Episkop Grigorije: Jedino vjera može sabrati ljudsku osobu u jedno!

[draganzzz]

jadan kacavenda svi se okrotili protiv njega; grigorije, Udba, Vatikan, pederi,zutaci,  amerikanci, marsovci....

 

Nije bas tako, LGBTXH  pokret je stao u njegovu zastitu, bilo na medijumima! .smesko.

[sinčasnog Ozrena]

jadan kacavenda svi se okrotili protiv njega; grigorije, Udba, Vatikan, pederi,zutaci,  amerikanci, marsovci....

Da Dragane ime mu bese Pablo , nek pokažu kakve je on slao izvještaje ....

A pogledaj izvještaje protiv njega ....

Kompromitujući materijal nek ga obznane propoved o srpskom naxionalnom biću...

S druge strane ja nisam advokat ep vasilija sem zastin lika i dela , njegovo duhovno čedo , bivši sekretar DB koji je potpisivao dokumenta u knjizi Čuvari Jugaslavije dotupne je Sredoje Nović stalni član neke vladajuće strukture na mjestu na koje ne bira narod a inače Sredoje Nović dobar pr ep Grigorija ...

S druge strane simptomatično je u celoj priči što svestenstvo tj monastvo koje saradjuje sa Sinodom ako tuzioci sem sto su cetinjski bogoslovi kao i ove navodne zrtve iamstalni kontakt putem svog google + naloga sa akakijevcima.....

Puno toga ima sto treba iscitati da bi se realan sud donio a vreme ce doneti Istinu i to kakvu ? Vecnu !!!!

[Evgenik]

Хоће ли икада престати параноје и приче "свеопштој завјери" против Епископа против којих су подизани процеси на Великом Црквеном Суду. Више пута смо већ наглашавали да је изражавање сумње у одлуке Црквеног руководства (Сабора) у православној теологији равно хули на Духа Светога (будући да исповиједамо да управо црквеним саборима руководи Дух Свети).
Црква није влада банана државе па да се дјела под "утицајима и притисцима" него је једна озбиљна институција која у свету дјела већ двије хиљаде година.

Ово је тема о гостовању в.Григорија у "Утиску недеље". Ово није тема о в.Василију. Вратимо се, дакле, на тему.

[sinčasnog Ozrena]

jadan kacavenda svi se okrotili protiv njega; grigorije, Udba, Vatikan, pederi,zutaci,  amerikanci, marsovci....

a ti Oče nebudi tako sarkastičan nama bi ti trebao primerom o Ivana ukazivati na propuste i sugerisati ....Vrlo dobro znas kakvo je stanje i cemu vodi ....Da su se u istoriji kao danas resavale stvari u SPC ona nebi ni postojala danas ovolikom i jedinstvenom unatoč težnji drugih da je raščereče!!!

[Evgenik]

Da su se u istoriji kao danas resavale stvari u SPC ona nebi ni postojala danas ovolikom i jedinstvenom unatoč težnji drugih da je raščereče!!!

 

Црквом не управљају политичари нити каприси и слабости једног човека, него вјерујемо и исповиједамо да Црквом руководи и управља Дух Свети. Господ Исус Христос је дао обећање Апостолима "да је ни врата Адска неће надвладати", тако да ти је ово поређење у најмању руку глупо и непримјерено.

[Zeebedee]

a ti Oče nebudi tako sarkastičan nama bi ti trebao primerom o Ivana ukazivati na propuste i sugerisati ....Vrlo dobro znas kakvo je stanje i cemu vodi ....Da su se u istoriji kao danas resavale stvari u SPC ona nebi ni postojala danas ovolikom i jedinstvenom unatoč težnji drugih da je raščereče!!!

Da se ovaj slucaj resava kako se u istroji resavalo ne bi se poturalo pod tepih, krilo i zataskavalo vec godinama. Ima nas koji o njemu slusamo price vec dvadeset godina ( a prota Krivokapic je pokazao i duze). Vreme je bilo. I da prestane da stancuje ovaj odbrandbeni materijal; samo se jos vise uvlaci u tu pricu. 

Sta to bese pokajanje....

[sinčasnog Ozrena]

Молим администрацију да реагује на понашање корисника који омаловажавају канонске Епископе СПЦ, не ословљавају их дужним поштовањем (није Григорије, него +Григорије, в.Григорије, е.Григорије, Њ.П. Григорије ЗХП итд).

