Саша Радуловић - блогови

[Grizzly Adams]

Ne znam odakle da pocnem ovo da demantujem, to sto je neko kriminalac ne znaci da je nasilni pljackas mozda je lopov, tvoja definicija kriminalca da neko ko krsi zakon ne znaci da je neko ko krsi svaki zakon pa je obavezno da krsi zakon o nosenju oruzija pa dalje, kad je ilegalno i kriminalci izbegavaju da nose oruzija, bar oni sitniji kojih ima mnogo vise jer ne zele da lete u zatvor za dzabe njih policajac caskom legitimise i pretrese. Pa onda dalje, da ubistva ne cine samo kriminalci vec i gradjani koji pre toga nisu osudjivani za kriminalne aktivnosti. I na kraju, kriminalac ne postuje zakon ali nije svako ko ne postuje zakon kriminalac ( to bi trebalo da ti je jasno )

Мени је јасно да ја имам права на самоодбрану, поседовање и ношење оружја. То не би смео нико да ми забрани. Не можеш да превентивно кажњаваш све људе због појединаца.

[Млађони]

Мешаш појмове. То што држави требају паре не чини отимање под претњом силе "добрим". Отимање под претњом силе је лоше без обзира на то што институција државе још увек није превазишла закон џунгле.

Drzava sve sto sprovodi mora da sprovodi pod pretnjom sile. Ako nemas monopol fizicke sile i mogucnost drzave da je upravi nemas drzavu.

И мом идеалном друштву (какво тренутно не постоји) људи би плаћали њихове услуге добровољно, као и све друго.

Dakle ja bih morao da platim policiji da nekog uhapsi ako me prebije? Pa lakse mi je da kupim pusku (koja je dozvoljena) i da ga upucam i njega, njegovu familiju i sve drage osobe, pa da me policija nikad ne procesuira jer nema nikog ko ce da plati.

Ili kada nadju nepoznat les, da ga ne identifikuju, dok ne plate ili kada ga indetifikuju da posalju porodici informaciju sa sve racunom obdukcije?

Zvonko, kapiram ja tvoj idealni svet, ali je bezveze skroz, falichan je do srzi. Na kraju niko nece da placa za uslugu mog hapsenja jer ce da se plase da i njih ne pobijem.

Btw, sta ako sam opasna lichnost? Mora da se plati vise, ceo swat tim da me privede.

Ili napadnu neku zemlju, pa onda lepo gradjani ako nece pod okupaciju, da plate vojsci da ih brani, da im kupe tog trenutka tenkove, avione i ostalo naoruzanje.

Jako praktichan sistem zvonko. Jos jedna mi stvar pada na pamet.. .Ko ce da placa kriminalcima zatvor i hranu? onaj ko ga je zatvorio? Dakle ja ako me neko prebije trebam da paltim da ga tuzim, procesuiraju, i posle da zivi na mojoj grbaci i samo mojoj?

Moram samo ja da ga izdrzavam?

Btw, ti kroz poreze placas sve usluge drzave. Samo sto je prepaid.

[Grizzly Adams]

Drzava sve sto sprovodi mora da sprovodi pod pretnjom sile. Ako nemas monopol fizicke sile i mogucnost drzave da je upravi nemas drzavu.

Није спорно. Моја реченица је била, цитирам: "Сви су порези харач јер се прикупљају под претњом силе".

То што држава као институција није још увек изашла из каменог доба не мења ствар.

[Млађони]

То што држава као институција није још увек изашла из каменог доба не мења ствар.

Hajde molim te otvori temu i na njoj objasni kak obi tvoja idealna dzava funkcionisala. Onako detaljno.

Po pitanju finasija naravno, kak obi se finasirala, kako bi placala vojsku, policiju, sudstvo etc.

[Grizzly Adams]

Е јеси мазохиста...

[Млађони]

Е јеси мазохиста...

A izvini jebiga ali stvarno pokushavam da te povatam i shvatim. Ono voleo bih, ako te mrzi nemoj...

[Grizzly Adams]

Ма да, причамо мало. Суштина је да укапираш како неко размишља, чак и ако се не слажеш. То је богатство.

