Arhiepiskop Averkije Dzordanvilski

[IXTUS]

A evo šta je o svom nastavniku zapisao otac Serafim Rouz: «Arhiepiskop Averkije je bio jedan od poslednjih gorostasa Pravoslavlja i to ne samo u okvirima Ruske Zagranične Crkve, pa čak ni samo ruskog Pravoslavlja, nego celine Vaseljenskog Pravoslavlja u dvadesetom veku. Mi smo se tako navikli na njegove plamene reči, usmerene protiv odstupništva našeg vremena, da nismo ni primetili kako je on bio gotovo jedini jerarh iz svih pravoslavnih Crkava, na kome god jeziku da su pisali, koji je sa takvom smelošću i iskrenošću ustajao u zaštitu Istine svetog Pravoslavlja...» Onima koji su čitali knjigu «Sveta revnost» arhiepiskopa Averkija, dobro su poznati njegovi stavovi. Moskovsku patrijaršiju on je nazivao «crkvom lukavih»: «Danas evo vidimo jezivu i žalosnu sliku – kako posvuda raste uticaj sovjetske 'crkve lukavih', koju su mnogi već danas spremni da priznaju za istinsku, zakonitu Rusku Crkvu». 3«Svi Rusi, bez izuzetka, konačno treba da shvate, kako nema nikakve logike u tome da sovjetsku bogoboračku vlast priznaju za 'vlast od Boga', a sovjetsku 'crkvu' koja joj služi – za istinsku Crkvu». 4 «Uvek treba imati na umu: služenje Crkve bogoboračkoj vlasti ili antihrišćanskom ekumenizmu – svejedno je! – to je njeno odricanje od Hristovog oružija, od Krsta Gospodnjeg, to je duhovna kapitulacija, predaja u ropstvo neprijatelju Božijem i neprijatelju ljudskog spasenja – đavolu. Samo spoljašnji izgled Crkve, makar bio vrlo raskošan i privlačan – to još nije istinska Crkva». 5«Tamo gde se umesto istine objavljuje laž, u dogmatskom ili moralnom učenju, ili u smislu bilo kakve neistine uopšte, tamo svakako nema istinske Crkve, tamo nema ni blagodati Božije, koja spasava čoveka, nego samo spoljašnji privid, bogohulna obmana». 6«Zločin je ćutati o otpadništvu – pisao je arhiepiskop Averkije – obmanjivati i sebe i druge da je sve u redu i da se ne treba uznemiravati bez razloga. Ako mi i nemamo snage 'da svojom nemoćnom rukom zaustavimo otpadništvo', dužnost hrišćanske ljubavi nalaže nam ne samo da se 'udaljimo' i da se 'čuvamo', nego i naše bližnje da zaštitimo, da ih upozorimo na ono što sami ne uviđaju. Ovde se uvek valja setiti reči jednoga od najvećih stubova naše svete Crkve – svetog Grigorija Bogoslova: 'Ćutanjem se izdaje Bog'. Ne smemo ćutati kada je u pitanju delo od najveće važnosti, kakvo je delo spasenja ljudskih duša».

Knjiga Sveta Revnost: http://www.vidovdan.org/arhiva/getdownload18.html

[IXTUS]

Za pojasnjene neupucenima:

Nakon oktobarske revolucije 1917. između 2 i 10 miliona Rusa napustilo se Rusiju. 1921. U Sremskim Karlovcima održan je prvi veliki sabor RPZC, i odatle je upućena Poslanica deci Ruske crkve. Tom prilikom organizovana je „Vrhovna crkvena administracija van Rusije“ kasnije poznatija kao Ruska zagranična crkva.

Početak Drugog svetskog rata i kasnije približavanje Crvene armije Jugoslaviji, alarmirali su Sinod Ruske zagranične crkve i verni narod da se preko Evrope preseli u Sjedinjene Američke Države, gde je došlo do ponovnog ustrojavanja Sinoda i ostalih crkvenih struktura.

Od 1925. u Parizu radi Pravoslavni bogoslovski institut Svetog Sergija Radonješkog, na kome su bili Sergije Bulgakov, Antonije Kartašov, Pavle Evdokimov, Aleksandar Šmeman, Jovan Majendorf, Georgije Florovski. Iz Karlovaca je sedište premešteno u najpre Minhen, gde je bilo sve do 1948. godine, kada se seli u Njujork gde je ostalo sve do danas.

U Mandžuriji je jedno vreme živelo oko 200.000 Rusa i imali su 48 hramova. U Australiji oko 300.000 Rusa pripada RPZC. Danas okuplja oko 150.000 vernika. Najpoznatiji centar je manastir Svete Trojice u Džordanvilu, manastir Svetog Jova u Minhenu.

