Moral?

[Макрина]

Тема је била,има ли морала данас?

Ја сам хтела да кажем,шта је морал сам по себи?Или,какав је човек који се само држи моралне стране и друге гледа кроз ту лупу?Имам прилике да сарађујем са таквим људима и искрено,гушим се у њиховом присуству.

Што се тиче мој еприче,па да,свакако да њему нико не одобрава то што ради,водили смо рат много дуго и били битке док се он није средио уз Божју помоћ,хтела сам овом причом нагласити колико је човек као човек непрегледна тајна и ширина.

Ево приче о моралистима.После Литургије стојимо нас пар жена и почиње прича о абортусима.Једна каже да им треба стално говорити какав је то грех и да ће горети у паклу ако се не покају.Ја покушавам да ублажим,јер,ем је била Литургија,па откуд толика силина моралних судова,и кажем им,не знате,има жена које су натеране на абортус,не сме кући да се врати од мужа...не мојте,наравно да је грех али треба човека сагледати из свих углова.Све време стоји по страни једна сестра из Цркве,дивна жена,троје деце родила,као срна,сва тиха и послушна и каже:

"Ја сам сироче од пете године,мајка нам је умрла(а родила их је троје) због последице абортуса!"

Ове све жене ућуташе,покуњише се јер су схватиле шта су урадиле и изазвале том жучном расправом,моралисањем и осудом жена,не знајући,повредили су и ову сестру коју сви воле.

Е,такав морал,такав сурогат морал-није добар.

Моралан је истински само онда када се обуче у доброту и љубав.Такав морал је битан да постоји и верујем да постоји у свету.

[NinaD]

Моралан човек не може а да не осуди другог човека,добар човек-свачије недостатке покрива својом добротом. whackado

Зашто би моралан човек морао да осуди другог човека. Мени морал налаже управо да то не чиним (зашто гледаш трун у оку брата својега, а брвно у свом оку не примећујеш). Мислим да говоримо о истим квалитетима личности само их различито називамо. Можда је морал на лошем гласу због неморалних људи који осуђују друге, а сами за себе тврде да имају моралне квалитете. Морал је као аутомобил, има их разних, али је најбитнији возач. Може неко рећи аутомобили не ваљају јер људи гину од њих, а истина је да гину због неодговорности возача. Ма како леп ауто био, неодговоран возач може да га скрши. Тако и код морала, најбитнији је људски фактор.

[Милан Меденица :)]

Моралан човек не може а да не осуди другог човека,добар човек-свачије недостатке покрива својом добротом. :djetalina:

Зашто би моралан човек морао да осуди другог човека. Мени морал налаже управо да то не чиним (зашто гледаш трун у оку брата својега, а брвно у свом оку не примећујеш). Мислим да говоримо о истим квалитетима личности само их различито називамо. Можда је морал на лошем гласу због неморалних људи који осуђују друге, а сами за себе тврде да имају моралне квалитете. Морал је као аутомобил, има их разних, али је најбитнији возач. Може неко рећи аутомобили не ваљају јер људи гину од њих, а истина је да гину због неодговорности возача. Ма како леп ауто био, неодговоран возач може да га скрши. Тако и код морала, најбитнији је људски фактор.

прво, не треба читати реч ''морал'' као ''добро'', то је погрешан постулат приче. треба посматрати реч ''морал'' као ''концепт'', скуп правила.

хришћански морал/концепт је тај који ће управо да оправда човека, не бројећи му. моралан човек, онај који инсистира код себе, самим тим и код другог јер како чинимо себи, тако увек чинимо и другима (неминовно је то, признавали или не), тако онда ''оцењујући'' човека као уклопивог, подобног према моралном концепту који подржавамо или примењујемо неминовно долазимо у ситуацију да пресуђујемо другом на крају самим својим присуством (уколико се поистоветимо са моралним правилима).

