Поезија

[Marta]

Iz Luce Mikrokozma

Svemogući na tron sjedijaše,

tainstvenom ukrašen porfirom,

tvoritelnom zanjat poezijom;

k prestolu mu sv'jetlome mirovi

iz mračnoga carstva iznicahu,

ka u noći od strašnog požara

kroz oblake od gustoga dima

što rojima izbježaju iskre

k svodu divnu neba plavetnoga,

prezirući nesnosnu stihiju.

Bješe sveta kruna mirodavca

svojim vidom nebo ukrasila,

bjehu njenim plamom veselijem

uzigrala nebesna svjetila

i srebrne struje besmrtija.

Dva vojvode nebesnog voinstva

odlećeše k prestolu višnjega

na ognjene svoje kolesnice,

sprovođeni s mnogo legionah

i s grmljavom nebesne muzike.

Hod se njihov upodobit može

hučnu hodu dva morska vojvode,

kad se dignu na bijela krila

i veselim lete okeanom,

a oko njih u dugačke vrste

igrajući prosiplju s' valovi;

tako divno nebesno voinstvo

dva vojvode svoje sprovođaše.

U dvor sjajni uđoše vojvode,

a vojnstvo se s slavom hučnom vrati.

"Ah, preblagi oče besmrtija,

- reče Bogu Mihail arhangel -

besprestano tvoj um presvijetli

tvoritelnom blista poezijom,

žertva ti se blagodarenija

na sve sjajne sažiže mirove

u čistoti lučah ognjenijeh;

al' za tvoje silno popečenje

i za tvoju nježnost otečesku

malene su žertve tvorenijah."

"Izabrano moje tvorenije,

ti si sunce među duhovima,

samo tebi jedan je podoban;

- reče njemu tvorac svemogući -

ja sam jedan koji stvarat mogu

i koji sam svemogućstvom vjenčan;

jednome je sve pokorno meni

u prostore i za prostorima;

da od svete odstupim dužnosti,

mrake carstvo bi ostalo vječno.

[Hidegkuti Nándor]

Владимир Высоцкий о Црногорцима

[Тавита]

милош црњански - траг

желим:

да после снова

не остане траг мој на твом телу.

да понесеш од мене само

тугу и свилу белу

и мирис благ...

путева засутих лишћем свелим

са јабланова.

[Тавита]

Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Grudva snega

koju si bacio na mene

u Šamoniju

prošle zime

sačuvala sam je

Eno je na kaminu

pokraj svadbenog venca

moje pokojne majke

koju je ubio

moj pokojni otac

što je giljotiniran

jednog tužnog zimskog jutra

ili proletnjeg ...

Grešila sam priznajem

znala sam ostati

duge godine

ne vraćajući se

kući

Ali nikada ti nisam rekla

da je to zato što sam bila u zatvoru

grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

I Vrbova grana

tvoj mali foksterijer

koji je crk'o prošle nedelje

sačuvala sam ga!

Eno ga u frižideru

i ponekad kad otvorim vrata

da uzmem pivo

ugledam jadnu životinju

i to me strašno rastuži!

A ipak to sam ja uradila

jedne večeri da skratim vreme

dok sam te čekala ...

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

Sa vrha kule Sen-Žak

bacila sam se

prekjuče

zbog tebe sam se

ubila

Juče su me zakopali

u jedno divno groblje

i mislila sam na tebe

i večeras sam se vratila

u sobu

po kojoj si se šetao go

u vreme dok sam još bila živa

i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

U redu grešila sam

duge godine nisam se vraćala kući

ali sam ti uvek krila

da je to zato što sam bila u zatvoru!

Grešila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!

Vrati se!

[Тавита]

Prica

Secam se samo da je bila

    nevina i tanka

i da joj je kosa bila

topla, kao crna svila

u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka

zamiriso bagrem beo.

Sucajno se setih neveseo,

jer volim:

da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,

ko zna gde cu biti.

U tisini slutim

da joj se imena ne mogu setiti

nikad vise.

                    San Vito, al Tagliamento, 1918.

(jedna od najboljih  :smiley:)

[Тавита]

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,

trepere modre zvezde u daljini".

Nocni vetar kruzi nebom i peva.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.

U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.

Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.

Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.

I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.

Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.

Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.

Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.

Ista noc odeva belinom ista stabla.

Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.

Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,

moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,

i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda

(ovo se moye staaaalno citati  0104_cheesy)

[Тавита]

нешто предивно...

Раде Шербеђија-рецитације

http://user.tninet.se/~fyw073h/recitacije/index.html

[Тавита]

NA MOJE RAME NASLONJENA

Na moje rame naslonjena

bila si mi desno krilo.

Kao da bi razastrla

svoje milo, crno perje,

dizale me tvoje reci

u svetlo i belo nebo.

Uzbudjenje. Tisina.

Sad sedim za svojim stolom,

iz ramena krv mi tece,

odsutnost me tvoja boli...

Atolaguire Manuel

http://www.geocities.com/nerudapoezija/spanskihpoeticara.html

(за љубитеље Шпанске поезије)

[Тавита]

NE

Noc te unistava da bih te trazio

kao ludak, u tami, u snu, u smrti.

Moje srce izgara kao osamljena ptica.

Tvoja me odsutnost rusi, zivot se zatvorio.

Kakva samoca i mrak, kakav suh mesec na nebu,

kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima

pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,

za tvoju neocekivanu odsutnost u noci koja raste.

Moje ruke te ne stezu i moje oci te ne poznaju.

Moje su reci uspravne trazeci te utaman.

Spokojna noc u meni, horizontalna i duga,

pruzena kao reka sa samostalnim obalama.

Ali idem da te trazim, otimam te i cupam

iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje secanje.

Tisina gradi tvoju neobjasnjivu istinu.

Svet se zatvorio. Sa mnom ostajes.

Jose Luis Hidalgo

http://www.geocities.com/nerudapoezija/spanskihpoeticara.html

[Тавита]

KROZ PAMET MOJU

Kroz pamet moju neprestano luta

i u secanje vraca mi se cesto

haljina ona, i vreme, i mesto

gde gospu svoju videh prvi puta.

Ti znas, ljubavi, kakav car je kiti,

jer ti si uvek uz nju boravila;

koliko bjase drazesna i mila,

tesko je reci, tesko zamisliti.

I sto su sjajne zrake sunca, kada

po snegu sjaju vrh planinskih strana,

nad belom haljom to je kosa njena.

No sto da zborim i nabrajam sada!

Gde ima sunca tu je uvek dana,

raje nebeski gde je lepa zena...

Lorenzo De Medici

http://www.geocities.com/nerudapoezija/spanskihpoeticara.html

[Тавита]

Jesenjin..

Snježno polje, bijele mjesečine sjaj,

mrtvački je pokrov prekrio moj kraj.

Po šumama breze sada plaču, znam.

Ko li je tu umro? Da nisam ja sam?

  1925.

http://www.geocities.com/cesarica42/s_jesenjin.htm

[Тавита]

Tražim pomilovanje

Tražim pomilovanje za zgužvane misli

Za one koji se izgubili

i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena

I koji ne znaju da za sve treba vremena

Za one koji hoće da na prečac

Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji bježe od života

I koji su zaslijepljeni idejom

Da postoji divota

Jedino izvan naše planete

Za one koji bježe kao dijete

Kad se pred njima ukaže problem

Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju

Nije zato što ne umiju

Već zato što su se udaljili od sebe

I što njihovo srce težak teret grebe

Što su ga sami sebi natovarili.

Zak Prever..

http://www.znanje.org/lektire/i22/09/02iv0912/pjesme.html

[Тавита]

Mizera

Kao oko mrtvaca jednog

sjaje oko našeg vrta bednog,

fenjeri.

Da l noć na tebe svile prospe?

Jesi li se digla među gospe?

Gde si sad Ti?

Voliš li još noću ulice,

kad bludnice i fenjeri stoje

pokisli?

A rage mokre parove vuku,

u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,

što škripi.

Da nisi sad negde nasmejana,

bogata i rasejana,

gde smeh vri?

O, nemoj da si topla, cvetna,

O, ne budi, ne budi sretna,

bar ti mi, ti.

O, ne voli, ne voli ništa,

ni knjige, ni pozorišta,

ko učeni.

Kažeš li nekad, iznenada,

u dobrom društvu, još i sada,

na čijoj strani si?

O, da l se sećaš kako smo išli,

sve ulice noću obišli

po kiši?

Sećaš li se, noćne su nam tice

i lopovi, i bludnice,

bili nevini.

Stid nas beše domova cvetnih,

zarekli smo se ostat nesretni,

bar ja i Ti.

U srcu čujem grižu miša,

a pada hladna, sitna kiša.

Gde si sad Ti?

http://membres.lycos.fr/dunav/milos_c.html

(jedan od mojih omiljenih )

[Тавита]

Laza Kostic

Među javom i med snom

Srce moje samohrano,

ko te dozva u moj dom?

neumorna pletisanko,

što pletivo pleteš tanko

među javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,

sta ti misliš s pletivom?

k'o pletilja ona stara,

dan što plete, noć opara,

među javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,

ubio te živi grom!

što se ne daš meni živu

razabrati u pletivu

među javom i med snom!

Snove snivam

Snove snivam, snujem snove,

snujem snove biserove,

u snu živim, u snu dišem,

al' ne mogu sitne snove,

ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,

u slike bih da ih kujem,

al' su sanci poletanci,

ne mogu ih da prikujem

srcu mome laganome.

Al' nasloni na te snove

tvoje grudi biserove,

dve ledene biser kapi:

ta bi studen smrzla snove,

sve te slike sledila bi.

http://solair.eunet.yu/~igla/laza_kostic.html

[after_silence]

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0105cheesy.gif za Pricu i Crnjanskog, tu pesmu nam je recitovao profesor u srednjoj jer ju je on mnogo voleo i kolektivno smo se "navukli" na nju :cheesy2:

Prelepa mi je!

Ne vidim sada iz ovog "moda" da li je neko postavio vec, a mozda sam i ja  poklon

Konstantin Simonov - Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,

samo me čekaj dugo.

Čekaj me i kada žute kiše

noći ispune tugom.

Čekaj me i kada vrućine zapeku,

i kada mećava briše,

čekaj i kada druge nitko

ne bude čekao više.

Čekaj i kada čekanje dojadi

svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.

Ne slušaj kad ti kažu

kako je vreme da se zaboraviš

i da te nade lažu.

Nek poveruju i sin i mati

da više ne postojim,

neka se tako umore čekati

i svi drugovi moji,

i gorko vino za moju dušu

nek piju kod ognjišta.

Čekaj i nemoj sesti s njima,

i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,

sve smrti me ubit neće.

Nek kaže tko me čekao nije

Taj je imao sreće!

Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,

niti će znati drugi

da si me spasila ti jedina

čekanjem svojim dugim.

Nas dvoje samo znat će mo kako

preživjeh vatru kletu -

naprosto, ti si čekati znala

kao nitko na svetu...