Ислам

[mikael_pasa]

Čudno, niste po tome jedinstveni jer drugi tvrde da je umrla u 52 g.života i ukopana!I da je živjela sa Josipom i rodila mu djecu?

Енизе мораш прво да изучиш ко је историјски једна и једина Црква, а ко су отпадници од ње. Онда ћеш знати да разликујеш хришћанско учење од учења јеретика и секташа.

sa aspekta islama svi Hriscani su Hriscani.podeljenost je vec vasa stvar.jer Hriscaninom se zove i Pravoslavac,a i Jehovin svedok....i ovaj i onaj protestant,ili vec ko.moje nije da ulazim ko je od vas u pravu,a ko ne.ili ko je sektas ili jeretik.(naravno,da se razumemo-sektase ne volim ni sam)

[Александар Милојков]

Da,niste ovdje vi pobrkali loncice i serpe...?

Tko to tvrdi...dajte mi dokaze..??

S,kim je ONA zivjela..??

Molim vas ???

Е, ево вам католкиње! Хајде сестро слатка објасни нашим муслиманима да ли католици Мајку Божију исповедају као богињу са божанском природом?

[mikael_pasa]

Ako je otac uzrok sinu, onda znaći da sina nekad nije bilo!

Не. Отацје вечно Отац, што значи даје и Син вечно Син. Отац није почео да бива Отац а да пре тога није био Оцем. Узрочност је онтолошка и ванвремена, вечна.

da li je Otac stvorio Sina?

[Александар Милојков]

Čudno, niste po tome jedinstveni jer drugi tvrde da je umrla u 52 g.života i ukopana!I da je živjela sa Josipom i rodila mu djecu?

Енизе мораш прво да изучиш ко је историјски једна и једина Црква, а ко су отпадници од ње. Онда ћеш знати да разликујеш хришћанско учење од учења јеретика и секташа.

sa aspekta islama svi Hriscani su Hriscani.podeljenost je vec vasa stvar.jer Hriscaninom se zove i Pravoslavac,a i Jehovin svedok....i ovaj i onaj protestant,ili vec ko.moje nije da ulazim ko je od vas u pravu,a ko ne.ili ko je sektas ili jeretik.(naravno,da se razumemo-sektase ne volim ni sam)

Добро. Али ми смо дужни да објашњавамо своје учење а не њихово. Црква је једна и једно је вероисповедање. То што су неки отпали, њихов је проблем. Међутим, не можеш мени као православцу набијати ан нос неке догмате Јеховиних сведока или Адвентиста. То нису догмати Цркве.

[Александар Милојков]

Ako je otac uzrok sinu, onda znaći da sina nekad nije bilo!

Не. Отацје вечно Отац, што значи даје и Син вечно Син. Отац није почео да бива Отац а да пре тога није био Оцем. Узрочност је онтолошка и ванвремена, вечна.

da li je Otac stvorio Sina?

Не. Отац рађа Сина, уз сву резервисаност према аналогији са људским рађањем. Дакле, не знамо како то Бог рађа Сина али знамо да сигурно није како човек рађа човека. Оно што је рођено исте је природе са Оним који га је родио. Што ће рећи, Отац и Син су једно, по природи, вољи и енергији. Оно што је Бог створио, потпуно је другачије природе од Бога (човек, анђели, свет).

[Благовесник]

Покушак овако да схватиш како је то Троје Једно: Ум-Реч-Дах. Ум рађа Реч која када се изгвара бива праћена Дахом.

jok...ne ide,brate....

God is one in the Holy Trinity

I- The Kuranic Testimony

of Christian Monotheism

  The Kurān testifies that Christians are monotheistic and are not infidels. The following are examples of this testimony.

(1) Sūrat Al Ankabūt, the Spider: 46 – “Do not argue with the people of the Book except in what is better … and say we believed in what was sent down to us and to you, and our God and your God is the same, is one.” Thus, the Kurān testifies that we Christians, “people of the Book.” worship one God.