Укратко - имам неке основне принципе на основу којих закључујем. "Идеално друштво" које би функционисало по свим тим принципима је је циљ коме би требало тежити, и ако га можда никада нећемо достићи. Максимална слобода појединца, поштовање основних права свих грађана, приватна својина, слободна трговина...

[Млађони]

Ма да, причамо мало. Суштина је да укапираш како неко размишља, чак и ако се не слажеш. То је богатство.

To i pokushavam. Siguran sam da imas bolju ideju od "placanja posle procesa" za proces kriminalca.

Ja to malo onako da zbijam segu.

[Grizzly Adams]

Као што сам рекао, немам ништа против да држава обавља своје основне функције - војска, правосуђе, полиција и слично. То може да се финансира из пореза, али не би било пореза на приход и слично.

На пример, Рон Пол има план да укине порез на приход у САД: http://www.ronpaul.com/on-the-issues/taxes/

[Млађони]

Као што сам рекао, немам ништа против да држава обавља своје основне функције - војска, правосуђе, полиција и слично. То може да се финансира из пореза, али не би било пореза на приход и слично.

ja u principu ne znam nista o porezu na prihod pa nisam pisao nista o tome. Poenta je bila da porezi treba da postoje, ja sam tebe poceo da shvatma kako su porezi "harac pod pretnjom sile'

Da li ces ti da oporezujes ljude na osnovu prihoda ili na osnovu necega drugog to je na mnogo boljim ekonomistima od mene da ustanove sta je bolje ja samo jedno kazem - Porezi moraju da postoje.

[Grizzly Adams]

Порез по дефиницији представља насиље и мора да постоји ако постоји институција државе која се финансира на тај начин. Али да то питање прескочимо - ако постоји држава и финансира се од пореза онда можемо да разговарамо о томе која врста пореза је најмање зло и у које би сврхе држава требало да користи та средства. Економски, најбоље је да се сви ресурси кроз слободно тржиште усмеравају тамо где су најпотребнији (што обезбеђује систем цена). У том смислу сваки порез представља неоптималну употребу ресурса и економски је негативан.

Онда имаш два начина размишљања:

1. Етички порез представља насиље, економски је штетан. Зато би држава требало да буде минимална и има само најосновније функције (одбрана права појединаца).

2. Држава са прикупљеним порезом може да чини "добро", зато од пореза може да улаже у социјалне програме, образовање, здравство итд. Тзв. "држава благостања".

[Млађони]

Порез по дефиницији представља насиље и мора да постоји ако постоји институција државе која се финансира на тај начин.

Ajd objasni ovo kako to porez po definiciji predstavlja nasilje.

I jel nasilje obavezno lose?

Али да то питање прескочимо - ако постоји држава и финансира се од пореза онда можемо да разговарамо о томе која врста пореза је најмање зло и у које би сврхе држава требало да користи та средства. Економски, најбоље је да се сви ресурси кроз слободно тржиште усмеравају тамо где су најпотребнији (што обезбеђује систем цена). У том смислу сваки порез представља неоптималну употребу ресурса и економски је негативан.

Онда имаш два начина размишљања:

1. Етички порез представља насиље, економски је штетан. Зато би држава требало да буде минимална и има само најосновније функције (одбрана права појединаца).

Dobro i?

2. Држава са прикупљеним порезом може да чини "добро", зато од пореза може да улаже у социјалне програме, образовање, здравство итд. Тзв. "држава благостања".

Zeleo bih da te pitam posto spominjes drzavu blagostanja koliko shvatas odnos i razliku drzave moci i drzave blagostanja kao i razliku libelarnog i sociodemokratskog pojma slobode?

[Grizzly Adams]

Ajd objasni ovo kako to porez po definiciji predstavlja nasilje.

Порез по дефиницији није добровољан, већ ако не платиш идеш у затвор. Дакле, представља насиље. Нешто што је човек створио радом и што му припада - отима се под претњом силе.

I jel nasilje obavezno lose?

Да. Осим уодбрани од насиља другог, када је опет само "нужно зло".

Zeleo bih da te pitam posto spominjes drzavu blagostanja koliko shvatas odnos i razliku drzave moci i drzave blagostanja kao i razliku libelarnog i sociodemokratskog pojma slobode?

Нисам сигуран да сам разумео питање...

