Да ли су пре ,пада' постојали други људи осим Адама и Еве?

[grigorije22]

Should Genesis be taken literally?

by Russell Grigg

Photo Dr Clifford Wilson

A Babylonian tablet fragment found at Nippur, an ancient Babylonian site in the same general location that Abraham came from. The area outlined in black is a record about the Flood. There are more than 300 known records of the Flood world-wide, with about 30 of them in writing. Some are remarkably close in their details to the original—the biblical account.

Creationists are often accused of believing that the whole Bible should be taken literally. This is not so! Rather, the key to a correct understanding of any part of the Bible is to ascertain the intention of the author of the portion or book under discussion. This is not as difficult as it may seem, as the Bible obviously contains:

• Poetry—as in the Psalms, where the repetition or parallelism of ideas is in accordance with Hebrew ideas of poetry, without the rhyme (parallelism of sound) and metre (parallelism of time) that are important parts of traditional English poetry. This, by the way, is the reason why the Psalms can be translated into other languages and still retain most of their literary appeal and poetic piquancy, while the elements of rhyme and metre are usually lost when traditional Western poetry is translated into other languages.
  
• Parables—as in many of the sayings of Jesus, such as the parable of the sower (Matthew 13:3–23), which Jesus Himself clearly states to be a parable and about which He gives meanings for the various items, such as the seed and the soil.
  
• Prophecy—as in the books of the last section of the Old Testament (Isaiah to Malachi).
  
• Letters—as in the New Testament epistles written by Paul, Peter, John, and others.
  
• Biography—as in the Gospels.
  
• Autobiography/testimony—as in the book of Acts where the author, Luke, after narrating the Apostle Paul’s conversion on the road to Damascus as a historical fact (Acts 9:1–19), then describes two further occasions when Paul included this conversion experience as part of his own personal testimony (Acts 22:1–21; 26:1–22).
  
• Authentic historical facts—as in the books of 1 and 2 Kings, etc.
  

So the author’s intention with respect to any book of the Bible is usually quite clear from the style and the content. Who then was the author of Genesis, and what intention is revealed by his style and the content of what he wrote?

The author

The Lord Jesus Himself and the Gospel writers said that the Law was given by Moses (Mark 10:3; Luke 24:27; John 1:17), and the uniform tradition of the Jewish scribes and early Christian fathers, and the conclusion of conservative scholars to the present day, is that Genesis was written by Moses. This does not preclude the possibility that Moses had access to patriarchal records, preserved by being written on clay tablets and handed down from father to son via the line of Adam–Seth–Noah–Shem–Abraham–Isaac–Jacob, etc., as there are 11 verses in Genesis which read, ‘These are the generations [Hebrew: toledoth = ‘origins’ or by extension ‘record of the origins’] of … .’¹ As these statements all come after the events they describe, and the events recorded in each division all took place before rather than after the death of the individuals so named, they may very well be subscripts or closing signatures, i.e. colophons, rather than superscripts or headings. If this is so, the most likely explanation of them is that Adam, Noah, Shem, and the others each wrote down an account of the events which occurred in his lifetime, and Moses, under the guidance of the Holy Spirit, selected and compiled these, along with his own comments, into the book we now know as Genesis² (see also Did Moses really write Genesis?).

Chapters 12–50 of Genesis were very clearly written as authentic history, as they describe the lives of Abraham, Isaac, Jacob, and his 12 sons who were the ancestral heads of the 12 tribes of Israel. The Jewish people, from earliest biblical times to the present day, have always regarded this portion of Genesis as the true record of their nation’s history.

So what about the first 11 chapters of Genesis, which are our main concern, as these are the ones that have incurred the most criticism from modern scholars, scientists, and sceptics?

Genesis 1–11

Are any of these chapters poetry?

To answer this question we need to examine in a little more depth just what is involved in the parallelism of ideas that constitutes Hebrew poetry.

Let us consider Psalm 1:1, which reads as follows: ‘Blessed is the man that walks not in the counsel of the wicked, nor stands in the way of sinners, nor sits in the seat of scoffers.’ Here we see triple parallelism in the nouns and verbs used (reading downwards in the following scheme): walks counsel wicked stands way sinners sits seat scoffers

As well as this overt parallelism, there is also a covert or subtle progression of meaning. In the first column, ‘walks’ suggests short-term acquaintance, ‘stands’ implies readiness to discuss, and ‘sits’ speaks of long-term involvement. In the second column, ‘counsel’ betokens general advice, ‘way’ indicates a chosen course of action, and ‘seat’ signifies a set condition of mind. In the third column, ‘wicked’ describes the ungodly, ‘sinner’ characterizes the actively wicked, and ‘scoffers’ portrays the contemptuously wicked.

