Света Гора

[PredragVId]

Духовник манастира Хиландар, отац Кирил. Света Литургија у манастиру Драча

 

[Rašo]

[PredragVId]

С в е т о г о р с к и     С в е т и 

- у    месецу    ФЕБРУАРУ -

(датуми су по старом календару)

1. фебруар

С в е т и   В а с и л и ј е   ктитор многих манастира Свете Горе, Архиепископ Солуна

3. фебруар

С в е т и   И г њ а т и ј е   В а т о п е д с к и

4. фебруар

П р е п о д о б н о м у ч е н и к   А н т о н и ј е   К а р е ј с к и

8. фебруар

С в е т и   С а в а  II, Хиландарац

13. фебруар

П р е п о д о б н и   С и м е о н   М и р о т о ч и в и ,   ктитор манастира Хиландара

14. фебруар

П р е п о д о б н о м у ч е н и к   Д а м ј а н   Ф и л о т е ј с к и

15. фебруар

Н о в о м у ч е н и к   Ј о в а н 

23. фебруар

П р е п о д о б н о м у ч е н и к   Д а м ј а н   Е с ф и г м е н с к и

Извор: www.svetogorac.blogspot.rs

[PredragVId]

Техника осликавања славског жита по принципу шаблона иконе

Техника осликавања славског жита, по шаблону иконе. Украси се праве од цимета. У жито могу са се ставе и млевени ораси, суво грожђе, шећер, а нарочито је укусан мускатни орашчић.

 

Ево и готове слике славског жита за освећење

 

Фотографије су са јучерашње прославе ватопедске иконе Пресвете Богородице Парамитије, Утешитељице, а уједно и празника двојице ватопедских светих, Светог Максима Грка и Светог Мученика Неофита.  

Извор: блогспот Светогорац, јеромонаха Онуфрија Хиландарца

[Marjan77]

Jel ima monaha srpskog porekla u manastiru Vatoped?

[Небојша Јовановић]

 

 

[Bokisha]

Хиландар прославио ктиторску славу - Светог Саву

•  Недеља, 27. јануар 2019.
•  ЗВУЧНИ ЗАПИС

У Светој царској српској лаври Хиландар свечано је прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве Српског, који је заједно са својим оцем, Стефаном Немањом – Преподобним Симеоном Мироточивим, основао српски Хиландар 1198. године, на Светој Гори Атос. Торжествена служба је започела у суботу увече, празничним и свеноћним бдењем. На крају службе, служена је Света Литургија, након које је уследила трпеза љубави. Благодарећи оцу Доситеју Хиландарцу, доносимо звучне записе (на крају ове вести) беседа игумана манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита г. Методија и Високопреосвећеног Архиепископа катарског г. Макарија (Јерусалимска Патријаршија).

Поздрављајући архијереја Макарија, игуман Методије је у беседи током трпезе љубави казао да је драги гост дошао по тајанственом позиву Светога Саве који је и сам два пута путовао у Јерисалим где је био дочекиван са Љубављу и одакле је донео велике светиње и благослове. Игуман Методије је указао да "пример живота Светог Саве јесте пример за нас, а то је следовање вољи Божјој".

Владика Макарије који службује у Катару, а који одлично говори српски језик, обратио се затим за трпезом љубави у Хиландару. Архијереј је деведесетих година студирао у Београду и као клирик решио да остане у Србији у тим тешким временима за српски народ да помаже. У беседи је казао: "Захвалан са Господу, Богородици и Светом Сави што смо, са благословом Јерусалимског Патријарха, имали прилику да из далеког Катара дођемо на вашу славу, на томе што сам имао прилику да служим у Хиландару. Хвала за гостопримство и Љубав и што чувате ову светињу где имамо прилику да се препородимо духовно. Молим Вас да у Вашим светим молитвама не заборавите наше братство чувара Светог Гроба Господњег и братство Манастира Светог Саве Освећеног, као и наш народ и свештенство које живи на Истоку, тамо где је Господ изабрао да се роди на земљи и да се вера и монашки живот и први манастири одатле прошире". Још је Архиепископ Макарије истакао: "Сви смо сабрани око Васкрсења Господа и то нас сједињује у свим крајевима Земље, без обзира на карактеристике које носимо". 

Фото: кољиво принето у Хиландару у славу Господа и Св. Саве на Савиндан ове, 2019.