[Juan Valdez]

Nemojte od banaka praviti SDK

Nemojte. Nije dobro. Ne treba nam nazad Služba Društvenog Knjigovodstva. Ni vreme koje ju je rodilo.

Problem nije u tome što mala i srednja preduzeća neće da plaćaju poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju.

Minimalac u Srbiji trenutno iznosi oko 180 evra. Na taj minimalac se plaća još 100 evra poreza i doprinosa. Ukupan trošak za poslodavca je 280 evra mesečno. Na godišnjem nivou to iznosi 3360 evra, od čega 1200 ide državi, a 2160 evra zaposlenom.

U isto vreme, za 1 ha zemljišta u centru Beograda koji može da vredi milione evra, plaća se porez na imovinu od 0 evra.

U isto vreme, na profit od 12.000 evra, plaća se porez od 1.200 evra.

Zapošljavati je skupo.

Posedovati jeftino.

Ovo je neodrživo. Dovodi do siromašenja društva i koncentracije imovine u rukama malog broja ljudi. A to čak i za njih nije dobro. U neka doba ljudima pukne film. Jedino održivo bogaćenje pojedinaca je kada ide uz bogaćenje društva kao celine. Kada svaki čovek živi bolje.

Naš poreski sistem je nerazuman. Poreska stopa od preko 60%. To je nerazumno. Ne postoji ni poreska policija ovog sveta, ni SDK, niti bilo kakva druga prisila koja ovo može uterati ovakav nerazuman porez na novac koji je nekome potreban da biološki preživi. Da bi zaradio 180 evra legalno, moras jos 100 da platiš državi. Ovo nikada neće moći.

Osim ako ne ukinemo mala i srednja preduzeća i ostavimo samo državna i privatne monopoliste. Oni mogu da plate. Kad god im nedostaje novca, povećaju cenu. Kada im padne prihod, povećaju cenu. Ili se potpuno vratimo u "zlatno" SDK vreme.

Ako moler hoće da radi legalno, mora da se prijavi i da od 280 evra koje zaradi, državi da 100 evra, a zadrži 180. Koliko molera radi legalno? I ako bi hteli, koliko bi bili konkurentni u odnosu na ove druge?

Ako zanatlija hoće da zaposli šegrta, za 180 evra koje mu plati, državi mora da da još 100. A ako nema mušterija sledećeg meseca i nema ni prihoda?

Koja država dere ovakav porez na prihod koji je neophodan za biološko održanje čoveka?

Usled krize, malim i srednjim preduzećima je prihod pao i za 50%. I ostao na tom nivou. Srednje preduzeće koje zapošljava 100 ljudi i plaća im minimalac ima godišnje troškove za plate od 336.000 evra. Od toga zaposlenim ide 216.000 evra, a državi 120.000 evra. Kada novca nema da se plate svi troškovi, prvo se plaćaju plate. I to sa zakašnjenjem. Nerazumni porezi kad se stigne. Najčešće se nikada i ne stigne. Završi se u stečaju.

I tako to srednje preduzeće ima 120.000 razloga da pređe u sivu zonu. Rezultat? Izgubili smo preko 250.000 radnih mesta u poslednje 3 godine. Većinu u privatnom sektoru, u malim i srednjim preduzećima.

Ekonomska nauka proučava raspodelu ograničenih resursa. Ova naša ne radi. Celokupno društvo siromaši. Jedemo sami sebe. I to počinje od poreskog sistema. Srbija ima nakaradan poreski sistem. Najveći teret nose najsiromašniji. Potreban nam je sintetički, progresivan porez na dohodak. Na minimalac ne treba da se plaća nikakav porez. Ni doprinos. 0%.

Rešenje ne treba tražiti dublje u rupi koju smo sebi iskopali. Rešenje je na drugoj strani. Smanjite poreze i doprinose za trećinu. I to progresivno. Na minimalac ne treba plaćati porez. Nehumano je. I štetno po društvo i njegovu ekonomiju.

Smanjite javnu potrošnju. Prestanite da subvencionišete sve što vam dođe pod ruku. Zaustavite ortopeda koji je pronašao strast u građevini, pa napada guvernera koji mu ne da. Ne postavljajte ministre koji kupuju za duplo skuplje nego što i moje dete može da nabavi. Pa se vade na pravnu službu, ovu službu, onu službu. Suzbijajte monopole. Izvršite giljotinu propisa. Pustite još po neku instituciju sistema da radi nezavisno. Ne samo ove tri koje imamo. Napravite od javnih preduzeća istinska privredna društva.

