Nekoliko početničkih pitanja

[dragisa]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1321312359' post='526983]

брате мој, читај шта пише, немој измишљати.

друго, пише ЗБОГ а не ПО.

ti ne razumes da Crkva i verujuci narod u njoj nemaju nikakve veze sa tom kauzalnom perspektivom koju ti imas: da mi cinimo nesto ZBOG necega (svesjedno da li rekao PO ili ZBOG, smisao je isti da idemo nesto da ostvarimo sto nismo ostvarili do tada). ne, Crkva JE, ikona VEC, obozenog naroda sakupljenog oko Hrista, koja kao takva jeste Slika Buduceg Veka vec ovde i sada. Crkva nije masina za pravljenje neceg buduceg Ona JE projava (iz) tog Buduceg ovde i sada, te stoga mi ne idemo tamo da bi se obozili ("zbog obozenja") nego smo mi slika VEC obozenog naroda Bozijeg samom cinjenicom da smo okupljeni u i oko Hrista. Crkva je projava neceg VEC zavrsenog (krajnjeg) i u tom krajnjem vise nema kauzalnosti (kao hodu ka necemu ili kako ti kazes ZBOG tj RADI necega) nego je to slika VEC onoga sto JESTE a sto je ovde i sada PROJAVA VEC ZAVRSENOG, KRAJNJEG.....mi ne radimo nista mi smo samo deo te slike, te ne idemo ZBOG nego SMO deo te slike.

[dragisa]

grehe oprasta pokajanje a ne Crkva, ili kako kazes bilo koja ustanova ili institucija. oprostaj grehova nema nikakve veze sa ustanovama i institucijama niti ustanove i institucije imaju vlast otpustati grehe.

[Милан Меденица :)]

тежити својој икони у есхатону није исто што и бити та икона ...

а грехе отпушта свето причешће, сам Бог и нема Га нигде другде до у Цркви.

с друге стране, ја не умем да пишем јасније а да ти од тога не направиш нешто што није, читајући га буквално.

[dragisa]

brate ja citam ono sto pises. i ovo sto sad pises je logicki ne ispravno i pokazujeti samo ono o cemu ti ja pricam. kazes "teziti svojoj ikoni u eshatonu"? nema ikone u eshatonu! ikona je samo DO eshatona, ikona je sada. i onda sam ja kriv sto ti to napominjem... ne znam

[Милан Меденица :)]

иконом подразумевајући светост, аман.

[dragisa]

znaci prevod glasi: тежити својој светости у есхатону није исто што и бити та светост?

upravo je suprotno to sto jesi sada to ces biti i u eshatonu. ja ti lepo kazem da Crkva nije kretanje KA nego projava VEC onoga sto jeste

[Милан Меденица :)]

добро, одустајем, победио си, нисам у праву

објасни девојци, а мене мани, немам стрпљења сваку реч да ти преводим.

[dragisa]

moji komentari tebi su samo odgovor na tvoja pitanja meni, tako da te ne mogu "manuti"

[DYNABLASTER]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1321313963' post='527003]

тежити својој икони у есхатону није исто што и бити та икона ...

а грехе отпушта свето причешће, сам Бог и нема Га нигде другде до у Цркви.

с друге стране, ја не умем да пишем јасније а да ти од тога не направиш нешто што није, читајући га буквално.

prevedi molim lepo

[И.стојковић]

prevedi molim lepo

Сигуран сам да је мислио да Светог Причешћа нема нигде осим у Цркви....

[DYNABLASTER]

da to je jedna stvar...

[Милан Меденица :)]

prevedi molim lepo

икона симболише светост, одраз је есхатонске, Рајске, перспективе безболности и обожења. не подразумева безгрешност, већ истрајност и верност, а "награда" је очишћење и растерећење, еманципација од греха, ослобођење од смрти. пишем под наводницима, да не буде буквално јер свето причешће и живот вечни јесте својеврстан подвиг, али није медаља већ призив да се узме своја стварна природа, не да се остане у посрнулој. одатле Црква стално позива верне да се уздигну изнад своје пале природе, буду бољи од себе, самим тим и промене цео свет.

ко промени себе за милиметар, цео свет је за толико померио.

тело је очигледно рањиво и распадљиво, смртно, а душа такође јер уме "срце" да заболи иако нематеријалне природе. проблем настаје кад човек крене да чита и схвати да Црква учи да је душа бесмртна, па то схвати буквално и помисли да је већ спасен, али је бесмртна по благодати Божјој, иначе бисмо били мртви, без духа живота.

ми нисмо бесмртни по природи, постајемо бесмртни обожујући се даром свете тајне причешћа, и то се нигде другде не може добити сем у Цркви, благодаћу Духа Светог. тело ће иструлити у земљи, мада међу некима неће јер их Бог прославља свима на радост и призив, да би се управили на чистоћу и радост, а не на бол, патњу и смрт. сигуран сам да има још светитеља непознатих и да их није нимало мало као у календару, иначе би наша вера била за надљуде и изабране, а не за СВЕ, како сам Бог обећава.

пошто тело трули а душа, како је умне природе, није расточива у материјалном смислу па обитава у Божјем сећању до свеопштег Васкрсења, Другог доласка Христовог, а тада ће васкрснути оба и биће како је пророковано.

а после, надам се свима милости Божјој и рајском удомљењу

што се тиче отпуста греха, греси се не отпуштају светом тајном исповести, већ само признају, потврђује учињено дело, а светим причешћем се спирају, колико се човек и обожује. тако се и сведочи у Литургији, да је свето причешће на очишћење греха и живот вечни. Божја милост и љубав је таква да се исповедају и очишћују и хотимични и нехотимични, намерни и ненамерни греси.