(2) Sūrat Āl Imrān, the Family of Imrān: 113-114 “Among the people of the Book is a nation which recites the verses of God during the night, and they worship God and believe in Him and in the Day of Judgment, and they order doing good and prohibit abomination and they hasten charity.” This reference clearly asserts that Christians, “people of the Book,” believe in one God; they recite His book, which was in their hands in Muhammad’s days, and they worship the one God in their services and prayers.

(3) Sūrat Al Mā’ida, the Banquet: 82 – “For sure you will find the bitterest enemies of those who believe (Muslims) are the Jews and those who are polytheists (who believe in many gods). And you will find the closest friends to believes to be those who said, “we are Nazarenes,” as among them there are pastors and monks and they are not proud.” It is clear that Nazarenes are not polytheists, since polytheists and Jews are the bitter enemies of Muslims, but Nazarenes are their closed friends.

(4) Sūrat ĀlImrān, the Family of Imrān: - “As God said, O Jesus, I’ll make you die, and I’ll raise you up to me, and I’ll purify you from the infidels, and I’ll make those who followed you higher than the infidels until the Day of Judgment.” Hence, it is clear to you that the follows of Christ, or Christians, are not infidels and raised them above infidels.

  The testimony of the Kurān concerning Christians has proved with certainty that they worship the one God and are not polytheists.

II- The Kuranic Testimony

of the Christian Holy Trinity

 

  Perhaps you are amazed, my dear friend, that the Kurān mentions the Trinity of the one God exactly as Christians believe in it. We have already seen that the Trinity of Christianity is the nature of God, His Word, and His Spirit. This is the same Trinity the Kurān mentioned, “But Jesus Christ, son of Mary is the messenger of God and His Word and Spirit of Him that He gave to Mary” (Sūrat Al Nisā`, The Women: 171). In this verse it is clear the God has

     1- A personality – “messenger of God”

     2- A word – “and His Word”

     3- A spirit – “and a Spirit from him.”

  This testimony of the Kurān for the creed of the Trinity is what we Christians proclaimand no more. It does not proclaim polytheism, but rather it proclaims that there is no God but Him.

III- The Kuranic Testimony

that Christ is the Word of God

  The Kurān testifies very clearly that Christ is the Word of God. The following Kurānic references are examples.

(1) Sūrat Al Nisā`, The Women: 171 – “Jesus Christ, the son of Mary, is God’s messenger and His Word.”

(2) Sūrat Āl ‛Imrān, The Family of ‛Imrān: 139- “… God proclaims to you Yahya (John the Baptist) supporting a Word from God…” The Imān Abū Al Su´ūd commented on the phrase “supporting a word from God,” that is ‛Isā, may he be blessed, by saying: “… it was said that (John the Baptist) was the first to believe in him (Jesus) and to support his being the Word of God and Spirit from Him. Al Sadi said, “The mother of Yahya (John) meeting the mother of ‛Isā (Jesus) asked: ‘Mary, have you felt my pregnancy?’ Mary answered, ‘ I too am pregnant.’ She (John’s mother) then said: ‘I find that what is in my belly worships what is in your belly.’ From here the above utterance of God ‘supporting a word from God’ comes clear” (Abū Al Su‛ūd Muhammad Ibn Muhammad Al ‛Amādi’s Commentary, page 233).

(3) Sūrat Āl Imrān, The Family of Imrān: 45- “The angels said to Mary, ‘Allāh proclaims to you a word from Him, whose name is the Messiah, Jesus the son of Mary.” The English translation uses the relative pronoun that’s in referring to masculine personal pronoun in the Arabic original. This indicates the fact that a word here does not mean a simple word of language but a person. You also find this clarified in the saying of one of the Muslim scholars (Al Shaikh Muhyi Al Din al ‛Arabi), who said: “The word is God in theophany … and it is the one divine person and not any other” (in his book “Fusūs al Hukm”, part II, p.35). He also said that the word is the divine person” (page 13). Isn’t that exactly what was said about the Lord Jesus in the Gospel of John “In the beginning was the Word, and the Word was with God, and the Word was God … And the Word became flesh” (John 1: 1,14). In the Arabic translation of this verse, we again find (in conformity with the Greek original) the same usage of the term word with the pronouns referring to it. Word refers to a person. This is clear from John’s specifications: “the Word was God” and “the Word became flesh.”