Other types of Hebrew poetry include contrastive parallelism, as in Proverbs 27:6, ‘Faithful are the wounds of a friend, but the kisses of an enemy are deceitful’, and completive parallelism, as in Psalm 46:1, ‘God is our refuge and strength, a very present help in time of need.’³.

Are any of the first 11 chapters of Genesis poetry?

Answer: No, because these chapters do not contain information or invocation in any of the forms of Hebrew poetry, in either overt or covert form.

And so we return to our question. Are any of the first 11 chapters of Genesis poetry?

Answer: No, because these chapters do not contain information or invocation in any of the forms of Hebrew poetry, in either overt or covert form, and because Hebrew scholars of substance are agreed that this is so (see below).

Note: There certainly is repetition in Genesis chapter 1, e.g. ‘And God said …’ occurs 10 times; ‘and God saw that it was good/very good’ seven times; ‘after his/their kind’ 10 times; ‘And the evening and the morning were the … day’ six times. However, these repetitions have none of the poetic forms discussed above; rather they are statements of fact and thus a record of what happened, and possibly for emphasis—to indicate the importance of the words repeated.

Are any of these chapters parables?

No, because when Jesus told a parable He either said it was a parable, or He introduced it with a simile, so making it plain to the hearers that it was a parable, as on the many occasions when He said, ‘The kingdom of heaven is like … .’ No such claim is made or style used by the author of Genesis 1–11.

Are any of these chapters prophecy?

Photo Dr Clifford Wilson

A creation tablet found at Ebla in Syria and dating to the third millennium BC. It ascribes the great works of creation to one great being, ‘Lugal’, literally ‘the Great One’. It shows that both the creation story and the art of writing were well known to man up to 1,000 years before the time of Moses. It further shows that the liberal idea that the early chapters of Genesis were first put into writing hundreds of years after the time of Solomon is clearly fallacious.

Not in their full context, although two promises of God are prophetic in the sense that their fulfilment would be seen in the future. One of these is Genesis 3:15, which was the pronouncement by God to the serpent (Satan) in metaphorical form: ‘And I will put enmity Between you and the woman, And between your seed and her seed; He shall bruise you on the head, And you shall bruise him on the heel.’ (NASB). Many have interpreted the ‘seed’ in this verse as the Messiah, including most evangelicals and even the Jewish Targums⁴ hence the Talmudic expression ‘heels of the Messiah’⁵. The Messiah would suffer wounds to His feet (on the Cross), but would completely destroy Satan’s power. This verse also hints at the virginal conception, as the Messiah is called the seed of the woman, contrary to the normal biblical practice of naming the father rather than the mother of a child (cf. Genesis chapters 5 and 11, 1 Chronicles chapters 1–9, Matthew chapter 1, Luke 3:23–38).

The other is Genesis 8:21–22 and 9:11–17,

‘And the LORD said in His heart, I will not again curse the ground any more for man’s sake … and the waters shall no more become a flood to destroy all flesh.’

Are any of these chapters letters, biography, or autobiography/personal testimony?

This is where we need to consider some of the subscripts mentioned above.

If Adam knew the events of Creation Days 1–6, they must have been revealed to him by God, as Adam was not made until Day 6, and so he could have known them only if God had told him. This view is reinforced by the words, ‘These are the generations of [NIV: ‘This is the account of’] the heavens and of the earth when they were created …’ in Genesis 2:4a. The details of Day 7, the rest day, are included before this in Genesis 2:2–3, thereby completing (as we might expect) the record of a full seven-day week, before this subscript or closing signature appears.

Then follow the events of Genesis 2:4b–5:1a. This section tells us about Adam, his wife Eve, and their sons, and reads very much like a personal account of what Adam knew, saw, and experienced concerning the Garden of Eden, and the creation of Eve (chapter 2), their rebellion against God (chapter 3), and the deeds of their descendants (chapter 4 to 5:1), albeit written in the third person⁶. This section ends with the words, ‘This is the book of the generations of Adam.’

Is it feasible that Adam could have written Genesis 1:1–2:4a as the result of his pre-Fall conversation with God, and Genesis 2:4b–5:1 as the record of his own experiences? There is no problem concerning his ability to have done so. Adam was created a mature man, endowed with all the DNA, knowledge and skill he needed to perform all the tasks assigned him by God. No cave-man he! Adam knew enough horticulture ‘to dress and to keep’ the Garden of Eden (Genesis 2:15), and ample intelligence to recognize and name the distinct kinds of animals (Genesis 2:19). He (and Eve) could converse with God without ever having learned an alphabet, and there is no reason to suppose that he was not fully skilled in writing also⁷.

