Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

"...tako obično biva....oni koje želimo da vidimo ne dolaze u časovima kad na njih najviše mislimo i kada ih najviše očekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kada smo mislima najdalje od njih...i našoj radosti zbog ponovnog vidjenja treba tada vremena da se digne sa dna, gde je potisnuta i pojavi na površini.

Ivo Andrić-" Prokleta avlija"

[JESSY]

"Postoji istina, dragi moj! Ali učenje za kojim ti žudiš, apsolutno, savršene učenje koje jedino donosi mudrost - takvo učenje ne postoji. To uopšte i ne treba prijatelju, da čeznem za nekim savremenim učenjem, nego za usavršavanjem sebe samoga. Božanstvo je u tebi, ne u pojmovima i knjigama. Istina se proživljava, ne propoveda se."


Herman Hese ˝Igra staklenih perli˝

[JESSY]

"Ali krijte kao blago svako istinito osećanje; ne dajte ni da ga naslute, jer ćete propasti. Nećete više biti dželat, već ćete postati žrtva. Ako ikoga zavolite, čuvajte dobro svoju tajnu. Nemojte je odati dok dobro ne proverite kome ćete otvoriti svoje srce. Da biste unapred sačuvali tu ljubav koja još ne postoji, naučite se da budete nepoverljivi prema svetu."

Onore de Balzak (Čiča Gorio)

[JESSY]

Svi ljudi stvaraju svoju priču sa osobnog stajališta. Zašto bi pokušavao da drugim ljudima nametneš svoju priču, kad ona za njih nije istinita? Kada to shvatimo, više nemamo potrebu da branimo svoja uvjerenja. Nije važno biti u pravu, niti uvjeriti druge da nisu u pravu. Umjesto toga, treba posmatrati svakoga kao umjetnika, kao pripovjedača. Znaš da je sve u što oni vjeruju samo njihovo stanovište. To nema nikakve veze s tobom.


Don Miguel Ruis
Glas znanja

[JESSY]

"Svaki čovjek je misterija. Možemo biti uvjereni kako nekoga znamo u dušu, a zapravo znamo samo onoliko koliko je on želio, koliko dopustio da znamo. Nema li svako neki, samo svoj unutarnji svijet u koga se povlači da bi se napojio novom snagom, ljepotom tugom, oživio davnu čežnju, raspirio zapretanu strast, vratio nadu da osim kaskanja u svakodnevnici postoji još nešto."


Nura Bazdulj-Hubijar

[Срђан Ранђеловић]

Ми смо биће од Господа даровано, али не умемо да живимо како треба и стварамо пакао у себи и око себе. Владика Николај је причао како је један свештеник стално тражио премештај у друго место. На тај његов захтев владика Николај је одговорио: "Оче, драге воље бих те преместио где год хоћеш, али само када ти не би самога себе тамо носио". Он још каже: "Ако човек сам себи не нашкоди, не може, па ни сам ђаво."

 

(о. Тадеј - Какве су ти мисли такав ти је живот)

[zlata]

Najviše volim da stanem kod prozora na zadnjem (delu tramvaja i da posmatram šine. Čini mi se da u beskonačnost idu. Beogradske šine previše dobro poznajem da bih mogao dugo da zadržim pomisao na njihovu beskonačnost ali mi uspeva, nekako. Onaj zvuk “td td td” i klackanje sa leve na desnu stranu ili sa desne na levu ništa ne može da zameni. Ne volim one nove tramvaje. Previše su nečujni i mirni. Bez ikakve strasti u njima. Nije život takav, nečujan i miran. Život je glasan, klimav i prepun strasti. Tramvaj je kao život a šine su sudbina. Možda slutim o čemu pričam a možda sam ipak samo lud.

 

M. N. (sanjar sa meseca)

 

[zlata]

Narandžasto rotaciono svetlo

Volim da se zagledam u narandžasto rotaciono svetlo.
Naravno da se pitam da li još neko to radi ali uvek ostane na tome.
Volim da se izgubim u tom narandžastom svetlu koje se tako lepo vrti, zamišljam engleski valcer u narandžastom rotacionom svetlu. Muzika je uvek tu, u glavi.

