Саша Радуловић - блогови

[Иван]

Ne bih se bas slozio da je potpuni promasaj, osim ukoliko ga ne procenjujemo sa stanovista nekakve ortodoksije u ekonomskom razmisljanju...

[Иван]

http://blog.b92.net/text/19474/Politicki-program-na-prodaju/

Politički program na prodaju

Saša Radulović / 09.01.2012. u 23:45

Minimalna zarada u potpunosti oslobođena poreza i doprinosa. Zapošljavati ne sme da bude skupo. Samozapošljavanje isto tako.

Svim građanima zdravstveno osiguranje. I svim poljoprivrednicima zdravstveno osiguranje. Status zaposlenog nije potreban za zdravstveno osiguranje.

Svim građanima starijim od 65 godina starosna penzija. I svim poljoprivrednicima. Dovoljna za život. Za status penzionera nisu potrebne godine radnog staža. Potrebno je 65 godina života.

Besplatni udžbenici za sve učenike osnovnih i srednjih škola. Besplatne sveske i olovke. Računari u svim školama. Besplatno bavljenje sportom za svu decu.

Besplatan prevoz za sve učenike do i od škole. Na selima, besplatan prevoz dece u veliku školu gde idu i druga deca. I topli obrok. A ne peške u školu u koju ide troje druge dece.

Pa kada mladi ljudi hoće na selo, da mogu tamo i da žive: zdravstveno, penziono, dobra škola za decu.

Socijalna pomoć za sve kojima je potrebna. Narodne kuhinje za sve koji su gladni. Socijalno stanovanje za sve koji nemaju gde.

Da li ovo može da se plati? Naravno da može. Da li bi bankrotirali? Naravno da ne bi. Samo ne može i to i ovo (a od ovoga stvarno može da se bankrotira):

20-30% viška zaposlenih u javnim preduzećima. Isto toliko viška u školstvu i zdravstvu.

Plate i penzije državnih službenika i radnika u javnim preduzećima koje su 2x veće od ostatka društva.

Država ne može biti majka zaposlenim kod države, a maćeha svima ostalima.

Bulumenta opština i opštinskih struktura. 140 državnih Agencija.

Subvencionisanje stanogradnje za građane koji zarađuju 100.000 dinara mesečno.

Subvencionisanje tajkuna kreditima za likvidnost.

Kupovina radnih mesta na tuce po ceni od 10.000 evra dok gubimo radna mesta na hiljade za DŽ.

Porez na imovinu za pravna lica koji je zanemariv.

Arčenje novca poreskih obveznika na NIP-ove i sve druge omiljene političke projekte , gde političari "investiraju" naše pare da bi nam bilo bolje.

Demokratija je diktatura nezavisnih institucija sistema. Partokratija nije demokratija. Partokratija je samo drugi oblik totalitarizma.

Trenutno imamo tri. Treba nam mnogo više. Nezavisnih institucija sistema.

Transparentnost je glavno i najvažnije oružje protiv korupcije. Ne može crnim mastilom da se farba ugovor sa Fijatom. Ako neko domaće ili strano pravno ili fizičko lice sa mojom državom neće da potpiše transparentan ugovor, ne treba ni da ga potpisuje.

Transparentnost vlasništva. Svih privrednih subjekata, pa i medija. Ako neko ne želi da je prikaže, ne može ni da posluje u mojoj državi.

Reformisati poreski sistem tako da zapošljavanje bude jeftino, a posedovanje skupo. Da jedino prihodovanje od imovine bude isplativo. Da nelegalno poslovanje bude neisplativo.

Završiti privatizaciju konverzijom u državnu imovinu. Izvršiti korporatizaciju javnih preduzeća. Nikada ne privatizovati infrastrukturu.

Uključiti privatno zdravstvo u zdravstevni sistem.

Sudstvo sudijama. Ali transparentno. I efikasno. I predvidivo. Pravna sigurnost je najvažnija za bilo kog investitora. I da samo sebe čisti od loših u svojim redovima. I da ima svoj budžet.

