Jump to content

Саша Радуловић - блогови

Оцени ову тему


Иван

Слажете ли се са Сашиним ставовима  

22 члановâ је гласало

  1. 1. Слажете ли се са Сашиним ставовима

    • Не
      3
    • Углавном не
      2
    • Углавном да
      11
    • Да
      6


Препоручена порука

Nista ne garantuje to sto je neko "porodican covek" ali tendencija je da porodicne osobe ce tesko biti uhvacene u sred noci sa komsijinim televizorom u rukama dok u slucaju narkica je vec veca mogucnost toga ...

 

Jer narkomani i gejevi idu u istom paketu... to je to...

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Одговори 174
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

“Законита” продаја Авала филма

 

 
 

“Авала филм” је књишки пример пљачкашке приватизације која је спроведена у Србији уз директно саучесништво државе. Оно што га чини посебним је само мала ситница да ће са огромном имовином, која ће будзашто прећи у руке “инвеститора”, отићи и филмско благо, културно добро од националног интереса.

Кад кажем уз саучесништво државе, мислим у ствари на партократију која је очигледно ванкњижни власник државе. Књижни власник је друштво, грађани, порески обвезници. Међутим, веза између друштва и државе, веза за коју смо мислили да је поново успостављена почетком новог миленијума, је само привид. И када бих живео хиљаду година, не бих могао да прихватим да живим у њиховој држави. Јер хоћу и морам да живим у нашем друштву.

“Авала филм” је отишао у стечај 2011.године и то жељом њеног власника, друштвеног предузећа “Југоекспорт” које је у стечају од 2001.године. И “Авала филмом” и “Југоекспортом” управља исти стечајни управник: Агенција за приватизацију. Највећи повериоци “Југоескпорта” и “Авала филма” су, погађате, државни. Поред Пореске управе, разних јавних предузећа, ту су и наше четири банке у стечају, којима управља, погађате, држава преко Агенције за осигурање депозита. Значи, држава је и власник, и поверилац и управник и у “Југоекспорту” и у “Авала филму”.

“Авала филм” има више имовине од обавеза, тако да је стечај у најмању руку чудно решење на које се одлучио власник/поверилац/управник, укратко држава. На жалост, њихова држава, не наша, друштвена. Дугови су око три милиона евра. Пошто се ради о њиховој држави, њиховим интересима, а партократија не ради ствари случајно, биће да је ово све лепо системски испланирано. И заиста јесте. За потребе ове операције, потребни су вам урушене институције система и погодни прописи: одговарајући Закон о приватизацији, Закон о стечају, Закон о планирању и изградњи, за пљачку погодни и променљиви урбанистички планови.

Главни циљ пљачкаше приватизације која је спроведена у Србији је грађевинско земљиште. Највредније грађевинско земљиште у Србији је у власништву Републике Србије, а друштвена предузећа која се налазе на том земљишту имају само право коришћења тог земљишта. Право коришћења је једно недефинисано право, очигледно намерно недефинисано, које није у промету, не можете га продати, не можете на основу њега ни градити, не можете са њим ништа. Осим што га можете приватизовати уз продају правног лица. Па када нови власник дође до земљишта, он га може конвертовати у власништво. Тако је то одредила њихова држава оним погодним прописима.

Као последица, право коришћења на земљишту је у случају “Авала филма” процењено на 0 динара, и словима нула динара. “Авала филм” има право коришћења на 37 хектара таквог земљишта, а у процењену имовину ушли су само трошни и често рушевни објекти који се налазе на том земљишту. Авала Филм има преко 20.000 квадрата таквих објеката.

А онда иду урбанистички планови. Колико је вредан хектар земљишта? Зависи од тога шта је на њему дозвољено да се гради. Ако урбанистички услови кажу да је земљиште на Теразијама пашњак, вредност тог хектара, иако је на Теразијама, била би 0 динара.