Supposed contradictions

What about the supposed contradictions between the order of events in Genesis chapter 2 and the order given in chapter 1?

There are none! See also Genesis contradictions?

If, with the NIV, we read ‘Now the LORD God had planted a garden in the east …’ (Genesis 2:8) and, ‘Now the LORD God had formed out of the ground all the beasts of the field …’ (Genesis 2:19 with emphasis added), it is clearly seen that chapter 2 states that the plants and animals were formed before Adam. When Adam named the animals (Genesis 2:20), they obviously were already in existence. There is no contradictory significance in the order of animals listed in Genesis 2:20; it is probably the order in which Adam met the animals, while the order of their creation is given in Genesis 1:20–25. Dr Henry Morris comments:

‘It was only the animals in closest proximity and most likely as theoretical candidates for companionship to man that were actually brought to him. These included the birds of the air, the cattle (verse 20—probably the domesticated animals), and the beasts of the field, which were evidently the smaller wild animals that would live near human habitations. Those not included were the fish of the sea, the creeping things, and the beasts of the earth mentioned in

Genesis 1:24

, which presumably were those wild animals living at considerable distance from man and his cultivated fields.’

⁸

.

Concerning the names of geographical sites, we have no idea what the configuration of the land or the rivers was before the Flood, because the pre-Flood world was completely destroyed. The land areas and rivers named before the Flood do not correspond to similarly named features after the Flood.

Photo stock.xchng

God created Adam to be a person whom He could address, and who could respond to and interact with Himself. Here, as in many other places, the plain statements of the Bible confront and contradict the notion of human evolution.

The purpose of Genesis 2:18–25 is not to give another account of creation but to show that there was no kinship whatsoever between Adam and the animals. None was like him, and so none could provide fellowship or companionship for him. Why not? Because Adam had not evolved from them, but was ‘a living soul’ whom God had created ‘in His own image’ (Genesis 2:7 and 1:27). This means (among other things) that God created Adam to be a person whom He could address, and who could respond to and interact with Himself. Here, as in many other places, the plain statements of the Bible confront and contradict the notion of human evolution.

There is therefore enough evidence for us to conclude that Adam most probably was the author of Genesis 2:4b–5:1, and that this is his record of his own experiences with respect to events in the Garden of Eden, the creation of Eve, the Fall, and in the lives of Cain, Abel, and Seth.

The next section is from 5:1b to 6:9a, and deals with the line from Adam to Noah, ending with, ‘These are the generations [or origins] of Noah.’

The next section is from 6:9b to 10:1a, and deals mainly with the Ark and the Flood, ending with, ‘Now these are the generations of the sons of Noah, Shem, Ham, and Japheth.’ The wording of this subscript suggests that this portion was written by one of Noah’s sons, probably Shem, as Moses was descended from Shem. These chapters read very much like an eye-witness account because of the intimacy of detail which they contain. Consider Genesis 8:6–12 and note how this contains that ring of authenticity which is characteristic of an eye-witness account. It may even have been Shem’s diary!

Genesis 8:6–12:

⁶

At the end of forty days Noah opened the window of the ark that he had made:

⁷

And sent forth a raven. It went to and fro until the waters were dried up from the earth.

⁸

Then he sent forth a dove from him, to see if the waters had subsided from the face of the ground.

⁹

But the dove found no place to set her foot, and she returned to him to the ark, for the waters were still on the face of the whole earth. So he put out his hand and took her and brought her into the ark with him.

¹⁰

He waited another seven days, and again he sent forth the dove out of the ark.

¹¹

And the dove came back to him in the evening, and behold, in her mouth was a freshly plucked olive leaf. So Noah knew that the waters had subsided from the earth.

¹²

Then he waited another seven days and sent forth the dove, and she did not return to him anymore. (ESV).

Such meticulous details are the stuff of authentic eye-witness testimony. They have the ring of truth.

There is thus a substantial body of evidence that these portions of Genesis delineated by subscripts were written by the persons named therein, for the purpose of making and passing on a permanent record.

So then, were these first 11 chapters written as a record of authentic historical facts?

Answer: Yes, for several reasons.

Internal evidence of the book of Genesis

1. There is the internal evidence of the book of Genesis itself. As already mentioned, chapters 12–50 have always been regarded by the Jewish people as being the record of their own true history, and the style of writing contained in chapters 1–11 is not strikingly different from that in chapters 12–50.