Nema besplatnog ručka. Ovaj vaš nas je koštao duga od 45% GDP-a i gubitak od 250.000 radnih mesta. Prekinite da kopate. Izlaz nije dole, dublje u rupi.

Nemojte od banaka praviti SDK. Problem nije u tome što ljudi neće da plaćaju nerazumne poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju. A nemaju zato što su porezi nerazumni. Ne zato što su ljudi zli.

Izvor

[Grizzly Adams]

Ево једног потпуног промашаја г. Радуловића...

Mit o tržištu i regulacija

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

Koncept neregulisanog tržišta je došao na vlast u najrazvijenijim državama zapada krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. I imao je veoma pozitivne efekte po društvo na svom početku. Tržištima tog vremena je bila potrebna deregulacija jer su bili preterano regulisani sa velikom ulogom države koja je gušila ekonomiju. Propisivalo se sve i svašta i time sputavalo preduzetništvo. Poreske stope su bile ogromne. Rezultat je bio siromašenje društva, pad zapošljavanja i siromašenje svih njenih građana. Srednje klase. Zbog toga je i došlo do promene. U njenom središtu su bile dve stvari: deregulacija i manji porezi. I pokazalo se da je ovo upravo ono što je društvu tog vremena trebalo.

Vrhunac pozitivnih efekata se osećao devedesetih godina, kada je kao rezultat deregulacije došlo do razvoja ekonomije ovih društava i preko nje i do bogaćenja velike većine građana tih društava. Došlo je i do velikog bogaćenja pojedinaca. Međutim, u kontekstu bogaćenja celog društva, to je pozitivna stvar, jedan od motora razvoja.

U to vreme smo, poneseni ekonomskim uspesima, nastavili sa procesom deregulacije, i počeli da deregulišemo i stvari koje nismo smeli. Npr. bankarski sistem. Tržište sirovinama. Energetika. Još gore od toga, kada su kola krenula nizbrdo, početkom ovog veka, umesto da analiziramo uzroke, pojačavali smo recept sa kraja sedamdesetih: dalja deregulacija i manji porezi za bogate. Ovo je naravno ubrzalo kolaps.

Nije pitanje da li je potrebna regulacija, već koliko je regulacije potrebno. Cilj regulacije je stvaranje uređenog sistema koji promoviše fer tržišnu utakmicu i konkurenciju. Cilj regulacije je efikasno tržište.

šta je to regulacija? Svaki zakon u nekom društvu je regulacija. Svaki propis.

Počev od krivičnog zakonika koji kaže da ne možete da povredite, ubijete, ukradete, prevarite nekoga bez posledica.

Regulacija je takođe da ne možete da prodajete pokvarenu robu.

Svaka licenca je regulacija.

Regulacija je takođe da ne možete da lečite ljude ako nemate odgovarajuće obrazovanje i državnu licencu.

Regulacija je da ne možete da učite decu ako nemate odgovarajuće obrazovanje i državnu licencu.

Regulacija je takođe da ne možete da budete sudija bez odgovarajućeg obrazovanja.

Regulacija je da ne možete da vozite po trotoaru.

Regulacija je da ne možete da prodajete robu pred ulazom u zgradu.

Regulacija je da postoji katastar.

Sa druge strane, regulacija je i da imate stotine papira i odobrenja da bi napravili malu hidroelektranu, ili vetroelektranu.

Regulacija je da vam za građevinsku dovolu treba godinu dana.

Regulacija je i da lične karte izdaje policija. I da stranci treba da se prijavljuju u policiji.

Regulacija je da postoje putni nalozi.

Regulacija je da postoji nebrojani broj nameta države.

Regulacija je i da kada zaposlite nekoga, oderu vas i od papirologije i od nameta.

Regulacija je da ako hoćete da poslujete legalno kao npr. moler, od zarađenih 280 evra, 100 morate da date državi.

Nije pitanje da li je potrebna regulacija. Jedino pitanje je: kakva je regulacija neophodna. Neophodna za šta? Za efikasno funckonisanje tržišta. Za postojanje uređenog sistema koji će podsticati preduzetništvo, pozitivnu selekciju i konkurenciju. I kroz ekonomski razvoj dovesti do bogaćenja celog društva. Svih njenih građana.

