Претражи Живе Речи Утехе

Ovogodišnji nastup srpske vazduhoplovne industrije u organizaciji Jugoimport SDRP-a inovativniji je po ponuđenom nego ranije. Isključivi „krivac“ za to je trenutno najaktivnija domaća privatna kompanija u namenskoj industriji EDePro. Pored već predstavljenog Stršljena i nove planirajuće bombe, EDePro je na IDEX-u prvi put javnosti prikazao projekat VTOL bespilotne letelice. Aleks (ALECS- Advanced Light Electric Composite System) je kvadkopter sa dodatnom petom potisnom elisom koji je u mogućnosti da poleće i sleće vertikalno, lebdi u mestu ali i obavi tranziciju između vertikalnog i horizontalnog leka i na posletku leti horizontalno. Aleks za sada u dve verzije, veličine i upotrebe / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je ekskluzivno za Tango Six ispričao Vladimir Jezdarević, sistem inženjer EDeProa i vođa grupe za bespilotne (električne) letelice, ideja kompanije bila je da prikaže da koncept petomotornog bespilotnog VTOL-a radi: – Aleks trenutno postoji u dve verzije. Manji težine 35 kilograma uz nosivost 6 kilograma korisnog tereta koji je koncept demonstrator ali koji će biti i poseban proizvod dominantno za civilne upotrebe nadzora i druge opcije moguće sa odgovarajućim senzorima. Veći je ideja militarizacije dizajna, čija je prva verzija izložena ovde na IDEX-u. On teži 250 kilograma i može nositi 70 kilograma korisnog tereta. Ideja kompanije Jugoimport SDPR je da se veća verzija razvije u borbenu bespilotnu letelicu a mi ćemo u nju integrisati turbo džet motor. Ovde na sajmu smo prikazali mogućnost nošenja nevođenih raketa ali naravno postojaće opcija i za vođena sredstva. – kaže Jezdarević. Pozicija podvesnih tačaka će se menjati, opcije naoružanja biće nevođene i vođene / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Motor broj 5 će biti ili klipni ili turbojet / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako nam je takođe rekao, EDePro će manji Aleks pripremiti za nastupajući sajam naoružanja Partner u Beogradu. Ideja je da letelica demonstrira poletanje, tranziciju u horizontalni let, prelazak u lebdenje pred cilj i da ispali dve rakete koje će biti urađene specijalno za ovu demonstraciju. Nakon lebdenja letelica će se horizontalnim i na kraju vertikalnim letom vratiti na početno mesto poletanja. Za više detalja pogledajte ceo intervju: https://tangosix.rs/2019/21/02/video-sve-o-novom-projektu-kompanije-edepro-prvi-srpski-bespilotni-vtol-imace-civilne-i-vojne-verzije-letni-prikaz-uz-simulirano-dejstvo-vec-ove-godine-na-partneru/

Juče je u fabrici kompanije Erbas Helikopters u gradu Donevort u Nemačkoj izvršena zvanična primopredaja prvog višenamenskog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije. Helikopter je u formi kraće ceremonije predat ministru odbrane Aleksandru Vulinu. Helikopter je, sudeći prema fotografijama sa događaja, u SAR (TiS) konfiguraciji. Ono što smo prepoznali od opreme su, na desnoj skiji Flir 380HDC a na levoj far za pretraživanje TrakkaBeam A800. Helikopter je takođe opremljen dizalicom i fiksnom konzolom za fast-rope. Tango Six prvi od medija objavljuje i fotografije helikoptera za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije. Prvi H145M predstavljen medijima nosi RV i PVO evidencijski broj 14501 / Foto: Ministarstvo odbrane Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, Aleksandar Vulin i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prisustvovala je fabričkom prijemu prvog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije i prvog paketa oprema čija se isporuka očekuje do marta naredne godine. Ministar Vulin sastao se i sa pilotima i inženjerima koji se nalaze na obuci u nemačkoj fabrici: – Mi imamo Gazele koje je proizvodio „Erbas“, ali to smo kupovali davnih 70-ih i 80-ih godina, a ovo je sada potpuno nova generacija H-145 „Erbasovih“ helikoptera, koji su među najsavremenijim na svetu. Naši piloti treba da prođu kroz