2. Hebrew scholars of standing have always regarded this to be the case. Thus, Professor James Barr, Regius Professor of Hebrew at the University of Oxford, has written:

‘Probably, so far as I know, there is no professor of Hebrew or Old Testament at any world-class university who does not believe that the writer(s) of Genesis 1–11 intended to convey to their readers the ideas that: (a) creation took place in a series of six days which were the same as the days of 24 hours we now experience (B) the figures contained in the Genesis genealogies provided by simple addition a chronology from the beginning of the world up to later stages in the biblical story © Noah’s flood was understood to be world-wide and extinguish all human and animal life except for those in the ark. Or, to put it negatively, the apologetic arguments which suppose the "days" of creation to be long eras of time, the figures of years not to be chronological, and the flood to be a merely local Mesopotamian flood, are not taken seriously by any such professors, as far as I know.’

⁹

.

3. One of the main themes of Genesis is the Sovereignty of God. This is seen in God’s actions in respect of four outstanding events in Genesis 1–11 (Creation, the Fall, the Flood, and the Babel dispersion), and His relationship to four outstanding people in Genesis 12–50 (Abraham, Isaac, Jacob, and Joseph). There is thus a unifying theme to the whole of the book of Genesis, which falls to the ground if any part is mythical and not true history; on the other hand, each portion reinforces the historical authenticity of the other.<a href="http://creation.com/should-genesis-be-taken-literally#f10">¹⁰

Evidence from the rest of the Bible

4. The principal people mentioned in Genesis chapters 1–11 are referred to as real—historical, not mythical—people in the rest of the Bible, often many times. For example, Adam, Eve, Cain, Abel, and Noah are referred to in 15 other books of the Bible.

5. The Lord Jesus Christ referred to the Creation of Adam and Eve as a real historical event, by quoting Genesis 1:27 and 2:24 in His teaching about divorce (Matthew 19:3–6; Mark 10:2–9), and by referring to Noah as a real historical person and the Flood as a real historical event, in His teaching about the ‘coming of the Son of man’ (Matthew 24:37–39; Luke 17:26–27).

The historical truth of Genesis 1–11 shows that all mankind has come under the righteous anger of God and needs salvation from the penalty, power, and presence of sin.

6. Unless the first 11 chapters of Genesis are authentic historical events, the rest of the Bible is incomplete and incomprehensible as to its full meaning. The theme of the Bible is Redemption, and may be outlined thus:

i. God’s redeeming purpose is revealed in Genesis 1–11,

ii. God’s redeeming purpose progresses from Genesis 12 to Jude 25, and

iii. God’s redeeming purpose is consummated in Revelation 1–22.

But why does mankind need to be redeemed? What is it that he needs to be redeemed from? The answer is given in Genesis 1–11, namely, from the ruin brought about by sin. Unless we know that the entrance of sin to the human race was a true historical fact, God’s purpose in providing a substitutionary atonement is a mystery. Conversely, the historical truth of Genesis 1–11 shows that all mankind has come under the righteous anger of God and needs salvation from the penalty, power, and presence of sin.

7. Unless the events of the first chapters of Genesis are true history, the Apostle Paul’s explanation of the Gospel in Romans chapter 5 and of the resurrection in 1 Corinthians chapter 15 has no meaning. Paul writes: ‘For as by one man’s [Adam’s] disobedience many were made sinners, so by the obedience of one [Jesus] shall many be made righteous’ (Romans 5:19). And, ‘For since by man came death, by man came also the resurrection of the dead. For as in Adam all die, even so in Christ shall all be made alive … And so it is written, The first man Adam was made a living soul; the last Adam was made a quickening spirit’(1 Corinthians 15:21–22; 45). The historical truth of the record concerning the first Adam is a guarantee that what God says in His Word about the last Adam [Jesus] is also true. Likewise, the historical, literal truth of the record concerning Jesus is a guarantee that what God says about the first Adam is also historically and literally true.

Conclusion

We return to the question which forms the title of this article. Should Genesis be taken literally?

Answer: If we apply the normal principles of biblical exegesis (ignoring pressure to make the text conform to the evolutionary prejudices of our age), it is overwhelmingly obvious that Genesis was meant to be taken in a straightforward, obvious sense as an authentic, literal, historical record of what actually happened

[Micko015]

Jam sam nesto razmisljao i doneo odluku nemoguce da je kosmos nastao sam od sebe da u jednom molekulu imate gravitaciju fuziju itd a tog toga za 15 sekundi postane lopta a za dva sata zemlja to je morao neko stvoriti a to je bog tako da je on je stvorio adama i evu

[Justin Waters]

@,

Већ сам нагласио више пута да ја овде не потврђујем никакав концепт. Оно што желим показати јесте могућност коју не смемо искључити - наука то не чини, тако да не треба ни ми то да чинимо.