Direktan izbor tužilaca. Da odgovaraju direktno građanima.

Direktan izbor gradonačelnika.

Dirketan izbor poslanika u skupštini Republike.

Predsednik Republike ne može biti predsednik partije.

Kultura kulturnim radnicima. Ali transparentno. I najboljima. I da ima svoj budžet.

Sport sportskim radnicima. Ali transparentno. I najboljima. I da ima svoj budžet.

Privreda privrednicima. Političari koji hoće da privređuju, moraju da izađu iz politike. Ili obratno. I ne ko fol suspendovao upravljačka prava. Nego stvarno.

Monopol ne sme da se isplati. Zdrava konkurencija je jedini način za niže cene. Regulatornim telima dati odrešene ruke za stvaranje zdrave konkurencije.

Korupcija ne sme da se isplati. Transparentnost je najbolji način njenog suzbijanja. Transparentnost države jer korupcija je trgovina državnim ovlašćenjima.

Decentralizacija. Ali stvarna. Ne eksplozija birokratije od kvarta i mesne zajednice do pokrajine. Ne novi nivo centralizacije pod plaštom decentralizacije. Srbija ima 7.2 miliona ljudi. Manje od Istanbula. Treba nam 2 nivoa vlasti: Republika i okrug. Tol'ko.

Život ljudima. Kako god vam se dopada da ga živite. I da vam bude lepo. Samo da pustite i druge da budu drugačiji od vas i da njima bude lepo.

[Иван]

Nemojte subvencionisati stambene kredite, ponovo

Saša Radulović / 16.01.2012. u 01:07

Nije valjalo prvi put. Ne valja ni sada. Pad cena nakretnina ne treba sprečavati. On je u interesu građana.

Uzimati od poreskih obveznika koji zarađuju minimalac i poklanjati ljudima koji zarađuju do 150.000 dinara mesečno je nemoralno. Nisu vaše pare.

Kažete da ima novca za oko 800 kredita. Niste mogli da nađete 800 ljudi u Srbiji koji zarađuju 100.000 dinara mesečno pod ovim uslovima, pa ste sada još povećali granicu na 150.000 dinara. Kojim superljudima je namenjeno ovo? Koga to pomažu poreski obveznici koji jedva sastavljaju kraj sa krajem? Od njihovog novca uzimate.

Cena od 1250 evrea po m2 više nije tržišna. Bila je pre dve godine. Isto kao što je cena u Belvilu pre dve godine bila oko 1.500 evra po m2, ali investitor nije hteo da spusti cenu ispod 1950. Pa sada prodaje po 1.600, ali je cena u međuvremenu sišla ispod 1.200. Da li to država juri padajuće cene zajedno sa Belvilom?

Računica kaže da cena stana od 40 m2 iznosi 51.600 evra. Od toga, kupac daje 5% ili 2.580 evra, država daje 20% učešća, odnosno 10.320 evra, a banka kreditira ostatak od 38.700 evra.

Recimo da je kamata banke 7% i da je ukupan kredit na 30 godina. Po programu, prvih 25 godina isplaćujete banku, a poslednjih 5 godina državu bez kamate.

Inače država se zadužuje u svetu po odličnim kamatnim stopama od 7.25%.

10.320 evra bez kamate na 25 godina je ušteda od 722 evra godišnje, odnosno 18.600 evra. Toliki je poklon države, pardon poreskih obveznika Srbije, "socijalno ugroženim" građanima sa primanjima od 150.000 dinara mesečno (po supružniku) za kupovinu precenjenih stanova.

A šta mislite da napravite dil sa građanima Srbije. Prodate nepokretnost po ceni za 10.320 evra manje, odnosno oko 950 evra po m2. Bez učešća države. Izađete na isto..

I šta mislite da objavite ugovore Građevinske direkcije Srbije sa građevinskim firmama. Ne onako kako ste objavili ugovore sa Fijatom, nego baš objavite bez zacrnjenih delova. Da vidimo ko kome šta plaća.