odgovarajuće obuke i čim to bude završeno, ovaj helikopter će u martu postati deo naoružanja naše vojske, koja će postati daleko naprednija i sa ovim helikopterima biće verovatno i najnaprednija u čitavom regionu. Drugi helikopter nosi privremenu registraciju D-HADD i SAR (TiS) opremu u formi fara za pretraživanje TrakkaBeam A800 Ističemo da su ovo helikopteri koji će biti naoružani našim naoružanjem. U početku su naši partneri bili sumnjičavi prema tome da li to možemo da uradimo, pošto se to vrlo retko ili skoro nikada ne radi, da proizvođač helikoptera dopusti kupcu helikoptera da stavlja svoje naoružanje na njega. Kada su se uverili u kvalitet i našeg naoružanja i naših inženjera, koji će to naoružanje implementirati na ove helikoptere, dobili smo dozvolu i to će biti urađeno. Ovo su helikopteri koji će biti naoružani srpskim naoružanjem i srpskom pameću. To je velika stvar – rekao je ministar Vulin. Kako Ministarstvo odbrane dalje saopštava, direktor kompanije Erbas Helikopters zadužen za vojni program dr. Klaus Prcemek naglasio je ulogu helikoptera: – Ovaj vazduhoplov može da bude prilagođen i potrebama drugih zadataka, što će Vojska Srbije izabrati u skladu sa svojim potrebama. U tome se i ogleda prednost tog modela helikoptera u odnosu na druge. Uz određeni paket opreme on može biti korišćen i u vojne i u komercijalne svrhe u zavisnosti od potreba i zato su svi korisnici do sada bili zadovoljni. – Ceremonija zvanične primopredaje / Foto: Ministarstvo odbrane Potpukovnik Ivica Živadinović jedan je od pilota koji je zajedno sa tehničarima i inženjerima bio na obuci u fabrici u Doneuvertu: – Helikopter H-145M je za Vojsku Srbije jedan veliki tehnički iskorak. Ima mnogo elektronske opreme i jedan vrlo izuzetan auto pilot koji mu daje mogućnosti koje mi do sada u Vojsci nismo imali. Zahvaljujući njegovom vrlo preciznom auto pilotu on može da dugo i precizno održava mesto, pa je pilot potpuno rasterećen. Pozicija se održava precizno, može da leti u svim meteorološkim uslovima, ima veliki dolet, mogućnost da preveze ukupno 10 putnika. Jedan je od retkih helikoptera u svetu kojim možete u slučaju otkaza jednog motora potpunio bezbedno da nastavite let sa samo jednim motorom. Jedan sam od retkih ljudi koji je imao sreću da leti na helikopteru koji je izašao iz fabrike. Piloti čekaju ceo život da polete na novom helikopteru. Meni je ovo drugi put, imao sam sreću da pre dve godine poletim na Mi-17 koji je stigao iz Rusije. – Prve fotografije MUP-ovih Erbasova Kako je Tango Six prvi objavio još u aprilu Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobija jedan helikopter više u konačnoj preraspodeli. Danas takođe prvi objavljujemo fotografije dva policijska H145M. Jedan će biti u plavo beloj šemi bojenja dok će drugi ciljano nositi maskirnu šemu. Njihove registracije su YU-MED i YU-ICE. Kako Tango Six takođe saznaje, fabrička primopredaja prva dva MUP-ova helikoptera desiće se od 10. do 21. decembra ove godine. Očekuje se da oni stignu u Srbiju takođe krajem marta ili početkom aprila. Šema bojenja MUP-ovih helikoptera je po uzoru na šemu nemačke policije Maskirna šema na jednom od civilno registrovanih policijskih helikoptera Do sada najbrži put od potpisivanja do realizacije Decembra 2016. godine Srbija je sa Erbasom potpisala ugovor za nabavku 9 helikoptera H145M od kojih 6 za Vojsku Srbije i tri za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Srbija je tako postala treći naručilac vojnih helikoptera H145 u najnovijoj varijanti H145M a istovremeno i prva država koja će koristiti helikoptere sa oružanim sistemom HForce i to paketom Nivoa 1 sa naoružanjem za koje je definisano da će ga činiti domaći kontejneri sa mitraljezima kalibra 12,7 mm kao i lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 80 mm. U međuvremenu je zvanično saopšteno da će 4 vojna H145M biti naoružana dok će preostala dva služiti za traganje i spasavanje. Međutim aprila ove