Саша Радуловић - блогови

[Grizzly Adams]

Bankare treba staviti pod kontrolu i to na veoma kratku uzdu. Transparanciju u bankarskom sistemu treba izvesti. Financijske produkte treba skrinovati na rizik itd. U stanju smo da simuliramo danas cunamije, klimatske uvete, spustanja na daleke planete, a da nismo u stanju da na osnovu simulacija ekonomskih modela napravimo neku paradigmu kaja bi nam sluzila kao vrednosna granica, koja bi nas opminjala da smo presli dozvoljenu granicu rizika.

Брате, то је све већ објашњено. Основни проблем јесу систем "фракционалних резерви" и "папирни новац". Када би се те две ствари довеле под контролу (у суштини представљају превару) ризик би био сведен на минимум.

На пример, објашњено у детаље овде: http://mises.org/Books/mysteryofbanking.pdf

[Arhidjakon]

Када се каже "регулација" мисли се на ствари осим тога, на пример - одређивање цена законом, фаворизовање једног производа/произвођача у односу на друге и слично.

Za regulaciju nisam, ako se izlazi na trziste i trazi se posao onda neka pobedi onaj koji je dao stvarno najkvalitetnije uslove za zavrsavanje posla. Ali opet kad gledam ovde kod mene te Evorpske Tendere pa to je takva papirologija postala da je to bolesno. Znaci troskovi savetnika koji ti je potreban da te provede kroz taj red tape je uzasan. Razumem kada drzava i drzavne ustanove rade po tim protokolima. Ali mi nije jasno kada privatna lica primoravaju na isto. Znaci ako je posao, zavisno od sorte posla/usluge, u vredenosti odredjene sume, ti kao privatnik ga takodje moras sprovesti po istim protokolima kao i drzava. To su toliki trokosvi koji su nepotrebni u potpunosti.

Kotrola mora da bude na samom vrhu, jer ako se tamo zaleti grlom u jagode onda posledice mogu da snose milioni ljudi.

[Arhidjakon]

Pa pitanje frakcionaolnih rezervi i jesu dovele odredjene banke do kolapsa, kad su ljudi poceli da povalce svoj ulog sa racuna.

Можемо да узмемо неки конкретан пример који они дају па да видимо.

Ali na sta ti konkretno mislis??

[Иван]

Пратећи Сашине текстове, сигуран сам да се он не залаже за ону прокажену регулацију. Уосталом, погледајте текст "Etatizam, planska ekonomija i državni kapitalizam" и биће вам јасно.

Сасвим сам сигуран да он критикује дерегулацију у финансијском сектору која је омогућила изигравање финансијске алхемије, продавање магле и сл...

[Grizzly Adams]

Иване, то је утисак који сам ја стекао читајући његове текстове овде.

Ако се банкарима дозволи, како лепо кажеш, "финансијска алхемија" онда је то веома ризично и прави велике проблеме.

Архи, па не знам. Хтео сам да видим неки пример "регулације" коју они подржавају па да размислим о томе.

[Juan Valdez]

Па то и мени није јасно. Како може неко ко је написао "Etatizam, planska ekonomija i državni kapitalizam"  да истовремено хвали ”Њу Дил”? Можда грешим јер јако мало знам о овоме, али зар није ”Њу Дил” заснован управо на тој ”прокаженој регулацији”?

[Grizzly Adams]

Па ево само један пример - "Њу Дил" је законом забранио грађанима да поседују злато, све је држава откупила (тј. запленила, јер ниси имао избора) за $20 по унци, а одмах потом подигла цену на $35 по унци.

[Иван]

Идемо на мало старије, али ништа мање актуелне текстове

Giljotina propisa, NALED i SRP

Srbiji je potrebna sveobuhvatna reforma propisa i administrativnih procedura. Organizacija civilnog društva NALED je u junu 2008.godine pokrenuo akciju Iz Lavirinta čiji je cilj identifikacija administrativnih prepreka za privređivanje u Srbiji. Pomenuću prva dva značajna rezultata postignuta uz dobru komunikaciju i saradnju sa državom:

- Ukinuta je posebna procedura za dobijanje PIB-a prilikom registracije preduzeća

- od nove godine, godišnji finansijski izveštaji će se podnositi samo na jednom mestu umesto na tri

Prvo o ovim poboljšanjima.

Srbija je napravila veliki pomak u pojednostavljenju procedure osnivanja preduzeća osnivanjem Agencije za privredne registre (APR) i prevođenjem sudskih registara kao i opštinskih registara preduzetnika na jednu centralnu lokaciju. Em smo vreme potrebno za osnivanje preduzeća sveli na minimum (5 radnih dana a često i kraće), em smo postigli veliku transparentnost i mogućnost uvida u podatke preko interneta. Donedavno je bilo da nakon registracije preduzeća prilikom koje dobijate matični broj, morate da odete u odgovarajuću Poresku upravu i tamo podnesete zahtev za PIB (poreski identifikacioni broj) kopirajući dokumentaciju koju ste dobili u APR-u. Ta procedura je trajala duže od procedure osnivanja preduzeća. Te procedure više nema. Sada vam se prilikom osnivanja preduzeća, pored matičnog broja, odmah dodeljuje i PIB. Ovo je postignuto boljom organizacijom državne uprave, komunikacijom između Poreske uprave i APR-a i povezivanjem njihovih kompjuterskih sistema. Ogromna ušteda u vremenu, papiru, živcima kako samih privrednika tako i državnih službenika.

Do sada smo imali praksu da se godišnji finansijski izveštaji (bilans stanja, bilans uspeha, statistički aneks ...) podnose: NBS (Narodnoj banci Srbije), Poreskoj upravi i APR-u. Izgleda da su ih oni i obrađivali nezavisno jedni od drugih. Ni ove prakse od nove godine neće biti. Godišnji finansijski izveštaji će se podnositi samo APR-u.

