Jump to content

Због чега Христа након Васкрсења нико не препознаје?


Препоручена порука

У крајњем случају, уколико не дођемо до задовољавајућег решења одмах, можемо се, у форми кратког предаха, утешити једним финим цитатом из Колибе, хехехе... "Не мораш да добијеш одговоре на сва своја питања, довољно је да Ми допустиш да те волим."

0212_rolleyes

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sve je u igri ali mislim da nam prostorno-vremensko poimanje stvari ogrubljuje um za misaono posmatranje stvari.

Ono sto se zanemaruje, nakon moje saglasnosti sa gore navedenim metodama bogopoznanja koje su ovde drugi izneli, jeste da je Hristos toliko izmenio oblicije da nije bio poznat odmah ni Njegovim progovorom.

Ok, vec smo rekli da je problem prijemcivost, neki rekose i maloverje, ali je vizuelna pojava Hrista bila zagonetka drugima. Kao da je mogao da menja Svoje Lice. Jer je nemoguce da onima koji su tri godine dan i noc provodili sa Njim nisu mogli odmah prepoznati Njega.

Zato smatram da ovde nije u pitanju Liturgijski problem kao katapult bogopoznanja jer su apostoli ucestvovali u Tajnoj Veceri, pa ga opet nisu kasnije poznali.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako bi prepoznavanje Hrista bilo rezervisano samo za apostole ,van konteksta pedesetnice ,onda bi to bilo pomalo problematično.

Za ovih 2000 godina bilo je i drugih ludi koji su se susreli sa Hristom u obliku pedesetnice i na taj način prepoznali Hrista.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени се чини врло поучним то што су Спостоли имали мало вере у Господа те су сумњали да ће се испунити дато обећање да ће Господ устати за три дана. Али наспрам тога, после силаска Светог Духа као пламених језика на Свете апостоле, они постају верни проповедници и непоколебиви у својој вери и храбри сведоци Христовог Васкрсења свим народима. И како од мале вере је сваком могуће да достигне ниво велике, чврсте и спасоносне вере.

Вера, слога и поштење – српско су спасење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На теми је реч о физичком препознавању Христа. Трансцендентно познање је нешто друго и томе би се могло говорити у смислу да је оно настало у потпуности када је на апостоле сишао Дух Свети...

Хајде да пробамо овако. Због чега нису физички могли да препознају Христа? Па зато што је Христос васкрсао и измјенуо му се изглед тијела. Пребразило се.

Узмите једног човека, у рецимо са 25 година, и њега истог са 65. Рецимо да проведете са њим три пуне године од његове 62-65 године. Мислите ли да би могли тако лако препознати када би вам га показали на његовој фотографији са 25 година? Тешко. Неко би можда могао, него неко не.

Мислите, како ће изгледати сваки човјек, који ће да васкрсне? Шта ће му бити обличије? када је имао 19, 26, 39, 56 или 87 година? То само Бог зна и очигледно је да када би узели човјека па му мало кроз фотошоп набацили изглед као пресјек свих декада кроз које је пролазио, вјеровтно би добили мало измјењеног човјека.

Сасвим је онда очекивати да је Христов васкрсли лик био и нешто физички другачији. Узимајући у обзир страх и збуњеност која је владала међу апостолима и свим вјернима тад...сасвим реално изгледа да га нису препознали баш из тог разлога, јер је ново тијело псотало физички другачије од старог, иако је то исто то тело.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да је лепо прочитати и ова опажање Светог Владике Николаја.

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како се Он јавља Марији Магдалени у врту, и Марија Га у први мах не познаје,

2. како Он кротко ословљава Марију, и Марија Га познаје и радује Му се, и радост своју саопштава ученицима.

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како се јави двојици ученика на путу за Емаус, и како Га ови не познаше;

2. како тој двојици гораху срца док им Он говораше, и како Га познаше тек кад им Он благослови и преломи хлеб,

3. како Господ одједном поста невидљив за њихове очи.

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како Симон Петар и други ученик брзо дотрчаше ка гробу да провере вест о васкрсењу Господа;

2. како један за другим уђоше у гроб и видеше хаљине и убрус;

3. како обојица видеше и вероваше, и по том сведочише и за своје сведочанство умреше.

Да созерцавам васкрслога Господа Исуса, и то:

1. како улази кроз затворена врата међу ученике Своје и дарује им мир;

2. како Његово прослављено тело нема никаквих материјалних препрека, да се појави где хоће.