godine zvanično je saopšteno da će MUP dobiti četvrti H145Ma krajem jula ove godine nagovešteno je da bi Vojska Srbije mogla dobiti samo 5helikoptera dok bi šesti pripao Helikopterskoj jedinici policije koja će svoje H145M koristiti za različite potrebe između ostalog i za specijalne operacije.Definitivnu potvrdu da će odnos broja helikoptera biti 5 za vojsku i 4 za policiju dobili smo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Prema prvobitnim planovima primopredaja prva dva helikoptera (po jedan vojni i policijski) trebala je biti održana u decembru ove godine dok bi isporuka svih srpskih H145M trebalo da bude završena do kraja 2019. Tango Six je na poziv kompanije Erbas helikopters jula meseca ove godine boravio u Mađarskoj na poligonu Bakonji gde smo uživo prisustvovali delu bojevih gađanja koji su deo verifikacionih ispitivanja sistema HForce a tom prilikom smo dobili i nekoliko zanimljivih informacija vezanih za našu nabavku H145M. Tako smo saznali da je Ministarstvo odbrane Srbije naručilo tri sistema AMPS (Airborne Missle Protection System) za aktivnu samozaštitu helikoptera od raketa zemlja-vazduh proizvođača Hensold. Takođe kako su nam iz Erbasa tada saopštili, saradnja sa partnerima iz Srbije u pogledu integracije našeg nevođenog naoružanja išlo je prema planu i evropski proizvođač je njom bio zadovoljan. Događaju je prisustvovala i zvanična delegacija Srbije sastavljena od predstavnika Ministarstva odbrane i RV i PVO. Na ovogodišnjem Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope (SEAS 2018), na panelu o vojnim helikopterima učestvovao je između ostalih i tadašnji načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić koji je imao veoma interesantnu prezentaciju pod nazivom ‘’Projekat H145M’’. Tema prezentacije nije bila samo nabavka helikoptera za Vojsku Srbije i MUP već i industrijska saradnja između kompanije Erbas i Ministarstva odbrane Srbije koja je deo pomenutog projekta. I dok je prvi deo prezentacije bio vezan za samu nabavku helikoptera, u njenom drugom delu saznali smo dosta detalja o planiranoj industrijskoj saradnji kompanije Erbas i Ministarstva odbrane Srbije. Glavni ciljevi ove saradnje su pre svega unapređenje mogućnosti i sposobnosti Vazduhoplovnog zavoda “Moma Stanojlović“ iz Batajnice u održavanju helikoptera tipa Gazela kao i proizvodnji njihovih rezervnih delova i to kroz opremanje, obuku i sertifikaciju koju će izvršiti Erbas. Tu je zatim i transfer tehnologije za održavanje helikoptera H145M kao i sticanje mogućnosti za angažovanje srpske industrije i nabavke njenih roba i usluga. Prva prava fotografija srpskog vojnog H145M koja je napravljena u krugu Erbasovog pogona u nemačkom gradu Donevort, objavljena je početkom septembra tekuće godine na Fejsbuk stranici holandske vazduhoplovne zajednice Scramble. U prvoj polovini oktobra Scramble je takođe na Fejsbuku postavio i drugu fotografiju našeg helikoptera uz komentar da je prikazani primerak u to vreme bio pripreman za probni let za koji se očekivalo da će biti obavljen narednih dana. Petar VOJINOVIĆ

Računajući na uspešan izvoz aviona Galeb, kompanija Soko je novembra 1969. godine počela razvoj usavršene verzije aviona Galeb. Razvoj nove verzije aviona poveren je konstruktorskoj ekipi fabrike Soko. Sl. 19. Jedini avion Galeb G-3 i ujedno treći prototip aviona Galeb, u krugu fabrike Soko uoči predaje VOC-u, snimljen za propagandni prospekt kompanije (foto Soko, Milan Majerski) Bio je to samostalan projekat fabrike, nezavisno od Generalštaba JNA i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) i bio je izvozno orijentisan. Ustvari, kako neko reče, avion koji je imao prednji deo Galeba do usisnika i zadnji deo Jastreba od usisnika do repa. Sl. 20. Galeb G-3 bio je samostalan izvozni projekat fabrike Soko. G-3 ev. br. 23003, pogled na kabinu aviona (foto Soko, Milan Majerski) Ugrađen je nov, snažniji motor koji mu je obezbeđivao bolje manevarske