IV- The Testimony of the Kuran

for the Holy Spirit

  Many verses of the Kurān mention that the Holy Spirit of God and that He supported the Lord Jesus with it. This becomes clear from the following:

(1) Sūrat Al Mā`ida, the Banquet: 110 – “Allah said to Jesus, ‘Jesus, son of Mary, remember the favor I have bestowed on you and your mother, how I strengthened you with the Holy Spirit, so that you preached to men in your cradle and in the prime of manhood.”

(2) The theological scholar Al-Shaikh Muhammad al Hariri al Bayyūmi says, “The Holy Spirit, is the spirit of Allah” (“Kitāb al Rūh wa Māhiyyathuha,” p.53).

  

  From all that preceded, my friend, the testimony of the Kurān and the theologians of Islām for the creed of the Trinity in whom we Christians believe, becomes clear.

The names

of the Holy Trinity

  We learned from the previous discussion that Christianity believes in one God, who is in a trinity: God’s person, His Word, and his Spirit. This Trinity has other names: The Father (God’s person), The Son (Word of God), and the Holy Spirit (Spirit of God).

  Some ignorant people make objections to this naming for they think that it means procreation and sexual relationship. God forbid Christianity from this understanding! Therefore, we shall clarify the intention of this naming.

The Father

 

   To Christians the meaning of the word Father does not mean as actual physical father.

(1) It has a metaphorical meaning. God is the source and the creator of all creatures. So He is called the Father of all creatures, especially the intellectual ones. As the prophet Moses said, “Is He not your father and your possessor? He made you and brought you up” (Deuteronomy 32:6) or as Isaiah the prophet said, “O Lord, Thou art our Father” (Isaiah 64:8). In the New Testament the apostle Paul declared, “Yet for us there is but one God, the Father, from whom are all things, and we exist for Him” (I Corinthians 8:6). The word father in this context is stated on much the same way as used in Arabic “Father of blessing” (Abū al Khair Abū al Barakāt) and “Father of God” (Abu al Fadl), and others. These should not be understood in terms of a procreator or actual parentage but rather metaphorically.

(2) There is the legal meaning. In the case of adoption, the word father does not mean that he gave birth to the adopted son, rather he accepted him as a son and granted him all legal rights. He considered himself responsible and obligated to him as a real father. The apostle Paul speaks about this, “You have received a spirit of adoption as sons by which we cry out, ‘Abba! Father!’(Romans 8:15) and in (Galatians 4: 4), he uses the term “to obtain adoption.” So God’s fatherhood in our adoption is based on divine legal rights.

The Son

  When we say Christ is the Son of God, this does not mean that Christ came by means of intermarriage. Son is not intended to mean a physical relationship or birth by procreation. We only say Christ is the Son of God to mean that Christ came from God. He related to no physical father so He is related to God. The word on as used in common language, in the Kurān, and in prophetic conversation does not indicate physical realationship.

(1) Son in Common Language:

  In many linguistic expressions, the word son is not used to indicate physical generation. For example, we say that students are sons of knowledge; citizens are sons of the homeland; an Egyptian is a son of the Nile; and an Arab is a son of the desert.

(2) Son as Used in the Kurān:

  The word son is occasionally used in the Kurān when it does not mean physical generation. This you can observe in the following references.

  Sūrat Al Bakara, the Cow: 214 – “Whatever you bestow in charity must go to your parents and to your kinsfolk, to the orphan and to the poor man and ‘Ibn al Sabil’ (literally son of the road) indicatings the traveler.

  Al Imām al Nasafi and Shaikh Hasanayn Makhlūf said, “He was called ‘Ibn al Sabil’ for permanently sticking to the road.” (Al Nasafi, Commentary “Tafsir” part 1, p. 86 and Shaikh Hasanayn Makhlūf, “Sufuwwat al Bayān li Ma āni al Kurān” part 1, p.80.)

(3) Son in Muslim Tradition:

  In a Muslim Tradition originating form God (Hadith Kudsi), it is stated, “The rich are my agents and the poor are members of my family (my sons).” Do we understand by this that God married a wife and gave birth to children who are the poor? Surely not!