17. maja 2007. godine, u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi potpisan je Akt o kanonskom jedinstvu Moskovske Patrijaršije i Ruske Zagranične Pravoslavne Crkve. Na svečanom ujedinjenju Ruske Pravoslavne Crkve i Ruske Zagranične Pravoslavne Crkve učestvovao je i g. Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije i drugi predstavnici državne vlasti. Ovaj je dovelo do podjele u samoj Ruskoj Zagranickoj crkvi. Dal se iko pita cemu ovo sve vodi?!!

[бошкојуговић]

[karadjordje]

??????????? ???????? ?????? ????? ??????? ? ????????????? ????????.

17. maja 2007. godine, u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi potpisan je Akt o kanonskom jedinstvu Moskovske Patrijaršije i Ruske Zagrani?ne Pravoslavne Crkve. Na sve?anom ujedinjenju Ruske Pravoslavne Crkve i Ruske Zagrani?ne Pravoslavne Crkve u?estvovao je i g. Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije i drugi predstavnici državne vlasti. Ovaj je dovelo do podjele u samoj Ruskoj Zagranickoj crkvi. Dal se iko pita cemu ovo sve vodi?!!

???? ?????? ``???? ??? ??? ????``?

Moskovsku patrijaršiju on je nazivao «crkvom lukavih»: «Danas evo vidimo jezivu i žalosnu sliku – kako posvuda raste uticaj sovjetske 'crkve lukavih', koju su mnogi ve? danas spremni da priznaju za istinsku, zakonitu Rusku Crkvu»

?? ??? ??? ????? ?? ?? ????????? ???????????? ?????? ``?????? ???????``??? ?? ?? ???? ?? ????? ??????? ?? ?? ?? ?? ?????? ????? ???????????? ``?????? ??????`` ? ????? ???????? ?? ????? ???? ??? ??? ?? ????? ????? ?????:``?? ??????? ????? ???? ?? ????????? ???.``-?? ??? ?? ??????? ???? ?????? ? ?????? ??????? ? ?????? ?????.

??? ??????? ??? ?? ???? ???????????? ???????? ?? ?? ????? ???????? ??????? ?? ???????? ????? ?? ?? ????? ??????? ??? ????? ?? ???? ???? ???? ???? ?? ??????.??????,??? ?????? ?? ??? ?????????

??????,???? ?? ?? ????????

[IXTUS]

Како мислиш ``гдје све ово води``?

Pa gdje ce istinski vjernik naci Istinu. "I kad Hristos dodje da li ce naci vjere na zamlji."

Pa bas im je mudar naziv dao...

Veoma lukavijeh samo ludi ne vidi da moskovska patrijarsija sve radi u dogovor sa vladom, sami patrijarh je otvoreni ekumenista ko to nece da vidi neka ne vidi.

Извини,али одакле ти ово тумачење?

http://www.predanje.com/doc/jeromonahserafimrouz.php?lang=sr-lat

Takodje imas u knjizi rjec -lukavi- najmanje ejdno 30 puta pomenutu.

Снђелић?

Ne poznajem takvog...

[Дејан]

???? ?????? ``???? ??? ??? ????``?

Pa gdje ce istinski vjernik naci Istinu. "I kad Hristos dodje da li ce naci vjere na zamlji."

Pa bas im je mudar naziv dao...

Veoma lukavijeh samo ludi ne vidi da moskovska patrijarsija sve radi u dogovor sa vladom, sami patrijarh je otvoreni ekumenista ko to nece da vidi neka ne vidi.

??????,??? ?????? ?? ??? ?????????

http://www.predanje.com/doc/jeromonahserafimrouz.php?lang=sr-lat

Takodje imas u knjizi rjec -lukavi- najmanje ejdno 30 puta pomenutu.

????????

Ne poznajem takvog...

??? ???? ?? ?? ????????? ?????????? ,?? ????,? ????? ?? ????.??? ?? ???? ?????? ??????????.

[karadjordje]

О ком времену говориш кад говориш о патријаршији?

[бошкојуговић]

? ??? ??????? ??????? ??? ??????? ? ?????????????

????? ??? ?? ????? ?? ?????????? ??????

[karadjordje]

Претпоставио сам него адј` да видимо шта то погријеши патријарх.

[Дејан]

Za pojasnjene neupucenima:

Dal se iko pita cemu ovo sve vodi?!!

?? ???? ?? ????????? ? ??????,???? ?? ?????? ??????.???? ??????? ?????????? ???????? ?? ???? ?????????.

[karadjordje]

Не,он би да сад ставимо као оно што се коњима ставља на очи да не гледају ни лијево ни десно него да марширамо ``стазом канона``.

[бошкојуговић]

???????????? ??? ???? ???` ?? ?????? ??? ?? ????????? ?????????.

??? ?? ????? ?????? ??????????

[IXTUS]

Naravno patrijarh Kiril!

