Саша Радуловић - блогови

[Juan Valdez]

Biće pre da levičari insistiraju na kolektivnom, humanom i socijalno pravednom, a libertarijanci na pojedinačnom, evolucionom, pusti ga da umre sistemu. Pri čemu libertarijanci posežu za kolektivnim kada govorimo o policiji i vojsci i sudu.

Pre će biti da "libertarijanci" hoće da plate što manje i ne priznaju neke troškove. Npr. troškove korišćenja društvenih resursa, troškove zagađenja čovekove okoline dok koriste resurse, troškove održavanja tražišta radne snage, troškove održavanja socijalnog mira, troškove zaštite njihovih nasleđenih prava, troškove vojske koja održava njihovo blagostanje i tako do. Niti prihvataju očigledne činjenice da su siromašni ljudi posledica sistema, ne posledica sopstvene lenjosti.

Levičari sa druge strane, u potrazi za socijalnom pravdom, pribegavaju pogrešnim rešenjima i odlaze u drugu krajnost. Socijalizam je jedan od katastrofalnih pokušaja. Socijaldemokratija je unapređenje, ali još uvek neodrživo.

U kanadskom sistemu, čije programe pokušavamo da kopiramo na ovom blogu, nema enormnih deficita. Nema ni enormnog bogaćenja malog broja ljudi doduše, ali to ćemo već preboleti.

Socijalno odgovorna država je trošak koji ekonomija svake uređene država može da podnese.

[Juan Valdez]

A i ovo govori o ogromnom jazu između vas i mene (либертаријанаца и њега, примедба моја). U mom ideološkom sistemu, osnovna kvalitetna zdravstvena zaštita je pravo, ne milostinja. Isto kao i pravo na kvalitetno školovanje, pravo na penziju, socijalnu zaštitu itd.

Nisam levičar i znam da ova prava koštaju. Znam i koliko. Ali mislim da su to ljudska prava i da bez tih prava društvo ne može sebe nazvati humanim. Pošto znam koliko ovo košta, znam da i društvo ovaj troška može da plati.

[Grizzly Adams]

18. Bogaćenje pojedinca je sredstvo, ne cilj. Cilj je bogaćenje društva: svih građana.

Чији је то циљ?

[Juan Valdez]

Чији је то циљ?

Питај га на блогу, не верујем да чита форум.

[Grizzly Adams]

Ма мрзи ме, лепше ми са вама....

Мени је та реченица - "Bogaćenje pojedinca je sredstvo, ne cilj. Cilj je bogaćenje društva: svih građana." - веома проблематична. Прво, грађани јесу појединци. Ако се обогате сви појединци (или бар већина) онда се "обогатило друштво". Друго, чини ми се да се ту некако као метод "богаћена друштва" имплицитно подразумева некаква "расподела". Треће, чији је то циљ? Циљ појединца је да заради за себе. У општем случају, њега баш брига да ли ће се други обогатити или неће. Ко онда има тај "другачији циљ"? И кад га идентификујемо - како мисли да га спроводи?

[Иван]

Zašto naša berza nije stvarno berza

Saša Radulović / 23.10.2011. u 23:28

Prvo, zato što se na našoj berzi trguje sa 7 (i slovima: sedam) akcija. Svih ostalih 1395 akcija nisu na berzi već na takozvanom vanberzanskom (nazovi) tržištu. Ekvivalent naše berze bi bila pijaca automobila u Bubanj Potoku na kojoj imate 1402 automobila, od kojih 7 možete da upalite, provozate, otvorite im haubu, imaju urednu servisnu knjižicu, a ostale možete samo da gledate, i ako hoćete, kupite. Na neviđeno.

Drugo, zato što je samo berzansko tržište toliko plitko da ne može biti govora ni o tržištu, ni o tržišnim mehanizmima, ni o tržišnoj vrednosti. Otprilike kao da na auto pijacu dođe deset kupca dnevno i proda se jedan automobil za svaka dva dana..

Kod nas postoji jedna berza. Privredno društvo Beogradska berza a.d. je zatvoreno akcionarsko društvo, čiji su osnivači uglavnom banke i brokerska društva, a u manjem delu i Republika Srbija. Iako je ovo privredno društvo osnovano 31.12.2003.godine među osnivačima su i naše velike banke u stečaju. Ovo društvo, Bubanj Potok za akcije, svoj posao obavlja u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti.

U čemu je razlika između berze i vanberzanskog tržišta? Da bi akcija dobila dozvolu za trgovanje na berzi, mora da zadovolji važne uslove:

- da ima dovoljno veliki kapital da bi se uopšte moglo govoriti o ozbiljnoj kompaniji

- da kvartalno izdaje finansijske izveštaje i da ima pozitivno mišljenje revizora

- da ima usvojen kodeks korporativnog upravljanja

- da ima minimalni dnevni obim trgovanja

Zašto je ovo bitno? Ako ovo ne znate, ne znate šta kupujete. Kako da znate kolika bi vrednost akcija trebala da bude, ako finansijski izveštaji nisu pouzdani? Ako nema minimalnog dnevnog obima, kome ćete prodati akcije koje ste kupili?

Privredna društva kojima se trguje na berzi se zovu otvorenim akcionarskim društvima, mada im je bolje ime: javna privredna društva tj. Public Companies. Kod nas javna preduzeća znači nešto drugo, pa se ovaj drugi termin manje koristi.

Na vanberzanskom tržištu su one akcije koje ne zadovoljavaju ove uslove. To je kao da u lokalnom supermarketu imate proizvode na kojima ne piše koji su im sastojci. I ako su sastojci otrovni, niko ne uklanja taj proizvod iz supermarketa, niti kažnjava proizvođača.

Šta čini tržište tržištem? Duboka ponuda i potražnja. Trasparentnost. Efikasnost. Tek pod ovim uslovima možemo govoriti o tržišnim vrednostima. U protivnom, možemo samo reći da je neko nekome prodao nešto za neku cenu. Postignuta cena je potpuno irelevantna, jer se i ne zna šta je kupljeno.

Pošto su finansijski izveštaji ogromne većine kompanija čijim se akcijama trguje na vanberzanskom tržištu potpuno neopuzdani, trgovanje ovim akcijama je potpuno lišeno smisla.

Od 1402 akcije na berzi, npr. u prošli petak, trgovalo se samo sa 48. Sa ostalih 1354 nije se trgovalo. Ni jedan kupac, ni jedan prodavac. Ni jedna transakcija. I to nije zato što ovaj petak nije bio neki pazarni dan. Sa njima se ne trguje ni jedan drugi dan u godini. Osim ako neko, nekome, nešto ne namešta. Ili sakriva neku imovinu od poverilaca, ili gleda da ugruva male akcionare.

Otkud ove toksične kompanije na berzi, kada im tamo očigledno nije mesto? Nisu svojom voljom. Naredio zakon. O privatizaciji i akcijskom fondu i tako tome. Da se bolje privatizuje.

Čak i ovih 7 koje zadovoljavaju uslove mogu biti problematične. Sećate se Metals banke? Ona je bila na berzi i zadovoljavala uslove. Pa ispade da im finansijski izveštaji niđe veze sa stvarnim stanjem. Pa ih jedva pokrajina spasila od bankrota da ne bi povukla u bankrot i neke opštine. Pa se vrednost akcija raspala. A revizorima koji su nam tvrdili da su finansijski izveštaji u redu, naravno, ništa. Kada je Arthur Andersen, jedna od 5 najvećih revizorskih kuća na svetu, napravio grešku sa Enronom, propao Arthur Andersen. Više niko nije verovao njihovoj reviziji. I zatvoriše firmu.

Šta bi trebalo da određuje vrednost akcija neke kompanije? Na uređenom tržištu, na vrednost akcija najviše utiče očekivani profit. Ne vrednost imovine (nekretnina i opreme), već vrednost operativnog posla i njegova sposobnost da generiše prihode i profit. Pokazatelj očekivanog profita je P/E pokazatelj: price per earnings. P/E od 20 znači da se akcije prodaju po vrednosti od 20 x profit u prethodnoj godini. Kod kompanija kod kojih se ne očekuje rast profita, ovaj pokazatelj pada ispod 10.

Drugi pokazatelj je P/B: price per book value, odnosno odnos vrednosti i likvidacione vrednosti. Kada ovaj broj počne da se približava 1, to obično znači da je kompanija vrednija mrtva nego živa, odnosno bolja vrednost se postiže komadanjem kompanije i prodajom delova, nego samom kompanijom. To takođe može da znači da kompanija ima imovinu koja je mrtva, odnosno nije u funkciji prihoda i profita. I u tom slučaju, imovinu bi trebalo prodati i novac podeliti akcionarima.

Kod nas za ogromnu većinu kompanija na berzi, ovo nema nikakvo značenje. One i ne postoje da bi svojim akcionarima generisale vrednosti. Niti su tu zato što hoće da se finansiraju koristeći berzu. Niti imaju ikakvu želju da budu transparentne. One su tu zato što moraju. I rade u svom interesu, ne interesu kompanija u kojim su većinski akcionari. To jeste zabranjeno Zakonom o privrednim društvima, ali ko će još to dokazati. I gde sud da ulazi u toliku ekonomiju.

Na uređenim tržištima, ako jedna akcija u toku dana nema obim od 1% svih izdatih akcija, ne možemo govoriti o likvidnom tržištu. Likvidne akcije ozbiljnih kompanija imaju dnevni obim trgovanja od 2-5% svih izdatih akcija. To znači da se u toku godine proda akcija te kompanije u vrednosti od 5x do 10x ukupne vrednosti te kompanije. Odnosno, u toku jedne godine, 5 do 10 puta se potvrdi tržišna vrednost kompanije kroz trgovanje. Npr. kompanija koja je vredna 1 milijadru dolara, ima godišnji obim prometa akcija u vrednosti od 5 do 10 milijardi dolara. Tada možemo govoriti o tržišnoj potvrdi vrednosti tih akcija.

A kod nas? Ima ukupno 50-tak akcija sa kojima se uopšte trguje. Na berzi, najlikvidnije su akcije NIS-a i Sojaprotenia kod kojih se godišnje trguje sa 5-10% njihove ukupne vrednosti. Na vanberzanskom tržištu, najlikvidnije su akcije Agrobanke, kod koje se godišnje trguje sa oko 80% ukupne vrednosti. Ostale akcije nisu ni vredne pomena. I onda u ovakvom stanju, neka dvojica istrguju akcija u vrednosti od 500 evra i sruše vrednost kompanije za 5 puta, milioni evra. A onda Đura i Pera u blok transakciji, istrguju vrednost od više miliona evra za više stotina hiljada evra. I sve bude tržišno. Šta da rade jadni Đura i Pera, kad je tržište, sa onih 500 evra, postavilo "tržišnu" cenu. Oni su morali po toj ceni. Šta će jadni.

Kod nas je berza poligon za zloupotrebe. Poligon na kome, ako ste spretni, možete prevariti poverioce, male akcionare i državu. I to sve pod plaštom nazovi tržišta, nazovi ponude i nazovi potražnje, i nazovi tržišne vrednosti. I to nema nikakve veze sa Beogradskom berzom a.d. niti sa Komisijom za hartije od vrednosti. Ovo stanje je posledica potpuno promašene zakonske regulative koja ne zna gde udara i čemu služi. Osim ako odgovor nije u pitanju: kome služi.

[Grizzly Adams]

Šta čini tržište tržištem? Duboka ponuda i potražnja. Trasparentnost. Efikasnost.

А шта би кумови и побратими онда радили?

[Млађони]

Ali, jesam ZA zagarantovan minimalni nivo:

- zdravstvene zastite

- obrazovanja

- penzije

- socijalne zastite

Sta smatras pod socijalnom zastitom?

inace apsolutno se slazem sa ovim sto si rekao a covek ima zanimljive blogove citao sam ih "neredovno"

"Pre će biti da "libertarijanci" hoće da plate što manje i ne priznaju neke troškove. Npr. troškove korišćenja društvenih resursa, troškove zagađenja čovekove okoline dok koriste resurse, troškove održavanja tražišta radne snage, troškove održavanja socijalnog mira, troškove zaštite njihovih nasleđenih prava, troškove vojske koja održava njihovo blagostanje i tako do. Niti prihvataju očigledne činjenice da su siromašni ljudi posledica sistema, ne posledica sopstvene lenjosti." sa ovim se apsolutno slazem, sto i pokushavam da docaram zvonku :P

[Grizzly Adams]

Либертаријанци сматрају да држава треба да се бави заштитом права грађана (полиција) и одбраном (војска), тако да те трошкове признају.

Сиромаштво је проблем који решава технолошки напредак и индустријализација. Социјалистички "систем" само успорава тај процес и сиромашне одржава у сиромаштву, у том смислу они јесу "последица система".

[Млађони]

Либертаријанци сматрају да држава треба да се бави заштитом права грађана (полиција) и одбраном (војска), тако да те трошкове признају.

Po tebi bih rekao da poprilichno ne priznajes posto se ne slazes da drzava treba da bude najmocnija privredna organizacija i da treba da bude bogatija od svake druge kooporacija.

U suprotnom rekao sam ti, kooporacija moze da unajmi i napravi privatnu vojsku jer ima resursa da to obezbedi i da pobedi drzavu.

Drugo, imas li neku studiju, koliko novca tacno treba na vojsku, policiju, sudstvo i ostale usluge nad kojima drzava mora da ima monopol?

Odakle da se finasira ako ne iz onoga sto ti zoves "harach" a ja zovem "porez"

[Grizzly Adams]

Po tebi bih rekao da poprilichno ne priznajes posto se ne slazes da drzava treba da bude najmocnija privredna organizacija i da treba da bude bogatija od svake druge kooporacija.

U suprotnom rekao sam ti, kooporacija moze da unajmi i napravi privatnu vojsku jer ima resursa da to obezbedi i da pobedi drzavu.

Не слажем се. То је потпуно фиктивни сценарио који нема везе са реалношћу. Навео сам ти већ пример да је Apple богатији од државе САД, па не видим да су кренули да праве "приватну војску" и "победе државу"...

Drugo, imas li neku studiju, koliko novca tacno treba na vojsku, policiju, sudstvo i ostale usluge nad kojima drzava mora da ima monopol?

Odakle da se finasira ako ne iz onoga sto ti zoves "harach" a ja zovem "porez"

Мене не интересује колико им новаца треба. Постоји фактичко стање "колико новца има". И од тога што има нека се сналазе како знају, исто као и сви грађани. Немам студију, али имам пример САД која није имала порез на приход све до прве половине XX века и функционисала је супер.

[Млађони]

Навео сам ти већ пример да је Apple богатији од државе САД, па не видим да су кренули да праве "приватну војску" и "победе државу"...

Nisi mi naveo t.j nisam video da si naveo. Mogu li da dobijem neke podatke.

И од тога што има нека се сналазе како знају, исто као и сви грађани.

Sto bih se ja cimao ako sam zaposljen u drzavnoj sluzbi da se snalazim i jedem da bih zastitio tvoje dupe od kriminala a ti za to neces da mi das para koliko mi treba da to uradim?

Dakle oces da nesto uradi drzava, da to uradi kvalitetno, oces da budu odgovorni pred zakonom za to sto rade - ali neces da im obezbedis sredstva za rad koliko im treba nego eto koliko imate. Zaustavite organizovane kriminalce sa 5 policajca, koji nemaju dovoljnu zastitu od toga da ih ti kriminalci ne ubiju jer uz to i imaj upravo da legalno nose oruzije gde god hoce.

Ne znam zvonko ja tu vidim problema koliko hoces.

Немам студију, али имам пример САД која није имала порез на приход све до прве половине XX века и функционисала је супер.

Dakle porez na prihod je harac a ostali nisu?

[Grizzly Adams]

Nisi mi naveo t.j nisam video da si naveo. Mogu li da dobijem neke podatke.

Навео сам, ниси био пажљив. Ево поново:

http://www.theglobeandmail.com/globe-investor/markets/markets-blog/apple-richer-than-us-government/article2114181/

Sto bih se ja cimao ako sam zaposljen u drzavnoj sluzbi da se snalazim i jedem da bih zastitio tvoje dupe od kriminala a ti za to neces da mi das para koliko mi treba da to uradim?

Dakle oces da nesto uradi drzava, da to uradi kvalitetno, oces da budu odgovorni pred zakonom za to sto rade - ali neces da im obezbedis sredstva za rad koliko im treba nego eto koliko imate.

Сви ми можемо да трошимо само онолико колико имамо. Држава не може да буде изузетак.

Zaustavite organizovane kriminalce sa 5 policajca, koji nemaju dovoljnu zastitu od toga da ih ti kriminalci ne ubiju jer uz to i imaj upravo da legalno nose oruzije gde god hoce.

Брате, криминалци носе оружје без обзира да ли је легално или не. Дефиниција: криминалац = особа која не поштује закон.

Dakle porez na prihod je harac a ostali nisu?

Сви су порези харач јер се прикупљају под претњом силе.

[Млађони]

Сви су порези харач јер се прикупљају под претњом силе.

Dakle svi porezi su losi?

Od cega ce onda drzava da placa vojnike, policajce, sudove? Dobrovoljnih donacija?

Брате, криминалци носе оружје без обзира да ли је легално или не. Дефиниција: криминалац = особа која не поштује закон.

Ne znam odakle da pocnem ovo da demantujem, to sto je neko kriminalac ne znaci da je nasilni pljackas mozda je lopov, tvoja definicija kriminalca da neko ko krsi zakon ne znaci da je neko ko krsi svaki zakon pa je obavezno da krsi zakon o nosenju oruzija pa dalje, kad je ilegalno i kriminalci izbegavaju da nose oruzija, bar oni sitniji kojih ima mnogo vise jer ne zele da lete u zatvor za dzabe njih policajac caskom legitimise i pretrese. Pa onda dalje, da ubistva ne cine samo kriminalci vec i gradjani koji pre toga nisu osudjivani za kriminalne aktivnosti. I na kraju, kriminalac ne postuje zakon ali nije svako ko ne postuje zakon kriminalac ( to bi trebalo da ti je jasno ).

Навео сам, ниси био пажљив. Ево поново:

Hvala lepo. Omasim bas nesto ne citam pazljivo bas sve.

[Grizzly Adams]

Мешаш појмове. То што држави требају паре не чини отимање под претњом силе "добрим". Отимање под претњом силе је лоше без обзира на то што институција државе још увек није превазишла закон џунгле.

И мом идеалном друштву (какво тренутно не постоји) људи би плаћали њихове услуге добровољно, као и све друго.