Слободно грађевниско земљиште се углавном налази у индустријским зонама и има посебну, дефинисану намену и урбанистичке услове. Тако да се на њима не може ништа друго градити осим објекти који служе тој намени. Не могу се, на пример, градити станови или пословни простор. Наравно намена се може променити након приватизације, када то одобре градски органи, пријатељским, буразерским приватизаторима, и напрасно дозволе и градњу станова и пословног простора. Има и оних којима њихова држава то не омогући, па се годинама повлаче по судовима. Логична претпоставка би била да нису платили партијски рекет.

Значи “Авала филм” је имала земљиште на коме није могла ништа да гради. Имала је и трошне објекте којима није могла да промени намену и који такви никоме нису вредели. Резултат је да је њихова процењена вредност ништавна.

Ово је слика и прилика свих наших пљачкашких приватизација. Тамо где није било вредног грађевниског земљишта, приватизација није ни започела. То су ове наше велике фирме које су у реструктурирању дуже од деценије и које нас годишње коштају преко пола милијарде евра. Зарад вредног грађевинског земљишта углавном београдских фирми и квадрата пословног простора углавном у Београду, све друштвене фирме у Србији, СВЕ, су остављене без обртних седстава, задужене, са партијским неспособним менаџментом, системски без икаквог покушаја реструктурирања. Некретнине у Београду су наша првобитна акумулација капитала.

Како су то овде спровели? Цео посао су одрадили као што то Закон о стечају и налаже: стечајни управник Агенција за приватизацију и повериоци преко Одбора поверилаца и “Југоекспорта” и “Авала филма”. Прво је држава-власник увукла “Авала филм” у стечај без икакве потребе. Јер кроз стечај ће се уновчити мање. Затим је држава-управник преко Агенције за приватизацију извршила процену вредности имовине и предложила држави-повериоцу преко Одбора поверилаца да се “Авала филм” прода као правно лице за 8,2 милиона евра. Држава-поверилац је тај предлог државе-управника прихватила. Стечајни судија се у овом поступку ништа не пита. Он само води рачуна о томе да се поштује процедура. Читав овај посао су урадили у тишни, још пре неколико месеци, без увида јавности, јер их Закон о стечају на то не обавезује. Сада су само финализовали цео поступак.

Да ли ово значи да је све урађено у складу са законом? Наравно да не. Формало, све је урађено у складу са Законом о стечају. Суштински, не. Због тога и наводинци у наслову овог текста. Прекршене су суштинске одредбе и Закон о стечају и Закона о привредним друштвима и Закона о облигационим односима. А то суштинско начело које се провлачи кроз све ове законе гласи: све радње које предузима држава-управник морају да буду у најбољем интересу правног лица, његових поверилаца и власника.

А да држава није њихова, већ наша, друштвена, шта би требало урадити? Крајем 2013.године у скупштинску процедуру су ушли Закон о стечају и Закон о приватизацији, а убрзо за њим је требало да иде и Закон о планирању и изградњи. Шта би они променили? Закон о планирању и изградњи је предвидео да за све друштвене и државне фирме, право коришћења пређе у власништво. Без накнаде. Ово би омогућило свим државним и друштвеним фирмама да слободно располажу са земљиштем, да на њему могу да граде, да могу да покрену поступак промене намене земљишта итд.

Закон о стечају је налагао потпуну транспарентност поступка, тако да би јавност знала и ко је у одбору поверилаца, и ко су највећи повериоци, стечајни управник, у овом случају Агенција за приватизацију би јавно морала да објави попис и процену вредности имовине.

Закон о приватизацији је налагао, поред потпуне транспарентности и јавности поступка, израде личних карата и сличног, и транспарентност капитала који учествује у приватизацији. На пример, више не би била могућа приватизација- продаја компанијама са offshore дестинација иза којих се готово увек крију наши грађани.

Закони су такође прописивали испитивање пословања пет година пре стечаја и приватизације. Прописивали су и поделу имовине на логичне целине. Укратко, прописивали су увођење реда. Вучић је ове законе повукао из скупштинске процедуре крајем јануара 2014.године и расписао изборе. Након избора, донео је нове законе који са предложеним законима из децембар месеца нису имали никакве везе. Практично, вратио се на претходна законска решења претходнебио чији је симбол Млађан Динкић.