управо ту долази вера до изражаја, јер људе не треба посматрати онакве какве јесу, него какви могу бити. опет, не ни као савршене, јер идеализација води у други бесмислен екстрем приче.

вера је та која оправдава, љубав која помаже и дели муку а нада да ће остати умивен. то је онда и добра мотивација за сопствену душу и тело, јер не дозвољава пад и понижење, већ увек прима пружену руку и наставља даље, ма колико упрљана долази пред Господа и Цркву и тражи очишћење и обожење.

већ та свест о прљавости је довољна да уведе човека у покајање, па макар и на самој Литургији, а Бог награђује скрушеност, грешног човека који самим својим приласком путиру већ показује да није безгрешан и да му је потребан Бог, Црква и ближњи. пост, молитве, исповести би требале да се примењују на том путу, али опет да не почне човек да пати од правила већ да то буде modus vivendi, начин живота, покрет константни у (с)мировању.

тако да, не одбацујући дарове који су нам пружени, увек можемо напред, а не да себе/другог шибамо због странпутице.

морал као концепт правила је онда далеко испод концепта љубави/вере/наде и уместо да гура човека и епектазу, стално успињање у Господу, оно понижава човека осуђујући га за ово или оно.

додуше, не треба ни заборавити укорити човека за очигледну странпутицу,  или још горе подржати га у тако нечему, да не бисмо отишли у екстрем нечињења, такозвано пинк хришћанство.

[-Владимир-]

И сад нек неко каже, не треба нам Бог да би били морални. Ево,свако има своју дефиницију, не можемо ни да се сложимо око значења речи моралан, а камо ли још и да будемо.

лепо пише у Новом Завету шта је највећи закон, као и за које промашаје човек испашта и због чега. све остало је пријемчивост, способност да човек спроведе у дело.

[Милан Меденица :)]

И сад нек неко каже, не треба нам Бог да би били морални. Ево,свако има своју дефиницију, не можемо ни да се сложимо око значења речи моралан, а камо ли још и да будемо.

истини за вољу, ''морал'' у буквалном преводу је ''поента'', у преносном значењу може да значи и ''циљ''.

зато и не можемо да гледамо поенту као само добру или само лошу, већ као скуп правила, концепт који даје неке смернице.

што се тиче хришћанина, требало би да зна циљ, као и да га неће постићи бројањем, испуњавањем, већ ходом ка њему. сам ход је већ погрешан или исправан, зависи од настојања човека. у том смислу, хришћанин има виши (успињући) морал, поенту, циљ, самим тим што жели да хода и хода ка Богу.

пошто је у питању вертикала, у делима, добру, смирењу, подвигу се пење, вежба, постиже, али не и достиже. иначе би безгрешност била могућа, а није. у преводу, да смо довољно дуго млади и да довољно дуго тренирамо, све бисмо могли дуже да трчимо без губљења снаге и умора.

печат тог хода је свето причешће, обожење и очишћење - тамо где долазимо на одмор и дружење у истом.

што каже свети Апостол у другој посланици Тимотију: Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.

само треба на почетку скапирати да нам људи нису непријатељи, да је трка за својим (као и туђим) обожењем и очишћењем непрестана, а вера даје снагу, њоме се спасавамо.

[pokajnik83]

Licno mislim da je potpuno nestao,a ljudi samo ponekad odglume moral u zavisnosti od situacije,ali unutar coveka moral je nestao

Kako kod koga...

Ako imas morala u sebi ne mozes da kazes da je nestao. Prosto, ako ti imas i gram morala kako je moguce da ga nema vise.

[Deni72]

Licno mislim da je potpuno nestao,a ljudi samo ponekad odglume moral u zavisnosti od situacije,ali unutar coveka moral je nestao

Kako kod koga...