А што се тиче Зворничко-Тузланске, толико је у њој био квалитетан духовни живот да јеромонаси туже човека који их је постригао и рукоположио. Све и ако се покаже да њихове оптужбе нису тачне, опет ће одговорност бити на ономе ко их је уздигао на свештеничко достојанство, односно рукоположио.

То да ће бити некаква фамозна "Босанска Православна Црква" под окриљем ФСБ-а, то удбаши могу само да сањају јер од те приче нема ништа. (У сваком случају ако се оснује група грађана односно НВО са истим именом, предлажем им Небојшу Вукановића за Патријарха).

Izvinjavam se administraciji zbog izostavljanja + u oba sluvcaja ne samo u slucaju ep Grigorija no i u slucaju ep Vasilija koji je iako u miru u dostojanstvu episkopa !

Jeromonah je samo onaj koji je prodavao nepostojeci snimak na osnovu kojeg je sve počelo , sa sat i po došli na 10 sekundi  a što se tiče ostalih tužitelja jedan od njih je od jeromonaha za godinu i pol dogurao do protosindjela drugi do arhimandrita , to kao posledica ucena , zlostavljanja ....Malo realnije trebamo prihvatati stvari o teznji ka Bosanskoj Crkvi sa akcentom potpunog unistenja SPC kako je oni nazivaju firme govore novinari koji su ucestvovali u hajci inace poznati zagovornici bosanske nacije.isti novinar sa 7 napisa je Vuk Bačanović pa pogledajte sta on pise o Sv Savi o ostalim episkopima kako ih on naziva jastrebovi i artiljerijsko odelenje Sabora....A o BPC ko o njoj mislio ne bilo mu dobro al je moguce , ovo je ipak 21 vek !!!!

[sinčasnog Ozrena]

Da se ovaj slucaj resava kako se u istroji resavalo ne bi se poturalo pod tepih, krilo i zataskavalo vec godinama. Ima nas koji o njemu slusamo price vec dvadeset godina ( a prota Krivokapic je pokazao i duze). Vreme je bilo. I da prestane da stancuje ovaj odbrandbeni materijal; samo se jos vise uvlaci u tu pricu. 

Sta to bese pokajanje....

Pa koliko je prota Krivokapić umešan u sve pokazaće vreme , raspitaj se za giometra 60 tih godina Krivokapića u Doboju , prota je zeleo malo hljeba u ep zvorničkotuzlanskoj....Sjecam se i ja priča sa bogoslovije al one glasise " tata ti dobio dobru parohiju mama  bila na ispomoži "...Dajte ljudi otkud svi gonioci osim ovog nesretnog jeromonaha Serafima bogoslovi cetinjske bogoslovije a vredi malo procitati sajt www.crkvenaistrazivanja.com itekako iam verodstojnih dokumenata na njemu , gonise i pre mnoge pa ih gonjenje proslavi a druge pogubi....Ja licno niakd neuzimam to gonjenje svestenika u nasem narodu zdravo za gotovo svi popovi mrse na V Petak , svi se svaleraju a ovoliki hramovi na spomen Gospodu i Svetiteljima ....Kad ti zvono prikače zvoniš i kad ti samo otpadne !!!!

[Небојша Јовановић]

Cela emisija

 

http://teslavision.tv/video/diaspora-broadcast-network/utisak-nedelje-552013.html

[Niko30]

<p><em>Jeromonah je samo onaj koji je prodavao nepostojeci snimak na osnovu kojeg je sve počelo , sa sat i po došli na 10 sekundi  a što se tiče ostalih tužitelja jedan od njih je od jeromonaha za godinu i pol dogurao do protosindjela drugi do arhimandrita , to kao posledica ucena , zlostavljanja</em></p>

 

Ohohoho... evo nam opet Kačavendista! Nepostojeći kažeš? A šta je ovo?

 

http://www.bhdani.com/naslovna.asp?broj_id=828

 

Kako vas, bre, nije stid?