Državna administracija je velika, konzervativna, inertna i pruža veliki otpor promenama. Ne samo kod nas, već svuda u svetu. I retko, gotovo nikada, se ne reformiše iznutra. Otpori su suviše veliki. Prvo otpor samih ljudi bilo kakvim promenama, što je dobro opisano u knjizi "Ko je maznuo moj sir" (Who moved my cheese). A onda i nameran otpor i opravdan strah ljudi koji kroz smanjenje potrebna administracije mogu izgubiti posao. A važan je i efekat gubitka mogućnosti za korupciju, direktno zainteresovanih. Jednostavni i transparentni propisi su najbolji lek protiv korupcije.

Iz svih ovih razlog, inicijativa mora da dođe spolja. Ona mora da dođe od strane vlasti, tj. političara. Državna administracija nije vlast, odnosno nije politika. Da bi političari pokrenuli promenu moraju da imaju svest o potrebi za promenom i da znaju šta treba da urade. Pored toga, a ovo je takođe svuda u svetu, moraju da imaju i politički razlog za nju. Postoje razni razlozi koje ne želim da diskutujem u ovom tekstu. Jedan od razloga koji je važan i dostupan građanima je podizanje svesti birača i pritisak, odnosno prilika za političare da preuzimajuću inicijativu grade birački kapital. Mediji imaju važnu ulogu u ovom procesu.

Do nedavno se čak nije ni znalo koliko raznih propisa ima, što je priznaćete pomalo neverovatno. Znači niste mogli ni da saznate koju sve "kapu" morate da imate da bi radili po zakonu. Da li ste znali da Poreska uprava sama ne zna za sve propise koje primenjuju razni delovi te iste Poreske Uprave?

Veliki problem je i to što se mnogi zakoni pišu tako da ostave prevelik prostor propisima za uređenje određene materije. E tu je i raj za birokratiju i nepotrebno administriranje. Ne postoji ni zakon koji bi to na neki način ograničio. Na primer, da neki organ države ne može da traži od građanina da mu dostavlja dokument koji ima neki drugi organ države, odnosno da vas šeta po šalterima. Npr. zašto kod izdavanja lične karte podnosite izvod iz matične knjige rođenih policiji, kada ga policija već ima, jer vam je već izdala ličnu kartu? Ili uverenje o državljanstvu kod vađenja pasoša, kada vam policijska uprava kojoj se obraćate izdaje i uverenje o državljanstvu? Ili izvod iz APR-a ne stariji od 3 meseca, ili ... Mnogo ovoga se odnosi na uvođenje elektronske uprave.

NALED nije državna organizacija, već nezavisna organizacija civilnog društva. U junu 2008.godine je u okviru projekta Iz Lavirinta i nakon kampanje prikupljanja predloga i odabiranja najboljih, izdala Sivu knjigu o predlozima za eliministanje i poboljšanje propisa. Ja sam kao član saveta NALEDA učestvovao u izradi Sive knjige. Tekst Sive knjige možete pronaći na priloženom linku.

Nezavisno od ovog projekta čiji su inicijatori privrednici uz podršku američke i kanadske ambasade, Vlada Republike Srbije je usvojila strategiju regulatorne reforme u okviru koje se predviđa sprovođenje Sveobuhvate Reforme Propisa (SRP). Projekat SRP je pruzeo predloge iz Sive Knjige projekta Iz Lavirinta i u uneo ih u svoju bazu podataka predloga. Kao što rekoh, dva veoma važna predloga su već usvojena, jedan već realizovan. Prvi korak ovog projekta je bio inventar propisa i taj korak je završen. Rezultate možete pronaći na njihovom linku.

NALED ima blog na kome možete pročitati do sada podnete predloge i podneti nove predloge. Tamo možete naći predloge koje su predložili privrednici, predloge kao što su:

- ukidanje putnih naloga - nepotrebna zaostavština iz socijalizma

- jedan šalter za prijavu i odjavu radnika - ko god je ovo barem jednom radio, zna o kakvoj se noćnoj mori radi

- urazumljivanje nerazumnog poreskog prekršajnog postupka

itd.

Preporučujem svima koji se susreću sa nepotrebnim procedurama i propisima, da ostavljaju svoje komentare i preporuke. Možete da komentarišete i već podnete predloge. Dragoceno bi bilo da ostavljate svoja iskustva sa pojedinim propisima i susretima sa državnom administracijom. Iz ovoga ne izostavljam javna preduzeća monopoliste: od komunalnih do telekoma. Masivnost je važna. Vaši predlozi će biti pročitani i preuzeti, u jednom delu ili u celosti zavisno od njihovog kvaliteta koji ocenjuju ljudi zaduženi za to u NALEDU. Nakon preuzimanja za njih će biti lobirano i kod države i u okviru SRP projekta.

Nadam se da ćete poverovati u ozbiljnost NALED-ovog tima i njihovu iskrenu želju da unaprede klimu za poslovanje u Srbiji. A i ne košta vas mnogo. Malo vremena da podelite vaša iskustva i možda i podnesete neki novi predlog.

[Иван]

Па онда један текст са врло корисним објашњењима неких слова у економској азбуци

Analfabete - ekonomske, jesmo ili NISmo?

U svakoj državi, pa i ovoj našoj, sve se vrti oko ekonomije i para. Follow the money, rekli bi anglosaksonci. Pare su potreban, naravno ne i dovoljan, uslov za ogromnu većinu stvari. Kad je već tako, koliko u stvari znamo o novcu i osnovnim ekonomskim pravilima? Još važnije, koliko nam znaju lideri? Na primer, kad hoće da prodaju/privatizuju državno preduzeće. Čin prvi, u kancelariji sreskog načelnika ...

Vrednost jednog preduzeća nije egzaktna nauka. U njegovu vrednost, kao jedna komponenta koja je ljudima više manje jasna, ulazi vrednost imovine koju preduzeće ima: nekretnine, postrojenja, oprema itd, Ovo zovemo likvidacionom vrednošću, Zašto likvidaciona? To je vrednost koju bi dobili u slučaju likvidacije preduzeća. Preduzeće ne radi, "crklo", pa da vidimo koliko vredi krš koji je ostao.

Što je mnogo važnije od likvidacione vrednosti, vrednost preduzeća određuje njegov položaj na tržištu: proizvodi koje ima, kupci kojima prodaje svoje proizvode, razrađeni distributivni kanali, prava iz raznih ugovora, konkurencija, zaposleni koji poznaju tržište i tehnologiju i konkurenciju itd. Ova "živa" vrednost preduzeća (postoji samo kod "živih" preduzeća koja rade i prave profit) se najbolje određuje tako što se projektuju budući prihodi i rashodi tog preduzeća, znači profit. Ovo se inače "stručno" zove: novčani tokovi. Ti novčani tokovi su projekcija onoga što će se dešavati u budućnosti, odnosno novac koji nemam već ću tek zaraditi. Da bih dobio vrednost preduzeća danas, moram da ih diskontujem, odnosno umanjim tako da npr. milion dolara koje ću dobiti za četiri godine vredi manje nego milion dolara koje ću dobiti za dve godine, što pak vredi manje nego milion dolara koje imam danas.

Ovo se "stručno" zove vremenska vrednost novca. A radi se o običnoj kamati. Čitav ovaj proces ima "stručni" naziv: procena vrednosti preduzeća metodom diskontovanih novčanih tokova, ili skraćeno DNT metoda (engleski DCF).

Sa druge strane, svaka stvar, roba ili usluga, je vredna onoliko koliko je neko spreman da je plati. Koliko je neko spreman da plati jedno preduzeće? E to najbolje odredimo na berzi. Jer samo tu su kupci i prodavci preduzeća, odnosno njihovih akcija. Šta je kupce ili prodavce briga šta kaže tamo neki analitičar i njegova DNT metoda? Ponuda i potražnja. Pa pomnožimo trenutnu vrednost akcije (poslednji dogovor kupca i prodavca) sa ukupnim brojem akcija koje predstavljaju 100% vrednosti preduzeća, i eto nam vrednosti. E sad verovali ili ne, kupci, prilikom određenja koliko su spremni da plate, vraćaju se DNT metodi ... Znači ipak DNT metoda.

U odsustvu berze, drugi način je aukcija. Ali ne bilo kome, već kvalifikovanim kupcima. Slično onome što je urađeno za Mobtel. Ni približno onome kako je urađeno za mnoge druge firme koje su otišle uglavnom nekvalifikovanim kupcima. Treći je tender. I tu imamo transparentnost, ali manju i imamo utakmicu, ali manju. Četvrti je neposredna pogodba. I neposredna pogodba može da bude dobar način prodaje. Obično se angažuju konsultatni, uglavnom velike investicione banke koje skeniraju tržište, pronalaze zainteresovane kupce, upoređuju vrednost sličnih preduzeća, traže komparativne prednosti i traže najbolju ponudu po određenim kriterijumima ...

Evo i jednog primera. Telenor u 2007.godini:

- Telenor ima 1102 zaposlena

- Knjigovodstveni kapital Telenora je oko 45 milijardi dinara, odnosno oko 530 miliona evra.

- Poslovni prihodi su 29 milijardi dinara (340 miliona evra), rashodi 22.5 milijardi dinara (265 miliona evra)

- Profit 6.5 milijardi dinara odnosno oko 75 miliona evra. Neverovatna stopa od 22% prihoda.

Imovina Telenora je i popisana i uknjižena.

U 2008.godini profit raste za 22%.

Telenor je plaćen 1.5 milijardi evra. U odnosu na brojeve iz 2007.godine:

PB = 3, odnosno 3x knjigovodstvena vrednost imovine (price per book)

PE = 20, odnosno 20x profit (price per earnings)

U 2008.godine, za očekivati je da će PE pasti na 16. Usled rasta profita.

Knjigovodstvena vrednost je prva aproksimacija likvidacione vrednosti. Tržišna vrednost se ne vidi u knjigama. U primeru Mobtela, kupac je procenio da mu je preduzeće toliko vredno ... Ispravka. Nikada nećemo saznati koliko je Telenor bio spreman da plati. Samo znamo koliko je onaj koji je odustao na aukciji bio spreman da plati. Ova računica samo pokazuje da je Telenorova logika i procena bila ispravna.

Pozicija Mobtela na tržištu, klijenti koje su imali, prihod koji su ostvarivali, je ono što je dalo ovu vrednost. Naravno i povoljna svetska ekonomska situacija. Investiciona klima je bila odlična. Trenutak je bio pravi.

NISmo

Vrednost NISa je određene njegovom imovinom, ali, što je važnije, svojom pozicijom na tržištu.

- NIS ima 12.500 zaposlenih.

- Knjigovodstveni kapital NIS-a iznosi oko 100 milijardi dinara, odnosno 1.2 milijarde evra. Grubo rečeno, ovo je knjigovodstvena vrednost imovine umanjena za dugovanja.

- Poslovni prihod NIS-a u 2007.godini je bio 252 milijarde dinara (3 milijarde evra), a rashod 244.5 milijarde din (2.91 milijardi evra)

- Profit 7.5 milijardi, odnosno oko 90 miliona evra.

Opaske:

- NIS je monopolista. Štiti ga država zakonom koji kaže da kod njega mora da se kupuje.

- NIS ima nisku produktivnost i veliki višak zaposlenih. Ovo važi za sva javna preduzeća.

- NIS ne zna kolika mu je imovina. Knjigovodstvena vrednost ove imovine je potcenjena. Većina opreme je amortizovana. Isto važi i za nekretnine. Vrednost zemljišta, posebno pravo korišćenja zemljišta, kao i kod drugih državnih i društvenih preduzeća, se ne vrednuje i knjigovodstveno ima vrednost 0.

- NIS plaća izuzetno mali iznos za koncesiju koju ima u korišćenju oko 650.000 tona nafte i 240 miliona m3 gasa koja se vadi u Srbiji godišnje

- Veliki deo NIS-ovog prihoda u stvari nije NIS-ov prihod već akciza države, odnosno državni prihod. Oko trećina. Ovaj deo "prihoda" je sadržan u rashodu.

- Svetska ekonomska situacija ne može biti gora.

Šta znači veliki prihod za kupca? Ogroman prostor za profit. Smanjenje rashoda za 1% kod NIS-a, donosi profit od oko 30 miliona evra. Smanjiti trošak za 1% naravno nije jednostavno.

Šta znači, odnosno koliko vredi monopol? Siguran prihod, siguran profit.

Koliko vredi monopola NIS-a od 3 godine (do 31.12.2011.god.)? Najmanje 300 miliona evra sigurnog profita. A monopol od 6 godina? Duplo tol'ko.

A odsustvo monopola? E to već zavisi od same kompanije i njenog menadžmenta. Gubitak monopola bi sigurno doveo do pada procentualnog učešća u tržištu. Jer veće učešće od 100% ne može. Pitanje je koliko je kompanija u stanju da iskoristi svoje komparativne prednosti i uz prisustvo konkurencije ponudi bolji i jeftiniji proizvod. Na primer kao Telenor.

Ne znam za vas, ali ja kada prodajem nešto svoje, prvo popišem to što prodajem, pa ga procenim, uporedim ga sa drugim prodavcima, i trudim se da prodam za što više. Onako k'o za sebe. Znači prvo znam šta prodajem i koliko to košta.Drugo, procenim ono što mi nude. Ako mi kupac na primer nudi da gradi gasovod ili možda skladište gasa, ja procenim koliko to vredi. Pa onda procenim i da li moj kupac ima druge opcije. Pa pokušavam da platim to što manje.

Jesmo

A peti način je neposredna pogodba direktno od Pere Đoki. Pri čemu Pera ne zna ni šta prodaje ni koliko to vredi. Niti je ikada vrednovao kompanije, niti je ikada vodio kompaniju u tržišnoj ekonomiji. Niti je ikada kupio neku kompaniju. Niti je ikada radio na ugovorima niti je svestan svih implikacija svakog od ugovora. Niti je ikada čuo za WHAT IF analizu ugovora. Niti je ikada učestvovao u pregovorima, kao šegrt barem. Direktno iz svoje palanke u pregovore o poslovima koji se mere u milijardama.

E sad, o crnog li humora, Perin šef, onaj za koga sam se nadao da će da se penzioniše, izađe na televiziju sa celom svitom i iz svog stručnog ugla dade nam svoje ekonomske bisere iz svoje nepresušne riznice ekonomskog znanja i iskustva. Kaže šef: ne zna vlada ništa, ne ume ni da vodi ekonomiju. I kao primere dade: nisu ni ugovor sa Rusima potpisali, a ni autoput, a ni ništa drugo.

A ugovori njegove svite, ta dva koja je pomenuo, sve bolji od boljeg. Toliko dobri da ih niko popraviti ne može. Kao da su ih pisali, sačuvaj bože, lobisti za drugu stranu ili još gore ekonomske analfabete.

Šef ima i drugog Peru, takoreći second in command, odličnog šofera, graditelja puteva do svog placa našim parama, čoveka sa univerzalnom propusnicom za parkiranje, dozvolom za šutiranje novinara, čoveka naroda, nadahnutog rečnika, a u isto vreme magistra nauke. E taj drugi Pera se tukao pola godine da spreči objavljivanje najboljijeg ugovora za gradnju auto puta koji je iko ikada potpisao. Skroman čovek, kako će od bruke da se hvali. E taj drugi Pera nam još pre mesec dana objasni kako je razlog zašto prodajemo NIS za tolike male pare, to što će Rusi da plate izgradnju gasovoda. Odlično, pomislih, dajte nam samo računicu. Molim vas. Kad vas lepo molim. Ja baš volem da sabiram.

I njegov treći Pera, onaj što je vodio na kratko jedan beogradski fudbalski klub, nam objasni kako nam ne treba ugovor. Pa to je sam Putin garantovao. Šta će nam ugovor? Pa taj sporazum ima veću težinu od najtežih ... A ja blesav tražim jedan član ugovora, evo npr:

"Plan za gasovod će biti završen do kraja 2010, gasovod će biti izgrađen i pušten u rad do 2016. Svaka godina kašnjenja će se platiti 100 miliona evra. Ako kupac odustane od gradnje gasovoda, kupac će vratiti 25% akcija NIS-a prodavcu." ili tako nekako. Kad ono, šta će mi ovo, kad imam obećanje Ruske države.

I od tog šefa stižu kritike. Samo jedna stvar me teši. On i njegov tim, odlučili da se čvrsto uhvate za olupinu broda koji tone. Iz izbora u izbore, ta politika dobija sve više stranaka i sve manje glasova. Sad ih je tri. Glasači su me pozitivno iznenadili na proteklim izborima. Priznajem, nisam verovao. Sada verujem. Malo više.

Tu ti stručnjaci koji su pregovarali Fijat, propuste odličnu priliku da na tom primeru pokažu kako se sabira i na osnovu sabiranja pišu ugovori. Prvo se popiše imovina i kaže: Zastava je vredna ... Mi Fijatu ... a Fijat nama ... i ako Fijat ne ispuni, onda ... I predstave sve to građanima i kažu: ovako se to radi. Nažalost ...

Onda nam naš sopstveni ministar energetike, ne Ruski podvlačim, objasni kako, šta će nam ugovor i garancije, kad nam je Putin rekao.

Onda nam vrhunski stručnjak napredne opozicije, profesorka i doktorka, opet objasni, šta će nam ugovor. Rek'o Putin. Šta će nam onaj član. A agenti OMV-a i MOL-a ... a oni koji su uništili naš odličan bankarski sistem i napravili ovaj što ništa ne valja ... Ali gospođo profesorka, zašto Rusi neće da potpišu ugovor? Da li vi garantujete da će se gasovod graditi?

O onom drugom Voji iz osovine Voja-Voja da i ne govorim. On bi bratji i krvi dao. A kamo li jedno pišljivo preduzeće. Pa bilo ono i najveće na Balkanu.

Twighlight zone. Pa kad saberete glasove, što u vladi, što van vlade, lepo vidite zašto Rusi neće ni da pregovaraju. Što bi.

A sa druge strane, Ruska država je u problemima. Kao i ostatak sveta. S tim da je njihova ekonomija državna. Pa su oni u malo većim. A i analize pokazuju da im možda uopšte neće trebati još jedan gasovod. Barem ne u narednih 10 godina. Da su planovi pravljeni kada je cena nafte bila 140$. Da je sada ispod $50. Pa onda da Gasprom ne može da garantuje ni za onih 500 miliona evra investicija u NIS, a kamo li da ih sam plati.

A ako se sećate, pričali su nam šefovi stručnjaci i cela svita, da u stvari za NIS dobijamo 900 miliona, 400 miliona + 500 miliona. Na kraju ispade 400 miliona, a NIS će se zadužiti za 500 miliona, pa će to vratiti iz poslovanja. Znači 51% NISa za 400 miliona.

A tu je i LSV da nas sve podseti kako Naftna industrija Srbije sa sedištem u Novom Sadu u stvari pripada Vojvodini. Oni su principijelni i sigurno će reći da Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu, pripada Beogradu. Isto tako i za Železnicu ... Nekako zaboraviše na brzinu na pitanje marži i monopola u gasnoj industriji, digoše malo halabuku i ostaviše da visi. Thanks for nothing.

Ali zato su više nego agilni u "viziji" da Vojvodina, a bogami i druge regije veličine Vojvodine (još 3 valjda), dobiju i zakonodavnu i sudsku vlast i da ... Ovo nije decentralizacija. Ovo je centralizacija na više nivoa. Ludilo birokratije u zemlji sa 7.5 miliona stanovnika. A Istambul ima 12 miliona, gradonačelnika i 20 službi. I kritikuju i oni vladu i budžet i NIS i autoput i ...

Ako je mene da pitate meni ovaj školski nadzornik izgleda opasan čovek. Sve kritikuje, sve mu ne valja, svemu je protivan. A nije član ni jedne stranke. Pa da nije odnekud on analfabeta? Može lako. I verujte ljudi biće, niko drugi nego školski nadzornik je analfabeta. Tako bih i ja rek'o. Bog i duša on je i niko drugi analfabeta. Jedanput je čak i za mene govorio neke ružne stvari.

I onda dođe vuk

I onda dođemo do politike. Malo i spoljnja, ali mnogo više unutrašnja politika.

Ugovor loš. Za nas. Kad kažem loš, da budem malo precizniji. Mislim da treba da potpišemo energetski sporazum sa Rusijom. Rusija je prirodni partner za nas u ovoj oblasti. I oni hoće sa nama i mi hoćemo sa njima. Oni imaju i naftu i gas. Mi tržište i ulaz u EU na mala vrata. Loš je zato što može mnogo bolje.

Ovakav ugovor, ili preciznije bilo kakav ugovor sa Rusima, euforično ga podržava većina opozicije i manjina iz vladajuće koalicije. U totalu, većina. Šta da radi pragmatičar?

Budžet nam je labav. Nema novca. Nismo se reformisali, pa moramo da se stisnemo. Svi zajedno, i oni koji nam trebaju, i paraziti koji su višak. Ovih 400 miliona evra od NIS-a već ukalkulisali. Kako?

Sećate se one kriminalno odlične odredbe ustava kako nepotrebnom nivou administracije koji bi trebalo ukinuti, pokrajinskoj vladi i skupštini, i njihovim vrlim vođama, pripada 7% budžeta Srbije. Pošto u budžetu ima samo 5%, trebalo je namaći višak. Pa smo se setili NIS-a i poklonili ga nepotrebnoj administraciji pokrajine. Svi računi dođu na naplatu. Ne znam da li su mislili da će vrle vođe nepotrebne administracije zaboraviti na ovu ustavnu odredbu. Srbiji treba decentralizacija na nivou regija. Jedna regija sa oko pola miliona stanovnika. Ništa zakonodavna, ništa sudska. Čista izvršna vlast i izvorne prihode i imovina. Srbiji ne treba ludilo birokratije i nečiji mokri snovi o mini državama.

I kako čovek, pragmatičar, da sklepa sve ovo. Pa drži oko na lopti. Saradnici su mu neozbiljni. Opozicija mu je neozbiljna. Ali birao ih narod, pa šta da radimo.

Cilj je ulazak u EU. Čak i NIS je mnogo malen za ovaj cilj. Pokušaš koliko možeš da popraviš užas koji ti je ostavljen. Ova vlada treba da nas dovede pred vrata ovog cilja. Građanima ne trebaju izbori. Našoj deci treba EU. Da nas spase od nas samih.

Potvrđujem prijem depeše. Kao dobar poznavalac, kako svih ostalih, tako i političkih prilika u ovome kraju, čast mi je izvestiti vas da ni u mome srezu ni u varoši nema anafalbeta, sem jednog jedinog. A taj je školski nadzornik.

http://blog.b92.net/text/6295/Analfabete---ekonomske-jesmo-ili-NISmo/

[Иван]

Je Veux

Nešto je strašno pogrešno sa realnošću koju nam je izgradio korporativni svet u kome živimo i njemu podređena društva i njihove demokratije. Kao i toliko puta do sada, mladi ljudi to osećaju najbolje. Najdirektnije. Najiskrenije.

Mi još nismo stigli do tog stadija razvoja. To važi i za mnoge druge države u svetu. Mi živimo u partokratiji u kojoj su političke partije iznad korporacija i iznad društva. To je naša stvarnost. I srljamo ka ovoj drugoj, doduše nešto boljoj, ali i dalje lošoj korporativnoj stvarnosti u kojoj se ponovo gubi čovek. Ovaj tekst nije o nama. Ovaj tekst je o najrazvijenijim. O naprednom svetu.

Korporacije nisu smisao života i postojanja. Korporacije nisu garant blagostanja. Korporacije nisu najvažnije što imamo. Korporacije su sredstvo. One nisu cilj.

Zadatak države je da dobro reguliše društvo i odnose u tom društvu i time stvori okvir u kome će različiti ljudi sa različitim idejama i željama moći da stvore lep život za sebe. Šta god to lep značilo za svakog od nas. Posao države je regulacija. Dražva reguliše kroz zakone. Krivični zakonik je regulacija. Određuje npr. da ne smete ubiti čoveka. Da ne smete prevariti drugog čoveka. Da ne smete udariti, ukrasti ... Država reguliše jednom granom vlasti, država monopoliše silu drugom granom vlasti i sprovodi svoju regulaciju, društvo kontroliše i silu i sprovođenje regulacije kroz sudsku granu vlasti.

Korporacije su shvatile da moraju da kontrolišu sve tri grane vlasti. Ne zato što su zle. Već zato što se tako postiže najveći profit. Korporacije su postale jače od država. Neki investicioni fondovi imaju više novca nego više od dve trećine država u svetu. Srbija je patuljak u tom svetu. Korporacije su kupile čak i najjaču demokratiju na svetu.

Cilj društva i njegove regulacije je bogaćenje društva i sloboda pojedinca u tom društvu. Sloboda koja ne ugrožava druge. Sloboda svakoga da živi i traži svoj smisao. I sreću. Šta god ona značila. I sve dok ne ugrožava druge, ona zaslužuje da je poštujemo. Delili je mi ili ne. Osim ovog prekrasno neodređenog, a ipak tako određenog cilja, društvo drugog cilja nema. Niti treba da ga ima.

Ogromno bogaćenje pojedinaca se dešava na štetu ogromne većine članova društva. Kao takvo, ono ugrožava druge. Celo društvo stvara novu vrednost. Manjina uzima većinu te novostvorene vrednosti, vrednosti koju nije kreirala. Vrednosti koje se usled loše regulacije dočepala. Ekonomski ključ za ovakvu raspodelu novostvorene vrednosti je prvo u poreskom sistemu, onda u nedostatku regulacije tamo gde treba da je bude, i končano u postojanju pogrešne regulacije tamo gde uopšte ne treba da je bude ili tamo gde je potrebna potpuno drugačija regulacija od postojeće. Potrebna čemu? Bogaćenju društva.

Stvari su se toliko otele kontroli, da ogromna većina, srednja klasa, počinje da gubi vazduh.

Korporacijama i njihovim alavim menadžerima i investitorima su potrebne armije uniformisanih potrošača. Jer u takvim sredinama se ostvaruje najbolji profit. To je sve što interesuje korporacije. To je sve što će ih ikada interesovati. I to je DOBRO. Tako i TREBA DA BUDE: Cilj korporacije je da cedi efikasnost iz suve drenovine, da sa manje učini više, kako bi joj ostao VEĆI PROFIT. Tol'ko.

Ali nije dobro da država i društvo zaboravi čemu služe korporacije i da im prepusti kontrolu.

Termin "socijalno odgovorne korporacije" je tragično komičan oksimoron. Nama ne trebaju socijalno odgovorne korporacije. Nama ne trebaju korporacije koje IMAJU KONTROLU NAD DRUŠTVOM i koje onda molimo da budu milosrdne. Nama trebaju dobro regulisane kroporacije POD KONTROLOM DRUŠTVA, koje obavljaju svoju ekonomsku funkciju: donosioci efikasnog. Od korporacija nam treba kvalitetnije, brže i jeftinije. Ne socijalno odgovorno. Socijalnu odgovornost garantuje država kroz svoju regulaciju i svoj socijalni sistem. Korporacije ne treba tim poslom da se bave. Isto kao što država ne treba da se bavi privređivanjem.

Korporacije su daleko prevazišle svoju svrhu u društvu. One su preuzele kontrolu. Kontrolišući regulaciju, korporacije kontrolišu društvo.

Korporacije ubijaju svu različitost. Ne zato što su zle. Već zato što je u istosti veći profit. Korporacije su ubile rock'n'roll. Zatrpale su ga smećem. Korporacije ne vole "lenju" omladinu koja ne želi da robuje korporacijama. Koja ne veruje u ono što im korporacije prodaju. Koja ne veruje da je smisao života pohlepa, profit, posluga i besnija kola.

Korporacije ne vole konkurenciju. Nikakvu konkurenciju. Kororacije žele monopol. Konkurencija znači manji profit. Borba sa konkurencijom isrpljuje. Borba sa konkurencijom zahteva odvajanje profita za inovacije. Za nove i bolje proizvode.