Како би се то одразило на “Авала филм”?

Прво, “Авала филм” би био власник земљишта. Земљиште би имало велику вредност. Имовина би се поделила на 3 целине: неизграђено земљиште, а то је око 30 хектара, изиграђено земљиште са 20.000 квадрата објеката, а то је око 7 хектара, и филмско благо. Продајом неизграђеног земљишта, уз одговарајуће урбанистичке услове, могли су да намире три милиона евра дуга и да повериоцима и власнику “Југоекспорта” у стечају, остану велика средства. Изграђено земљиште би могло бити продато посебно са обавезом инвеститора да трајно настави делатност. А филмско благо би могло бити продато посебно и купац би била држава, наша држава преко Министарства културе, а богами и информисања, и након куповине би то културно добро од националног интереса могло бити поверено, рецимо, Кинотеци. Рецимо тако. На овај начин би били задовољени и интереси повериоца да наплате своја потраживања, и интереси власника, наше државе и запослених, да и за њих нешто остане, а и интереси друштва да се сачува ово културно добро од непроцењиве вредности за нас, друштво.

Уместо тога, њихова држава, власник/поверилац/управник, је уместо увођења реда, још једном одабрала да приватизује хаос и да га прода будзашто. Да закоље вола за кило меса. Додуше то је кило партијског меса. Највреднији комад. За њихову државу.

 

Саша Радуловић

 

Izvor: http://dostajebilo.rs/zakonita-prodaja-avala-filma/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On nije kontra privatizacije vec kontra lopovske privatizacije.

Pa sve je bolje od drzavne iprave zar ne?

Bas super sto su uspeli da se rese firme u stecaju cija imovina je trunula.

Sada ce to kod privatnika da procveta, otvorice se nova radna mesta itd ... znaci svaka cast Vucicu ...

Vucic je libertarijanac ...

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sve je bolje od drzavne iprave zar ne?

Bas super sto su uspeli da se rese firme u stecaju cija imovina je trunula.

Sada ce to kod privatnika da procveta, otvorice se nova radna mesta itd ... znaci svaka cast Vucicu ...

Vucic je libertarijanac ...

 

Nema potrebe a i jako je ruzno da izvrces informacije. Sasa je sve lepo objasnio u tekstu koji sam postavila.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nema potrebe a i jako je ruzno da izvrces informacije. Sasa je sve lepo objasnio u tekstu koji sam postavila.

Игнориши трола :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Игнориши трола :)

Zadto? Kao sada se prvi put privatizuje firma koja poseduje imovinu? Do sada ni jedna nije imala ni pedalj stambenog prostora ili poslovnog a o zemljistu i da ne pricamp ... Sve su to bile fiktivne drzavne kompanije a na njima je drzava profitirala milojarde evra ...

Mislim na 12 godina privatizacija za vreme DS-a ...

  • Волим 1

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Po povratku u zemlju Radulović je radio kao konsultant, ali je bio i stečajni upravnik u 14 preduzeća. Među njima su bili i: Kompanija “Braća Karić”, “Vršačka pivara”, “Delta Legal”, “Lune Milovanović”… Policija i Agencija za borbu protiv korupcije proveravala je 2011. da li je zloupotrebio svoj položaj.

 

 

Vlasnik je firme „Emarket kapital“, koja prema podacima APR-a ima jednog zaposlenog, a 2012. godine ostvarila je neto dobit od oko pet miliona dinara.

 

 

  Slučaj "Vršačke pivare" je posebno interesantan za prikazivanje o kakvom se to "stručnjaku" radi. Ukupna imovina Pivare je po Raduloviću iznosila 608.896.840,29 dinara, što je 30 odsto njene knjigovodstvene vrednosti. Istovremeno su obaveze "Vršačke pivare" iznosile 857.007.093,19 dinara, od čega se Poreskoj upravi dugovalo 336.555.724,03 dinara. Dakle, knjigovodstvena vrednost kompanije je bila duplo viša od njenih obaveza, a ako se odbije dug prema Poreskoj upravi (koji je mogao da bude reprogramiran), i stečajna masa preduzeća je bila viša od obaveza. "Vršačka pivara" je, shodno tome, mogla da bude spašena, ali se Radulović odlučio da je likvidira. To mu se, očigledno, materijalno više isplatilo.