 

 

I sad tu još mašete sa nekim kasnijim dokumentima službe o tobožnjoj Kačavendinoj posvećenosti crkvi, vjeri i naciji, kao da je služba neka monolitna organizacija, a ne institucija sa više interesnih grupa i paragrupa, koje se formiraju, sklapaju saveze i vode ratove u skladu sa interesima vladajućih oligarhija.. Kačavendu je 80-tih DB-u, kao pouzdanog agenta, preoteo KOS, i to u vrijeme kada je bilo jasno da jugoslovenska ekonomija ide nizbrdo, da je raspada neizbježan, te su republičke birokratije pripremale teren za reinstalaciju nacionalističkih ideologija. Službe su bile dio tog procesa, budući da su iste službe koje su Jugoslaviju čuvale, istu i razorile, sve skupa sa svojim pouzdanim ljudima u skupštinama, komitetima, crkvama i drugim vjerskim zajednicama. Kačavenda je čovjek sistema, bilo kojeg sistema koji mu omogućava da živi u luksuzu i monstruozno se iživljava na mladićima. Al' vidim ja da nećete začepiti, dok taj film zaista, u kompletu, ne izađe u javnost, šta li ćete onda? Tvrditi da su vinovnici velike zavjere unajmili glumce? Ne znam odakle vam obraz poslije svega da ovako bestidno lažete? Nije obraz u pitanju naravno, nego lijepi strah da ne potonete skupa sa svojim mentorom.

[sinčasnog Ozrena]

<p><em>Jeromonah je samo onaj koji je prodavao nepostojeci snimak na osnovu kojeg je sve počelo , sa sat i po došli na 10 sekundi  a što se tiče ostalih tužitelja jedan od njih je od jeromonaha za godinu i pol dogurao do protosindjela drugi do arhimandrita , to kao posledica ucena , zlostavljanja</em></p>

 

Ohohoho... evo nam opet Kačavendista! Nepostojeći kažeš? A šta je ovo?

 

http://www.bhdani.com/naslovna.asp?broj_id=828

 

Kako vas, bre, nije stid?

 

 

I sad tu još mašete sa nekim kasnijim dokumentima službe o tobožnjoj Kačavendinoj posvećenosti crkvi, vjeri i naciji, kao da je služba neka monolitna organizacija, a ne institucija sa više interesnih grupa i paragrupa, koje se formiraju, sklapaju saveze i vode ratove u skladu sa interesima vladajućih oligarhija.. Kačavendu je 80-tih DB-u, kao pouzdanog agenta, preoteo KOS, i to u vrijeme kada je bilo jasno da jugoslovenska ekonomija ide nizbrdo, da je raspada neizbježan, te su republičke birokratije pripremale teren za reinstalaciju nacionalističkih ideologija. Službe su bile dio tog procesa, budući da su iste službe koje su Jugoslaviju čuvale, istu i razorile, sve skupa sa svojim pouzdanim ljudima u skupštinama, komitetima, crkvama i drugim vjerskim zajednicama. Kačavenda je čovjek sistema, bilo kojeg sistema koji mu omogućava da živi u luksuzu i monstruozno se iživljava na mladićima. Al' vidim ja da nećete začepiti, dok taj film zaista, u kompletu, ne izađe u javnost, šta li ćete onda? Tvrditi da su vinovnici velike zavjere unajmili glumce? Ne znam odakle vam obraz poslije svega da kažete išta? Nije obraz u pitanju naravno, nego lijepi strah da ne potonete skupa sa svojim mentorom.

IMA i OVO , dostuopno je na fb i na vise linkova 

 

Док анализирамо цјелокупну ситуацију везану за преосвећеног владику Василија, не можемо а да не обухватимо и дјело Вука Бачановића, младог новинара из Сарајева. Пошто смо, првенствено, дубоко вјеровали да је Бачановић истинска нада неке нове и пожељније мисли која се јавља у Босни и Херцеговини, изненадио нас је његов исцрпни допринос прогону нашег доброг архипастира. Вођени мишљу да наша дјела најбоље говоре о нама, позабавили смо се Вуковим новинарским дјелањем.

Свакако, поред јасног става да ће све оно што је написао а што се тиче владике Василија, млади Вук морати доказати не само на Господњем него и на овоземаљском суду, не можемо а да не примијетимо да ставови које промовише скоро увијек произилазе из очигледно недовршених и надасве злурадих премиса. Сматрамо да је важно напоменути да се његовим приватним животом као и његовим потребама, о којима смо штошта чули, нећемо бавити, изузев у омјеру у којем се његово дјелање и приватни живот преплићу.