Једном речју, све што говори Библија када је реч о кључним моментима, тј. моментима који се односе на догматску веру, морамо да сматрамо непроменљивим учењем. Разуме се да неке приповести немају такав значај, али оне које имају такву важност морамо доследно - мада не буквалистички - тумачити.

Једно од тих важних момената је учење о личностима Адама и Еве. Изузетно је важно да то исправно разумемо, јер у супротном можемо запасти у велику опасност.

Дакле, када говоримо о библијском Адаму, морамо подразумевати једну конкретну личност која је ,,узрочник свих људи''. Зашто је то важно? Одговор налазимо у самој теологији и само тако можемо прихватити ту чињеницу - никако научним (биолошким) доказима.

Препоручујем ти да се не оптерећујеш превише оним детаљима које наводиш из Библије. Неке од тих детаља можеш исправно узети као нешто што није буквално у стварности, међутим, танка је линија између свих тих момената међу којима су неки заиста били доследно описани у Библији.

Све то захтева сложеније и шире објашњење. Ја сам тебе замолио да то чинимо системски тако што ћеш постепено износити питање на која ћеш дати референцу из Библије - искрено ти кажем, онакво твоје набацивање свега одједном изгледа као већ виђено спутавање правог дијалога од стране оних који се боре против еволуционизма.

Приметио сам да у горњој поруци где си набројао твоје замерке из Библије, не стоји она чувена замерка о ротацији Сунца око Земље. А то је само један мали детаљ који треба исправно разумети уз помоћ модерне науке - релативистичке пре свега.

Још ме занима, ако можеш објаснити, у чему је теби проблем са ,,водом'' на почетку библијског стварања? Пази, без обзира што постоји вероватноћа да тај првобитни почетак јесте догађај пре него што се догодио Велики прасак који наука објашњава, чак и ако посматрамо само догађај непосредно по Великом праску имамо космос који је сачињен од преко 70 процената водоника. - овде ништа не прејудицирам него само отварам ширу перспективу како Библија може бити много сложенија, али не и буквалистичка.

Ако немаш намјеру да икога у шта убјеђујеш онда покушај никога да називаш пристрасним и прихвати да људи нежеле да прихвате твоју теорију примодријалног свијета и биће све уреду.

Оне детаље које сам ја изнио, уопште нису набацани. Нисам копирао километарски текст и сасвим својим ријечима и један по један аргумент изнио како би показао да у Библији постоје погрешно описани феномени. Док постоје погрешно описани феномени, како за овај универзум, то ми даје за право да помислим да писци Библије нису ниу ком случају имали на уму историју прретходног универзума, и да феномени који се описују на почетку, земља, вода, свјетлост, сунце, мјесец представљају феномене овог нашег универзума, а не примодријалног.

Моја замјерка не ротацији сунца, већ његовом кретању по хоризонту стоји итекако, јер древни монотеисти о кретању сунца нису размишљали као о ротацији, већ као о кретању кога узрокује сам Бог, или у крајњем случају као кретање самог бога у паганским култовима. То што хоћеш да прикажеш да је кретање сунца у Библији могуће објаснити у свјетлу релативизма, апсолутно не може бити тачно, јер кретање сунџа постоји, али оно се креће због галаксије која се такођер креће због узајамне гравитације коју једно на друго имају ентитети у свемиру. Међутим то пасивно кретање сунца апсолутно нема везе са путањом која се описује на небу звог ротације земље. Пасивно кретање сунца не може да се на небу уочи као лучно креатње коме се могу мјерити степено, пасивно кретање сунца је невидљиво голим оком у кратком временском интервалу.

Помињање вода на почетку постања је врло проблематично, јер аутор тих стихова не наводи како су оне настале. Није навео као за остало: "и створи Бог воде", већ само констатује њихово постојање упоредо са стварањем неба и земље. Очигледно је да се ради о архетипу примодријалног океана, јер тај примодријални океан на коме је утемељена земља дио је предања мање више свих народа древног свијета. Дакле ријеч је о искориштеном миту тог доба. А друга ствар, вода није исто што и водоник. Прво су настали водоник и хелијум, а вода је продукт оксидације водоника који је услиједио касније након што се формирао и кисеоник. Потпуно би било троловање тврдити да су воде над којима се Дух Божији дизао наводно водоник, јер древни људи нису знали за водоник, нити је водоник у раној фази постанка свемира био у течном стању, него у основном атомском и плазма стању.

[Александар Милојков]

па ово је феноменално, нисам знао до сад... тотално си ме одушевио... слава Богу. Има ли неких радова на ову тему

Има у преводу књиге Постања, владике Атанасија Јевтића. У фуснотама је скренуо пажњу на наведени детаљ. Свакако, требало би то детаљније теолошки истражити.