Следи звучни запис беседа Игумана Методија и Архиепископа Макарија:

Извор: Радио Слово љубве

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID

Измењено Јануар 31, 2019 од Bokisha

[Rašo]

Упокојио се знаменити старац Емилијан

 

 

Данас 9. маја, упокојио се проигуман* Симонопетре архимандрит Емилијан.

 

Христос Васкрсе Геронда, вечан ти спомен!
 

О старцу
 

Старац Емилијан рођен је у Пиреју октобра 1934. као Александар Вафидис. Дипломирао је на атинском Теолошком факултету 1959. године, након чега је желео да постане свештеник мисионар. Његов пријатељ Анастасије Јанулатос (садашњи алабански Архиепископ) подстицао га је на монашки живот, саветујући му да оде код тада новог митрополита Трикале, за којег је веровао да би добро руководио младог Александра. Александар Вафидис је послушао свог пријатеља, отишавши у Трикалу прима монашки постриг 9. децембра 1960. добивши име Емилијан. Два дана касније рукоположен је у чин јерођакона, а следеће године 15. августа рукоположен је у презвитерски чин. 

 

Након кратког боравка у разним манастирима региона Метеора, Митрополит га поставља у манастир Св. Висариона, у подножју планине Пиндус. Старац је ту доживео неки облик духовне кризе, која га је радикално променила и оставила печат на сва његова каснија дела.

 

Старац је из таквог искуства изашао као други човек, изузетно оснажен и целим својим бићем посвећен обнови монашког живота. Пробуђен тим значајним догађајем, старац је постављен за игумана манастира Метеори, и дата му је додатна дужност епархијског проповедника и исповедника. Био је брилијантан говорник; ускоро је својим проповедима освојио читав регион, посебно младе људе, који су у великом броју долазили да га чују. Старац је многе од њих привео монаштву, а први постриг догодио се 1963. године. Друга монашења су убрзо следовала првом и млади игуман је убрзо био на челу велике и динамичне заједнице. Развој туризма, међутим, учинио је живот на Метеорима тешким. Због тога, старац 1973. године, заједно са целокупним својим братством, прихвата позив од стране Свештене општине Свете Горе да прихвати духовну обнову манастира Симонопатре. На трону симонопетритских игумана, наследио је новопрестављеног архимандрита Харалампија, избором за новог игумана 25. новебра 1973. Устоличење је обављено 17. децембра исте године.

 

Карактер и значење свих ових догађаја, међутим, само су постали јаснији у светлу старчевог духовног искуства, које му је изменило живот. Хајде сада да се осврнемо на тај одлучујући моменат.

 

За почетак, чини се јасним да је старчев боравак у манастиру Св. Висариона био пун искушења и испита. Можемо бити прилично сигурни да он тада није осетио велики призив ка монаштву, које је за њега претстављало само одскочну даску ка рукоположењу и мисионарском раду. Био је паметан, енергичан младић са каријером, и није желео да проведе остатак свог живота у оронулом манастиру у Тесалији. Његова сабраћа у манастиру, штавише, давали су му подршку, и то баш пре него што је планирао да настави своје студије у Немачкој. Међутим његов Владика није није желео ни да чује за то. Рекао му је да он нигде неће ићи у скоријој будућности. Ово је, дакле, био тежак период, време осаме, прожимао га је и осећај губитка, а можда и разочарења. Уследио је, међутим, догађај који је изменио његов живот. Шта се тачно догодило? Старчев ученик и наследник, архимандрит Јелисеј, исприча је следеће:

 

"У манастиру (Св. Висариона) отац Емилијан је добио откровење монашког живота, односно дубоко мистично искуство светлости Божије, које га је преплавило у часу Литургије. Од тада, свака Његова Св. Литургија, за коју се припремао дугим бденијем, била је узвишено искуство Божије славе. ...Као резултат тога, он је одлучно променио своје размишљање. Желео је да се опроба у аскетском подвигу, радије него да преузме црквене дужности у свету."

 

Датаљнији опис о томе шта се догодило, дао је сам старац у његовом говору у Драми 1983.године. Прича се наводно односила на "једног монаха, кога је познавао", мада је то уствари исповест тајанственог искуства које је формирало старчеву духовну биографију. Као што ћемо видети, био је то догађај који је преобратио монаха, свега 27 година старог, у старца пуног благодатних дарова, и који је касније драстично изменио структуру и организацију живота у манастиру Симонопетра.