Пошто не желимо да измишљамо топлу воду, навешћемо само пар мисли из дјела младог Вука Бачановића.  У тексту „Срби у Босни – нација под јармом грамзивих властодржаца“ а који је објављен у бањолучкој Буци, Вук Бачановић пише сљедеће:

„Конзервативна чаршијска идеологија, поново се, у свом додатно мистифицираном облику јавила “демократским промјенама” 90-тих, од када је, као својеврсни клерикално-феудални необарок, постала основа новог српског национализма у БиХ, формирања Републке Српске, те етничког чишћења, злочина против човјечности над другим етницитетима у БиХ и од хашког суда пресуђеног геноцида.“

Младом Вуку, очигледно, није познато шта би се догодило да такозваног „клерикално-феудалног необарока“ није било, јер да му је познато, онда би навео да душманске војске нису разносиле цвијеће по крајевима у којима су Срби живјели са вјером да их нико неће дирати. О рату у Босни се не може писати по рецепту невладиних организација финансираних из различитих извора, зато што исте не познају Босну са прикљученијима коју је тако лијепо описао српски нобеловац Иво Андрић. Свако има право да измишља имена свему и свачему, али уколико шврља у етар, онда мора бити објективан због себе, и одговоран према Господу и људима. Успут, на српском националном идентитету ни у рату а ни данас, нису морали радити муџахедини из афро-азијских земаља, и то је оно чиме се поносимо.

Затим, у тексту „Школе као мале националне цркве“ Вук Бачановић се бави проблематиком назива школа у Републици Српској. Из неког разлога, иритира га околност што су освијешћени Срби своје школе назвали по првом српском архиепископу, јер, како мисли, на тај начин не поштују друге конститутивне народе.

Заборавио је Вук да је први српски архиепископ на овом простору живио прије него што су се појавили други конститутивни народи, па се и не труди да схвати да би ускраћивање права Србима да поштују Светог Саву као свог првог просвјетитеља и научитеља, заправо било погубно и по цивилизацију и по све мулитиконфесионалне вриједности за које се Вук, како се може закључити, само декларативно залаже.

Могуће је да Вука у његовим школама нису учили о првом српском архиепископу онако како се то ради у Француској, Енглеској, Белгији, Србији, Републици Српској и другим државама, али ако већ знање није на његовој страни, онда не сумњамо да ће узети у обзир околности које га, ваљда, окружују у том „мулти-култи“ друштву у коме живи и ради. Када би други конститутивни народи имали сличне историјске личности, то им нико не би оспоравао. Узгред, у Републици Српској се нико и не занима за просвјетитеље бошњачког и хрватског народа, у шта се сваки живи човјек може увјерити прегледањем стручне литературе, дневних новина и интернет портала. Међутим, околност да се у Босни и Херцеговини оспорава једино Свети Сава говори у прилог томе да се национални идентитет не купује на бувљаку и да има своју недвосмислену тежину.

Примјера је много, а простора је мало да бисмо се даље упуштали у анализе. Као што кажу Латини Sapienti sat – паметном је доста. Да ли прича о добронамјерности Вука Бачановића при свргавању владике Василија вриједи колико и његово виђење Републике Српске и Светитеља Саве?! Ништа без Бога не бива, али ипак морамо сагледати на основу чега процјењујемо колико и ко нам треба па да се сврстамо са онима који прогоне владику Василија?! Потребно је да отворимо очи и да се запитамо да ли према Србима и Српској Православној Цркви могу бити добронамјерни људи који јавно промовишу идеје попут Вука Бачановића?! Да ли могу бити добронамјерни млади теолози који се окупљају око њега? Да ли схватају да је њихов задатак да залутале овце приволе стаду Бога живога а не да се одају ковању црквених планова?!

Свјесни смо да постоји сувише околности у граду у коме Вук живи а које га приморавају да стане иза ових или иза оних како би био прихваћен и подржан, али пошто ће правосудни систем регулисати овај проблем, ми се њиме више нећемо бавити.

[Guest - . . .-]

Ова тема је зрела за кључ, пошто многи нису способни нормално да разговарају. Уз то, нека се лепо сви дискутанти који хоће било шта да кажу за неког Епископа представе својим именом и презименом.

 

Дакле, закључавамо тему. Хвала свим нормалним дискутантима.

[Дејан]

sinčasnog Ozrena će biti banovan,jer je prekršio zabranu da priča o episkopu kačavendi a naročito zbog nekih čudnih izjava oko episkopa Grigorija i RPC...