Ne postoji neregulisano tržište. Svako tržište je regulisano. Neka su dobro i pametno regulisana. Neka pogrešno.

Samo efikasno tržište, tržište koje ima dovoljnu ponudu i potražnju, koje ima dovoljnu likvidnost, je zaista tržište. Samo takvo tržište daje odgovor na pitanje cene proizvoda i usluga. Samo takvo tržište efikasno eliminiše arbitražu: besplatan ručak. Na primer: ukoliko bi mogli da pozajmite kapital po stopi koja je manja od stope po kojoj možete da plasirate kapital, uz isti rizik, to bi vam omogućilo da bez žute banke u džepu napravite bogatstvo. Zvuči poznato?

Svako tržište je u konstantnoj potrazi za balansom. Pad potražnje dovodi do pada cene. Rast potražnje do njenog rasta. Rast cene otvara prostor za veći profit. Padom cena, smanjuje se prostor za profit. Kada se otvori prostor za veći profit za neki proizvod ili uslugu, kapital se premešta sa tog tržišta sa manjim profitom na trižišta sa većim profitom. Time dolazi do smanjena ponude na tržištu u padu i povećanja ponude na tržištu u rastu.

A šta ako nema kapitala? šta kada nema ponude? šta ako je regulacija takva da nije moguće brzo prebacivati kapital na profitabilne delatnosti? šta ako uopšte nije moguće investirati u određena tržišta? šta ako na tržištu vlada monopol koji niko ne suzbija i ne reguliše? Onda imate arbitražu. Besplatan ručak. Država koja omogućava malom broju ljudi da akumuliraju ogromno bogatstvo na štetu društva i svih njegovih građana.

Mit o tržištu koje je rešenje za sva društvena i ekonomska pitanja dolazi do svog kraja. I umreće na isti način kao što je umro socijalizam. Jer tako treba.

Interesanto je da je deregulacija i smanjenje učešća države krivac kako za trenutno stanje na zapadu, tako i za uspeh Kine. U Kini deregulacija i povećanje slobode (na žalost još uvek samo ekonomske slobode) dovodi do ekonomskog buma. Isto kao i u Americi pre 30 godina. Razlika je da se dve zemlje nalaze na dve različite strane krive. Amerika dereguliše ili loše reguliše pogrešne stvari. Kina radi obratno.

Na primer, koja vam je korist od toga što prilikom uzimanja kredita pre par godina niste mogli da odbijete da u ugovoru stoji da banka može da povećava maržu i kamatne stope kako joj padne na pamet. Da li je bila neka druga banka u kojoj ste mogli da dobijete kredit bez toga?

Ako vas prevari neka putnička agencija, imate opciju da se pomirite sa gubitkom i da odete iduće godine u neku drugu agenciju u kojoj vas čeka isto. Itd.

Jedino rešenje je regulacija koja nalaže. Npr. da ne može da postoji putnička agencija koja nema odgovarajuće osiguranje. Ili regulacija koja kaže da banka ne može da menja kamatne stope.

Srbija nema efikasno tržište. Srbija ima gotovo u potpunosti monopolizovano i kartelizovano tržište. Srbija je siromašna kapitalom. Srpska privreda je nelikvidna. Srbija uvozi. Srbija ne proizvodi. Srbija ima ogromnu stopu nezaposlenih. Srbija ima ogromnu javnu potrošnju za snagu svoje ekonomije. Srbija je netransparentna država. Za svoje građane. Srbija je duboko korumpirana država. Srbija ja demokratska partokratija. Srbija je izgubila 250.000 radnih mesta u poslednje 3 godine. U Srbiji umire sektor malih i srednjih preduzeća.

Srbiji treba regulacija za ovako stanje stvari. Ne za neku drugu, željenu Srbiju. Srbiji treba regulacija koja će razbijati monopole, smanjivati javnu potrošnju, smanjivati prostor za korupciju, jačati transparentnost, jačati konkurenciju, promovisati zapošljavanje i proizvodnju. Srbiji treba regulacija koja će dovesti do pozitivne selekcije.

http://blog.b92.net/...u-i-regulacija/