I da se objavi studija (sigurno ste je napravili jer kako bi inače predlagali ovakve projekta, a Vlada ih usvajala) o tome koliko je ljudi zaposleno ovim merama u prošloj godini, kolika je pomoć građevinskoj industriji i koji su pozitivni efekti po društvo. Ne napamet, nego onako sa sve brojevima.

Od petog oktobra do danas, sva naša privreda sa sve privatizacijom se svela na građevinsko zemljište i nekretnine. Zar je to zaista industrija u koju želite da usmeravate kapital građana. Jer izgleda da ove stanove kupuju samo oni koj parkiraju novac koji su držali u evrima u stanove jer im se čini sigurnije.

Da li pročitaste rezultate popisa? Ima 2.500.000 domaćinstava u Srbiji, a oko 3.200.000 stanova.

Kam gi 250.000 radnih mesta koje smo izgubili? I broj raste. Najbolja subvencija privredi je smanjenje poreza na rad. Time se zaustavlja gubitak radnih mesta, i stvaraju uslovi za nova radna mesta.

Druga subvencija koja ima smisla je subvencija za štedljive sijalice. Ili izolacija stambenih zgrada tako da trošimo manje energije.

Nemojte subvencionisati stambene kredite. Molim vas. Ne valja. Nemoralno je da radnici iz Vranja, ili tekstilci iz Novog Pazara ili čistačice iz Subotice, doniraju po 700 dinara da bi neko sa primanjima od 150.000 dinara kupio stan jeftinije. Pogrešno je. Pad cena stanova ne možete zaustaviti.

http://blog.b92.net/text/19517/Nemojte-subvencionisati-stambene-kredite-ponovo/

[Иван]

Železara na poklon

Saša Radulović / 30.01.2012. u 02:02

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

United States Steel Corporation je jedna ozbiljna američka korporacija. Ima postrojenja u Americi, Kanadi, Meksiku, Brazilu, Slovačkoj i Srbiji. Njenim akcijama se trguje na berzi u Njujorku. Njeni godišnji prihodi 2010.godine su bili na nivou od $17 milijardi. Od toga, na Srbiju i Slovačku otpada oko $4 milijarde.

Poslovne rezultate za 2011.godinu treba da objave u utorak, 31.01.2012.god. Ova prodaja srpske fabrike je tempirana za ovaj događaj. Nakon kraja svakog poslovnog kvartala, ozbiljne korporacije izlaze pred svoje akcionare, finansijske analitičare, profesionalne investitore i medije, govore detaljno o rezultatima prethodnog perioda, daju objašnjenja za poslovne rezultate i, što je najvažnije, govore o tome šta će raditi u narednom periodu i koja su njihova očekivanja. I to je ono što najviše interesuje akcionare i investitore.

Znači ukupni prihodi u 2010.godini su bili oko $17 milijardi. Od toga, prihodi u Srbiji su bili oko $1 milijarde, što je oko 6%, a u Slovačkoj oko $3 milijarde, odnosno oko 18%.

Broj zaposlenih u severnoj Americi je na kraju 2010.godine bio 23.000, dok je broj zaposlenih u Evropi bio 19.000 zaposlenih, od čega je broj zaposlenih u Srbiji bio oko 5.400. Znači, 23.000 zaposlenih u severnoj Americi je generisalo 13 milijardi $ prihoda, dok je 19.000 zaposlenih u istočnoj Evropi generisalo oko 4 milijarde $ prihoda.

Tržište čelika je jako konkuretno tržište na svetskom nivou. Ima više kapaciteta od potražnje. Tržište je ciklično. Ako se pogleda poslovanje US Steel-a u poslednje tri godine, može se lepo videti snaga i veličina promena na tržištu sa kojima se mora nositi menadžment ovakvih kompanija.

Prihod u 2008.godini je bio $23 milijarde, dok je prihod u 2009.godini bio $11 milijardi. Pad od preko 50%. Operativni profit u 2008.godini je iznosio oko $3 milijarde , dok je operativni gubitak u 2009.godini iznosio $1.6 milijardi.