Ako imas morala u sebi ne mozes da kazes da je nestao. Prosto, ako ti imas i gram morala [glow=red,2,300]kako je moguce da ga nema vise. [/glow]

Pa nema ga dovoljno,a kad nema neceg dovoljnog,onda kao i da ga nema....to je isto kao kad imas 10 gladnih ljudi i samo kilo 'leba  мајкл

[pokajnik83]

Licno mislim da je potpuno nestao,a ljudi samo ponekad odglume moral u zavisnosti od situacije,ali unutar coveka moral je nestao

Kako kod koga...

Ako imas morala u sebi ne mozes da kazes da je nestao. Prosto, ako ti imas i gram morala [glow=red,2,300]kako je moguce da ga nema vise. [/glow]

Pa nema ga dovoljno,a kad nema neceg dovoljnog,onda kao i da ga nema....to je isto kao kad imas 10 gladnih ljudi i samo kilo 'leba  мајкл

Ako je potpuno nestao onda nemas ni to kilo 'leba, ako imas cuvaj ga i deli ga...

Prastaj

мајкл

[Juan Valdez]

Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што „прихвата“ људе какви они јесу, „покрива“ их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и „добро“, и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра.

о. Александар Шмеман

[Juan Valdez]

У нашем народу постоји тај обичај да се неко неодговоран проглашава за "доброг човека" само зато што је на речима мекан.

Шта ћеш, наш народ нема ту жицу ”сам је крив, нек пропадне”.

Да ли је Тома Здравковић био добар човек? Да ли је био моралан?

С једне стране имамо ово:

Toma Zdravković? To je onaj pevač što je od škole imao samo osnovnu i kurs za traktoristu? Tačno. Onaj što se tri puta ženio i na kraju umro bez poroda? Upravo tako. Onaj što je čitavo bogatstvo proćerdao po kafanama i kockarnicama da bi iza njega ostao samo jednosoban stan na Petlovom brdu?

С друге стране имамо ово:

"Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom “Zlajini drugari” svadbu jednom Dorcolcu u “Velikoj Skadarliji” kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. “Kralj” je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi. Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane “Tri sesira” iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok kisa ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s velikom korpom punom ruza.

Toma je znao i upita je :

- Je li, Zorice, kako si nocas prosla?

- Lose je bilo, mnogo lose, Tomo. Ali vece mi je, i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju. Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom. Pravo iznenadjenje je tek sledilo. Kad’ smo nakon sto je kisa prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :

- E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad’ sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka! On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :

- Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.

Kad’ se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo: “Tomo, moje detinjstvo te zali”, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica."

или ово:

"Bio sam sa Tomom u "Šumatovcu". Spustio se do toaleta. "Kako je majko?"- pitao je ženu koja je radila u toaletu. "Teško sine, mnogo dece, plata mala" Izvadio je poslednje dve hiljade maraka koje je imao u džepu i dao ih nepoznatoj ženi."- seća se Siki Ilić.

Javnost je u više navrata „prozivala" legendu da previše banči, pije, kocka se, jednom rečju da je prava raspikuća! „A šta će mi kuća, kada imam jednosoban stan", pitao se Toma. Njegova najveća sreća je bila da usreći druge!

- I danas se pamti scena kada je u hotelskom toaletu u Sarajevu čistačicu častio novčanicom od hiljadu maraka! - seća se Novica. - Ne zna se ko je bio u većem čudu: ona ili bosanski kompozitor Nazif Gljiva, koji je počeo s njom da se otima oko para. „Dosta ti je i sto maraka!", vikao je Nazif, pokušavajući da dođe do „kusura". Da nije bilo njega, teško da bi se za ovu epizodu ikada i saznalo. A zapravo, Toma mi je pričao da je uvek bio osetljiv prema ženama koje su radile na takvim mestima, duboko ubeđen da one nemaju nikoga na ovom svetu i da se od dinara ili dva koji dobiju ne može živeti.

[pokajnik83]

Ako ti je moral kao 'lebac, misli o Onom koji je sa malo hrane nahranio mnooooooooooooogo ljudi...