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како се због Томе, тренутно јединог неверног међу ученицима, поново јавља у Свом прослављеном телу;

2. како Тома својим прстима опипа ожиљке рана на пречистом телу Господњем, и поверова.

Вера, слога и поштење – српско су спасење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На теми је реч о физичком препознавању Христа. Трансцендентно познање је нешто друго и томе би се могло говорити у смислу да је оно настало у потпуности када је на апостоле сишао Дух Свети...

Хајде да пробамо овако. Због чега нису физички могли да препознају Христа? Па зато што је Христос васкрсао и измјенуо му се изглед тијела. Пребразило се.

Узмите једног човека, у рецимо са 25 година, и њега истог са 65. Рецимо да проведете са њим три пуне године од његове 62-65 године. Мислите ли да би могли тако лако препознати када би вам га показали на његовој фотографији са 25 година? Тешко. Неко би можда могао, него неко не.

Мислите, како ће изгледати сваки човјек, који ће да васкрсне? Шта ће му бити обличије? када је имао 19, 26, 39, 56 или 87 година? То само Бог зна и очигледно је да када би узели човјека па му мало кроз фотошоп набацили изглед као пресјек свих декада кроз које је пролазио, вјеровтно би добили мало измјењеног човјека.

Сасвим је онда очекивати да је Христов васкрсли лик био и нешто физички другачији. Узимајући у обзир страх и збуњеност која је владала међу апостолима и свим вјернима тад...сасвим реално изгледа да га нису препознали баш из тог разлога, јер је ново тијело псотало физички другачије од старог, иако је то исто то тело.

E ovo sam hteo cuti, dobri moj!  eheeeej bangin ;) ekstra

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mark Tven je rekao da sa 50. godina svako ima lice kakvo zasluzuje. Tako da cemo mozda imati izgled 50-godisnjaka. facenew22222222 stadaradim :cheesy:

Vise se ne secam gde sam citao, ali je postojala neka prica, mozda i medju svetima - ali da ne gresim dusu - da ce u Eshatonu svako imati broj Isusovih godina na zemlji (33).

Medjutim, imao bih rezervisan stav prema tome jer godine ne postoje u eshatonu buduci da sve postaje vecnost. Ne mozemo nestvorene energije pitati koliko su stare jer nemaju pocetak. Tako i mi koji udjemo u svetlost vise nemamo ni broj godina jer je vreme kao posledica smrti okoncano.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mark Tven je rekao da sa 50. godina svako ima lice kakvo zasluzuje. Tako da cemo mozda imati izgled 50-godisnjaka. facenew22222222 stadaradim :cheesy:

Vise se ne secam gde sam citao, ali je postojala neka prica, mozda i medju svetima - ali da ne gresim dusu - da ce u Eshatonu svako imati broj Isusovih godina na zemlji (33).

Medjutim, imao bih rezervisan stav prema tome jer godine ne postoje u eshatonu buduci da sve postaje vecnost. Ne mozemo nestvorene energije pitati koliko su stare jer nemaju pocetak. Tako i mi koji udjemo u svetlost vise nemamo ni broj godina jer je vreme kao posledica smrti okoncano.

Па то је тако у предању настало по узору на Христов животни вијек.

Међутим ако гледамо сам организам. Мала беба већ у свом ДНК има комплетан алгоритам како ће изгледати као одрасла особа. Тако да бебе које су брзо завршиле свој животни вијек, васкрснуће као одрасли људи у скалду са својом ДНК, с тим да наравно као и сви остали васкрсли људи биће лишени свих мана које има огреховљена физичка природа. Мутације, насљедне болести итд....

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mark Tven je rekao da sa 50. godina svako ima lice kakvo zasluzuje. Tako da cemo mozda imati izgled 50-godisnjaka. facenew22222222 stadaradim :cheesy:

Vise se ne secam gde sam citao, ali je postojala neka prica, mozda i medju svetima - ali da ne gresim dusu - da ce u Eshatonu svako imati broj Isusovih godina na zemlji (33).

Medjutim, imao bih rezervisan stav prema tome jer godine ne postoje u eshatonu buduci da sve postaje vecnost. Ne mozemo nestvorene energije pitati koliko su stare jer nemaju pocetak. Tako i mi koji udjemo u svetlost vise nemamo ni broj godina jer je vreme kao posledica smrti okoncano.