   

  Therefore, the term Son of God does not mean procreation in human terms, but rather, this expression was intended to attribute or relate Christ to God, and not infidelity or partnership with God! For sonship originates in the spiritual fatherhood of God. God is the Father and Christ is the Son, only in a special, unique meaning, which does not apply to any other.

The Holy Spirit

  As previously discussed, the Holy Spirit is God’s Spirit and is mentioned in the Kurān in many places.

(1) Sūrat Yūsuf, Joseph: 87 – “Do not despair of Allah’s spirit; none but unbelievers despair of Allah’s Spirit.”

(2) Sūrat Al Bakara, The Cow: 87 and 253 – “We gave Jesus the son of Mary veritable signs and strengthened him with the Holy Spirit.”

(3) Al Imām al Nasafi said, “By the Holy Spirit is meant the sanctified Spirit … or the name of God the greatest.” (Al Nasafi, Commentary “Tafsir” part I, p. 56.)

(4) Sūrat Al Mā`ida, the Banquet: 110 – “Jesus, son of Mary remember the favor I have bestowed on you and on your mother; how I have strengthened you with the Holy Spirit.”

(5) Al Sayyid Abdul Karim al Djabali said about the Holy Spirit that He in not created, and what is not created is eternal and the eternal is God, alone.

(Madjallat Kulliyyat al Ādab “Magazine of the College of Arts” 1934.)

  Also al Shaikh Muhammad al Hariri al Bayyūmi said, “The Holy Spirit is the spirit of God and the Spirit of God is not created.”

(Al Shaikh Muhammad al Hariri al Bayyūmi, “Al Rūh wa Māhiyyatuha” The Spirit and Its Nature p.53.)

  This is the holy Trinity in one God in whom we believe, and this is the reason of naming it as the Father, the Son, and the Holy Spirit.

• The Father is the title of essential Fatherhood of God.

• The Son is the title of the incarnated Word of God.

• The Holy Spirit is the title of the Spirit of God Himself.

[Eniz]

Jeli Bog po vama voli ovaj svijet?

[Solomon Kane]

rimokatolici da.pravoslavci ne.zasto nema kipova Iliju koji predstavljaju,ili Enoha? zasto se njima za nesto ne moli?

Имамо овде римокатолика и чим ово виде, демантоваће те. Постоје иконе старозаветних пророка Илије и Еноха. Разликују се милитве Богу и молитве светима. Бог једини услишава молитве а свети се као и ми моле Богу. Када се ја обраћам светима, па и Богородици, ја се молим за њихове молитве а не дами они услише молитву. Нико осим Бога нема власт да услиши молитву. Богородици се, међу светима, највише обраћамо јер верујемо да су њене молитве пред Богом највеће.

ja sam onda shvatio drugacije...ok.ne prihvata se za bozanstvo...ali kako smrtnik radja Boga?

Није она родила Бога у смислу да му је подарила биће Бога. Она Га је родила као човека. Кроз њену утробу Бог је узео људско обличје и ушао у историју. Зато се за Христа каже да је и Бог и човек или Богочовек. Обзиром да је Богу подарила своју утробу и људску природу, те се тако Бог јавио у обличју човека, Марија се назива Богородицом - јер Онај који је од ње рођен јесте Бог (у људском телу).

a,zasto bi savrsenom i apsulutnom Bogu trebalo ljudsko telo?

Да би се слободно и без присиле (Богородица је слободно рекла Богу "да" - значи слободна воља и слободан људски избор је био у питању) смртно (људска природа) заувек,својим слободним чином,спојило са бесмртним у Личности Сина Божијег (што је и циљ стварања света од стране Бога,те је зато Син Божији и постао човек) и тако му било омогућено,а преко њега и читавом створеном свету који човек носи у себи и собом,поседовање обесмрћујуће заједнице са Богом преко Сина Божијег...јер другачије се не може превазићи плод створености,а то је смрт.