Ja duboko verujem u privatnu svojinu i kapitalizam kao sistem zasnovan na privatnoj svojini. Verujem u tržišnu utakmicu, konkurenciju i inovacije. Isto tako duboko verujem u slobodu pojedinca. I njegovu snagu da promeni društvo. Ali i u humanizam i odgovornost društva. I u balans kolektivnog i pojedinačnog.

Korporacije veruju da su ljudi lenji. I da ih postojanje socijalnog sistema podstiče na lenjost. I da treba ukinuti socijalni sistem kako bi se ljudi primorali da rade, jer namaju izbor. Tako je jeftinije. Korporacije bi volele da ubede čovečanstvo da društvo ne može da "plati" "lenju" omladinu. Da je tržište magična reč koja rešava sve probleme. Da društvo ne može da plati socijalni sistem. Zdravstvno osiguranje za sve. Školstvo za sve. Socijalnu pomoć. Penzije za sve.

I naravno da ne može. Ako je sva novostvorena vrednost rezervisana za njih.

http://blog.b92.net/text/18579/Je-Veux/

[Juan Valdez]

Значи Сале је за државу која се не меша у економију, али и даље има социјалне програме, школство и здравствено које ће да финансира преко пореза (нешто као Канада?). То је ваљда Марјановићев социјални капитализам. Ја делим потпуно мишљење о корпорацијама, само нисам сигуран колико ће проблем да буде решен од стране државе, кад је управо држава и довела до тог стања. Колико је економски одржив такав систем, под претпоставком да је тржиште слободно? Да не улазимо у либертаријанску причу о моралности и неморалности пореза и да не улазимо у ефикасност и неефикасност државе да реализује социјалне програме. Занима ме само шта је са аспекта економије исплативије - социјална држава са (у сваком другом смислу) слободним тржиштем или потпуно тржишна држава без икакве социјале.

[Иван]

Ja mislim da obezbedjivanje minimalne socijalne zastite, zagarantovanog minimuma penzije i odredjen "nivo" besplatne zdravstvene zastite ima pozitivne efekte po clanove drustva.

E, sad. Pitanje je kako te efekte monetizovati i dokazati ih zakletim racundzijama koji u svojim zakljucivanjima mogu lako da upadnu u gresku prevelikog uvazavanja merljvih u odnosu na nemerljive faktore.

Ono sto je bitno i o cemu treba voditi racuna jeste da odredjivanje nivoa gorepomenute tri stavke treba da bude uz uzimanje u obzir cinejnice da nijedna drzava nije sama za sebe. Privrede medjusobno konkurisu. Zbog toga je bitno voditi racuna o nivou troskova kojim se privreda opterecuje...

Ali, jesam ZA zagarantovan minimalni nivo:

- zdravstvene zastite

- obrazovanja

- penzije

- socijalne zastite

[Grizzly Adams]

Ekonomski alhemičari

Alhemija se uz veru u besplatan ručak ozbiljno zapatila u Srbiji. Verovatno zato što ima dugu, dugu tradiciju i duboke stogodišnje korene. Zbog toga i teorije perpetuum mobile političara padaju na tako plodno tlo koje rađa glasove.

Jedan evro državne subvencije generiše 8 evra. Olovo u zlato i vodu u vino.

Ne znam da li verujemo u ovakve tvrdnje zato što malo znamo, što smo lenji, što je lakše maštati nego raditi, što je lakše čekati da neko drugi mahne magičnim štapićem, ili zato što slobodni mediji plasiraju ovakve budalaštine na sva zvona, bez ikakvih ograda, svaki dan, svi mediji, pa se narodu čini da tako treba.

Jedan ministar će da zaposli 10.000 ljudi.

Glavna opozicija će da namakne ni manje ni više već 100 milijardi evra.

Razvojni, ali socijalno odgovorni, rebalans budžeta.

Mesne zajednice i kvartovi kao nosioci decentralizacije Beograda.

Problem sive ekonomije je u nedovoljnoj kontroli i kažnjavanju sive ekonomije.

Subvencije ( poklon) od 10.000 evra po radnom mestu privrednim društvima kao mera rasta zapošljavanja i privlačenja stranih investitora.

1000 evra besplatnih akcija za sve građane.

Problem sa penzionim sistemom je što ne plaćaju svi doprinose kako bi trebalo. Kad bi samo to uterali, sve bi funkcionisalo hunky dory.

Strani investitori i strane investicije kao spas za našu ekonomiju. Ne komponenta, već i temelj i spas.

Država koja investira u naše strateške privredne grane. Mi treba da investiramo u poljoprivredu. Mi treba da investiramo u ... Ko smo mi? Država? Neki ministar? Neko javno preduzeće? Šta ja znam i šta ima veze. Mi. Srbija. Treba da koristimo naše resurse.

Zakon o radu kao odbrana prava sve manjeg i manjeg i manjeg broja zaposlenih.

Višak zaposlenih u državi, zdravstvu, prosveti, javnim preduzećima nikoga ništa ne košta.

Banke u nedelji štednje daju građanima kamate od 8% na oročenu deviznu štednju. To je odličan benefit za građane, bez štetnih posledica i nema nikakve veze sa ...

Ljudi teško žive. Treba povećati plate. I penzije. Jer ljudi teško žive. Šta je bilo kada smo poslednji put dekretom povećali penzije za 10%? Kakve to veze ima. Teško se živi.

Vladini privrednici organizovani u vladine privredničke organizacije kažu da će prestati da plaćaju PDV dok im se ne omogući da ga plate tek kad ga naplate. Ovo je razumno i razumljivo i treba ga podržati. Ovo nije najvažnije samo za velike uvoznike. Ko ovo kaže kleveće i laže. Već je najvažnije za celu privredu, posebno za mala i srednja preduzeća kojih i nema u vladinim privredničkim organizacijama. I onda ti vladini privrednici pokreću političku opciju bez ideologije i programa. Sa idejom da nam bude bolje.