 

 

Stečajni postupak građevinskog preduzeća "Delta legal" Radulović je vodio toliko katastrofalno loše, da su se i sudije Privredno apelaciono suda zapitale šta radi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao nadzorno telo.

Agencija je nešto i radila: pisala je prijave disciplinskoj komisiji protiv Saše Radulovića, zbog čega je on ne tako davno izjavio kako dotičnu Agenciju treba ukinuti i stečajne upravnike ostaviti da "pošteno" rade svoj posao. 

 

 

Ово је само нешто што се на кеца нађе о дотичном. Можда неко и има права да приговара овој приватизацији, не знам јер нисам упућен у цео поступак, ал Радуловић је задњи који то сме.

 

Посебно јер је своје министровање искористио да оконча два кривична поступка која су се против њега водила због ствари за које је био оптужен као стечајни управник. А и зато што своју партију ил покрет, како год да се представља, води као деспот.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је само нешто што се на кеца нађе о дотичном. Можда неко и има права да приговара овој приватизацији, не знам јер нисам упућен у цео поступак, ал Радуловић је задњи који то сме.

 

Посебно јер је своје министровање искористио да оконча два кривична поступка која су се против њега водила због ствари за које је био оптужен као стечајни управник. А и зато што своју партију ил покрет, како год да се представља, води као деспот.

 

Hoce li biti bar jedan senvic od cika Vucka za ovo :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је само нешто што се на кеца нађе о дотичном. Можда неко и има права да приговара овој приватизацији, не знам јер нисам упућен у цео поступак, ал Радуловић је задњи који то сме.   Посебно јер је своје министровање искористио да оконча два кривична поступка која су се против њега водила због ствари за које је био оптужен као стечајни управник. А и зато што своју партију ил покрет, како год да се представља, води као деспот.

 

Само мала дигресија - овако се расправља, аргументима и са неким циљем и смислом.

 

А сад, колико онда стоји Радуловићева прича да су морали заложити и непокретности како би добили новац за кампању на прошлим изборима? Узимајући у обзир ове информације, веома мало рекло би се. Али с дргуе стране, оно што он прича стоји. Је ли систем паразитски, партократијски и "буразерски"? Наравно. Његов економски резон, да ли стоји? Стоји, јер је његов резон класични либерални/либертаријански и који заиста има смисла и изгледа да успије у Србији ( мој став ). Стоје онда и ове чињенице које си навео и једино овакву критику ваља прихватити. Али, мораш признати, да то које је малверзације Радуловић радио не утичу на истинитост онога што он говори о овом систему. Можда није најпозванији ( или уопште није позван ) да критикује систем којим се окористио, али стоји да се економска политика мора мијењати.

 

И наравно, стоји то да је за дивно чудо и радио свој посао као министар, ефикасно, што је чудо само по себи ( већ сам ти то једном и рекао мислим ). 

 

Оно, увијек ћеш у политици бирати између више опција зла. Макијавелизам влада, шта ћеш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико је оно што прича кредибилно, о томе би могло да се расправља, али он је кловн. Не дао Бог да му допадне нека власт у руке, стрељао би по стадионима.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не спуштај се толико ниско, не приличи ти.

 

Ne brini za mene, ja ne radim za "sendvic". Ali ako mene pitas, ne prilici nijednom krstenom ljudskom bicu da prodaje svoje dostojanstvo ni za sendvic, ni za drzavni posao, posao predsednika kucnog saveta, notara ili administratora na sajtu ili stagod. Steta sto je sistem takav da samo oni koji imaju zeludac da takve i slicne stvari progutaju mogu da opstaju i plivaju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...