 

M.N.

 

[Rašo]

Молим да мимо мене прође оно што ме се не тиче.

 

Меша

 

[zlata]

Ne postoji sećanje koje suza neće čuti, srce prećutati a duša zauvek pamtiti. M.N.

 

[Јесењин]

Ево из мог потписа, јако лепа реченица... Мене је погодила право у срце.

Да поновим: "Најлепша људска дела страховито су болна" - Андре Жид

[JESSY]

Antoni De Melo - Dobra volja, novi dan

****Jedan stari hodocasnik isao je usred zime preko mosta u podnozju Himalaja kada je pocela kisa. Cuvar prelaza mu je rekao: Kako ces, dobri covece, stici gore po ovakvom nevremenu?
Starac mu je veselo rekao: Moje je srce vec stiglo tamo, ostatku mene lako je da ga prati.

****Ne postoji ni jedan trenutak u vasem zivotu u kome nemate sve sto je potrebno da biste bili srecni. Vasa nesreca potice od onoga sto usmeravate svoju paznju na ono sto nemate, umesto na to sto u odredjenom trenutku imate

****Zivot je zanosna arija za onoga ko ima usi; ali retka su, veoma retka ljudska bica koja uopste mogu da je cuju.````

****Kada niste nigde usidreni, kada niste ni za sta okovani, kada se ni malo ne bojite da cete bilo sta izgubiti, slobodni ste da tecete kao planinski potok, vecito svez, bistar i ziv.

****Nasa sreca ne zavisi od onoga sta nam se desava, vec od nacina na koji to dozivljavamo i suocavamo se sa dogadjajima. Ako zelimo da budemo srecni, to mozemo odmah, jer je kljuc nase srece sakriven unutar nas.

 

[JESSY]

Herman Hese - Odlomak iz dnevnika (Razmatranja, pisma, eseji)

Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Patnja zadaje bol samo zato sto je grdis. Ona te proganja samo zato sto bezis od nje.
Ne moras bezati, ne moras grditi, ne moras se bojati. Moras voleti!
Ti sam znas sve to, ti u dusi sasvim dobro znas da postoji samo jedna jedina carolija, jedna jedina sila, jedno jedino izbavljenje i jedna jedina sreca i da se ona zove ljubiti.
Dakle, voli patnju!
Nemoj joj se odupirati, nemoj bezati od nje! Samo tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol, inace nista drugo.
Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne nacinis time!
Patnja je najvelicanstvenije muzika - ukoliko je slusas. Ali ti je nikada ne slusas, ti imas drugu, sopstvenu, upornu muziku i ton u uhu, ti nju neces da ispustis, a muzika patnje nije s njom u skladu.
Cuj me! Cuj me i seti se: patnja nije nista, patnja je zabluda. Samo ti je sam stvaras, samo ti sam nanosis sebi bol!

[gavrosaurus]

"...Тако, ако волиш ту девојку колико кажеш да је волиш, боље да је волиш тако снажно да јачином надокнадиш оно што ће том односу недостајати због краткоће трајања."

 

Ернест Хемингвеј, "За ким звоно звони"

[JESSY]

"Dugo je sedeo kraj nje i gledao njeno zauvek usnulo lice. Dugo je
posmatrao njena usta, stara i umorna usta usahlih usana, secajuci se da
je nekad, u prolece svog zivota, ova usta uporedjivao sa sveze raspuklom
smokvom. Dugo je sedeo tako, citao iz crta njenog bledog lica, iz
umornih bora; ispunivsi dusu tim pogledom video je i svoje lice u istom
polozaju, isto tako belo, ugaslo, a istovremeno je video svoje i njeno
lice u mladim danima, rumenih usana, zazarena pogleda, i osecanje
sadasnjosti i istodobnosti, osecanje vecnosti prozimalo ga je do srzi. U
tom casu je osetio duboko, dublje no ikad, nerazrusivost svakog zivota,
vecnost svakog trenutka."



Herman Hese "Sidarta"