Da pravoslavac postane pravoslavac - zasto da ne ?

[Mironosica]

da katolik postane pravoslavac - zasto ?

da protestant postane pravoslavac - zasto ?

a mozda bi bilo najbolje da pravoslavac postane i ostane pravoslavac ,ne po zvanju,nego po ispovedanju vere i zivotu po Jevanjdjelju

[Grizzly Adams]

А, то не може... Ми само друге поправљамо. :cheesy:

[Guest - . . .-]

А, то не може... Ми само друге поправљамо. :cheesy:

Тако то, нажалост, многи мисле брате. Лепа тема, мислим да је изузетна, може веома плодан разговор да се развије.

[Mironosica]

А, то не може... Ми само друге поправљамо.

:cheesy:

[Mironosica]

А, то не може... Ми само друге поправљамо. :cheesy:

Тако то, нажалост, многи мисле брате. Лепа тема, мислим да је изузетна, може веома плодан разговор да се развије.

hvala Oce

[Mamica Forumska]

da kantolik postane pravoslavac - zasto ?

da protestant postane pravoslavac - zasto ?

a mozda bi bilo najbolje da pravoslavac postane i ostane pravoslavac ,ne po zvanju,nego po ispovedanju vere i zivotu po Jevanjdjelju

indijanac

[Иван ♪♫]

mislim da je često u našem narodu vera na nivou običaja, nažalost - običajni vernici

[Дијана.]

a mozda bi bilo najbolje da pravoslavac postane i ostane pravoslavac ,ne po zvanju,nego po ispovedanju vere i zivotu po Jevanjdjelju

mislim da je često u našem narodu vera na nivou običaja, nažalost - običajni vernici

I ne samo to, nego vjera kao izraz nacionalizma -etnofiletizam, što je pospješeno zadnjim balkanskim ratovima. Pa naše malovjerje - kad se sjećamo Boga u stradanju našem, a u sreći se gordimo i udaljujemo od Njega. No, svaki, pa i pogrešan razlog je dobar kad se čovjek okrene građenju vjere u sebi. Da postanemo stvarno, od istinito i suštinski pravoslavni, (od spolja-unutra, od unutra-spolja) to je naš najveći zadatak...

[Никола Ђоловић]

Свећа се не држи под столом него на столу...

[DYNABLASTER]

da kantolik postane pravoslavac - zasto ?

da protestant postane pravoslavac - zasto ?

a mozda bi bilo najbolje da pravoslavac postane i ostane pravoslavac ,ne po zvanju,nego po ispovedanju vere i zivotu po Jevanjdjelju

pivo 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Пајко]

А, то не може... Ми само друге поправљамо. 0110_hahaha

Тако то, нажалост, многи мисле брате. Лепа тема, мислим да је изузетна, може веома плодан разговор да се развије.

Мож'. 'Ко се не избијемо до краја?  pivo

[Mironosica]

da kantolik postane pravoslavac - zasto ?

da protestant postane pravoslavac - zasto ?

a mozda bi bilo najbolje da pravoslavac postane i ostane pravoslavac ,ne po zvanju,nego po ispovedanju vere i zia votu po Jevanjdjelju

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

hvala na ukazanoj slovnoj gresci

da katolik postane pravoslavac - zasto ?

da protestant postane pravoslavac - zasto ?

a mozda bi bilo najbolje da pravoslavac postane i ostane pravoslavac ,ne po zvanju,nego po ispovedanju vere i zivotu po Jevanjdjelju .

izvinjavam se na losem pravopisu

[antics]

Тема је одлична.

Узмите било који град за пример. По оном попису 2002. године, моја општина има 21380 становника. 87,нешто % њих се изјаснило да су православни  хришћани. А откад знам за себе, у Цркву долази једна те иста клапа од 30 до 50 људи. Мислим на недељне литургије, празницима - наравно - буде више људи.

Скоро... баш непријатна ствар... Умре мој комшија. Човека познајем цели живот, и добар је човек био. Са његовим синовима се дружим од детињства, откад за себе знам, познајем и њих. Касније, живот нас је раздвојио, али смо остали добри другови. И кад дође до смрти, онда тек видиш колико је наш народ не само црквено неписмен, него колико је далеко од црквеног начина размишљања.

"Договорили смо се да дође у 10 на прву суботу, оно пола 11, њега нема. Ја кажем кеви - слушај, кево, ја ћу да прекадим, а он како 'оће... И ја прекадим, а он ето га, тек у 11 и 15 дош'о. И ни 3 минута службу није држао. И још ми каже не може 40 дана у недељу! Еј! И шта ја сад треба да померам 40 дана?"

