Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

"...Greska koju je ucinio proizasla je ne samo otuda, sto on nije
promislio o narocitoj slucajnosti , nego otuda sto on, do dana sastanka
sa zenom koja je umirala , nije poznavao svoje srce. prvi put u zivotu,
kraj postelje bolesne zene, predao se on onom osecanju neznog saucesca
koje su u njemu izazivale patnje drugih ljudi , i kojega se on ranije
stideo kao stetne slabosti :zalost prema njoj, kajanje sto je zeleo
njenu smrt , a sto je glavno , radost od prastanja ucinise da on
odjednom oseti ne samo stisavanje svojih muka , nego i dusevni mir koji
ranije nikada nije osecao. odjednom oseti da ono sto je bilo izvor
njegve patnje , postaje izvor njegove duhovne radosti:ono sto se cinilo
nerazresivo dok je osudjivao , prekorevao i mrzeo, postade prosto i
jasno sada kad je prastao i voleo..."



"Ana karenjina" ~Tolstoj

[JESSY]

Borhes - Pretnja





To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.

Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu.

Lepa maska se promenila, ali kao i uvek jeinstvena je.

Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija,
učenje reči koje je koristio oštri Sever da opeva svoja mora i svoje
mačeve, vedrina prijateljstva, galerije, biblioteke, obične stvari,
navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć,
ukus sna?

Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.

Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrknut ptice,
potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela smirenje.

To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje dok čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.

To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.

Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.

Vojske me već opkoljavaju, horde

(ova soba je nestvarna i ona je nije videla).

Ime jedne žene me odaje.

Boli me jedna žena svuda po telu.

[JESSY]

Što sam
bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je
život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore
radosti i smisla.

Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je
sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i i lepotu našem
postojanju.

Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija.

Novac nije ništa, moć nije ništa.

Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni.

Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti.

Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav
ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je
negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom
od patnje.

Ali sreća je uvek bila tamo gde je
neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih
nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo.

Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi.

Herman Hesse

[JESSY]

Volim da porazgovaram, od
razgovora sve postane svjetlije i svježije, kao da se prozori na kući
otvore... Nisam naročito pametan, niti mislim da je to važno, važnije je
da je čovjek pravedan i da se ne truje ružnim mislima. Mučno bi bilo
živjeti obeshrabren, treba vidjeti i onu stranu koja nije protiv
čovjeka.

(Meša Selimović)

[Срђан Шијакињић]

Ништа теже него говорити о оном граду у којем је протекла наша права младост, или говорити о жени којој смо дали нашу прву љубав. И наш град прве младости, и наша жена прва лудости, немају ничег са реалним светом, нити ичег заједничког са осталим добима живота. Тај је град тврђава у облацима, насеље свих фантазија и фантома срца; а та жена наша прва срећа и прва несрећа, прва химерфа и прва заблуда... - Дучић, Градови и химере

[JESSY]

Za mene još i sad nema većeg čuda od dvoje koji se vole.

Vidim ih na nekom trgu punom automobila i

užurbanih prolaznika, na stepenicama, na uglu svoje ulice, na klupi u
parku, po kojoj se nahvatala slana. Savršeno odsutni i nepomični oni se
grčevito drže jedno drugog, a iznad njih, vidim kako se sama od sebe
zida kuća- njihov budući dom: vidim prozore sa zavesama od nežnog tila,
dečiju sobu i kuhinju u kojoj se savijaju palačinke sa džemom! Vidim im i
oči, ali one me ne primećuju. Sami su u gužvi: koža uz kožu, dah uz
dah, usne uz usne. Omamljeni tetrebi, zaljubljeni jeleni, sanjivi
galebovi, umorni od ljubavnog leta…Taj prastari prizor uvek je za mene
kao nov, poput tek pronađene obale Amerike kad je ugledao onaj pijani
mornar sa Kolumbovog broda – oaza u poslovnoj pustinji, čamac na pučini u
očima na smrt izmorenog brodolomnika, vatra na Aljasci – uvek je to za
mene pravo pravcato čudo! I uvek se pred tim prizorom osećam kao
stranac, jer svaki ljubavni par ima svoj tajni jezik, svoj šlager, svoj
stih i časovnik ispod kojeg čeka, svoj rukopis, svoj način hoda i svoj
zagrljaj u hodu. Zaista je tačno rečeno: “Ljubav je sve ono što se
dešava između dvoje koji se vole…”

 

M.Kapor

[JESSY]

Savršenstvo duše ispravlja slabost tela, ali jačina tela bez razboritosti ne čini dušu ništa boljom.

(Demokrit)

[JESSY]

Ljudi nisu moji bližnji, oni su
ti koji me posmatraju i sude o meni. Moji bližnji su oni koji me vole a
ne posmatraju me, koji me vole uprkos padu, uprkos niskosti, uprkos
izdajstvu, koji vole mene a ne ono što sam učinio ili ću učiniti.