Човек сам по себи и од себе као и читав космос,да је не знам колико човек праведан и свет,не може искључиво том чињеницом избрисати смртност из себе која је нераздвојни део његове створености."Створеност" која носи у себи неизбежност пролазности и смрти,представља непрелазни амбис између Бога и творевине,те зато ни молитвом,постом нити било којим другим подвигом,који представљају само бићевне "преустројитељне захвате" тј.преобликујуће егзистенцијалне напоре људског бића и пут којим се иде ка циљу који је искључиво заједница са Месијом (конкретизована идеја Старог Завета),са Сином Божијим у Цркви,човек не може себе учинити бесмртним без најконкретније заједнице са Богом у Христу.Човек себе чини бесмртним само у заједничарењу у бесмртним,нествореним божанским енергијама и партиципирању (учешћу) у "обоженој људској природи" Христовој тј. кроз постајање "органског ткива" обожене људске природе у Господу Христу...зато се и причешћујемо на Св.Литургији Самим Христом Који нам се даје блавољењем Бога Оца и благословом Бога Духа Светога.

Бог неће "ништа на силу" од човека и неће да "пуцне прстима" и учини од човека "робота"...то он не жели,јер онда и не би био Бог "љубави и слободе" које (овде као онтолошке категорије постојања Божијег) и чине Његово биће и које чине да Тројица бесмртних Личности буду Један Бог.Њему "андроиди" не требају,већ бића која ће слободно-љубавно рећи:"Да,желим да постанем једно са Тобом у и кроз причешће (учешће) у твојој обесмрћеној људској природи коју си узео и учинио је таквом,јер нема превазилажења смрти другачије до кроз најприснију заједницу са бесмртним,са Тобом"...зато се и причешћујемо "Његовом Крвљу и Његовим Телом" у Цркви.

Циљ због кога је Бог створио свет,по учењу православне Цркве,јесте да свет буде,преко заједнице са Сином Божијим,Богочовеком Христом,саставни део онога што Он има по природи,а што ми по природи немамо...вечност и бесмртност.

Ako je otac uzrok sinu, onda znaći da sina nekad nije bilo!

Не. Отацје вечно Отац, што значи даје и Син вечно Син. Отац није почео да бива Отац а да пре тога није био Оцем. Узрочност је онтолошка и ванвремена, вечна.

Да је било делића вечности када није био "Отац",то би значило да је постао нешто "савршеније",нешто што није био пре,што би унело "промену тј. усавршење" у Биће Божије а као што знамо Бог је савршено биће...значи да је Личност Очева од пре вечности имала Сина коме даје постојање а Овај му узвраћа биће и чини га "Оним који јесте" од пре вечности,тј. Оцем..."личност" је односна,релациона категорија која увек подразумева другог као извор свог постојања,заједница где тек тада "ја" постајем "ја",али кроз другога и где нема "сливања" већ,напротив,коначног конкретизовања,тј.бивањем јединственим ,незамењивим и конкретним субјектом.

[Александар Милојков]

Jeli Bog po vama voli ovaj svijet?

Наравно да га воли. Божија љубав није само узрок стварања света већ узрок зашто свет и даље постоји.

[Eniz]

Jeli Bog po vama voli ovaj svijet?

Наравно да га воли. Божија љубав није само узрок стварања света већ узрок зашто свет и даље постоји.

Ako ga voli zašto ga kažnjava,zašto je dopustio da rudari u Čileu budu pod zemljom nekoliko mjeseci!Ljubav i kazna ne idu!

[mikael_pasa]

Čudno, niste po tome jedinstveni jer drugi tvrde da je umrla u 52 g.života i ukopana!I da je živjela sa Josipom i rodila mu djecu?

