Верска настава - Веронаука

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Седница одбора за верску наставу

26. Јун 2012 - 9:21

Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, 22. јуна 2012. године, по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја а под председништвом Епископа хвостанског Господина Атанасија, одржао је своју редовну седницу поводом окончања наставног дела школске 2011/2012. године.

На овој седници извештаје о раду су поднели чланови Одбора. На првом месту је био ивештај о раду Канцеларије за верску наставу, потом извештаји наставних саветника а онда и извештај о раду медијског тима. Из свих извештаја се могло чути да катихете савесно и ревносно обављају своју службу у Цркви. Остварена је изузетно добра сарадња са управама школа што такође доприноси унапређењу наставе те је Одбор изразио наду да ће се ова сарадња наставити на обострану корист и задовољство.

Одбор је констатовао да је школска година успешно приведена крају те је било речи и о плановима везаним за активности у предстојећој школској години.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Toma]

Ех, кад би дао Господ Бог, па да и овај наш Приручник

"О Божанственој Литургији" буде део ове ''приче''...

[Православна Вјеронаука]

ПРАВОСЛАВНA ВЈЕРОНАУКА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

САЈТ НАМИЈEЊЕН УЧЕНИЦИМА и ВЈЕРОУЧИТЕЉИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, СРБИЈЕ, ХРВАТСКЕ... САДРЖИ ВЕЛИКИ БРОЈ МАТЕРИЈАЛА ЗА ЧАСОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ -ПРИПРЕМЕ, РАДНЕ ЛИСТИЋЕ, POWERPOINT презентације, КРЕАТИВНЕ РАДОВЕ...(ПРЕКО 600 ), ВЕЛИКИ БРОЈ КВИЗОВА И УКРШТЕНИЦА КОЈЕ СЕ МОГУ ОНЛАЈН РЈЕШАВАТИ, АЛИ И НА ПАПИРУ, КАО И ВЕЛИКИ БРОЈ РАДОВА УЧЕНИКА(ЛИКОВНИХ , ЛИТЕРАРНИХ, КРЕАТИВНИХ...).Сајт се свакодневно допуњава и тренутно је ПРИВРЕМЕНО ОТКЉУЧАН ЗА СВЕ.

ПОСЈЕТИТЕ НАС

[Guest]

18. август 2012. 14:17

Категорија: Актуелно

Сабрање вероучитеља

Информативна служба Епархије нишке

У суботу, 18. августа, у претпаразанство Преображења Господњег у Нишу је било сабрање предавача верске наставе са територије Епархије нишке. Сабрање је почело Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован. Епископу су саслуживали свештеници и ђакони из целе Епархије, а који уз своју свештеничку службу обављају и дужност вероучитеља. Њима се Епископ обратио надахнутом беседом по прочитаном Јеванђељу. На крају Литургије су сви примили благослов од Епископа који их је покропио светом водом, а затим је саборовање настављено у просторијама Светосавског дома. Тамо је Епископ одржао поуку вероучитељима пред почетак нове школске године,а затим су им уручена постављења и књиге на благослов.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. др Јован

Беседа на Литургији

Download

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. др Јован

Обраћање вероучитељима на почетку школске године

Download

[Guest]

Сабор вероучитељâ и катихетâ Епархије бачке у Суботици



Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Др Иринеја, катихете и вероучитељи из Епархије бачке су се у суботу 25. августа 2012. године сабрали на Свету Литургију код капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице на Водици у Суботици. Повод за заједничку молитву је предстојећи почетак нове школске године, а катихете и вероучитељи се код ове светиње на Водици сабирају већ другу годину за редом.