(André Malraux)

[JESSY]

Naše mržnje škode nama, više
nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi
ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro,
pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na
lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

(Jovan Dučić)

[JESSY]

Šta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe, onog najdragocenijeg što
ima, daje od svog života. Ovo ne znači nužno da ona žrtvuje svoj život
za drugog, već da daje od onoga što u njoj živi; daje od svoje radosti,
svog interesovanja, razumevanja, znanja, od svog humora, svoje tuge –
sve izraze i manifestacije onoga što u njoj živi. Davanjem svog života
ona obogaćuje drugu osobu, pojačavajući svoju sopstvenu životnost
pojačava osećaj životnosti drugog. Ona ne daje da bi primila; samo po
sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajući, ona ne može a da nešto
ne oživi u drugoj osobi, a to što je oživljeno povratno se u njoj
odražava; u istinskom davanju ne može a da ne primi ono što joj se
uzvraća. Davanje podrazumeva da smo i drugu osobu učinili davaocem i da
zajedno delimo radost što je, zahvaljujući oboma, nešto zaživelo.

Erih From

[JESSY]

"Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života.
Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni
iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo
sebi. Nemojte se saglasiti čak i ako vas ubeđuju da ste pametni.
Savladajte vaše ustreptalo srce koje žudi da se sa tim složi – to je
klopka! Oni žele samo vašu saglasnost. Zatim će od vas tražiti da se,
budući pametni, i u drugim stvarima sa njima složite. A kuda bi vas
odvelo to popuštanje – odvelo bi vas u anonimnost."

Borislav Pekić

[JESSY]

Za sedam jeseni, koji minut posle pola
jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim
plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće… i onda će
znati… Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare
ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog
senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije… Uzdahnuće, verovatno…
Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih
zvezda u vodi… Biće sama , nadam se…

Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i
ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima
naših tišiná… Tišiná… Da…

I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo
tamnom stranom srca…Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju…
Kada je konačno nađem…

Đorđe Balašević

[JESSY]

Prihvatila je to namerno otvoreno laskanje u duhu u kojem je
izgovoreno,užvajući u njegovoj letpoti, njegovom udvaranju, njegovom
oštrom i pronicljivom umu; bio bi zaista izvanredan kardinal. U čitavom
životu, koliko se sećala, nije videla lepšeg muškarca niti muškarca koji
je svoju lepotu koristio na takav način. Morao je biti svestan kako
izgleda – svoje visine, savršenih proporcija svog tela, finih
aristokratskih crta, toga da su svi ti fizički elementi kombinovani s
takom brigom za izgled konačnog proizvoda kakvu je Bog pokazao kod malo
koje od svojih kreacija. Bio je naprosto savršen, od nemirnih crnih
kovrča na glavi i neobičnog plavetnila očiju do finih, vitkih ruku i
sitnih stopala. Da, morao je biti svestan onog što predstavlja. Ipak,
držao se kao da je sposoban da se odvoji od toga, izazivajući kod nje
utisak da nije nikad robovao svojoj lepoti niti će ikad robovati.
Upotrebit će je bez imalo griže savesti ako bude očekivao da će mu to
doneti neku korist, ali ne kao da je fasciniran tom svojom privlačnošću,
nego kao da smatra kako su ljudi na koje ona utiče dostojni samo
preziru. A ona bi mnogo dala da sazna šta ga je u prošlosti načinilo
takvim…



Kolin Mekalou

[JESSY]

"... znas Jagoda, nisam stigao juce da ti kazem, ali primetio sam da se
rode vracaju u nas kraj... Prolece je i vreme je za rode, da nam opet
dodju... Ljudi ih vidjaju po selima okolo, samo ih nema u Barandi... E,
to Jagoda nije normalno, nije u redu... Ja se, pravo da ti kazem, bojim,
mada... Kazu mi da je dosla jedna, u ono staro gnezdo kraj puta, na
onoj banderi kod krivine. Ne znam, moracu da pogledam... Nije dobro
Jagoda, nije to dobro... Jer ja sam posle, kad si ti otisla... Malo sam
se bavio rodama i... One su ti cudne zivotinjke... Eto, kad one beze iz
naseg sela, to ti je, Jagoda, upozorenje da je nesto lose u nasem selu.
To sam znala i ja, rekla bi sad ti meni... Znam, ima loseg, ali sad je
katastrofa. Kad nema roda, to je katastrofa, to je neki poremecaj opasan
za sve... Nije to samo lose, onako, obicno, sitno... Kad odlaze rode,
to je opasno, znaci da smo debelo zgresili i oterali ih... A kad one
odu, svasta moze da se desi i ja sam sad, ovih dana na oprezi, gledam di
idem i pazim sta radim... Govorim i drugima da se paze, ne mislim samo
na sebe, da ne pomislis... Govorim, ali niko me ne slusa, cak i
gundjaju, prete... Onda ja ucutim. Ali... Jagoda... Nesto ce da se desi,
rode ne grese... Vidis, moja Jagoda, rode su cudna bica... One izaberu
jednog partnera, sa njim zive, izrode mlade, prave zajedno gnezda,
putuju... Iako slucajno, a to nije retkost, neko od partnera ugine ili
strada tokom tih selidbi, rode ne traze drugog partnera... Rode, moja
Jagoda, ostanu same... I tuguju, tuguju za svojim partnerom... I bez
obzira kolika je ta tuga i bez obzira sto oko sebe, dok lete, gledaju
kako druge rode imaju svoju decu i svoje ljubavi, one ne traze novog
partnera... One lete i trpe... Trpe, moja Jagoda..."



"Vratice se rode"

[Сара]

                                                

 

 

                              Ако имаш прошлост којом ниси задовољан, сада је тренутак да је заборавиш.

                               Замисли неку нову причу о свом животу  и поверуј у њу.

 

                                                                                                             Коељо