šta je menadžment uradio suočen sa ovakvom promenom na tržištu? Sekao troškove. Važan deo je bio smanjenje broja zaposlenih. U servernoj Americi je na kraju 2008.godine bilo zaposleno oko 29.000 ljudi, dok je na kraju 2009.godine taj broj iznosio oko 24.000. i dalje je smanjen i na kraju 2010.godine je iznosio oko 23.000 ljudi. Niko ne voli da otpušta ljude posebno ako su dobri radnici. Ali je pitanje preživljavanja. Da to nisu uradili, ostali bi i bez 23.000 preostalih radnih mesta, a akcionari bi ostali bez kompanije.

U istom periodu, broj zaposlenih u istočnoj Evropi je smanjen sa 20.000 na 19.000. Od toga u Srbiji za 300.

Operativni gubitak u 2010.godini je iznosio oko $110 miliona. Od toga, gubitak u Srbiji je bio oko $140 miliona.

Rezultati trećeg kvartala 2011.godine pokazuju da su i serverna Amerika i Slovačka profitabilne. Srbija je ostala na nivou iz 2010.godine.

U Srbiji, prihod 2008.godine je bio oko $1.4 milijardi, da bi 2009.god. pao na oko $0.7 miliardi, da bi se u 2010.godine popeo na oko $1 milijardu. Operativni profit od $40 miliona u 2008.godini, je prešao u operativni gubitak od $180 miliona u 2009.godini i oko $140 miliona u 2010.godini.

Troškovi za plate zaposlenih u ovom periodu su bili $100 miliona u 2008.god., $88 miliona u 2009 i $81 u 2010.

Čak i kada se oduzmu svi troškovi zarada zaposlenih i troškovi amortizacije, troškovi materijala koga uvozimo, energije i ostali poslovni troškovi, prevazilaze prihode.

šta je US Steel radio u ovoj situaciji? Upumpavao je svež keš. U 2009.godini oko $70 miliona, u 2010.godini oko $200 miliona. Odakle novac? Matična korporacija se zadužila. Ukupan dug je od 2008.god. do 2010.godine narastao sa $3.2 na $3.7 milijardi.

šta je bilo sa akcijama US Steel-a? U maju 2008.godine, pre krize, one su imale vrednost od $180. Pale su na $20 u februaru 2009.godine, da bi zatim porasle na $60 do februrara 2011.godine, pa opet pale na $20. Sada se kreću oko $25 dolara.

Gde je problem? Situacija na svetskom tržištu se ponovo pogoršava. Cene padaju. Operacije u severnoj Americi i Slovačkoj pokauzuju fleksibilnost i mogućnost da se nose sa novim udarom. Deo u Srbiji na žalost ne. Niska produktivnost, proizvod male cene sa malom dodatom vrednošću, je recept za gubitak. Bez velikih ulaganja, situaciju nije moguće brzo popraviti. Dok je tržište bilo dobro, dok su cene bile visoke, funksionisalo je. Više na žalost ne. U ovom trenutku, cene po toni su takve, da su cena sirovine koju uvozimo, plus troškovi energije, veći od cene finalnog proizvoda. Jeftinije je da radnici ništa ne rade i primaju platu, nego da proizvedu i jednu jedinu tonu. Na osnovu ovoga je vidljivo da nuditi US Steel-u da država Srbija, pardon poreski obveznici Srbije plaćaju plate svim zaposlenim radnicima, nije dovoljno.

Ukupna dugoročna dugovanja železare na kraju 2010.godine su bila oko 270 miliona evra. Ova dugovanja su dugovanja matičnoj kompaniji koja je finansirala sve gubitke. Ukupna kratkoročna dugovanja su bila 130 miliona evra.

Knjigovodstvena vrednost imovine iznosi 140 miliona evra, zaliha 92 miliona, i potraživanja od kupaca 128 miliona. Gubitak iznad visine kapitala je 40 miliona.