 

Прича о једном монаху

 

Дозволите ми да вам испричам причу о монаху, кога сам једном познавао. Баш као што сви ми имамо тешке тренутке, он је такође пролазио кроз веома критичан период свога живота. Ђаво је потпалио ватру у његовом уму, желећи да га лиши његовог монашког достојанста, и учини га јадним тражитељем Истина. Његова душа рикала је као разарајући таласи, и он је тражио избављење од својих невоља. С времена на време сетио би се молитве срца, али је она у њему слабо одјекивала, јер није имао вере у себи. Његова непосредна околина није му могла помоћи. Све је деловало негативно. Његово срце хтело је да препукне. Како несрећан човек постаје када је оптерећен проблемима! И ко међу нама није искусио овакве тешке дане, мрачне ноћи и страшне осуде?

 

Тај монах није знао шта да ради. Шетње нису помагале. Тама га је гушила. И једне ноћи, борећи се за ваздух, отворио је широм прозор своје келије. Била је ноћ - око три часа ујутро. Веома малаксао, хтео је да затвори прозор, надајући се да бар на кратко одмори. У том тренутку, међутим, све око њега - чак и тама споља - постали су Светлост! Тражио је извор те Светлости, од куда долази, али она је долазила ни од куда. Тама, која сама по себи нема постојање, постала је Светлост, иако је његово срце пребивало у мраку. И када се окренуо, видео је да је његова келија такође постала светла!

 

Погледао је лампу да види да ли Светлост долази од ње, али и та мала, уљана лампа, није могла да постане Светлост сама од себе, нити је она могла учинити да све постојеће буде тако светло. Иако његово срце није још било просвећено, имао је одређену наду. Обузет изненађењем и подстакнут овом надом, али без потпуне свести, изашао је у манастирско двориште, које му је често изгледало као пакао. Изашао је у тишину, у ноћ. Било је све јасно као дан. Ништа није било сакривено тамом. Све је светлело: дрвена прозорска окна, црква, тло по коме је ходао, небо, извор и вода која је непрестано текла, зрикавци, свици, ноћне птице - све је било видљиво, све! И звезде су сишле, небо се спустило, и чинило му се да је све- и земља и небо - постало Рај.

 

И свака твар творила је молитву (срца), све је творило молитву.

 

И њего срце се отворило и почело да плеше; почело је да бије и да без своје воље учествује у овој молитви; његова стопала једва су дотицала тло. Није знао како да отвори врата, да уђе у цркву, нити када је ставио одежде; није знао када су други монаси стигли, нити када је Литургија започела. Шта се тачно догодило није знао. Нестала је обична веза са стварношћу, једино је знао да стоји пред олтаром, пред невидљивим Богом, славећи Литругију. Стопили су се кључеви његовог срца и олатара, његов глас је одјекивао горе, на олтару изнад Небеса.

 

Литургија се наставила. Јеванђеље је прочитано. Светлости више није било свуда око њега, али је она своје гнездо свила унутар његовог срца. Литургија је окончана, али песма која је започела у његовом срцу била је бесконачна. У свом заносу, видео је Небо и земљу како певају ову молитву без престанка, и да монах заиста живи само када је надахнут њоме. Да би се то догодило, монах само треба да престане да живи за себе.

 

 

О старцу Емилијану отац Максим Симонопетритски.

 

 

http://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/05/blog-post_9.html

 

[Небојша Јовановић]

 

[feeble]

Naidjoh na yt na neki serijal o Svetoj Gori, izgleda u produkciji RTS

13 epizoda na ovoj plej listi. Pogledao sam par komada, preporucujem da se pogleda.

[*SHONE*]

Зна ли неко некога ко би могао да преведе овај филм  

 

[feeble]

Gledao sam ovaj serijal gore i prica Vladeta Jankovic kako na Svetoj Gori ima 20 manastira i to je to, ne moze da se povecava broj. Sad, Rumuni imaju skit sv. Jovana Pretece ali nemaju pravo da prave manastir te onda nemaju sva prava kao ostali koji imaju manastire. A mislim da oni bas mogu da daju puno monaha. Pa zasto je to zakucano, da li ima neki ustav koji ne moze da se menja?

[Anika]

Jeste, dobar je taj novi RTS serijal, i ja sam gledala deo...

[PredragVId]

светогорске стазе: Киша разорила пут Кареја-Дафни, ВИДЕО

SVETOGORSKESTAZE.BLOGSPOT.COM

---

Блог о Светој Гори. Света Гора. Хиландар. Атос.

 

 

Обилне падавине ових дана однеле део пута од луке Дафни до Кареје.

Ништа необично за ово доба године.

[Božena]