Па води ка јединству у Христу,чему би другом водило.Није портрет Патријарха Алексеја за џабе мироточио.

Da sve vjerujem da ce biti istinski preporod i istinska ekumenizacija crkve pravoslavne. Daj Boze, no po Hristu, ocima i Svetom Pismu nebih rekao. Po plodovima njihovim poznajte ih.... Nebih sada da skrecem na poslanice patrijarha Kirila koje su....

[karadjordje]

Дај да видимо.

[IXTUS]

Jedna od poslanica patrijarha Kirila. Nemam sada vremena da podvlacim sto po meni u ovoj poslanici nije uredu....

Ruski Patrijarh Kiril

8.marta 2009. godine, u prvu nedelju Velikog posta, kada se proslavlja Trijumf Pravoslavlja, Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve služio je Božansku Liturgiju u Katedralnoj sabornoj Crkvi Hrista Spasitelja.

Njegovoj Svetosti su sasluživali mitropolit Kruticki i Kolomenski Juvenalije, arhipastiri Ruske Crkve, predstavnici Pomesnih Pravoslavnih Crkava pri Moskovskoj Patrijaršiji, duhovništvo Moskve.

Posle čitanja Jevandjelja Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril obratio se okupljenim bogomoljcima sledećom propovedi.

Njegova Svetost je okupljenima u hramu ispričala o istorijatu borbe Crkve sa ikonoboračkom jeresi i o tome kako je kao radi konačne osude te jeresi doneta odluka u prvoj Nedelji Velikog posta, u prvi nedeljni dan da se slavi Trijumf Pravoslavlja – kao pobeda na ikonoborstvom, a zajedno sa tim i – pobeda nad svim jeresima, koje su potresale život Crkve u prvih hiljadu godina.

Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve je sa žaljenjem napomenuo da su se i u drugom hiljadugodištu posle Hristovog Rodjenja pojavili pokušaji da se podeli Crkva, i izopači pravoslavno učenje. Slični pokušaji ne prestaju ni danas i eto zbog čega je za verne praznik Trijumfa Pravoslavlja «ne toliko podvlačenje nekog suma sumaruma borbe sa jeresima u prvih hiljadu godina, koliko povod da se obratimo Gospodu sa plamenom molitvom, kako nikakve jeresi, podele i odstupanja od istinite vere ne bi pokolebali jedinstvo Božije Crkve».

«Svaki pravoslavni čovek treba da razume šta zaista leži u osnovi crkvenih podela, - rekao je dalje njegova Svetost. – U našoj običnoj predstavi reč «jeretik» predstavlja sinonim za razbojnika. Tako je bilo i u staro vreme: jedan od jeretičkih sabora, koji je negirao prisutnost ljudske prirode u Sinu Božijem, ušao je u istoriju Crkve kao «razbojnički sabor». Medjutim bez obzira na to što je jeretik za verujuće – razbojnik, treba napomenuti: medju jereticima je uvek bilo mnogo blagočestivih ljudi, plamenih u veri, revnosnih. I u stvari, zar bi hiljade pošle za pravim razbojnikom, grešnikom? Ljudi idu za jakim voždom, koji ume da ubedi i koji može da pokazuje primer u životu. Većina jeretika su bili tako jaki crkveni voždovi, i imali su ogroman autoritet u narodu».

«Sa malim izuzetkom jeretičkih pokreta iz prvog i drugog veka, kao i novijih sekti, glavni jeretički pokreti u staro vreme bili su povezani sa pokušajima da se zaštiti Pravoslavlje, sačuva njegova čistota i ljudima pruži jasnije shvatanje dogmata», - primetio je Svjatijejši Patrijarh Kiril. «Tako se Ariju činilo neophodnim da približi shvatanje Hristovog Ovaploćenja mentalitetu, znanjima tadašnjih ljudi, - dodao je njegova Svetost. – On je smatrao da ako se o Hristu govori kao o tvari, to će više odgovarati Svetom Pismu i narod će to prihvatiti, a znači i vera će postati jača».

Podvukavši to da je Arije bio pokrenut dobrim namerama – da zaštiti veru, Njegova Svetost je rekao da su i svi naredni pokreti težili da zaštite veru, sačuvaju njenu čistotu. «Nestorije, koji je verovao u to da se od Djeve Marije nije rodio Bog, već čovek, postepeno se uzdigao do Božanskih visina, i govorio i učio tako ubedljivo, da i dan-danas postoje njegovi sledbenici, - nastavio je Svjatijejši Vladika. – Nama, pravoslavnim ljudima, koji živimo u Rusiji, to ime je poznato samo iz uzbenika istorije, i nikome ne dolazi u glavu da misli o Nestorijevoj jeresi. A kada sam bio u Iraku još pre poslednjeg strašnog rata, sretao sam lokalne hrišćane i shvatio: većina od njih poštuje Nestorija». Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril je rekao kako je u taksiju neočekivano stupio u bogoslovski spor sa iračkim vodičem, koji je tvrdio nepravičnost naše upotrebe reči «Bogomajka» za Djevu Mariju, kako je to tvrdio Nestorije u dalekom IV veku. «Da su mu reči bile neuverljive, a život grehovni, ljudi ne bi sledili Nestorija» - primetila je njegova Svetost.

