Поезија

[after_silence]

Čekaj me, i ja ću sigurno doći

samo me čekaj dugo.

Čekaj me i kada žute kiše

noći ispune tugom.

Čekaj i kada vrućine zapeku,

i kada mećava briše,

čekaj i kada druge niko

ne bude čekao više.

Čekaj i kada pisma prestanu

stizati izdaleka,

čekaj i kada čekanje dojadi

svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.

Ne slušaj kad ti kažu

kako je vreme da zaboraviš

i da te nade lažu.

Nek poveruju i sin i mati

da više ne postojim,

neka se tako umore čekati

i svi drugovi moji,

i gorko vino za moju dušu

nek piju kod ognjišta.

Čekaj. I nemoj sesti s njima,

i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,

sve smrti me ubiti neće.

Nek rekne ko me čekao nije:

Taj je imao sreće!

Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti

niti će znati drugi

da si me spasila ti jedina

čekanjem svojim dugim.

Nas dvoje samo znaćemo kako

preživeh vatru kletu, —

naprosto, ti si čekati znala

kao niko na svetu.

[Schmetterling]

Вече не мирише на ракове и шкољке
Месец је бледа флека боје цимета
Узимаш ципеле за шетање кроз снове
Улица воли ритам твојих корака

Ветар се провлачи кроз непознате речи
Асфалт се милује са твојим штиклама
Сувише мекан да би могао да спречи
Ово је вече пуно твојих трагова

Кад ходаш не застајкујеш
И земљу не додирујеш
А мене не примећујеш
И упорно се трудиш да ме прође пожуда
Још дрхтим од твог погледа
Из неких старих разлога
Не могу да се средим

Момчило Бајагић

[after_silence]

NaraFski

Malo Crnjanskog...

Secam se samo da je bila

nevina i tanka,

i da joj je kosa bila

ko crna svila,

u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka

zamirisao bagrem beo.

Slucajno se setih neveseo

jer volim

da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,

ko zna gde cu biti,

u tisini slutim,

da joj se imena ne mogu setiti.

Nikad vise.

[after_silence]

Volim te

                                                                                                  Sjedni.

                                                                                                Ne tu.

                                                                                            Preko puta.

                                                                                          Moram te vidjeti.

                                                                                        Ne, ne prekidaj me.

                                                                                                      Šuti.

                                                                            Pusti me da ti kažem

                                                                  ono što sam već trebala reći.

                                                    Kad trebaš doći, bojim se tvog dolaska.

                                                                          Zbog nedolaska.

                                                                                        Jer,

                                                            ako kasniš samo pet minuta

                                                                  srce mi je u dlanu

                                          i moja me ljubav ili možda strah

                                                                                boli.

                                                    I zato ne smijem kasniti.

                                                Već sutra može biti kasno.

                                                      A nisam ti još rekla

                                                kako i koliko te volim.

  Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, riječima.

                                            Volim te smijehom i suzama.

                                        Volim te tugom i brigama.

                              Ne. Ne gledaj me zastrašeno.

                                          Ljubav, ma kakva bila:

              neispunjena, sretna, lakomislena i površna

                                                  prava i zauvijek...

                                                                  Boli.

         

      Kad dolazim, pitam se čekas li me.

          Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.

        Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka,

                                                      svjetla.

                                              A nisam ti rekao:

                  najviše se bojim vremena koje ne čeka.

                                              A ja kasnim.

                                              Volim te.

          I volim sve što si ti.

                        Tvoje oči pitajuće.

  Tvoj smješak opraštajući.

  Tvoj korak ohrabrujući.

Volim tvoju nesigurnost.

  I moja je najčešća.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam učinio sve za tebe

                ljubavi moja

          Iskra Tanodi

[Тавита]

[Schmetterling]

Браво за Црњанског.

Серената

Чуј, плаче Месец млад и жут.

Слушај ме, драга, последњи пут.

Умрећу, па кад се зажелиш мене

не вичи име моје у смирај дана.

Слушај ветар са лишћа свелог жутог.

Певаће Ти: да сам ја љубио јесен,

а не твоје страсти, ни чланке твоје голе,

но стисак грања руменог увенутог.

А кад те за мном срце заболи:

загрли и љуби грану што вене.

Ах, нико нема части ни страсти

ни пламена доста да мене воли:

Но само јабланови вити

и борови пусти поносити.

Но само јабланови вити

и борови пусти поносити.

