имају демографију на својој страни.“

Данас крсташки ратови поред оснивања Израела важе за највећу катастрофу, која је задесила исламски свет. Освајања у име Алаха напротив никад није било: Од граница Кине до Шпаније и Индуса: све је путем легитимне самоодбране за један век након Мохамедове смрти потпало под ислам. Ако ико тврди нешто друго или чак терор доводи у везу са исламом – било путем слике (карикатуре Мохамеда) или речи (папин говор) – не само да је крсташки ратник (макар се радило и о папи лично), него сам спроводи терор најгоре врсте. Школски уџбеници у читавом арапском свету до данас величају покоље Мохамеда.

Насилничке демонстрације, застрашивања, претње и осуде на смрт требају да у овом „Jihad della Parola“ присиле запад, да се покори исламској забрани размишљања и говора, како би испунио најважнију исламску заповест: „Нико не сме да критикује ислам, свако мора да га уздиже и да му се подчини“.

Најопасније је, што у овом „Jihad della Parola“ учествују не само радикали него и државне и верске власти тзв. умерених земаља. Они захтевају законске прописе и извињења.

ОИЦ покушава да сваку критику ислама и хришћанску мисију путем исламизирања људских права криминализује – и у томе је запазиво успешна: не само у УНО, где са 57 земаља чини највећи блок, него управо и у Европи и у задње време и у САД.

Исламски учењаци (свих муслиманских верских праваца) са друге стране покушавају тзв. „писмом мира“ папи и осталим вођама хришћанства, да обману запад, да раздвоје и манипулишу како би Хришћанство „исламизовали“.

Свети рат се дакле не одвија само на бојном пољу, данас више него икад. Терор као иницијални упаљач служи у овом џихаду као латентно средство притиска против фундамената Западне цивилизације: Слободе мишљења, Људских права и Хришћанства. Овај „Џихад“ се води у име ислама а не исламизма! ОИЦ коначно заступа све исламске државне заједнице. Није случај, да су у овом „Jihad della Parola“ водећи репрезентанти тзв „умереног“ ислама. Док је исламском терору циљ физичко уништење Запада, дотле је „Jihad della Parola“ циљ његово психичко уништење. У својим методама, али не и у својим циљевима, ово двоје се разликују, при чему је „Jihad della Parola“ далеко опаснији, наиме стога, јер се у заблуди разуме као „лековито средство“ против терора.

Оригинал са подацима на: 

http://europenews.dk/files/I.pdf

[w.a.mozart]

ajd sad da čujemo apologiju    whackado

[Istina je samo jedna]

    Bismillahi Rrahmani Rrahim

Pogresni izvori za Islam skroz, Islam nije ono sto vi mislite , Hriscanstvo nije ono sto vi mislite , religije nisu ono sto vi mislite . Religije su kompleksnije nego sto mozete da zamislite. Hriscanstvo propovjeda da je jedan jedini cilj covjeka apoteoza , dostizanje Bozijih moci i znanja , znaju ime Boga , sto je apsolutni apsurd i zabluda == STVORITELJ NEMA IME , druga stvar koju Hriscanstvo propovjeda jeste kao i sve religije cin zrtvovanja putem posta , takodje Isus nam kaze u Bibliji da ko je umogucnosti moze da zrtvuje i sebe , raspece ili slican ritual , Biblija se htjeli to drugi ili ne da proznaju po mnogim ucenjima slaze sa tajnim drustvima , mozda zato jer su tajna drustva i prepravili Bibliju , vrjeme ce pokazati , jedno je sigurno Biblija nije ono sto sada citamo , Biblija je mnogo uzviesnija . s druge strane Islam kao vjeciti suparnik Hriscanstvu , opet te podjele nisam stvorio ja ili vi vec neke vece sile , na vlasti , Islam predstavlja Boga kao bice koje niko nikad nije vidio i nema ime , imena su davana u skloadu sa Bozijim svojstvima , u Islamu nema svetaca , nema " PROSVJETLJENIH" , nema zrtvovanja i nema podsticaja na razapinjanje na krst , jer je krst drevni simbol , datira prije pojave Hriscanstva , krst je  simbol Vavilonskog porjekla , obozavanja Boga Sunca Mitre i Tamuza. krst nije koriscen od strane hriscnana, dok u 4 veku Imperator Car Konstantin ( obozavalac Boga Sunca) nije imao viziju krsta iznad Sunca. spada u satanisticke simbole , potiče iz stare Kaldeje, gdje se koristio kao simbol boga Tamuza , Sredinom 3. vjeka naše ere crkve su već ili odstupile od nekih učenja hrišćanske vere ili su ih izopačile. Da bi se povećao uticaj otpadničkog crkvenog sistema pagani su primani u crkve iako nisu bili preporođeni verom i imali su veliku slobodu zadržati svoje paganske znakove i simbole. Tako je Tau odnosno T, u svom najčešćem obliku, s nešto sniženim poprečnim krakom, bio usvojen kao Hristov krst. Znaci krst kao simbol hriscanstva je paganski i nije poteklo od Isusa , tako i mnoge stvari u Novom Zavetu su izmjenjene , htjeli vi to prihvatiti ili ne , mene ne zanima , jednog dana ce se znati istina . Islam je najblizi vjeri Ibrahima a.s (Avram) i Musa a.s , mnogo blizi od Biblije koja je sasvim je sigurno mjenjanja kroz vjekove i to ne sa malim izmjenama vec drasticnim koje su uticale na razvoj cijelog svijeta i drustava uopste . da ne nastavljam pricu o Trojstvu , raspecu i sl. , Hriscanstvo i Islam nemaju nikakve slicnosti , samo zato jer vi pogresno tumacite religije . Naravno ja vas shvatam , odani ste svojoj religiji , odani ste svojim obicajima , ali zar vas nimalo ne cudi slicnost Hriscanstva sa Tajnim drustvima i njihovim ucenjima .mislise. , "Kako gore tako dolje" == "Kako na nebu , tako i na zemlji" i obratno , previse slicnosti , Hriscanstvo nema puno slicnosti ni sa vjerom Ibrahima a.s (Avram) ni sa Mojsijovom , ima linija gdje se poklapaju ucenja , ali u biti Hriscanstvo je prepuno simbola i misterija , kao i tajna drustva i redovi templara , Islam nema sa tim nista , u Islamu preko molitve sticemo uzvisenost , ne trazimo od Boga da nam pokaze put apoteoze  , ne trazimo da znamo sve i sl , kroz molitve sticemo duhvnost i znanje , i ne zelimo da postanemo Bogovi , jer nije u nasoj prirodi da vladamo svijetom , jedan je Stvoritelj , Bog , Gospodar svih svjetova , niko ga nije vidio , i niko mu ravan nije. danas kada je poceo vijek istine i kolektivno budjenje svjesti , sve izlazi na vidjelo . Preostaje samo cekati i vama i nama , samo sto vi za ovo vrijeme dok ja ovo pisem siguran sam vec ste na putu da postanete Bogovi , kao sto rekoh , masoni imaju nedovrsen projekat , tako i vi imate nedovrsen projekat , apoteoza i sticanje svih znanja ovoga svijeta . tanak je linija izmedju zivota i smrti , isto tako tanka je linija izmedju Hriscanstva i Tajnih drustava. Selam Alejkum We Rahmetullah We Berekatuhu.