[Justin Waters]

Има у преводу књиге Постања, владике Атанасија Јевтића. У фуснотама је скренуо пажњу на наведени детаљ. Свакако, требало би то детаљније теолошки истражити.

Ту би требало да је ријеч у ствари о два извора наведеног текста. Опште је мишљење да је првих пет књига Билије написао Мојсије у цугу.

Док се по овоме види даје било више писаца само Књиге постања, и да је свако износио своје мишљење по питању особине Адама, јели један или мноштво.

[Ignjatije]

Опште је мишљење да је првих пет књига Билије написао Мојсије у цугу.

To je nemoguce. Lepo se vidi da opisuje "svoje" rodjenje,dogadjaje iz zivota, smrt i dogadjaje posle smrti. Jasno je da ih nije pisao Mojsije. Valjda bi napisao : "I rece mi Bog...", a ne : "Rece Bog Mojsiju... " . Jasno kao dan.

[Александар Милојков]

Ту би требало да је ријеч у ствари о два извора наведеног текста. Опште је мишљење да је првих пет књига Билије написао Мојсије у цугу.

Док се по овоме види даје било више писаца само Књиге постања, и да је свако износио своје мишљење по питању особине Адама, јели један или мноштво.

И по тој теорији овај део текста је из јединственог извора.

[GeniusAtWork]

Jam sam nesto razmisljao i doneo odluku nemoguce da je kosmos nastao sam od sebe da u jednom molekulu imate gravitaciju fuziju itd a tog toga za 15 sekundi postane lopta a za dva sata zemlja to je morao neko stvoriti a to je bog tako da je on je stvorio adama i evu

Kako i zašto je otpočeo Veliki prasak zasada nije poznato, ali sve što je se dešavalo iza jednog neverovatno kratkog vremena posle praska (nekih 10^-43 sekunde posle) je vrlo dobro poznato i potvrđeno posmatranjem i otkrivanjem raznih fenomena u svemiru (CMB zračenje, raspodela vodonika i helijuma u kosmosu, širenje kosmosa, itd): 5 minuta posle praska nastala su prva atomska jezgra, nekih 400,000 godina iza toga nastali su prvi atomi najprostijih elemenata, vodonika i helijuma. Kada je se kosmos dovoljno ohladio (a to je bilo dosta posle V. praska, punih 400 miliona godina), gravitacija je počela da odrađuje svoje i formirane su prve zvezde od ogromnih molekularnih oblaka vodonika, a zatim i galaksije od oblaka vodonika, helijuma i tzv. 'tamne materije'. Naš Sunčev sistem je nastao tek nekih 9 milijardi godina posle praska, tj. pre otprilike 4-5 milijardi godina.

Znači sve je se dešavalo tokom neverovatno dugih vremenskih perioda, a ne u roku od nekoliko sati

[Milan Nikolic]

Ако "пре пада" нису постојали људи осим Адама, Еве и Каина (Авељ је убијен), кога се онда Каин плаши када га Бог шаље у прогонство због братоубиства?

"Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси." (Пост. 4, 14)

Ко ће га убити?

Александре, на ово и на други твој пост одговорићу у две поруке. Сада те молим да обратиш пажњу и да се - уколико желиш - укључиш у разговор.

Што се тиче твог питања у горњем цитату, морам приметити да ''ниси пратио'' довољно расправу где смо се дотакли управо тога. Све то ме наводи на мишљење да и ти припадаш пристраснима у односу на биолошки концепт библијског стварања.

Александре, пази у чему је ствар. Морамо схватити да библијски догађаји које наводиш као пример, јесу догађаји палог стања, тј. кретање кроз последице Адамовог пада. Дакле, све то што Библија описује након Адамовог пада и његовог ,,изгнања'', представља ,,другачији начин постојања'' - са чиме се сви могу сложити.

Пази Александре. Биологија показује да и ти припадаш потомцима еволутивних облика од којих су неки директно препознати као примати у облику данашњих мелих мајмуна лемура, па чак и веверица. То је чињеница за све људе који данас живе на Планети - међутим, нико не сме да устврди како су Адам и Ева тако исто доведени у постојање јер нас на то упозорава приповест о промени стања творевине, тј. промени начина постојања целе творевине.

Ти се питаш одакле су она племена поред Адама и Еве. Нема дилеме да су то племена еволутивног порекла како наука објашњава, али од изузетне важности је то да библијско стварање које подразумева првобитно стање, тј. стање пре пада, подразумева конкретне (две) личности Адама и Еве.