Poreze treba da plaćaju drugi. Neka prvo reše pitanja korupcije, nameštenih javnih nabavki, satelita i tih stvari, pa ćemo teko onda da razgovaramo o ... Ko? Pa oni. Odnosno mi. Država.

Može i jare i pare. Svaka igra, svaka dobija. Kuglica je ispod sve tri kutijice.

Mi se samoupravnog socijalizma nismo odrekli. Ni vere u državu kao glavnog privrednika. Niti vere u nadležne organe koji vode računa. O svemu. I o nama. Zato nam i serviraju ovo što nam serviraju. Jer to i gutamo.

http://blog.b92.net/...ski-alhemicari/

[Иван]

sjajan blog! iron maiden

bas sam hteo da ga objavim! 301

[Juan Valdez]

Kriza ideologije

Naše političke stranke nemaju ideologiju. Osim osvajanja vlasti i ostajanja na vlasti, sve ostalo je promenljivo i zavisno od prvog dela rečenice. Ovo nije samo fenomen kod nas, već i u celom današnjem svetu, uključujući i uređeni svet. Od Kine do Amerike.

Izgleda da niko ni u šta ne veruje, osim u osvajanje vlasti.

U cilju formiranja i ostanka na vlasti, svako može sa svakim. Ne postoje crvene linije, osim po dva politička pitanja: EU i Kosovo. Kao da drugi problemi ne postoje. Što se svih ostalih pitanja tiče, prema njima stranke nemaju ideološki stav, već isključivo oportunistički. Svaka igra, svaka dobija.

U svakom procesu promišljanja o problemima i njihovom rešavanju, čovek polazi od nekih aksioma, nekih stvari koje prihvata i na kojima gradi dalje promišljanje. Od reči aksimom, više volim reč sidro (eng. anchor). Bez sidra, svako promišljanje se polako ali sigurno gubi u beskonačnom lutanju, kako u prostoru tako i u u vremenu.

Konzistentan sistem aksioma, sidra koja vas drže da se ne izgubite, čini temelje ideologije.

Pronaći novo sidro je božanstven događaj. Unosi red u razmišljanje, rasteruje maglu, otklanja nedoumice, daje putokaz i čini komplikovano jednostavnim. Sa druge strane medalje, pogrešna sidra donose često katastrofalne posledice. Istorija je puna primera.

Mi smo verifikovano izgubljeni. Pritisnuti sa sve četiri strane. Pritisnuti neimaštinom sa jedne strane, nedostatkom ideologije sa druge, nedostatkom znanja i iskustva sa treće , i morala sa četvrte strane,

Da li ste razmišljali o tome šta su za vas sidra? Koje stvari prihvatate kao osnov na kome gradite vaše poglede na svet?

Predložiću neka:

1. Cilj društva je bogaćenje društva i stvaranje okvira unutar koga slobodni građani traže svoju sreću.

2. Vladavina zakona i tri nezavisne grane vlasti.

3. Svaki čovek ima ustavom zagarantovana prava koja predstavljaju vrhunsku vrednost jednog društva.

4. Svi građani nekog društva su jednaki pred zakonom i u svojim pravima.

5. Crkva je odvojena od države - keep thy religion to thyself.

6. Država kroz svoju izvršnu vlast ima monopol nad silom.

7. Jedino sud tumači zakone. Sud je poslednja odbrana građanai njihovih prava. Posebno odbrana od države.

8. Trasparentnost i javnost su glavna i najvažnija oružja protiv zloupotreba.

9. Nezavisne institucije sistema, ne političke partije, su temelj svake uređene države

10. Parlamentarna demokratija: diktatura većine od izbora do izbora, ograničena samo ustavom. Delegacija odlučivanja - ne možemo svi o svemu da odlučujemo

11. Slobodni izbori i nezavisni mediji - preduslov promenlijvosti vlasti

12. Privatna svojina kao najefikasniji način korišćenja i raspolaganja društvenim resursima

13. Glavni posao države je regulacija. Država ne privređuje. Država ima poreze.

14. Socijalna pravda i odgovornost - nema gladnih, golih i bosih, nema ljudi bez krova nad glavom, zdravstveno osiguranje za sve - ne umire se ako nemaš para, osnovno i srednje školstvo za sve - uspeh dece ne treba da zavisi od ekonomske snage roditelja, penzije za sve. Zakon o radu nije ni pravda ni odgovornost.

15. Posao ekonomije je efikasnost:: kako sa manje postići više, sa manje energije, manje rada, manje vremena, dobiti bolji proizvod

16. Konkurencija i slobodno tržište kao sredstva postizanja tačke 1. Tržište nije odgovor na sve.

17. Nije pitanje da li regulacija, već je pitanje koliko regulacije. Regulacija se vodi u cilju postizanja tačke 1. Previše regulacija i pogrešna regulacija guše ekonomiju. Nedostatak regulacije dovodi do divljanja sistema.

18. Bogaćenje pojedinca je sredstvo, ne cilj. Cilj je bogaćenje društva: svih građana.

19. Temelj ekonomije jednog društva, njegove vitalnosti, konkuretnosti, zapošljavanja su mala i srednja preduzeća.

20. Uspešna društva su bazirana na odgovornosti pojedinca i pozitivnoj selekciji.

Usvajanje ovih ili bilo kojih drugih aksioma ima svoje posledice. Sve morate posmatrati kroz njihovu prizmu. Služe da vas vrate kada zalutate. Svi zakoni koje donosite, svi potezi koje vučete, moraju biti u skladu sa aksiomima.

A to je mnogo teško i predstavlja veliku smetnju. Posebno ako vam je cilj ono iz prve rečenice.

Izvor