"Манастир" за скидање црне магије

[Evgenik]

U Pribinoj Glavi je bio bio veliki centar za skidanje magije

да...особито за скидање пара са рачуна... 0102_laugh

stadaradim 0110_hahaha 0110_hahaha

[Evgenik]

браћо само вас два клика дијеле да "уконите црну магију" један клик је механички и то да кликнете на  Медин потпис. а други је клик је у глави и да схватите да ономе коме  Христос тече венама ту ћавола нема. испари он већ самим уласком у Храм, ако не тада онда са почетком Свете Литургије  са "Благословно Царство" а ко је баш толико опасан што многи ђаволи за себе мисле  изгинуће онда вашим приласком  Светом Путиру а са изговореним вашим именом, ту "смећар" примјети да му је дошао крај па "изађе" из тјела и душе онда га нормално дочека неки наш Анђелак тресне га по тинтари и нема више да прилази... ал следећу недјељу обавезно поновити поступак ради предострожности....  0110_hahaha а да и нафора помаже ко иде на Литургију.... 0110_hahaha

slava3 stadaradim

0102_laugh

[Милан Меденица :)]

Да, о томе је писао вл. Николај, ако на то мислиш.

Ne znam šta je on pisao, našao sam nešto u istoriji, ali slabo se sećam sad.

Dakle bio je vladika negde na moru, s kraja 19. veka, da li Boka ili nešto slično, mislim da se zvao Dositej.

Vladika Sava je u svojoj knjizi o srpskim jerarsima to vešto prećutao.

Ima i jedan kaluđer koji se obesio devedeset i neke godine, u man. Orahovica, Milutin se zvao.

Živeo je sam i bio je mnogo bolestan. Pričalo se da su ga hrvati ubili, ali navodno nisu, dobro je naime poznavao Stjepana Mesića, jednom mu je pomogao još za vremena komunističke vlasti. Navodno mu to Stipe nije zaboravio i pomagao ga je posle. Nakon smrti naložio je detaljnu istragu i policajci su rekli da je samoubistvo.

A sad ko će znati tačno šta je bilo.

Moj jedan drug, inače teolog se isto ubio, ali bio je duže vreme nervno rastrojen... Interesantno da je to učino 2 dana nakon posete Ostrogu.

eto vidis,dva dana poslije Ostroga,kako pored onolike blagodati...

понекад велика благодат опрљи човека ... ђавоимани не могу ни да приђу светом причешћу најчешће, а ни моштима - отимају се као да ћеш да ћеш их у ватру бацити.

није се играти с таквим стварима, мада свети Оци препоручују да се ђавоимани причешћују ако не хуле и не одбијају светињу.

мада, бол потенцијалног самоубице који не може себи да опрости, иако је Бог опростио, ретко промени наум. јуди је било опроштено, ал је опет дигао руку на себе у свом безнађу.

[anajrim]

Да, о томе је писао вл. Николај, ако на то мислиш.

Ne znam šta je on pisao, našao sam nešto u istoriji, ali slabo se sećam sad.

Dakle bio je vladika negde na moru, s kraja 19. veka, da li Boka ili nešto slično, mislim da se zvao Dositej.

Vladika Sava je u svojoj knjizi o srpskim jerarsima to vešto prećutao.

Ima i jedan kaluđer koji se obesio devedeset i neke godine, u man. Orahovica, Milutin se zvao.

Živeo je sam i bio je mnogo bolestan. Pričalo se da su ga hrvati ubili, ali navodno nisu, dobro je naime poznavao Stjepana Mesića, jednom mu je pomogao još za vremena komunističke vlasti. Navodno mu to Stipe nije zaboravio i pomagao ga je posle. Nakon smrti naložio je detaljnu istragu i policajci su rekli da je samoubistvo.

A sad ko će znati tačno šta je bilo.

Moj jedan drug, inače teolog se isto ubio, ali bio je duže vreme nervno rastrojen... Interesantno da je to učino 2 dana nakon posete Ostrogu.

eto vidis,dva dana poslije Ostroga,kako pored onolike blagodati...

понекад велика благодат опрљи човека ... ђавоимани не могу ни да приђу светом причешћу најчешће, а ни моштима - отимају се као да ћеш да ћеш их у ватру бацити.

није се играти с таквим стварима, мада свети Оци препоручују да се ђавоимани причешћују ако не хуле и не одбијају светињу.

мада, бол потенцијалног самоубице који не може себи да опрости, иако је Бог опростио, ретко промени наум. јуди је било опроштено, ал је опет дигао руку на себе у свом безнађу.

pricamo o monasima koji se pricescuju nekoliko puta u sedmici,sta s njima?

a mozda ovaj sir oliverov drug nije bio djavoiman,mozda je prisao civotu,pricestio se...mislim da je u pitanju sloboda,a da je ni ne moramo biti svjesni,nesto u nama nece Boga...

[SlavicaTB]

Bas me zanima kako je sada u Pribinoj glavi, kod oca Gavrila. Da li neko zna?

Pre par godina smo bili i na sve je licilo, samo ne na manastir i pravoslavlje confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='0102_laugh' />

[Дика Израиљева]

браћо само вас два клика дијеле да "уконите црну магију" један клик је механички и то да кликнете на  Медин потпис. а други је клик је у глави и да схватите да ономе коме  Христос тече венама ту ћавола нема. испари он већ самим уласком у Храм, ако не тада онда са почетком Свете Литургије  са "Благословно Царство" а ко је баш толико опасан што многи ђаволи за себе мисле  изгинуће онда вашим приласком  Светом Путиру а са изговореним вашим именом, ту "смећар" примјети да му је дошао крај па "изађе" из тјела и душе онда га нормално дочека неки наш Анђелак тресне га по тинтари и нема више да прилази... ал следећу недјељу обавезно поновити поступак ради предострожности....  greengrin greengrin а да и нафора помаже ко иде на Литургију.... 0110_hahaha

greengrin confused

Ovo ti je, brate, kao kad bi coveku koga je pregazio kamion krenuo da pricas o zdravoj ishrani.

Nije to ni izbliza tako jednostavno...

Ljudi koji su ranjeni ovakvim problemima uglavnom su vrlo teski slucajevi, njima trebaju duhovni hirurzi, a vecina parohijskih svestenika - cast izuzecima - nije ni blizu toga.

A opet, kad pogledas - ni mnogi u manastirima.

Uopste su retki oni koji imaju ovakvo iskustvo.

I jos na to - covek koji je nastradao duhovno - kako ce on da tek tako pokaze veru?

Vera i odnos prema Bogu se gradi naporno i strpljivo, nije to tableta da se samo proguta.

Ovo sto kazes vazi za nekog ko se uputio putem Crkve, a ovde je rec o sasvim drugacijim slucajevima.

Zato je dobro da se u ovakvim potrebama potraze bas ti najiskusniji...

0102_laugh

[Ратко :(]

Дико, јел овај твој аватар каже - не три цигаре у исто време?

[anajrim]

Дико, јел овај твој аватар каже - не три цигаре у исто време?

0102_laugh

[Протомајстор]

Страшно је то што сам овде прочитао. 

0102_laugh

Да ли онда можемо да зкључимо да Манастир није место, нити је свештеник особа за скидање  магије?

confused

До јуче нисам ни знао да та магија заиста делује.

Зар свака навежбана будала може да нас угрози на даљину?

Нисам знао ни да оседнутост (ђавоименост) заиста постоји.

Зар нас ђаво напада и док целивамо Мошти?

0110_hahaha

А лека нема?

(Осим лека бесмртности - евхаристије)

[Дика Израиљева]

Што се тиче РСрпске:

+Крупа на Врбасу, отац Сава

Отац Стефанм предаје сада у Богословији у Фочи, млад монах али искусан, био игуман +Лиља једно вријеме

И ПОСЕБНО +Завала, одакле је Св. Василије кренуо монашким путем, код оца Василија. Отац Василије је заиста нешто посебно у СПЦ, за њега је Патријарх рекао да је "анђео у мантији"....и свака прича је излишна када се он упозна. Мислим да је међу највећим аскетама. Духовно чедо оца Лазара Острошког. Строг је ка себи и монасима, али пун љубави ка свима који долазе.

Хрватска:

+Лепавина, отац Гаврило

ЦГора:

+Дајбабае

Отац Лука (био цетињски игуман, сада је у Дајбабама

Има наравно по Србији, али ја их не знам. И то нису "гуруи", неки сад који огањ пале молитвом - људи ко људи, али искусни честити монаси. то су духовни "хирурзи" како рече брат. Јер има два начина духовног узрастања: или чистим чудом без садејства човјека, благодаћу, или УЗ садејство човјека са Божјом благодаћу. Пошто се овде ради о некоме од кога се очекује садјство, онда му треба неко ко ће га упутутити, кратко, јасно, на то садејство са Богом и примање благодати. наравно светотајинство је неизоставно.

Људима који су пали ниско,  када у њима завапи нешто за Богом, када су спремни прићи Цркви, тада им треба неко ко ће им дати подстрека и молити се Богу за њих.  Ко ће им једноставно одредити "терапију". Нема баш много великих молитвеника, нити искусних монаха, јер молитва није лака.

Ја сам се сокирао шта сам све срео по манастирима и парохијским црквама...но то су људи, свештеници, који спроводе светојинско и богослужбено своју мисију, тако да - нека их, хвала Богу.

[Милан Меденица :)]

Да, о томе је писао вл. Николај, ако на то мислиш.

Ne znam šta je on pisao, našao sam nešto u istoriji, ali slabo se sećam sad.

Dakle bio je vladika negde na moru, s kraja 19. veka, da li Boka ili nešto slično, mislim da se zvao Dositej.

Vladika Sava je u svojoj knjizi o srpskim jerarsima to vešto prećutao.

Ima i jedan kaluđer koji se obesio devedeset i neke godine, u man. Orahovica, Milutin se zvao.

Živeo je sam i bio je mnogo bolestan. Pričalo se da su ga hrvati ubili, ali navodno nisu, dobro je naime poznavao Stjepana Mesića, jednom mu je pomogao još za vremena komunističke vlasti. Navodno mu to Stipe nije zaboravio i pomagao ga je posle. Nakon smrti naložio je detaljnu istragu i policajci su rekli da je samoubistvo.

A sad ko će znati tačno šta je bilo.

Moj jedan drug, inače teolog se isto ubio, ali bio je duže vreme nervno rastrojen... Interesantno da je to učino 2 dana nakon posete Ostrogu.

eto vidis,dva dana poslije Ostroga,kako pored onolike blagodati...

понекад велика благодат опрљи човека ... ђавоимани не могу ни да приђу светом причешћу најчешће, а ни моштима - отимају се као да ћеш да ћеш их у ватру бацити.

није се играти с таквим стварима, мада свети Оци препоручују да се ђавоимани причешћују ако не хуле и не одбијају светињу.

мада, бол потенцијалног самоубице који не може себи да опрости, иако је Бог опростио, ретко промени наум. јуди је било опроштено, ал је опет дигао руку на себе у свом безнађу.

pricamo o monasima koji se pricescuju nekoliko puta u sedmici,sta s njima?

a mozda ovaj sir oliverov drug nije bio djavoiman,mozda je prisao civotu,pricestio se...mislim da je u pitanju sloboda,a da je ni ne moramo biti svjesni,nesto u nama nece Boga...

не бих да мешетаримо, ал ко каже да се он причешћивао?

мислим да не можемо по апсолуту правити нешто од људи што није или претпостављати да јесте ... то му равно идеализација дође.

[Дика Израиљева]

Страшно је то што сам овде прочитао.  

0102_laugh

Да ли онда можемо да зкључимо да Манастир није место, нити је свештеник особа за скидање  магије?

confused

До јуче нисам ни знао да та магија заиста делује.

Зар свака навежбана будала може да нас угрози на даљину?

Нисам знао ни да оседнутост (ђавоименост) заиста постоји.

Зар нас ђаво напада и док целивамо Мошти?

0110_hahaha

А лека нема?

(Осим лека бесмртности - евхаристије)

Брате и Јуда се причестио, зар не?

То је ствар опрделења! Можеш да узмеш причешће, али неће Бог да силује твоју вољу. Не може нека врачара никоме ништа, али чим јој одеш ти си сам себи наудио, јер ти идеш ђаволу, идеш противнику Божјем, да ти ријеши проблем, и наравно да ће да ти буде како не ваља. Није то врачара нашкодила него ђаво за којега се опредјељујеш.

И сада када неко потоне дубоко, шта Бог да чини?! Чудо! Па не крши ли тада твоју вољу? Он то неће...зато те пушта да те ђаво вуца и млатара као сламу, ако би ти увидио са ким коло играш, и онда СВОЈЕвољно пришао Богу. Када приђеш већ е тада се огањ благодати спушта на таквога. "Иштите и даће вам се". Е сад зависи ко иште, и ШТА иште и зашто иште.

Каже Владика Николај: жалите се на Бога да вам не услишава молитве? Ваша молитва није молитва него торбарење, јер не иштете Бога но ђавола.