[Guest]

Епископ захумско-херцеговачки Григорије: Недеља о раслабљеном

26 недеља мај 2013

Posted by radiosvetigora in Духовност

≈ Оставите коментар

 

 

Оно што нам доноси Хришћанство, Јеванђеље, Христос, Његов живот међу нама и наш живот у Цркви, јесте радост сусрета са другим човјеком и Христом Спаситељем.

 

У свим јеванђелским догађајима се ради управо о сусретима, о сретањима личности Бога и личности човјека. Сваки од тих сусрета је спасоносан и преображавајући за људе, али најкарактеристичнији су они у којима Христос исцјељује болесне људе. Таквом једном догађају посвећена је и ова недјеља, трећа по Васкрсењу, коју зовемо Недјеља о раслабљеном.

 

“Потом бјеше празник јудејски и изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер Анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао. А ондје бијаше неки човјек који тридесет осам година бијаше болестан. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш? Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању кад се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. (… ) Потом га нађе Исус у храму и рече: Ето постао си здрав, више не гријеши да ти се што горе не догоди” (Јован 5, 1-15).

 

Ево кључног питања које Господ упућује болном, јадном, немоћном, раслабљеном човјеку: “Хоћеш ли здрав да будеш?” Он као да говори: Ја нећу на силу да те исцијелим, нећу без твоје воље и жеље да ти се намећем за добротвора. Заиста, свако оздрављење (било оно духовно или физичко) јесте плод сусрета и сарадње између Божанске силе, са једне стране и човјекове вјере и жеље за оздрављењем са друге стране. И тек када чује наше: “Да, Господе”, (а то ДА је наша вјера, наша нада, наше повјерење у Њега, наша молитва и горућа жеља), тек тада Господ Који нас је и створио, Који је Једини истинити Извор здравља и живота својом исцјељујућом силом и благодаћу доводи наше тијело и душу, све биће наше, у ону првобитну равнотежу и хармонију које су увијек плод Његовог присуства у нашем животу.

 

Једна од богослужбених пјесама и молитава које у ову Недјељу о раслабљеном пјевамо у Цркви каже: “Душу моју, свакодневним гријесима, срамним дјелима и страховима раслабљену, подигни Божанском силом Твојом као што си подигао раслабљенога.” Јако је важно да схватимо и да пред Богом и самима собом признамо да смо сви ми паралисани сопственим гријесима, слабостима и малодушношћу које трају краће или дуже, али нас свеједно чине веома сличнима овом човјеку о коме говори данашње Јеванђеље. И док год су страх од гријеха или преданост гријеху јачи од жеље да га се ослободимо, док год је вјера у Господа и поуздање на Њега замијењено неким јадним поуздањем у сопствене (не)моћи или – још горе – равнодушношћу, дотле ћемо бити паралисани и попут овог јеванђелског болесника неспособни да направимо ма и један корак напријед. Господ Који нас је по Лику своме створио слободнима и Који Једини зна праву цијену и вриједност истинске слободе, већ је учинио све да нас спаси и исцијели, али посљедња ријеч (и то је страшна одговорност човјекова!) остаје на нама. Без нашег “да, Господе”, ни сила Крста, ни снага Васкрсења, ни безгранична љубав Његова неће имати прилике да се пројаве у нашим животима.

 

Други, веома важан моменат у овом Јеванђељу је одговор болесника на питање: “Желиш ли да будеш здрав?” Умјесто конкретног одговора, он каже: “Господе, немам човјека!” А на Господње питање: “Желиш ли да будеш здрав?” – ако желиш, ако вјерујеш, ја сам ту и вјера ће те твоја спасти – он као да одговара: наравно да хоћу, али не могу сам, треба ми неко, треба ми Други, и шта значи само моје хтијење кад “немам човјека?” И ето, то је довољно, то је онај први корак ка изласку из себе и кретању у сусрет другима, Другоме, Њему, Богу Живоме. У овом питању-одговору одузетог човјека крије се клица вјере и воље за исцјељењем, као и свијест о сопственој немоћи. На овај “импулс” вјере, на ову упорност и вољу за оздрављењем (пуних тридесет осам година, стално изнова, он са надом очекује да анђео Божији узбурка воду!), Господ одговара чудом: “Устани, узми одар свој и ходи!” Још једном, као у толико много других јеванђелских примјера исцјељења, (крвоточива жена, двојица слијепаца, Енеја) – Матеј 9, 21-22 ; Матеј 9, 28-30 ; Дела 9, 33-35, Божанска љубав и сила сусреле су човјекову вјеру и истинску жељу, и из тог сусрета произишао је благослов, увијек спасоносан и ослобађајући за човјека.