Светом Литургијом на Водици началствовао је протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, а саслуживали су му протојереј Остоја Нијемчевић, архијерејски намесник жабаљски, јереј Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, јереј Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, јереј Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички, јереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, Далибор Зарић, парох сенћански, Петар Бикар, презвитер из Бечеја и презвитер Жељко Латиновић, координатор Катихетског одбора Епархије бачке. Саслуживали су и ђакони Лео Малешевић из Новог Сада, Зоран Регодић из Бачке Паланке и Милош Петровић из Суботице. На Светој Литургији учествовали су готово сви вероучитељи и катихете Епархије бачке. После прочитаног Јеванђеља, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, поучном беседом и бираним речима обратио се катихетама и вероучитељима, подсећајући их на значај њихове службе у Цркви. Нарочито је нагласио да од личности вероучитеља, и његовог односа према ученицима зависи какво схватање сопствене улоге и места у Цркви ће имати њихови ученици. Прота Миливој је такође подсетио вероучитеље да свака служба у Цркви, па и вероучитељска, јесте тешка и носи разне опасности, али да вероучитељи снагу и надахнуће морају да црпе из Светог Јеванђеља. По завршетку службе, вероучитељима су подељена акта о постављењу у школе и одштампани планови и програми, а координатор Катихетског одбора свештеник Жељко Латиновић је говорио о начину рада и задацима који вероучитеље чекају у предстојећој школској години.

Добротом Црквене општине суботичке, по завршеном састанку, за све је приређена трпеза љубави. Катихете и вероучитељи су се вратили кућама духовно окрепљени и спремни за службу и подвиг у школској години која почиње за неколико дана.

Суботица, 26.08.2012 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest]

Веронаука као позив на Литургију

4. Септембар 2012 - 8:11

„Што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу,

а наша заједница је са Оцем и Сином његовим Исусом Христом.“

1. Јн. 1, 3

Већ је прошло пуних 10 година од како је у школе у Србији уведена верска настава, тј. враћена у образовни систем после педесетогодишњег изгнанства које је било инспирисано идеологијом комунизма. Међутим, исто тако је чињеница да је и повратак веронауке био политички уступак тадашње владе Цркви, због неких тадашњих интереса. Како год било, у свему томе је добро али и најважније да се веронаука нашла у школама.

Иако је од момента укидања веронауке Црква чекала њен повратак у школе, када се он десио, Црква то није најспремније дочекала. Као да се нашла ухваћеном у некаквом раскораку. Но и поред те практичне неспремности (која је општенародна карактеристика Срба), Црква је богословски била спремна за такав изазов. Заиста, наше богословље је у мањој или већој мери ушло у духовни препород православне теологије који свој практичан израз има у једном броју епископа, од којих су неки ученици Преп. Јустина Ћелијског, али и духовном лику који је имао – како у Цркви тако и у народу – блажене успомене Патријарх Павле. У светлу свега овога концептуално гледано, веронаука је стављена на добре богословске основе. Управо то омогућава да све замерке које су тада помињане, као и данас, о „клерикализацији“ друштва падну у воду.

Циљ православног катихизиса није да од деце и младих направи „малу војску“ хришћана. Веронаука је најпре позив на ширину живљења. Та ширина живљења у себи има уткану радост према животу који је опет израз неусловљене и неизрециве љубави Божије. Циљ је да деца и млади виде своју веру не као историјски конзервирану традицију коју „ваља“ поштовати, него као фундамент свих човекових тежњи, од професионалних до најинтимнијих. Веронаука тежи да упути младе – да имају холистички поглед на свет, поглед који тражи стално преиспитивање себе у односу на Бога и свет, односно једну јаковљевску борбеност (види Пост. 32, 24–30). А на првом месту, захтева да се увиди да је живот вредан и непроцењиво драгоцен тек када се укорењује у његовом коначном смислу који је сам Логос Божији. Ово неумитно води ка Литургији. Најпре због тога што Литургија као сабрање свих на једном месту јесте изображење коначног јединства твари и Бога, тј. она је Црква. То јединство представља на првом месту укидање подељености које су иманентне свету и човеку, а затим и афирмацију разлике појединачног постојања сваког човека – а са њим и света. То сликовито описује Св. Григорије Палама када говорећи о узлажењу човека ка Богу „са сваком врстом твари, да би њоме икона била разоткривена“. Сходно овоме, Литургија је позив на подвиг, на поновно изграђивање себе у стварности Царства Божијег где се овде показујемо као они који „живе у свету, али нису од овога света“. Међутим, ово није позив на идеализовање стварности; у светлу разрешења које нам се даје у Литургији разоткрива се сва трагичност проблема који мори овај свет. На концу, то за хришћане значи поистовећивање са Христовим страдањем које носи радост васкрсења (види Рим. 6, 4–11; Мт. 16, 24–28), или, другим речима, урањање у дубину покајања ради узлажења на небо.