A opet cemo imati izgled koji ce biti nama slican, a istovremeno biti neprepoznatljiv.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:

1. како Симон Петар и други ученик брзо дотрчаше ка гробу да провере вест о васкрсењу Господа;

2. како један за другим уђоше у гроб и видеше хаљине и убрус;

3. како обојица видеше и вероваше, и по том сведочише и за своје сведочанство умреше.

Интересантно да су управо они, Петар и тај други ученик, и први међу Апостолима  facenew22222222

О њима Павле сведочи - ,,сматрани су за стубове (Гал. 2,9)".

Избор да баш они  буду први у реду Апостола није био механички избор,

већ  изгледа да их је изабрало за највеће међу Дванаесторицом то што су они били

Апостоли  који - не видеше а вероваше.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово ће сад звучати мало спекулативно, али морам макар питање да поставим хипотетички:

Да ли је могуће да се Христос физички пројављује у овоме свету?

Дакле, не мислим Литургијски.

Да ли Он (Васкрсли и Вазнети) може да прође поред нас на улици а да ми то и не знамо?

У историји Цркве позната су виђења о којима се радије ћутало, као што видимо и у старозаветним сликама да је Бог узимао различита обличија.

Из таквог угла, можемо ли то "непрепознавање" апостола да поистоветимо са оваквим видом "непрепознавања" Господа данас, сад и овде?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово ће сад звучати мало спекулативно, али морам макар питање да поставим хипотетички:

Да ли је могуће да се Христос физички пројављује у овоме свету?

Дакле, не мислим Литургијски.

Да ли Он (Васкрсли и Вазнети) може да прође поред нас на улици а да ми то и не знамо?

У историји Цркве позната су виђења о којима се радије ћутало, као што видимо и у старозаветним сликама да је Бог узимао различита обличија.

Из таквог угла, можемо ли то "непрепознавање" апостола да поистоветимо са оваквим видом "непрепознавања" Господа данас, сад и овде?

Јесте спекулативно, и мислим да не можемо ништа постићи са тиме ако размишљамо да ли је Христос можда физички прошао поред нас негдје, а нисмо га примјетили...иначе ако се удубимо превише у то биће као у пјесми Joan Osbourne… what if god was one us, just a slab like one of us...итд. Христос се вазнео, и седи са десне стране Оцу. Да ли Он физички и даље обитава у овом свету осим кроз причешће...ми то не можемо сазнати.

Васкрли Христос није зависан од времена и простора. Кад је рекао да тамо гдје су двоје или троје окупљени у моје име ту је и он са Њима, то је највише што треба да размишљамо. Ако су тројица на Тахитију у исто вријеме као и тројица на Хавајима окупљни у Христово име, ту је и Христос са њима и то треба да нам буде довољно. Нама због ограниченог когнитивног опажања овог света није то могуће објаснити, како,...али Богу је могуће. Појављивање васкрслог Христа апостолима је било још донекле у простору и времену, и зато је пред апостолима био иситнски Христос не у обличију неког другог човека или шта знам. Нису га препознали ради тога јер се изглед Христа измјенуо васкрсењем.

Ево јуче послије подне, пролазим поред оца и поздрављам га и он мене поздравља и гледа у очи. Послије једно пола сата он дође до собе и каже...еее кад си ти стигао...ето и милион још малих ситуација  се може десити када нама пада пажња или формирамо слику усљед неког другог очекивања. Тако да то што апостоли нису препознали Христа по васкрсењу, то не треба да буде нека велика филозофија, зашто Га нису препознали.

Иначе и то појављивање Христа литургијски, гдје се тумачи да се Христос пројављује кроз епископску службу, мислим стварно је мало претјеривање. Оно што ми се код савременог богословља не свиђа је што се будућност тумачи као нешто што није дошло...па се из тога изводе тезе како Христос у овом свету није никако другачије присутан него кроз епископску службу. Будућност, прошлост...то не постоји за Бога. Богу је све садашњост, тако да је и есхатон садашњост, а ми смо ти који нису стигли есхатон, а не есхатон који није дошао нама. Ми смо у прошлости, јер наш однос према животу будућег света није ништа друго него кашњење.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зато што Христос жели да ученици прво поверују да је он васкрсао.

У одсуству непосредног личног просветљења, треба веровати неким светитељима који су непосредно искусили божанске ствари. Готово да је сигурно да ће богословствовање које се не заснива на искуству резултовати ужасом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...