Ово ћу боље објаснити у другој поруци. Сада бих те замолио да будеш пажљив у даљим разговорима где се показује да биолошки концепт у библијском стварању не може да има апсолутни утицај. Буди сталожен и спреман да сагледаш модерну науку коју, међу осталима представља и Стивен Хокинг и немој да се саблажњаваш доказима да овај космос није морао бити створен од стране Творца, исто као што је бесмислено било саблазнити се тврдњом да наша Планета није статична ни средиште универзума.

Једном речју, мани се доказивања да је Бог створио свет. Тиме нећеш постићи ништа друго до само горак утисак да нас ништа конкретно не дели од атеизма, као што је случај са протестантским креационистима.

[Justin Waters]

Једном речју, мани се доказивања да је Бог створио свет. Тиме нећеш постићи ништа друго до само горак утисак да нас ништа конкретно не дели од атеизма, као што је случај са протестантским креационистима.

Не могу да вјерујем да си Милојкову пришио да покушава да доказује да је Бог створио свијет. sHa_sarcasticlol Па он је као један од наших најбољих теолога први коме не требају такве небулозе....

И ево опет погледај своју поруку, други су пристрасни, ти ниси...а наваљујеш на човјека да прихвати твоје идеје о примодријалном свијету.

[Milan Nikolic]

Библијски текст не помиње другу децу осим Каина, Авеља и Сита. Још један интересантан детаљ, значајан за ову тему, а који не можете видети у преводу.

"Да створимо човека (јевр. адам) по лику нашем..." (Пост. 1, 26)

Овде се именица Адам користи без члана, те значи општост, или мноштво.

У следећем стиху писац каже:

"И створи Бог човека (јевр. ха-адам)..." (Пост. 1, 27)

Овде се именица Адам користи са чланом (ха) и значи једну конкретну личност.

Једно и мноштво - велика и веома интересантна тајна коју крије библијски текст о стварању. Но, за то треба скинути протестантске наочаре и изаћи из банализованог тумачења.

Пази Ацо, овде је исто изузетно важно да будеш доследан. Библија носи у себи огњено важне објаве од Бога, као што је на првом месту ,,мноштво личности'' које стварају човека, а то мноштво је сама Света Тројица, као и изузетно важну објаву да ће ,,девица'' родити (Логоса), идр.

Дакле, и у осврту на настанак Адама и Еве имамо такву изузетну битност. Видимо да је Бог од почетка хтео да створи мноштво људи - човечанство - који ће ,,напунити земљу'', што се одвија у постанку конкретних личности Адама и Еве.

Мноштво које се указује при намери Божијој односи се на ,,домострој стварања'' који се започиње стварањем конкретних (двеју) личности Адама и Еве. Дакле, потребно је само да разликујемо намеру Божију од начина на који се та немара остварује.

То је толико јасно да не захтева никаква образлагања или оправдавања. Јасно се види да једно представља намеру укупног домостроја стварања, док друго представља начин на који се та намера остварила - тј. стварање конкретних личности - Адама и Еве.

По овом питању није плодно разговарати само у оквиру Старог Завета. Првоначално је то да Јеванђеље потврђује оно што треба да буде непроменљиво учење које се тумачи кроз догматику (учење) Цркве све до данас - где се, на пример, о првоствореном Адаму говори овако:

,,Човеков почетак је свакако морао бити садржан у једном конкретном бићу, а то је Адам. Према томе, иако су стари Грци говорили да ми, као појединачна бића, своје порекло, односно своје постојање црпимо из општечовечанске природе, ми као хришћани треба да кажемо да постојање свакога од нас потиче од једне личности - од Адама. Узрок нашега бића (= постојања) није природа, него је то једна личност'' (Зизјулас, Догм. теме, нови сад, стр. 143).

[Milan Nikolic]

Не могу да вјерујем да си Милојкову пришио да покушава да доказује да је Бог створио свијет. sHa_sarcasticlol Па он је као један од наших најбољих теолога први коме не требају такве небулозе....

И ево опет погледај своју поруку, други су пристрасни, ти ниси...а наваљујеш на човјека да прихвати твоје идеје о примодријалном свијету.

Милојков је довољно разуман да ступи у дијалог. Барем што се до сада видело.

Сматрам да се и он налази у великој опасности, самим тиме што се успротивио тврдњама Стивена Хикинга и других научника - да наш космос није морао бити дело Творца. Једноставно, наука је дошла до момента када творевином подразумева оно што не потиче од научног Великог праска, него се космологија наставља у загонетној новој перспективи.