[Тавита]

Volim te

Izmedu dva uporednika dok provirujem glavu
izmedu dve žiške u slepoocnicama
u pauzama kad radnici piju cadavo mleko
i prašnjavi maslacak lepi se za plucna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
izmedu dva daleka poredenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noci
moje je srce slicno kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi sude od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postacu prašina ako prašinu voliš
ti koja me tudim imenom zoveš
Volim te
Dolazi prolece i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noc je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te
Što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni andele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruc
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno vec svojim ocima ne verujem
Volim te

[Тавита]

..." U aritmetici jedan i jedan su dva. U ljubavi jedan i jedan trebalo bi da bude jedan, pa ipak su dva. Jesi li to ikada osetio? Tu potrebu da upijes jednu zenu u sebe ili da te nestane u njoj? Ja ne govorim o zivotinjskoj potrebi grljenja, nego o onoj dusevnoj i duhovnoj potrebi da budes jedno sa jednim stovrenjem, da mu otvoris svu svoju dusu, celo svoje srce, i da proniknes njegove misli do dna. A nikad nista ne znas o njemu, nikada nisi kadar da otkrijes sva kolebanja njegove volje, njegovih zelja,  njegovih misljenja. Nikada covek ne moze, ni najmanjim delom, da odgonente onu zagonetku, onu tajanstvenost jedne duse koja nam je tako blizu, duse koja se krije iza ociju sto nas gledaju, bistrih kao voda, providnih kao da nicega tajnog nema iza njih, duse koaj nam govori na draga usta, koja nam se cine nasim - toliko ih zelimo; duse koja nam recima dobacuje svoje misli jedna po jednu, a koja, medjutim, ostaje dalje od nas no sto su ove zvede daleko jedna od druge, tajanstvenija od samih zvezda! Zar nije to cudno?!..."

Guy de Maupassant - Iveta

[Тавита]

Postupaj....

Postupaj njezno sa mnom

Drzi me u rukama kao dragu malu stvar

i pazi da ne zadrhte


Ako zelis da lupis sa mnom o pod

od sakupljenih komadica

nikad me vise neces slijepiti u mene


Odmakni tvrdu ljusku iza koje stojim,

pogledaj me stvarnu:

vjetrovima isaranu

suncima isprzenu

kako treperim na tvom dlanu kao svijeca

Pazi da ne dodju kise i ugase me



Silvija Balija

[Тавита]

Ne,ja te tako vatreno ne ljubim,
ljepota tvoja ne blista za mene
u tebi svoje prošle dane ljubim
i mlade svoje dane izgubljene

U času, kad te zadivljeno gledam
s očima tvojim kad svoj pogled spojim,
tajanstvenom se razgovoru predam,
al ne s tobom,već sa srcem svojim

Ja s drugom zborim,koje više nema
u tvom liku tražim crte njene
u živim ustima - usta davno nema
u očima ti - sjaj ugasle zjene


          Mihail Ljermontov

[Тавита]

i svaka pora moje koze,

cini mi se...

za tebe dise.

Svaki najmanji pokret koji napravim

svaka najkraca rec koju izgovorim

cini mi se...

zbog tebe postoji.

Tebe vidim i kad su oci zatvorene

tobom je ispunjen svaki moj osecaj

i cini mi se...

zivot si ti.

Tvoj glas cujem i kad je mrkla tisina

osetim te i kad nista ne osecam

i cini mi se...

vazduh si.

S` tobom sam i kad te nema

pricam ti i kad su usne neme

i cini mi se...

zvezda si.

Nalazim te i kad si izgubljen

cujem te i kad cutis

i cini mi se...

noc si.

Trebas mi i kad imam sve

zelim te i kad sve zelje su uzalud

i cini mi se...

nemir si.

Volim te i kad sve ostalo mrzim

trazim te i kad sve ostalo je izgubljeno

i cini mi se...

vecan si.

Zarobljena sam tobom,

u mojim mislima...

u iluzijama da negde postojis...

Nicolaus Swarfiled

[Тавита]

PROROKOV VRT


Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…



Halil Dzubran

[мирођија]

MIROSLAV MIKA ANTIC NAJLJUBAVNIJA PESMA

MIROSLAV MIKA ANTIC O ZVEZDAMA

[Тавита]

Nepoznata ulica

Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji početak večeri,
kada senka još ne uspori korake,
a spuštanje noći se opaža
kao prijatna padina.
U tom času kad svetlost
ima finoću peska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj širini terase
čiji su gipsani venci i zidovi imali
nežne boje kao samo nebo
koje je pozadinu činilo uzbudljivom
Sve - osrednjost kuća,
skromnost stubića i zvekira,
možda nada da će se pojaviti neka devojka na balkonu -
nadimalo mi je željno srce
kao bistra suza.
Možda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju nežnost na ovu ulicu
učinivši je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nađen.
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tuđa,
da je svaka kuća veliki svećnjak
u kome životi ljudi gore
kao usamljne sveće,
da svaki naš nepromišljeni korak
prolazi golgotama.

H.L.Borhes

[Тавита]

JEDNOJ PROLAZNICI

Ulica je zaglušna vripšala oko mene.
Duga, tanka, u crnini, veličanstvo bola,
Prošla je neka žena, a ruka joj ohola
Pridizaše, njihaše skutove svoje;

Hitra, otmjena, s nogom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grču osobenjaka,
Njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
Što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.

Jedna munja? A zatim noc! - Trenutna prelesti
S čijeg pogleda namah novim životom dišem,
Zar ću te samo u vječnosti ponovo sresti?

Drugdje, daleko! Prekasno! Možda nikad više!
Jer ne znaš kuda ću, ne znam kuda si nestala,
Ti koju sam mogao voljeti, ti što si to znala.

S.Bodler  .gif' class='bbc_emoticon' alt='0202_238' />