U naredni utorak, menadžment je mogao izaći pred analitičare i reći jednu od 3 stvari:

- investiraćemo $200 miliona u naredne dve godine, za to vreme ćemo apsorbovati noivih $300 miliona gubitka, i srpski deo komapnije će se vratiti profitabilnosti

- likvidiraćemo srpski deo kompanije, platiti otpremnine radnicima (njih 5.400, najmanje), platiti sve dugove, rasprodati imovinu, upumpati dodatni keš da sve ovo završimo

- prodaćemo srpski deo kompanije za 1$, osloboditi se svih budućih obaveza i bez tereta ući u 2012.godinu

Najviše se isplati treća varijanta, ako imate nekoga da kupi. Ima i četvrta varijanta, a ona je da pokrenete stečaj, oslobodite se svih daljih obaveza, i da se u stečaju pojavite kao najveći poverilac. Ali to već nije za ozbiljne američke kompanije. To je više za naše vajne bizmismene.

Dok ne nađe strateškog partnera koji je spreman da preuzme 5.400 radnika i fabriku koja i bez tih radnika gubi navac sa svakom tonom koju proiizvede, država će morati da vodi novo preduzeće tipa preduzeća Zastava 4412. Pa kada i nađe strateškog partnera, moraće da zacrni kompletan ugovor sa tim strateškim partnerom. Da poreske obveznike ne bi udario šlog kad ga pročitaju. Jer ne znam kojom drugom ekonomskom alehemijom može da se privuče.

U utorak potpisujemo kupoprodajni ugovor, kako najavljuju. Siguran sam da će ga objaviti istog dana na sajtu vlade. Pa gospodin šabić neće morati ni da se angažuje. Da vidimo šta u ugovoru piše o $400 miliona duga koji ima železara.

Naravno da je važno očuvanje radnih mesta. Naravno da je važno Smederevo. Ali važna su i sva druga radna mesta u Srbiji i svi ostali gradovi. Uzimati novac od poreskih obveznika iz ostatka Srbije, čistačice u Subotici i tekstilnog radnika iz Novog Pazara, i njime "čuvati" radna mesta u Smederevu jednostavno nije ni moralno ni održivo. Osim dok majstori odu. Trošiti novac na izgubljenu stvar nije pametno, koliko god su vam plemenite namere. U izbornoj godini.

[Grizzly Adams]

Занимљиво је прочитати шта се дешава на тржишту челика, али то није објашњење зашто се US Steel ослободио баш наше фабрике, а не неке друге. За то смо сами одговорни. Да смо радили боље од Словака, не би било проблема.

А ово би требало сваки Србин да понавља по десет пута пре и после јела:

Uzimati novac od poreskih obveznika iz ostatka Srbije, čistačice u Subotici i tekstilnog radnika iz Novog Pazara, i njime "čuvati" radna mesta u Smederevu jednostavno nije ni moralno ni održivo.

[Иван]

Да смо радили боље од Словака, не би било проблема.

Није тако, Звонко. Није до радника, овај пут. Ово је до технологије. Смедеревска железара, за разлику од оне у Кошицама, ни пре ни после приватизације није имала технологију за добијање производа више додате вредности.

А ово би требало сваки Србин да понавља по десет пута пре и после јела:

Значи, аБсолутно!!!!

[Grizzly Adams]

Није тако, Звонко. Није до радника, овај пут. Ово је до технологије. Смедеревска железара, за разлику од оне у Кошицама, ни пре ни после приватизације није имала технологију за добијање производа више додате вредности.

Ниси ме разумео, нисам рекао да је до радника.

[Иван]

Ниси ме разумео, нисам рекао да је до радника.

Oк, онда не разумем уопште

Шта смо то "ми" требали да радимо боље од Словака?

[Grizzly Adams]

Да се боље организујемо, да не трошимо безвезе, да управљамо фабриком домаћински и одговорно.

[Иван]

Да се боље организујемо, да не трошимо безвезе, да управљамо фабриком домаћински и одговорно.

Naravno, ali u kom periodu?