[NinaD]

Da ne citiram ceo Medin post, vredi ga pročitati. Sve isto mislim, ali ne umem tako dobro da kažem (možda zato radije slikam, nego pišem). Iz svega ovde napisanog vidim koliko je shvatanje morala lično i različito za svakog pojedinca. Ima nešto zajedničko, ali svako od nas ima i nešto svoje, unutrašnje, što boji naš lični osećaj za moral i razmišljanje o njemu. Meni je moral dobrota i ljubav, prihvatanje ljudi onakvih kakvi jesu, tada mogu da živim u miru. Problem nastaje kad naiđem na nekoga ko procenjuje i ocenjuje druge. Tada, nesvesna da to nije stvaran i opšti, već unutrašnji i ličan problem te osobe,  pokušavam da obranim procenjivanog i ocenjivanog kako bi ukazala da nema mesta takvom razmišljanju. To me uvlači u mračnu stranu procenjivača, guši me i lomi, preplavljuje crnilom i dovodi do dna. Tada se okrećem sebi i prošavši kroz tuđi mračni deo uma ili duše, shvatam da ne mogu ništa da učinim rečima ni delom da to popravim. Okrećem se Bogu molitvom za tu osobu, a istovremeno se udaljavam od nje jer mi je nemoguće biti u njenom prisustvu. Kad sam s njom gubim smirenje i patim. Govorim o stvarnoj osobi, mojoj kumi, koju mnogo volim, ali je veća korist za nju i za mene da je što manje viđam. Ona osuđuje, a mene boli. Ne zbog osuđenih (njima to ne škodi) već zbog nje. 

[Toma]

Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што „прихвата“ људе какви они јесу, „покрива“ их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и „добро“, и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра.

о. Александар Шмеман

Да, то је то....

Добротом можемо да барем привремено заличимо на Доброга Бога.

А Његова доброта нас води покајању.

Бојим се свакоме ко мисли да је моралан - на памет пада и мисао да не

мора да се мења. Само Један је Исти јуче, данас и до века (на Христа мислим),

сви ми остали се или мењамо на боље или се мењамо на горе.

[Макрина]

Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што „прихвата“ људе какви они јесу, „покрива“ их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи. Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и „добро“, и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра.

о. Александар Шмеман

[Александрида]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14820.msg463084#msg463084 date=1307838445]

И сад нек неко каже, не треба нам Бог да би били морални. Ево,свако има своју дефиницију, не можемо ни да се сложимо око значења речи моралан, а камо ли још и да будемо.

истини за вољу, ''морал'' у буквалном преводу је ''поента'', у преносном значењу може да значи и ''циљ''.

зато и не можемо да гледамо поенту као само добру или само лошу, већ као скуп правила, концепт који даје неке смернице.

што се тиче хришћанина, требало би да зна циљ, као и да га неће постићи бројањем, испуњавањем, већ ходом ка њему. сам ход је већ погрешан или исправан, зависи од настојања човека. у том смислу, хришћанин има виши (успињући) морал, поенту, циљ, самим тим што жели да хода и хода ка Богу.

пошто је у питању вертикала, у делима, добру, смирењу, подвигу се пење, вежба, постиже, али не и достиже. иначе би безгрешност била могућа, а није. у преводу, да смо довољно дуго млади и да довољно дуго тренирамо, све бисмо могли дуже да трчимо без губљења снаге и умора.

печат тог хода је свето причешће, обожење и очишћење - тамо где долазимо на одмор и дружење у истом.

што каже свети Апостол у другој посланици Тимотију: Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.

само треба на почетку скапирати да нам људи нису непријатељи, да је трка за својим (као и туђим) обожењем и очишћењем непрестана, а вера даје снагу, њоме се спасавамо.

Eto,ti reče,a ja samo mogu da se složim  0304_smile4