[Дејан]

Aj priznaj da kad se gledaš u ogledalo da sam sebi govoriš:" Mačko, kako si  lep i pametan ".  .mislise.

[Istina je samo jedna]

Aj priznaj da kad se gledaš u ogledalo da sam sebi govoriš:" Mačko, kako si  lep i pametan ".  .mislise.

Uvijek prepustam drugima da me hvale  , mada ne dozvoljavam da me uzdizu visoko jer sam ja samo covijek , zna se ko je na Visinama i Uzvisen .

[Istina je samo jedna]

inace primi poruku , poslusaj mozda shvatis zasto ja ne mogu da prozviam ostale vjere i zasto ne osudujujem ostale vjere samo pokusavam da ih shvatim -

[Istina je samo jedna]

[Дејан]

Ne znam da li pokušavaš da shvatiš ili da nametneš svoje mišljenje  .mislise.

Kako da shvatiš kad ne dozvoljavaš da ti se objasni Hrišćanstvo onako kako ga mi objašnjavamo već namećeš neke svoje "teorije zavera".

[Istina je samo jedna]

Za ono u sta ti sumnjas i ono sto ne znas nisam kriv ja vec tvoja nemogucnost razumjevanja. Zaista dovoljno ste mi objasnili Hriscanstvo , toliko dobro da vjerujem da je izmjenjeno .mislise. , moje saznanje o izmjeni i slicnostima sa tajnim drustvima dorpinjeli ste vi . svako dobro , neka vas Stvoritelj uputi na pravi put.

[Дејан]

Na ovom forumu su pisali islamski teolozi i ja sam Islam razumeo samo onako kako su ga oni predstavili.

Doduše,u nekom svom samostalnom tumačenju Islama imao sam mnogo višlje mišljenje o istom a ovi teolozi su to mišljenje poprilično degradirali.

Kada bi mi IQ bio oko 67 mislim da bi tek tada ja bio dobar musliman ...

[Istina je samo jedna]

Na ovom forumu su pisali islamski teolozi i ja sam Islam razumeo samo onako kako su ga oni predstavili.

Doduše,u nekom svom samostalnom tumačenju Islama imao sam mnogo višlje mišljenje o istom a ovi teolozi su to mišljenje poprilično degradirali.

Kada bi mi IQ bio oko 67 mislim da bi tek tada ja bio dobar musliman ...

Tvoj IQ i jeste toliki .mislise. cim ne razumijes nista . Istocnjacki naucnici i mudraci uvijek su bili ispred ostalih .

[Дејан]

Na ovom forumu su pisali islamski teolozi i ja sam Islam razumeo samo onako kako su ga oni predstavili.

Doduše,u nekom svom samostalnom tumačenju Islama imao sam mnogo višlje mišljenje o istom a ovi teolozi su to mišljenje poprilično degradirali.

Kada bi mi IQ bio oko 67 mislim da bi tek tada ja bio dobar musliman ...

Tvoj IQ i jeste toliki .mislise. cim ne razumijes nista . Istocnjacki naucnici i mudraci uvijek su bili ispred ostalih .

Brate,ja bi ti sad rastumačio ovu moju šali ,pošto je nisi shvatio i sa ovom porukom si sam sebe ukopao ali ti ćeš opet da forsiraš svoje tumačenje i rećičeš da ja mogu da izmenim ovu poruku.

Dobro kad su ti mudraci bili toliko napredni zašto ste vi muslimani još uvek u 7 veku?

Navedi mi jednog naučnika kojeg je izrodio islam a da je taj zadužio celu planetu?