Ово откриће погодило је креационистичке еволуфиле, тј. оне који биолошки концепт библијског стварања сматрају за апсолутним. Желим само да укажем на ту опасност да данашњи изазови изгледају као у време геоцентризма - данас се један такав концепт у апсолутизованом смислу и теолошком потврдом прикрада Цркви, а нова сазнања руше такав концепт и разбијају лагодност вере у (посредно) ,,доказаног Творца''.

Једном речју, наука данас показује да научни Велики прасак није доказ првобитног стварања, тј. није дело никаквог Творца, као што је Коперник показао да наше постојање није дело Творца који нашу Планету смешта у статично средиште космоса. Разумите то. Ствари се настављају даље.

Зато желим да укажем на ту нову перспективу коју открива савремена физика и космологија. Дакле, сувише смо лакомислено допустили да биолошки концепт библијског стварања буде битан фактор.

Угледајте се на савремене физичаре и космологе. Говори се о многим универзумима, паралелним световима и још много тога о чему ћему тек разговарати.

На нама је да учинимо један подвиг где ћемо уобличити такво тумачење које ће превазићи данашње изазове. То тумачење које би користило научна сазнања, ставља биологију изван библијског стварања, јер се првобитна творевина - из библијске приповести - одигравала у стању које претходи нашем научном Великом праску и научној биолошкој еволуцији.

Разуме се да ће већина људи међу верујућима бити скептична. Међутим, то је само услед незнања - тј. услед неинформисаности о новим научним сазнањима и претпоставкама.

[grigorije22]

A sta si se ti uhvatio za tog Hokinga koji tripuje da ce danas napadnu vanzemaljci. Na forumu Verujem postoji tema gde je pokazano da uopste vise nije nikakav autoritet

kada je kosmologija u pitanju.

[Justin Waters]

Ово откриће погодило је креационистичке еволуфиле, тј. оне који биолошки концепт библијског стварања сматрају за апсолутним. Желим само да укажем на ту опасност да данашњи изазови изгледају као у време геоцентризма - данас се један такав концепт у апсолутизованом смислу и теолошком потврдом прикрада Цркви, а нова сазнања руше такав концепт и разбијају лагодност вере у (посредно) ,,доказаног Творца''.

Једном речју, наука данас показује да научни Велики прасак није доказ првобитног стварања, тј. није дело никаквог Творца, као што је Коперник показао да наше постојање није дело Творца који нашу Планету смешта у статично средиште космоса. Разумите то. Ствари се настављају даље.

Ама ко су ти "погођени креационистички еволуфили" богати? Знам на кога мислиш, мислиш на мене и овдје још пар људи, а пишеш као да је ријеч о неког утицајној научној струји....свашта.

Да ти кажем онако...не нисам погођен. Напротив сасвим сам одушевљен, како и не би чудесно је то све, да овај наш космос не мора бити први, него је можда настао на темељу колапса неког другог или је само продужетаг неког још старијег универзума, као на принципу кад дуваш зеку балон, па најприје му надуваш тијело, док су уши испражњене и онда када "ентропија" зекиног стомака постане максимална, тј испуни се ваздухом, вишак прелази ушке и оне се додувају...е тако може бити и са нашим космосом...и то не мора бити да су два, овај актуелни и неки старији, може их бити 5678, и овај наш 5679...конташ? Али оно што је чињеница је да сви ти космоси могу имати неки почетак, ма колико један другог рађали, и нема никакве препреке да вјерујем да је узрочник и таквог мултиверзума такођер Бог..

Једина ствар коју ти овдје понављаш из поста у пост, је да то што је доказано да велики прасак није настанак из ничега, већ је израслина некоог старије стања, и то старије стање је по теби првобитни свијет из постања, са свим елементима садашњег универзума што је бесмислица...напротив наука уопште не разматра твоју идеју, наука не барата са неким трансцендентним падом творевине, се један космос трансформисао у други...то су потпуне бесмислице.

[Milan Nikolic]

A sta si se ti uhvatio za tog Hokinga koji tripuje da ce danas napadnu vanzemaljci. Na forumu Verujem postoji tema gde je pokazano da uopste vise nije nikakav autoritet

kada je kosmologija u pitanju.

Кажеш да Хокинг није ауторитет када је космологија у питању. Покажи где си то чуо, тј. шта си конкретно чуо.

Пази, није срам рећи да смо сви ми слепци за једног као што је Хокинг. Оно што тај човек поседује - као Божији дар, јер је сваки таленат дар од Бога - има такву моћ да се обичним људима може чинити да је реч о чудесима пророковања, итсл. Једном речју, математика је такав дар од Бога и такав механизам да открива ствари које заиста нисмо никада могли ни слутити.