Енизе мораш прво да изучиш ко је историјски једна и једина Црква, а ко су отпадници од ње. Онда ћеш знати да разликујеш хришћанско учење од учења јеретика и секташа.

sa aspekta islama svi Hriscani su Hriscani.podeljenost je vec vasa stvar.jer Hriscaninom se zove i Pravoslavac,a i Jehovin svedok....i ovaj i onaj protestant,ili vec ko.moje nije da ulazim ko je od vas u pravu,a ko ne.ili ko je sektas ili jeretik.(naravno,da se razumemo-sektase ne volim ni sam)

Добро. Али ми смо дужни да објашњавамо своје учење а не њихово. Црква је једна и једно је вероисповедање. То што су неки отпали, њихов је проблем. Међутим, не можеш мени као православцу набијати ан нос неке догмате Јеховиних сведока или Адвентиста. То нису догмати Цркве.

a,ne...ne nabijam ja tebi kao pravoslavcu ama bas nista(mozda vadi stvar jedino sto zivim ovde,pa donekle shvatam o kojim se podelama i kakvim radi).lepo rekoh-meni kao muslimanu je Hriscanin svako ko se tako predstavi.medju sobom nemate slogu oko tih stvari,i podeliste se.odkud bi ja mogao da znam da li je ucenje pravoslavlja,ili katolicizma ispravno ili ne?ili Jehovinih svedoka,adventista,pentakostalaca...nemam ja vise ni predstavu koliko podela tu ima.u moru svega toga ima raznih tumacenja....i opet-sve Hriscani.

[Александар Милојков]

Jeli Bog po vama voli ovaj svijet?

Наравно да га воли. Божија љубав није само узрок стварања света већ узрок зашто свет и даље постоји.

Ako ga voli zašto ga kažnjava,zašto je dopustio da rudari u Čileu budu pod zemljom nekoliko mjeseci!Ljubav i kazna ne idu!

Не кажњава Бог. Човек је изабрао да живи одвојено од Бога (вољом праоца Адама). У том палом и јадном стању несрећа, стрдање и смрт су природна појава.

То ти је као кад би ти неки човек, који има моћи да те чува и сачува, понудио да те на рукама носи кроз пустињу и да те храни и поји, а ти му рекао:пусти ме, идем ја сам! Кренеш сам, а оно невоље, глад, жеђ, сунце, разбојници. Кога ћеш окривити за своју несрећу?

[mikael_pasa]

rimokatolici da.pravoslavci ne.zasto nema kipova Iliju koji predstavljaju,ili Enoha? zasto se njima za nesto ne moli?

Имамо овде римокатолика и чим ово виде, демантоваће те. Постоје иконе старозаветних пророка Илије и Еноха. Разликују се милитве Богу и молитве светима. Бог једини услишава молитве а свети се као и ми моле Богу. Када се ја обраћам светима, па и Богородици, ја се молим за њихове молитве а не дами они услише молитву. Нико осим Бога нема власт да услиши молитву. Богородици се, међу светима, највише обраћамо јер верујемо да су њене молитве пред Богом највеће.

ja sam onda shvatio drugacije...ok.ne prihvata se za bozanstvo...ali kako smrtnik radja Boga?

Није она родила Бога у смислу да му је подарила биће Бога. Она Га је родила као човека. Кроз њену утробу Бог је узео људско обличје и ушао у историју. Зато се за Христа каже да је и Бог и човек или Богочовек. Обзиром да је Богу подарила своју утробу и људску природу, те се тако Бог јавио у обличју човека, Марија се назива Богородицом - јер Онај који је од ње рођен јесте Бог (у људском телу).

a,zasto bi savrsenom i apsulutnom Bogu trebalo ljudsko telo?

Да би се слободно и без присиле (Богородица је слободно рекла Богу "да" - значи слободна воља и слободан људски избор је био у питању) смртно (људска природа) заувек,својим слободним чином,спојило са бесмртним у Личности Сина Божијег (што је и циљ стварања света од стране Бога,те је зато Син Божији и постао човек) и тако му било омогућено,а преко њега и читавом створеном свету који човек носи у себи и собом,поседовање обесмрћујуће заједнице са Богом преко Сина Божијег...јер другачије се не може превазићи плод створености,а то је смрт.