Firma je već skoro 10 godina privatno vlasništvo?

[Grizzly Adams]

У сваком периоду. Та фирма има своју историју како је дошла ту где јесте. Словацима није технологија пала с` неба, него су радили и зарадили па купили шта им треба. Ми смо за то време "чували радна места" и радили све остале глупости које нико нормалан не би радио... После смо вероватно власницима постављали сличне услове и они су урадили шта им се највише исплати у тим околностима.

Ако упропастиш ауто, па га продаш некоме ко га растави и прода у старо гвожђе, није он крив. Ти си крив што си упропастио ауто.

[Иван]

У сваком периоду. Та фирма има своју историју како је дошла ту где јесте. Словацима није технологија пала с` неба, него су радили и зарадили па купили шта им треба. Ми смо за то време "чували радна места" и радили све остале глупости које нико нормалан не би радио... После смо вероватно власницима постављали сличне услове и они су урадили шта им се највише исплати у тим околностима.

Ако упропастиш ауто, па га продаш некоме ко га растави и прода у старо гвожђе, није он крив. Ти си крив што си упропастио ауто.

Ma, dobro, to načelno važi za svaki slučaj.

U ovom konkretnom slučaju, smederevsku železaru kupio je US Steel.

Deset godina je bio vlasnik.

Za tih 10 godina, realno, on je bio zadovoljan zatečenom tehnologijom (koja ne omogućava proizvodnju pocinkovanih limova, a što široko traženi industrijski proizvod).

Prvih 7 godina, poklopilo se sa konjukturom svetske privrede, tako da je i nisko-dodatno-vrednosti proizvod smederevske železare bio troškovno konkurentan.

Čim je krenula kriza, potražnja za čelikom je pala, a prvi na udaru, naravno, bili su proizvodi iz segmenta koje je proizvodila smederevska železara.

Dakle, ovde, za tih 10 godina, zaista nema šta prigovoriti državi. Lokalne vlasti su čak oprostile silna potraživanja po osnovu lokalnih javnih prihoda

Nema se, u principu, šta prigovoriti ni US Steelu. NJihova imovina, njihova strategija. E, sad to što se njihova strategija ne podudara sa interesima našeg blagostanja, šta da se radi. O tome je trebalo ranije misliti. Ranije, pre privatizacije, kada je država US Steelu prodala firmu očišćenu od dugova (ko je rekao 4 propale banke? Zbog čega li su propale da mi je znati..), trebala je da prodaju uslovi unapređenjem tehnologije... Ali to je za tadašnjeg ministra Vlahovića bilo previše naporno...

[Grizzly Adams]

Па добро, сада смо добили фабрику на поклон. Не разумем се уопште у металургију, али то су ресурси који могу да се искористе некако. Да ли је технологија толико застарела да уопште више не може да се користи?

[Иван]

Па добро, сада смо добили фабрику на поклон. Не разумем се уопште у металургију, али то су ресурси који могу да се искористе некако. Да ли је технологија толико застарела да уопште више не може да се користи?

Stanje je takvo da to bas i nije poklon, jer zahteva redovne mesečne odlive gotovine iz budžeta, koji je ionako šupalj kao ch sir

To što Smederevo sad proizvodi košta više nego što može da se proda.

A čuo sam da je nabavka preko potrebne nove tehnologije prilično skupa stavka.

Još, ako na državi ostane vraćanje železarinog duga US Steel centrali, onda se može reći da je su DS stručnjaci kompletni mentoli.

Sartid je njihovo delo od početka do kraja. Sproveli su i prodaju i ponovnu kupovinu. Slika i prilika umešnosti.

Nemoj da misliš da političarim, ali stvarno, kod Sartida, sve što je rađeno bilo je u nadležnosti Đinđića i Tadića...

[Grizzly Adams]

Не знам зашто би држава преузела нечији дуг!? US Steel је дужан да враћа своје дугове... Нема никакве логике.

Ако фабрика не може да направи профит онда нема дилеме, мора да се затвори. Шта о томе има да се дискутује и губи време.