i poletno-sletne karakteristike. Zbog veće potrošnje goriva povećan je kapacitet krilnih odbacivih rezervoara. Poboljšana je i kabina pilota, što se ogledalo u prekomponovanju instrument-table uvođenjem savremenije opreme i uređaja, a uvedeno je i kondicioniranje kabine što je uslove leta činilo prijatnijim. Izvršena su i manja ojačanja konstrukcije usled povećanja ukupne težine. Tako doteran Galeb označen je kao G-3. Svoj prvi let avionG-3 izvešće 19. avgusta 1970. godine. U dokumentima je zabeleženo sledeće: redni broj leta – 49; proizvođač – Soko; naziv/tip – G-3 Galeb; vojna oznaka – N-60; namena – školsko-borbeni mlazni; evidencijski broj – 23003; godina – 1970; datum – 19. 08; piloti za prvi let – Krmelj Vladimir major. Sl. 21. Galeb G-3 ev. br. 23003 sa naoružanjem ispred aviona, propagandni prospekt fabrike Soko (foto Soko, Milan Majerski) Taj avion bio je faktički treći prototip aviona Galeb i izrađen je samo u jednom primerku, koji je 10. maja 1971. godine primljen u VOC. Njegova spitivanja pokazala su očekivane osobine. Prototip 23003 bio je obojen u belo, sa crvenim donjim površinama i tip-tankovima, kao i crvenom linijom od nosa do izduvnog otvora. Ta šema je kasnije postala standardna za sve kasnije prototipove koji su ispitivani u VOC-u, a tokom sedamdsetih godina XX veka i za avione akro-grupe. Sl. 22. Prvi let aviona G-3, propagandni prospekt fabrike Soko (foto Soko, Milan Majerski) Ono što je bilo zanimljivo, jeste da je motor Viper 20F-20 Mk 532 na avionu G-3 bio nešto snažniji od motora Viper 20 Mk 531 koji se nalazio na Jastrebu. Katapult sedišta bila su Folland Type 1-B. Od naoružanja G-3 u nosu je imao dva mitraljeza kalibra 12,7 mm Colt-Browning AN-M-3 sa po 80 metaka. Na nosačima za naoružanje ispod krila nosio je: raketno – šest NRZ kalibra 127 mm HVAR-5˝ i dva lansera za četiri NRZ kalibra 128 mm ili dva lansera L-12-57 za 12 NRZ kalibra 57 mm BR-1-57 ili dva lansera L-16-57 za 16 NRZ; bombardersko – dve avio-bombe mase od 50 do 250 kg (FAB-250 iliFAB-100 ili PLAB-200 ili PLAB-150 ili dva svežnja S-8-16 za avio-bombe RAB-16 ili SN-3-50 ili KPT-150. Nišan na avionu bio je žiroskopski Thomson-CSF RY-22. Sl. 23. Iz propagandnog prospekta fabrike Soko, koji je urađen na engleskom jeziku, a bio je namenjen inostranim vazduhoplovnim snagama, potencijalnim kupcima ovog aviona. G-3 u letu iznad obale našeg dela Jadrana (foto Soko, Milan Majerski) Sl. 24. Na aeromitingu na aerodromu Le Burže kod Pariza, održanom juna 1971. godine. Novi Galeb u karakterističnoj šemi bojenja na prednjem delu trupa ispod kabine a ispred usisnika imao je broj 938. Le Burže 5. jun 1971. godine (foto J. F. Gueguin) Novi G-3 svetskoj javnosti prikazan je na vazduhoplovnoj izložbi na Le Buržeu juna 1971. godine. Fabrika Soko je pokušala da proda G-3 vazduhoplovstvima nesvrstanih država. Međutim, tržište je tražilo moderniji avion. Za ovaj avion nije bilo zainteresovani ni naše RV jer je očekivalo moderniji avion G-4 Super Galeb. Tako je projekat G-3 završio samo na jednom avionu. Ipak, avion je bio od koristi. Tako je u VOC-u G-3 bio značajna platforma za ispitivanja. Sa njega je lansirana i programirana raketna meta PRM-200. Ujedno je iskorišćen i kao platforma za razvoj avionaG-2AE, koji je bio namenjen za izvoz. Izvozni G-2AE imao je isti motor kao ostali avioni G-2A (Viper 11 Mk 22-6), ali klimatizovanu kabinu. Posle isteka resursa, predat je Školskom centru u Ralovcu kao nastavno sredstvo. Pre toga je vraćen na standard G-2A (motor je ostavljen originalni) i prefarban u maskirnu šemu. Kao takav dočekao je rat. Poslednji put je viđen na travnatom delu aerodroma Butmir 1993. godine, gde je i fotografisan. Sl. 25. Kraj aviona G-3 bio je sličan kraju države u kojoj je napravljen. Avion Galeb G-3 ev. br. 23003 „bačen“ na travnatom delu sarajevskog aerodroma Butmir. Iza se vidi kontrolni toranj aerodroma. Fotografisano 23. decembra 1993. godine (foto Nick Weight)