Испада да је најбитније прекадити (што је - како је то Драган Протић једном приликом рекао - скоро споредан део богослужења), испада да помен може да се сруби за 3 минута.... И наравно, нико нити када слуша шта то поп пева, нити ко може да разуме зашто се помени не врше недељом... И сад кад се нађеш у таквом друштву, а знају да одлазиш у Цркву, прво од тебе захтевају инстант одговор,а друго очекују да будеш вениш и да вадиш поповске флеке (колико то оне заиста и јесу, то зна парох и парохијанин, а можда ипак понајпре и једино Бог). Да ме неко погрешно не разуме: не жалим се. Само жалим. Колико смо тврдоглав народ, тако проклето пуни себе, петрификовани у потпуно нелегитимном (и нездравом) самопоуздању које погони ракија шљивовица, без иједне реалне квалификације.

А да ствар буде још гора (или је баш то срећа?), не можеш да судиш некоме кога познајеш цели живот као доброг човека, истина традиционалисту псеудо-верника (тај Србин користи сваку прилику да пљује по Шиптарима, Хрватима, овима - онима.... а у исто време има и користи производе и из Хрватске, па и са Косова), али све у свему - доброг човека... Како да судиш ономе кога волиш? А он те не слуша, нити жели да те чује и/или разуме, јер не представљаш никакав ауторитет за њега (добро, постоје и такви пријатељи, који желе само да их се слуша...)?

Добро, стално мешам опште и појединачно, али ово појединачно које сам ја навео веома је опште код нас. Како преко тога? Како људе натерати да чују возглас Јер си Ти покој, васкрсење и живот уснулих слугу Твојих, Христе Боже наш итд? И како их привести да разумеју то? Како им показати колико смо шупљи и крхки пре него што се суоче са смрћу неког блиског, па онда у (неретко театралном) очају траже решења "за понети"?

И то се не тиче само смрти, то јест само хришћанског схватања смрти. То помињем јер је то стресно искуство и ту се ломе копља. Има тога још. Зашто је тај-и-тај манастир затворен после 8 увече, кад смо ми баш тад отишли, на шта то личи да затварају манастир (а што су они баш тад отишли, дакле у недоба, а не кад је време - то се нико не пита). Онда, како то да тај-и-тај поп ради то-и-то, а овамо то-и-то и сви у Цркви ћуте и нико ништа (пита једна суседству позната по подвижништву и истјазавању од духова оговарања и синдрома "све знам, све сам вид'о, свуд сам био"). Онда....

Подужа је листа. Да не причам кад се крене у обичаје, шта све ту има, мајко мила! И све се то рачуна као православно, и све то нема не само жељу да се промени, него ни свест да има уопште нешто да се мења. 

[Mironosica]

a dokle cemo druge da popravljamo a sebe da ne vidimo ??????????

[Pravnik]

Велики је проблем незнање. Живи се по неким обичајима које су мијењали како је коме одговарало. Црква је ту да се испоштује и то је то. Задовољава се народ површним познавањем ствари.

Размишљао сам о једном истраживању рађеном у ЦГ. Наиме, институција којој се највише вјерује јесте СПЦ. Рекао би човјек све православац до православца, вјерник до вјерника. А није тако, наравно. Да ли је то због тога што је у питању "атрибут" Српска? Или што је канонска православна црква? Апсолутно је тачан одговор да је повјерење повјерено управо СПЦ због тога што је у питању "Српска" што аутоматски доводи до закључка да је то институција број један само за Србе. Тако је макар припадници те нације у ЦГ доживљавају. То нас наводи да је Срби у ЦГ (не сви, наравно) не доживљавају као вјерску заједницу (да тај термин употријебим, као модеран је), тј. Цркву, већ управо као неко национално окупљалиште, стожер Српства. То је свакако погрешно поимање Цркве. Важно је да се на Бадње вече налаже бадњак испод заставе Р. Србије,(читај: државног обиљежја, не црквеног, и то сусједне државе), баци по која грана на ватру и ајде пријатно. Пост, молитва, Јеванђеља, литургија је општа непознаница. Нема се времена за то. То је за ове чудне људе. И тако из године у годину. Али, СПЦ се највише вјерује. Дакле, сматрају је политичком институцијом јер је ненормално да се Цркви вјерује, а не живи се црквеним животом, а при томе је политика тема број један у причама свезналица.

И како од људи ограничених хоризоната, по којима је све неправославно и несрпско непријатељско, направити човјека који ће прије свега своју свијест промијенити, а затим и однос према људима, животу, Богу. Важно је заклети се "Острога ти" и "слава му и милост" на помен Острога. И када их питате због чега слава и милост Острогу (јер је то манастир, а имамо их на десетине, хвала Богу), онда одмахују руком, као превише филозофирам. Ето, на једно тако просто питање нема одговора.

Човјек једино самог себе може направити православцем. Ако је сујетан и горд као што јесу народи на Балкану, залуд сва прича. Мржња према другачијем од себе (па и начину размишљања) за таквог "православца" је нешто посве нормално. Мислим да је код неких већа мржња према исламу и римокатоличанству, него љубав према православљу. Обоје из разлога што не познају вјеру.