Човек сам по себи и од себе као и читав космос,да је не знам колико човек праведан и свет,не може искључиво том чињеницом избрисати смртност из себе која је нераздвојни део његове створености."Створеност" која носи у себи неизбежност пролазности и смрти,представља непрелазни амбис између Бога и творевине,те зато ни молитвом,постом нити било којим другим подвигом,који представљају само бићевне "преустројитељне захвате" тј.преобликујуће егзистенцијалне напоре људског бића и пут којим се иде ка циљу који је искључиво заједница са Месијом (конкретизована идеја Старог Завета),са Сином Божијим у Цркви,човек не може себе учинити бесмртним без најконкретније заједнице са Богом у Христу.Човек себе чини бесмртним само у заједничарењу у бесмртним,нествореним божанским енергијама и партиципирању (учешћу) у "обоженој људској природи" Христовој тј. кроз постајање "органског ткива" обожене људске природе у Господу христу...зато се и пичешћујемо на Св.Литургији Самим Христом Који нам се даје блавољењем Бога Оца и благословом Бога Духа Светога.

Бог неће "ништа на силу" од човека и неће да "пуцне прстима" и учини од човека "робота"...то он не жели,јер онда и не би био Бог љубави и слободе које(као онтолошка категорије) и чине Његово биће и које чине да Тројица буду један Бог.Њему роботи не требају већ бића која ће слободно-љубавно рећи:"Да,желим да постанем једно са Тобом у и кроз причешће (учешће) у твојој обесмрћеној људској природи коју си узео и учинио је таквом"...зато се и причешћујемо "Његовом Крвљу и Његовим Телом" у Цркви.

Циљ због кога је Бог створио свет,по учењу православне Цркве,јесте да свет буде,преко заједнице са Сином Божијим,Богочовеком Христом,саставни део онога што Он има по природи,а што ми по природи немамо...вечност и бесмртност.

Ako je otac uzrok sinu, onda znaći da sina nekad nije bilo!

Не. Отацје вечно Отац, што значи даје и Син вечно Син. Отац није почео да бива Отац а да пре тога није био Оцем. Узрочност је онтолошка и ванвремена, вечна.

Да је било делића вечности када није био "Отац",то би значило да је постао нешто "савршеније",нешто што није био пре,што би унело "промену тј. усавршење" у Биће Божије а као што знамо Бог је савршено биће...значи да је Личност Очева од пре вечности имала Сина коме даје постојање а Овај му узвраћа биће и чини га "Оним који јесте" од пре вечности,тј. Оцем..."личност" је односна,релациона категорија која увек подразумева другог као извор свог постојања,заједница где тек тада "ја" постајем "ја",али кроз другога и где нема "сливања" већ,напротив,коначног конкретизовања,тј.бивањем јединственим ,незамењивим и конкретним субјектом.

Bog je pitao Mariju za dozvolu?

[Eniz]

Jeli Bog po vama voli ovaj svijet?

Наравно да га воли. Божија љубав није само узрок стварања света већ узрок зашто свет и даље постоји.

Ako ga voli zašto ga kažnjava,zašto je dopustio da rudari u Čileu budu pod zemljom nekoliko mjeseci!Ljubav i kazna ne idu!

Не кажњава Бог. Човек је изабрао да живи одвојено од Бога (вољом праоца Адама). У том палом и јадном стању несрећа, стрдање и смрт су природна појава.

То ти је као кад би ти неки човек, који има моћи да те чува и сачува, понудио да те на рукама носи кроз пустињу и да те храни и поји, а ти му рекао:пусти ме, идем ја сам! Кренеш сам, а оно невоље, глад, жеђ, сунце, разбојници. Кога ћеш окривити за своју несрећу?

Da li je Sotona Božiji Sin?(bio)

[Александар Милојков]

a,ne...ne nabijam ja tebi kao pravoslavcu ama bas nista(mozda vadi stvar jedino sto zivim ovde,pa donekle shvatam o kojim se podelama i kakvim radi).lepo rekoh-meni kao muslimanu je Hriscanin svako ko se tako predstavi.medju sobom nemate slogu oko tih stvari,i podeliste se.odkud bi ja mogao da znam da li je ucenje pravoslavlja,ili katolicizma ispravno ili ne?ili Jehovinih svedoka,adventista,pentakostalaca...nemam ja vise ni predstavu koliko podela tu ima.u moru svega toga ima raznih tumacenja....i opet-sve Hriscani.

Узмеш историју цркве па читаш. Па онда научиш да је један оснивач Цркве - Исус Христос, а да су разне "конфесје" основали људи.