Није то баш само ајде се причести. Или ајде попу да чита молитву. Није Бог мађионичар нити силеџија па да сад нас насилно "преправља" - ми имамо способност ка обожењу уз Божју благодат, и од нас се тражи својевољно да учествујемо у томе, а не да неко од нас прави богове.

Што каже Таса з анеку жену како виче "ма показаћу ја њој само да се причестим"...дакле џаба то причешће ако ти матираш Бога. Зато причешће није силоватељ воље, јер Бог није силоватељ воље - УВИЈЕК и увијек Бог оставља могућност да Га нећемо, ако га нећемо. Наше определење није трајно све дотле док се не спасемо, дакле СВАКОГА трена, у току причешћивања и након причешћивања, и прије њега ми нисмо сигурни ако је наше определење за Бога слабо, ако се у себе уздамо а не у Бога вие од нас самих.

[Милан Меденица :)]

Страшно је то што сам овде прочитао. 

0102_laugh

Да ли онда можемо да зкључимо да Манастир није место, нити је свештеник особа за скидање  магије?

confused

До јуче нисам ни знао да та магија заиста делује.

Зар свака навежбана будала може да нас угрози на даљину?

Нисам знао ни да оседнутост (ђавоименост) заиста постоји.

Зар нас ђаво напада и док целивамо Мошти?

0110_hahaha

А лека нема?

(Осим лека бесмртности - евхаристије)

манастир јесте, колико и парохијална црква, не видим да је тамо или 'вамо благодат од Бога различита, поготово не већа или мања.

СВАКИ свештеник има благодат Светог Духа да изгони ђаволе, а по вери бива.

с тим у везу, знам догађај који сам лично испратио прошле године и свештеника који је жени онако, олако да кажем, по сред неке врућине и бављења око физичког посла око порте, прочитао ''обичну'' молитву за здравље испред иконе свете Петке, њене славе и утешитељке. жена ушла са два штапа у цркву, једва стојала на ногама, помоћ двоје је било потребно да иде. после молитве жена осетила како је нешто прострујало кроз њу и осетила снагу у ногама.

изашла је са оба штапа испод руке, пресрећна.

а он човек збланут остао, онако уморан и презнојен јој брзо прочитао молитву.

дакле, неће ни благодат на човека, ако је тај не призива и не прима са вером у Бога, па ма ко и како ти прочита молитву и коју.

што се тиче мађијања, делује на људе који не одбијају ђавола и искушења и баве се идолатријом, хороскопима, бајањима, изливањима ''страве'' тачније олова, таротом, ко зна све чиме - призивање ђавола укратко.

оне који се држе даље од тога и који се држе Бога, Цркве и светог причешћа не делује.

опет, не треба уображавати асолутне категорије, јер је ученик светго Серафима Саровског страдао од ђавоиманости скоро 10 година јер се погордио да ђаво на њега не може јер је причешћен.

дакле, гордост је узрок пада, док оних који су заштићени Божјом благодаћу.

не може се човек хвалити туђим, треба да се смирује својим.

Црква је лек за душу и тело, по вери бива.

зато растите у њој, учите и не гордите се.

[obi-wan]

Bas me zanima kako je sada u Pribinoj glavi, kod oca Gavrila. Da li neko zna?

Pre par godina smo bili i na sve je licilo, samo ne na manastir i pravoslavlje 0110_hahaha-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused' />

Ja samo da uletim na kratko - dobrodosla... 0102_laugh

[Милан Меденица :)]

И сада када неко потоне дубоко, шта Бог да чини?! Чудо! Па не крши ли тада твоју вољу? Он то неће...зато те пушта да те ђаво вуца и млатара као сламу, ако би ти увидио са ким коло играш, и онда СВОЈЕвољно пришао Богу. Када приђеш већ е тада се огањ благодати спушта на таквога. "Иштите и даће вам се". Е сад зависи ко иште, и ШТА иште и зашто иште.

не слажем се са овим да Бог пушта ђавола на нас да би нас потерао ка Њему.

ђаво је ту да убије гордост човеку, јер је јачи, а слабост наша нас понизи и тек онда укапирамо да смо ништа без Господа.

није то манипулативна игранка, ал и вера која се не тестира - није поуздана, нити храбра, као ни тврда.

лепо реко владика Атанасије Јевтић - неће Бог ни наивчине, а ја бих додао - оће усправне, храбре и вољне људе.