«Šta je to jeres? Kako se jeres može razlikovati od u Crkvi dozvoljenog različitog mišljenja? Kako razlikovati jeretika od revnosnog pravoslavnog hrišćanina, koji želi da zaštiti i čuva čistotu svoje vere», - pita Svjatijejši Patrijarh Kiril i daje odgovor: «Postoji samo jedan način. Svaka jeres radja raskol, a gde je raskol tamo nema ljubavi. To mi dobro znamo iz našeg života: porodica se raspada, supruzi se razilaze, deca se odvajaju od roditelja tada, kada iz porodice nestaje ljubav ...Tamo gde nema ljubavi, nema čistote odnosa i nema jedinstva. To se isto dešava i u Crkvi».

«Ako se sretnemo sa čovekom, koji tvrdi da se bori za čistotu Pravoslavlja, ali je u njegovim očima opasni oganj gneva, njemu se čude jeretici, on je spreman da ide u boj i za podelu Crkve, spreman je da pokoleba osnove crkvene zajednice, tobože stiteći Pravoslavlje; kada u čoveku ...ne nalazimo ljubav, već samo gnev, - to je prvi znak jeretika, «vuka u ovčijoj koži», sličnog Ariju, Nestoriju i mnogim drugima, koji su plameno propovedali nemajući ljubavi u srcu i koji su bili spremni da radi dokazivanja svoje ispravnosti idu na podelu crkvenog života», - rekao je dalje Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve.

«Ako od takvog čoveka čujemo mnogo toga prljavog, što se obrušava na Crkvu i njene služitelje, ukoliko čujemo plamene pozive na borbu, podelu i spasavanje Pravoslavlja čak do smrti, kada čujemo slogan: «Pravoslavlje ili smrt!», - «treba da se pazimo sličnih propovednika», - uveren je Svjatijejši Vladika.

«Nikada Gospod nije govorio: «Moje učenje ili smrt!». Nijedan apostol nije uzvikivao: «Pravoslavlje ili smrt!» jer je Pravoslavlje – život večni, radost u Svetom Duhu, lepota života. Smrt je – trulež, posledica grehovnog pada i djavolskog delovanja», - podvukao je Predstavnik Ruske Crkve i dodao da se u naše dane s vremena na vreme pojavljuju lažni učitelji, koji sablažnjavaju narod pozivima da se spasava Pravoslavlje i njegova čistota i ponavljaju tu opasnu, lažnu i unutrašnje protivurečnu lozinku: «Pravoslavlje ili smrt!».

«U očima tih ljudi nećete naći ljubav, tamo gori djavolski oganj gordosti, težnje ka crkvenoj vlasti, rušenju crkvenog jedinstva, iako spolja sve može da se odene u dobre odežde, blagočestivu spoljašnost», - nastavio je njegova Svetost primetivši da nekada i na parohijama nastaju podele izmedju duhovništva i mirjana; oni su često povezani sa borbom za neko prvenstvo i vlast u parohiji: «Znamo kako mogu da se razdvoje vernici grupišući se oko jednog ili drugog sveštenika. Poštovanje ovog ili onog pastira i ljubav prema njemu je zakonska, ali podela u ime ljubavi je – grehovna, jer tamo gde ima ljubavi ne može da bude podela».

«Treba da čuvamo ne samo jedinstvo Vaseljenskog Pravoslavlja od nekih jeresi i raskola, i ne samo da kao zenicu oka treba da čuvamo jedinstvo naše Pomesne Crkve- mučenice, već i jedinstvo naših parohija, manastira, imajući na umu najvažniji kriterijum ocene delatnosti bilo kog crkvenog delatelja od Patrijarha do mirjanina – ljubav. Ako postoji ljubav – tu je i Hristos. Ako nema ljubavi – nema Hrista», - rekao je Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril.

U zaključku njegova Svetost je poželeo bogomoljcima da se poučavaju primerima iz prošlosti, nadahnjujući se podvigom svetih Otaca sedam Vaseljenskih Sabora, koji su štitili i podržavali jedinstvo Hristove Crkve, i pozivali sve da čuvaju jedinstvo Crkve, učvrščujući u osnovi crkvenog života Bogom odredjeni zakon ljubavi.

autor: Svetijejši Patrijarh Kiril

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3886.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic