Поезија

[JESSY]

Sve te vodilo k meni
Sve te vodilo k meni, iz daljine iz mraka,
sve te vodilo k meni već od prvih koraka.
Mada ništa nisi rekla, ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji porijekla sve je isto, sve je “kao”.

Sve te vodilo k meni, sve što rode samoće,
mala primorska mjesta, isti pisci i ploče.
Kad te baci kao lađu noćni val do moga praga,
nije bilo teško znati da mi moraš biti draga,
da mi moraš biti draga…

Sve te vodilo k meni; tvoje oči i usta,
tvoje ljubavi mrtve, moja loša iskustva.
Mi smo bili na početku istim vinom opijeni,
i kad si išla krivim putem,
sve te vodilo k meni.

A.Dedic

[JESSY]

Balada o prolaznosti
Kad lutali smo svijetom
kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi -
to je za neko vrijeme.

I ne znajuć’ da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo: ‘Kopno!’
dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći
govorili smo za se
da ljubav tek će doći.

Postavljali smo stvari,
ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit ćemo drugo.

Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.

Gdje najviše smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo – to je
tek privremeno stanje.

Kad gubili smo život,
govorili smo: ‘Neka’
i vjerovali čvrsto
da pravi tek nas čeka.

Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto,
a drugo već smo bili.

I ostali smo tako
kraj odlazeće vode,
i pomalo van mode.

U započetoj priči
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući
približili do praga.

U privremenom redu
nekorištenih stvari
ni osjetili nismo
da sami smo, i stari.

Dok vjerovali još smo
da svaki put se mijenja,
mi rekli smo si zbogom
govoreć’ doviđenja.

A.Dedic

[JESSY]

Nijedno vrijeme nije moje
Drugi su još daleko
ime će mi biti slavno
stigao sam prije sviju
al je bilo prerano

Drugi su preda mnom
puštam ih jer mi je jasno
stigao sam poslije sviju
al je bilo prekasno

Nijedno vrijeme nije moje
ja visim kao drveni lutak
kazaljke neće da se spoje
pogriješim uvijek za trenutak

Napokon – svi uz mene
sve mrtvo i sve živo
stigli smo u pravom času
al je vrijeme bilo krivo

A.Dedic

[Ayla]

  Tebi ljubav dati? 

 

 Tebi ljubav dati?

-Daj…

-Ona je zprljana

- Daj je zaprljanu.

- Hoću da pogatam ...

- Gataj.

- Jos hocu da pitam...

- Pitaj.

- Recimo, zakucaću ...

- Pustiću te.

- Recimo, pozvaću te ...

- Poći ću.

- Ako je tamo nevolja?

- I u nevolju.

- Ako te prevarim?

- Oprostiću.

- "Otpevaj!" - narediću ti ...

- Otpevaću.

- Zatvori drugome vrata ...

- Zatvoriću.

- Reći ću ti: ubij!

- Ubiću.

- Reći ću ti: umri!

- Umreću.

- Ako se zagrcnem?

- Spasiću te.

- Ako se bol pojavi?

- Pretrpeću.

- Ako se zid ispreči?

- Srušiću.

- Ako se čvor zamrsi?

- Preseći ću.

- Ako ima sto čvorova?

- I sto.

- Tebi ljubav dati?

- Ljubav.

- Toga neće biti!

 

 

- Zasto?!

 

 

- Zato što

ne volim

robove.

 

                     

 

 

 Robert Rozhdestvensky

 

[JESSY]

Рајнер Марија Рилке‎: ***

 

 

Лиши ме вида: гледаћу твој лик,

запуши уши моје: слушаћу те,

онеми ме: ал' зваћу те кроз крик,

без ногу још ћу к теби наћи путе.

Сломи ми руке: хватаћу те срцем;

зауставиш ли срце мени, сам -

мој мозак тад ће куцати и бдети;

а ако ми и мозгом ужгаш плам -

на крви својој ја ћу те понети.

 

[JESSY]

Samo ti si mi u mislima

 

Budim se i prve misli lete ka tebi.

Ka Vili koju nikad povredio ne bi.

Ka najlepošoj ruži sa hiljadu latica.

Ka mojoj duši i osmehu moga lica.

Izlazim na stazu snegom zavejanu.

Pod kaputom nosim dušu zagrejanu.

Željnu da se ogleda u očima tvojim.

Da prestanem dane i sate da brojim.

Dugim korakom razbijam nanose snega,

pa često zastanem, pored svakog brega,

da pogledam u pravcu najlepšega grada,

gde ostade mi srce u sred Novog Sada.

Samo ti si mi u mislima tokom celog dana.

Osećam na duši kako puca rana,

koju leče samo tople reči tvoje,

ko melem se lepeć’ preko duše moje.

Na kraju, kad legnem u toplu postelju,

sklopim ruke i oči i zamislim želju.

Lagano tonem u duboki san,

dok poslednje misli lete ka tebi.

Živeti bez tebe, ovako svaki dan,

to nikako draga podneo ne bi.

 

Dragan Đurašinović

[JESSY]

[JESSY]

Phil Bosmans - "Jednostavno, volim te"

Niko drugi nije kao ti.

Ti si svojevrstan, jednostavan,

posve orginalan i neponovljiv.

Ne veruješ to,

ali niko drugi nije kao ti -

odveka doveka.

I svaki čovek koga voliš

nije nikakav običan čovek.

Iz njega zrači

neobična privlačna snaga.

I ti po njemu postaješ

na neki način drugciji.

Možeš mu čak reći:

Što se mene tiče,

ne moraš biti nepogrešiv,

bez grešaka i savršen, jer:

ja te jednostavno volim.

[keka]

TRAŽIM POMILOVANJE, Desanka Maksimović

Tražim pomilovanje za zgužvane misli

Za one koji su se izgubili

i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena

I koji ne znaju da za sve treba vremena

Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života

I koji su zaslepljeni idejom

Da postoji divota

Jedino izvan naše planete

Za one koji beže kao dete

Kad se pred njima ukaže problem

Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju

Nije zato što ne umeju

Već zato što su se udaljili od sebe

I što njihovo srce težak teret grebe

Što su ga sami sebi natovarili.

[keka]

S.P........Zvuci tvojih koraka,

u stvarnost me vraćaju.

Znam da se greške,

debelo plaćaju.

A ja grešim nemalo stalno.

Nekada nesvesno, a nekad javno.

I stanem pa se zamislim,

kuda me to sve vodi?

Pokušavam da nađem pravac,

ka sreći i slobodi.

I tako odlutam, dok me ne trgne iz

sna nešto.

Pokušavajući da skupim utiske,

i povratim se opet vešto.

I sada sam odlutala,

jer reči tvoje me nekada muče.

Toliko snage i volje imam,

al porazi me i dalje uče.

I onda čujem tvoje korake,

koji me u stvarnost vraćaju.

Setim se reči i nekih dela,

za koje opet greške se plaćaju.

I kivna sam na sebe,

i kivna na život ceo.

Ali od toga nemam ništa,

samo od poraza još jedan deo.

Još jednu ranu,koja se na duši

stvara sama.

Još jedan novi dan,kojeg je opet

obuzela tama.

Još jednu suzu i stvaranje,

novog zida.

Osećaj ravnodušnosti, tuge,ali i stida!

[JESSY]

Miroslav Krleža

JESENJA SAMOĆA

Sve više sam, sve luđe sam, sve tuđe i sve tužnije,
sve tamnije, sve sramnije, sve biva ružnije.
Sve hladnije, sve gadnije, sve ledenije,
samoća prazna, jesenja, a biva sve jesenije.

NAŠA KUĆA

Kuća je naša prokleta, bolesna, pakao!
I nema božjega dana
kad krv ne bi iz novih briznula rana,
i nema božjega dana
kad ne bi netko plakao.
O, naša kuća je prokleta, bolesna, pakao!
U kući se našoj ljudi bodu ko otrovne ose,
po hodniku, gdje petrolejke gasnu u prljavoj spirali,
crne sanduke nose.
O, koliko duša se kod nas u kući tali,
a ljudi očajno viču po stubama u spirali.
Oči bolesnih žena, što peru u pari rublje,
u ognjici gore ko grozničave zublje!
I viču grozne crne stube,
u kući se našoj ljudi i žene sa strahom u duši ljube.
Na krovu kuće naše pjeva crni ćuk,
i bijesovi se biju u dušama ljudi;
na krovu kuće naše Smrt svoju pjesmu gudi,
a nad kućom našom gori zvjezdan luk.
I bijesovi se biju,
i pokućstvo se lomi,
i ljudi se svađaju,
a rodilje viču.
Već opet se negdje škrofulozni gnomi
rađaju
i novi martiri niču.
I negdje brenči harfa.
To luđak neki svoje mrtve oplakuje sne.
I to je Sve.

JESENJA PJESMA

Nepoznat Netko donio je Jesen
u Sjevernu Sobu.
O, sada,
kad sve je boja, berba i miris vina,
i kada se čuje pjesma Stvari i Živinâ,
i kad mrtvaci viču od čežnje u grobu,
Nepoznat Netko donio je Jesen
na srebrnom pladnju
u sobu:
grožđe i kruške, jabuke i smokve.
A vani se puše sunčanog soka lokve,
i čuje se kroz prozor
gdje u svili dana
pjeva negdje žena.
I cvrkuću ptice.

CRVENI SUTON

Suton je danas crveni akvarel
po kome lahor igra,
modar i žut i bijel,
i jato boja pijuče i leti
po božjoj paleti.
U tišini djetinji zvoni glas
o sutonu što gine u radostan čas:
Na brdu su kr’jesovi planuli,
oblaci tiho lete,
zvuci su večernji kanuli
i svijetla večernja svijete.
Suton je danas crveni akvarel
po kome lahor igra,
modar i žut i bijel.

NOKTURNO

To noću biva:
očajna mrena svijesti ko velo prše
i stvari sve crne kao pocijepane strše,
i kad se spomeni krše,
kad predmeti lijeću ko fantomi,
o, onda se sve lomi.
O, osjeća se onda da sve gine i sve da trune,
i mumljanje se neko onda čuje,
to zemlja sama u praznini kune,
i njena kletva bolnu dušu truje.
To noću biva kada zemlja kune,
kada sve gine i sve kada trune,
i kada se spomeni krše,
a stvari kao pocijepane strše.

SMRT KARNEVALA

Past će sve maske
međ četiri crnolakirane daske
gdje kraljevi i hulje
u crno bulje.
Tako titra cilik violina
u cjelova plimi i poplavi vina,
a žalosna i modra Pepelnica je pala
do nogu mrtvog princa
Karnevala.
Past će sve maske
međ četiri crnolakirane daske
gdje kraljevi i hulje
u crno bulje.

MOJE RIJEČI

Moje riječi sve mirišu slatko
ko breskve zlatne, ovijene svilom,
kad lahor treperi sa arijom milom
fontane bistre što žubori glatko,
jasna i sjajna, da joj može svatko
osjetiti ritam ritma svoga bilom.
Ljubavi očaran čudestvenom silom
klonuh, Beatriče, o, čudna, vječna gatko,
na sagu bajke što prekinu se kratko,
i usnuh u Ljepoti kao što se sniva
kad plamti srce kao vatra živa,
a na kraju konca tako biva,
u sumraku sivom iznad sivih njiva
zavjesa pada olovna i siva.

[JESSY]

Vincenzo Cardarelli - "Okrutni oproštaj"

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.

Videh te kako odlaziš

Kao vojnik koji u smrt ide

Bez milosti za onog ko ostaje.

U tom času nisam imao snage da te pogledam.

Od tebe, zatim, ni glasa više, samo tvoja slika,

Neumorni drug, i tvoja šutnja

Zastrašujuća kao bunar bez dna.

Zanosim se da bi me ponovo

Mogla zavoleti

I trazim te i čekam da se vratiš,

Da bih te video izmenjenu

I ljutit ćeš se na me

Što sam se usudio da ti prkosim

U ljubavi i sasvim nepotrebno.

[JESSY]

Nedeljko Popadić - "Neki te ne vole ljudi"

Postoje ljudi, moj sine,

koji te ne vole, tako...

Al' nemoj da te to brine,

ne može voleti svako...

~

Svejedno da li ih koriš,

ili im daruješ cveće.

Predaš se ili se boriš...

Neki te voleti neće...

~

Zajedno teku vam dani.

Za isti sto ćete sesti.

Ali ste svetovi strani

koji se ne mogu sresti.

~

I možeš pružiti ruku,

vaditi srce iz grudi,

priznati patnje i muke...

Neki te ne vole ljudi.

~

I možeš brod kad im tone

džinovskom snagom ga dići,

opet će da te se klone!

I svom će ostrvu ići...

~

I zato nastavi dalje.

Neodlučni su slabi...

Gospod ti vetar šalje!

Ne osvrći se i grabi!

~

Razapni jedra i maštaj.

Pobeđuj metar po metar.

I praštaj. Praštaj im.

Praštaj.

Nije im naklonjen vetar!

~

A kada stigneš do duge

i svet kad pronađeš novi,

nek' te ne pobede tuge.

Opet ih, opet pozovi...

[JESSY]

Ivo Andrić - "Žeđ"

Ostadoh te željan jednog letnjeg dana.

O,srebrna vodo iz tuđega vrela.

To je bilo davno.

Svaka mi je staza danas obasjana

suncem i lepotom.Sreća me je srela.

Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije.

Al' mira ne nadjoh nigde,jer me nikad

vatra prve žeđi ostavila nije.

[Снежана]

MOJI NOĆNI POSLOVI

 

Sve do mračne zore

na pustom noćnom trgu

prazna zjala zečju so

mišja runa prodajem

 

na praznom buretu trčim

na dvokrilnim vratima letim letim

raznosim poštu noćnu

 

ulicom guram nulu ispred sebe

 

sa zidinom na leđima

među zidinama nestajem

 

drhtim pred malim psom

i velikim njegovim štenetom

 

gradom motku nosim

svoje i kokošije leglo

 

u slepoj ulici

tuđe ruže zalivam.

 

Novica Tadićć