Заиста, у великој мери катихете ово преносе ученицима и труде се да сведоче својим животом. Помак који се показује као последица споменутог већ је уочљив. У београдским храмовима сваке недеље ћете, уколико одете на Литургију, наћи школарце који у понеким храмовима чак и поју, чтецирају, најбројнији су на Спасовданској литији... Оно што је битно да се радују одласку у Цркву, радују се заједничарењу и молитви.

Поред овога, катихете можда непосредније и од свештеника могу да имају увид у црквеност народа, као и на који начин се коментаришу поступци клира. Тако је најпре због тога што ђаци кроз своје ставове заправо износе ставове својих укућана о Цркви, били они позитивни или негативни, били реални или последица предрасуде. С друге стране, овај помак подразумева уплив већег броја људи у Цркву – или бар чешћег сусрета са Црквом као литургијском заједницом. Ова врста отварања јесте и својеврсни потрес за, будимо искрени, наш помало учаурени однос према својој побожности и окружењу. (Сада се ту појављују неки нови људи, који ремете атмосферу у храму, „нарушавају“ Литургију својим незнањем и сл. На жалост, често су тој групи прибројани и вероучитељи као они који су све те „неофите“ довели у храм, ...)

Потрес који је изазвала веронаука у друштву и Цркви јесте, стога, крајње позитиван и дубоко аскетски. Позива све нас на преиспитивање свог односа на првом месту према основним заповестима Божијим о којима висе Закон и пророци, а које су једина аутентична интерпретација Јеванђеља; љубав целим бићем – према Богу и према ближњем као самоме себи (види Мт. 22, 37–40). Ово су почеци након којих можемо сагледати и предности и слабости верске наставе. Мане се не тичу само методолошких недостатака програма или статуса катихета, иако је то веома битно, него се тичу и саме рецепције веронауке у Цркви и њеног значаја по целокупно Тело Цркве.

Дакле, веронаука није само мисионарска делатност Цркве, већ је она, у светлу овога, позив свакоме од нас у литургијско живљење које у себи има, као што смо напоменули, и крсно-васкрсни етос који тражи веру Авраамову, срчаност Јаковљеву, боговиђење Мојсијево, дуготрпељивост Јова и посвећеност пророкâ. Другим речима од нас тражи све, како бисмо цели постали подобни Христу, највише у Његовој љубави. Та љубав је ништа мање него начин живота Триипостаснога Бога. Све ово, пак, јесте Црква као (з)бивање у причешћу (учешћу) у великој тајни побожности (1. Тим. 3, 16) која је предокус Царства Божијег, тј. „оне у Рају говорене Павлу неизрециве речи, велим за она Вечна Добра... А која су то? Са налазећим се на небесима добрима, оно Тело и Крв Господа нашег Исуса Христа, које свакодневно гледамо и једемо и пијемо – то су заиста она Добра, а изван ових речених нигде не можеш наћи ниједно, макар прошао сву творевину“ (Св. Симеон Нови Богослов).

Владимир Пекић

Извор: Православље, број 1091, стр. 28,29

[Guest]

Редован годишњи семинар за вјероучитеље

Бања Врућица, 31.август

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, 31.августа 2012.године у Бањи Врућица, одржан је редован годишњи семинар за вјероучитеље Епархије зворничко-тузланске.

Након благослова и поздравне ријечи надлежног Епископа Господина Василија, присутне је поздравио Епископ бихаћко-петровачки Господин Хризостом као Предсједник Катихетског одбора.

Потом су услиједила предавања проф. др Владимира Вукашиновића на тему „Пастирско-литургијски аспект вјерске наставе“, др Оливера Суботића на тему „Нове технологије у настави Православне вјеронауке“, проф. др Драгољуба Крнете на тему „Настава Православне вјеронауке и инклузивна настава“ и мр Славољуба Лукића на тему „Вредновање знања васпитно-образовног рада“.

Присутнима се такође обратила и госпођа Мира Грбић, директор РПЗ Бања Лука као и протојереј-ставрофор Недељко Пајић, замјеник Предсједника Катихетског одбора.

[Guest]