 

Прва недјеља по Васкрсењу (Томина Недјеља) велича чудо вјере. Друга (Недјеља Мироносица) прославља неустрашивост љубави према Богу. У овој трећој недјељи Света Црква нас поучава о неопходности наше добре воље и наде, нашег – речено савременијим рјечником – позитивног настројења и афирмативног односа према сопственом животу. Поучава нас и подсјећа да смо бића заједнице, да свако од нас потребује “човјека” да би се кроз тај однос и сам отворио и достигао равнотежу свога бића, јер једино тако можемо бити истински чланови оне заједнице, Цркве, која нас сједињује са Богом и обезбјеђује нам живот вјечни.

 

Тумачећи ово Свето Јеванђеље Оци Цркве пореде бању Витезду са Црквом Христовом. И као што раслабљени лежаше тридесет осам година узет, тако сви ми који годинама робујемо сопственим страстима и слабостима, као одузети чекамо да се деси чудо. А Господ, дуготрпељиви и многомилостиви, хода од срца до срца и куца (Откр. 3,20), тихо и ненаметљиво постављајући питање: “Хоћеш ли здрав да будеш?” По ријечима оца Јустина Поповића, Он као да каже: “По вољи вашој нека вам буде, воља ваша прерађена вјером у Мене исцијелиће вас; ви сте сами љекари себи (…), јер постајете чудотворци чим душу своју, вољу своју, срце своје подвигом вјере сједините са душом Мојом, вољом Мојом, срцем Мојим.”

 

 

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

 

Христос, дакле, има власти над читавим бићем човјековим. Он је Господ не само душе већ и тијела човјековог и свих његових чула. Он се тијела људског не стиди, Он и за то тијело има вјечни живот, и ништа му тјелесно – осим гријеха – није мрско, страно, туђе. Својим Богочовјечанским тијелом он је осветио и непрестано освећује то људско тијело и васкрснувши из мртвих, саваскрсао је и ту материју од које је наше тијело саздано, дајући и њој (тој материји) вјечну и непролазну вриједност.

 

Али, у свему овоме Господ тражи наше учешће, нашу сагласност и добру вољу са вјером. Свети Јован Златоусти је говорио да је Бог, када је видио да су сва људска чула, способности, таленти – а много их је у човјеку – отказали, показали се слаби, непоуздани и нестални, дао човјеку једну нову силу, једну нову способност, једно ново чуло, а то је – вјера. Та вјера, која је дар Божији, а која се у нас усељава у оној мјери у којој ми за њу отворимо своје срце, јесте она која у себи носи сву божанску силу, енергију и дејство Божије. На тај начин, том вјером преображени, ми постајемо изабрани сасуди у које се смјешта “Несмјестиви” и у које се излива Његова свемоћна Божанска сила. Зато је Апостол Павле могао рећи да ми “вјером ходимо”.

 

Још једна важна ствар садржана је у посљедњој реченици јеванђелског одломка који смо навели. То је Христова реченица: “Ето, постао си здрав, више не гријеши да ти се што горе не догоди.” Овим Господ открива да су наше тјелесне слабости и падови тијесно повезани са оним дубљим, духовним слабостима и падовима тј. са гријехом. Видљивим чудом исцјељења Он показује и доказује невидљиво чудо које је прије тога учинио – чудо отпуштања гријехова.

 

Са човјековим падом пала је и сва природа, тако да је сасвим у праву био велики средњовјековни љекар и философ Парацелзус када је говорио да “из краљевства природе долазе болести, као што из краљевства духа долазе изљечења.” И сама смрт је, по Св. Ап. Павлу, једна трагична “плата за гријех.” (Римљанима 6,23) Самим тим, једино Онај Који је Једини Безгрешни, може бити Извор здравља и живота вјечног. А Он је узевши на себе нашу људску природу, својим Васкрсењем и нама отворио пут у вјечност. Ако вјерујемо у Њега са жељом да достигнемо свеобухватно, духовно-тјелесно исцјељење свога бића, моћи ћемо – за разлику од овог јеванђелског болесника – поуздано рећи да ми имамо Човјека, штавише Богочовјека Који посредује за нас и спасава нас у оној мјери у којој ми желимо бити спасени.

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Deki992]

Jeste malo duze ali vredi pogledati.