бити грешан је у природи људској и због тог нас Господ Исус Христос с Крста назива незналицама, а не злима, и моли Бога Оца да нам опрости у Његово име, Његовом Жртвом.

Господова Жртва није залог или откуп греха, већ обоготворење људске природе, која је посрнула у смрт и грех, да би се освештала сама природа и васкрсла, па одатле и отелотворење, Божић, и Васкрс.

због свега тога, свети Оци, као љубљени родитељи, моле, упозоравају и прете вернима да остану везани у Цркву па не знам шта да се деси у њој, да не буде саблазни раскола или шизме, јер је Црква Тврђава Истине коју ни врата Ада неће надвладати, иако дрмају већ 2000 година, са већом буком или мањом.

поготово не да се угледају ни на појединце, ма колико велики били, да се поведу за њима и оду ван Цркве, јер тамо није Истина и спасење.

Нови Завет нас опомиње на то да лав риче и вреба само ван зидина Тврђаве, чекајући кога да прождере, а да цепање ризе, раскол, ни мученичка смрт не спира.

на велику трпељивост Бога и Цркве, отпали се УВЕК призивају на повратак дому спасења, с покајањем.

само један грех не може да се спере - непокајање, неосетљивост за чистоту.

[Andre Williams]

појасни, молим те...

[Andre Williams]

шалим се 301 наравно

[CasaVode]

Potpuno sam zbunjena sada.

Primer:

Molim se ja za zdravlje. Molim se ja da lepo naucim pesmicu napamet.

I dobijem to tako sto naidju razne prepreke i njih treba da prebrodim uz molitve, da verujem da ce sve izaci na dobro.

Molim Boga da zlo i zli ljudi budu sto dalje od moje porodice, da prepoznam lose ljude i sklonim se od njih, da mi otvori oci, a omeksa srce, da njima ne vratim cak ni uvredama i losim recima, ni praznim kleveta uz pomoc reci koje znaju da se vrate kao bumerang ili meni ili nekome u mojoj porodici ili kroz par godina.

i citiracu ono sto sam nasla na netu

Тражио сам

Тражио сам Снагу.И Бог ми је дао Потешкоће које су ме оснажиле.Тражио сам Мудрост.И Бог ми је дао Проблеме које је требало решити.Тражио сам Богатство.И Бог ми је дао Мозак и Тело да могу радити.Тражио сам Храброст.И Бог ми је дао Препреке које је требало свладати.Тражио сам Љубав.И Бог ми је дао Људе којима је требало помоћи.Тражио сам Услуге.И Бог ми је дао Прилике.Нисам добио ништа од оног што сам тражио,али добио сам све што ми је требало.

i

Пре него што паднемо у грех,демони нам говоре да је Бог човекољубив.

Многи од нас називају себе грешнима,а можда се одиста и сматрају таквима.Но,тек трпљење увреда показује какво је срце.

Куд год идеш,увек имај Бога пред очима,ма шта да радиш имај потврду у Светом Писму,и не напуштај брзо место на коме живиш.Сачувај ове три заповести и спашћеш се.

Ми нисмо јачи од Сампсона,ни мудрији од Соломона,ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра.Стога,не треба да се уздамо у себе.Јер,Свето Писмо каже да ће онај који се узда у себе пасти страшним падом.

Не слушај савете људи који себи угађају,који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.

Нека твоја рука не буде испружена ради узимања,већ нека радије буде испружена ради давања.

Границе између Православља и јереси су исписане крвљу.

Живи у миру не само са својим пријатељима,већ и са својим непријатељима,али само са својим личним непријатељима,не и са непријатељима Божијим.

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају,морају је прати сузама и крвљу.Јер слобода или је чиста или никаква.Или Златна Слобода,нераздвојна од Часног Крста,или никаква.

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника,тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу.

Zar Bog ne voli ljude? Zar ne treba mi da volimo sve ljude, cak i one koji su nam naneli zlo? Poprilicno dobro se secam sta sam pricala kao mala i ne zaboravljam i ljuta sam na samu sebe da bih samu sebe dignula u vazduh sto sam zbog par osoba pala tako nisko i otisla poprilicno daleko od tih ljudi i pocela da mrzim i da vracam sve uvredama ne bi li projektovala svoju bol jednoj osobi i stavila da znanja koliko me je povredio i nacinio na budalu i iskoristio i koliko podlo stvorenje i koliko se podlo poneo prema meni i oduzeo mi sve. Kao mala sam volela i sve ljude, svu decu, mastala da cu jednog dana pomiriti posvadjane ljude, da cu uvek svojim divnim savetima njima pomoci, i na kraju su svi oni ipak dobili ono sto su hteli, zatrovali su i ja sam svesno na kraju srljala u to. Dete je Bozji dar, on je andjeo, bilo da je rodjen u braku, van braka,. I procitah proslog vikenda ako se ne varam, o tom radjanju deteta pre braka, i van braka i setih se kako su stari tu decu odbacivali, nazivali kopiladom, nisu bili prihvaceni u drustvu, obelezavani kao sami kusi. Ali je sasvim ok vencavati se crkvi sa svim stomakom do zuba, pa onda kao nije sramota. Ali ej sramota pre braka. ja nista ne razumem. Razumem samo ono sto sam ja kao dete ukapirala i sto sam osecala - Ljubav. Ljubav prema Bogu, prema bliznjima, prema sebi, rad na sebi da se uvek bude dobar, da se promisli o losem postupku.... biti covek, biti dete, biti posten (u smislu osobina) i postovati druge.