Претражи Живе Речи Утехе

Ako se slazete, mislim da bi ova tema mogla da bude zakacena (pinned, jel`te). Ubacicu ponekad i nesto od ranije, sto sam sakupio, osim onog sto trenutno naidje da se zapise. Inace, sve je preuzeto sa https://www.facebook.com/ddjogo?hc_ref=NEWSFEED da ne ponavljam stalno link. ... "Како смо се измјенили, заклети у традицију... Двије реченице једног скорашњег родитељског разговора, карактеристичне за размишљање наше генерације родитеља: "ма што да се он/а мучи, ако сам ја морао/ла" и "шта мени фали, ријетко ћеш видјети бољег човјека/већег вјерника од мене". Заправо, наш народ, ми, живи(мо) у два темељна вјеровања: да је живот бесмислено и некако "намјерно нама" тежак и да је свако од нас, такав какав је, мјерило живота, доброте, вјере, етоса. А наши стари нису тако. Претурали су преко главе теже, ратове и истински болне трагедије, тегобу сељачког дана и чиновничке неизвјесности, без роптања на живот као такав, без осјећаја завјере против "баш њих". О вјери и свом и туђем поштењу пуштали да говоре други, нерадо се дичили и оним што стварно јесу постигли. А у свему: поуздали се у Бога и Његов суд и знали да у тегоби, као и радости има Божије руке, а у скромности - нечег најхришћанскијег на свијету, онога што даје нашем тежаку да буде подвижник, попут сиријског мон Ту, у тежини дана и ћутању о спственим постигнућима Духа, лежи скривена снага коју заборављамо."

Računajući na uspešan izvoz aviona Galeb, kompanija Soko je novembra 1969. godine počela razvoj usavršene verzije aviona Galeb. Razvoj nove verzije aviona poveren je konstruktorskoj ekipi fabrike Soko. Sl. 19. Jedini avion Galeb G-3 i ujedno treći prototip aviona Galeb, u krugu fabrike Soko uoči predaje VOC-u, snimljen za propagandni prospekt kompanije (foto Soko, Milan Majerski) Bio je to samostalan projekat fabrike, nezavisno od Generalštaba JNA i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) i bio je izvozno orijentisan. Ustvari, kako neko reče, avion koji je imao prednji deo Galeba do usisnika i zadnji deo Jastreba od usisnika do repa. Sl. 20. Galeb G-3 bio je samostalan izvozni projekat fabrike Soko. G-3 ev. br. 23003, pogled na kabinu aviona (foto Soko, Milan Majerski) Ugrađen je nov, snažniji motor koji mu je obezbeđivao bolje manevarske i poletno-sletne karakteristike. Zbog veće potrošnje goriva povećan je kapacitet krilnih odbacivih rezervoara. Poboljšana je i kabina pilota, što se ogledalo u prekomponovanju instrument-table uvođenjem savremenije opreme i uređaja, a uvedeno je i kondicioniranje kabine što je uslove leta činilo prijatnijim. Izvršena su i manja ojačanja konstrukcije usled povećanja ukupne težine. Tako doteran Galeb označen je kao G-3. Svoj prvi let avionG-3 izvešće 19. avgusta 1970. godine. U dokumentima je zabeleženo sledeće: redni broj leta – 49; proizvođač – Soko; naziv/tip – G-3 Galeb; vojna oznaka – N-60; namena – školsko-borbeni mlazni; evidencijski broj – 23003; godina – 1970; datum – 19. 08; piloti za prvi let – Krmelj Vladimir major. Sl. 21. Galeb G-3 ev. br. 23003 sa naoružanjem ispred aviona, propagandni prospekt fabrike Soko (foto Soko, Milan Majerski) Taj avion bio je faktički treći prototip aviona Galeb i izrađen je samo u jednom primerku, koji je 10. maja 1971. godine primljen u VOC. Njegova spitivanja pokazala su očekivane osobine. Prototip 23003 bio je obojen u belo, sa crvenim donjim površinama i tip-tankovima, kao i crvenom linijom od nosa do izduvnog otvora. Ta šema je kasnije postala standardna za sve kasnije prototipove koji su ispitivani u VOC-u, a tokom sedamdsetih godina XX veka i za avione akro-grupe. Sl. 22. Prvi let aviona G-3, propagandni prospekt fabrike Soko (foto Soko, Milan Majerski) Ono što je bilo zanimljivo, jeste da je motor Viper 20F-20 Mk 532 na avionu G-3 bio nešto snažniji od motora Viper 20 Mk 531 koji se nalazio na Jastrebu. Katapult sedišta bila su Folland Type 1-B. Od naoružanja G-3 u nosu je imao dva mitraljeza kalibra 12,7 mm Colt-Browning AN-M-3 sa po 80 metaka. Na nosačima za naoružanje ispod krila nosio je: raketno – šest NRZ kalibra 127 mm HVAR-5˝ i dva lansera za četiri NRZ kalibra 128 mm ili dva lansera L-12-57 za 12 NRZ kalibra 57 mm BR-1-57 ili dva lansera L-16-57 za 16 NRZ; bombardersko – dve avio-bombe mase od 50 do 250 kg (FAB-250 iliFAB-100 ili PLAB-200 ili PLAB-150 ili dva svežnja S-8-16 za avio-bombe RAB-16 ili SN-3-50 ili KPT-150. Nišan na avionu bio je žiroskopski Thomson-CSF RY-22. Sl. 23. Iz propagandnog prospekta fabrike Soko, koji je urađen na engleskom jeziku, a bio je namenjen inostranim vazduhoplovnim snagama, potencijalnim kupcima ovog aviona. G-3 u letu iznad obale našeg dela Jadrana (foto Soko, Milan Majerski) Sl. 24. Na aeromitingu na aerodromu Le Burže kod Pariza, održanom juna 1971. godine. Novi Galeb u karakterističnoj šemi bojenja na prednjem delu trupa ispod kabine a ispred usisnika imao je broj 938. Le Burže 5. jun 1971. godine (foto J. F. Gueguin) Novi G-3 svetskoj javnosti prikazan je na vazduhoplovnoj izložbi na Le Buržeu juna 1971. godine. Fabrika Soko je pokušala da proda G-3 vazduhoplovstvima nesvrstanih država. Međutim, tržište je tražilo moderniji avion. Za ovaj avion nije bilo zainteresovani ni naše RV jer je očekivalo moderniji avion G-4 Super Galeb. Tako je projekat G-3 završio samo na jednom avionu. Ipak, avion je bio od koristi. Tako je u VOC-u G-3 bio značajna platforma za ispitivanja. Sa njega je lansirana i programirana raketna meta PRM-200. Ujedno je iskorišćen i kao platforma za razvoj avionaG-2AE, koji je bio namenjen za izvoz. Izvozni G-2AE imao je isti motor kao ostali avioni G-2A (Viper 11 Mk 22-6), ali klimatizovanu kabinu. Posle isteka resursa, predat je Školskom centru u Ralovcu kao nastavno sredstvo. Pre toga je vraćen na standard G-2A (motor je ostavljen originalni) i prefarban u maskirnu šemu. Kao takav dočekao je rat. Poslednji put je viđen na travnatom delu aerodroma Butmir 1993. godine, gde je i fotografisan. Sl. 25. Kraj aviona G-3 bio je sličan kraju države u kojoj je napravljen. Avion Galeb G-3 ev. br. 23003 „bačen“ na travnatom delu sarajevskog aerodroma Butmir. Iza se vidi kontrolni toranj aerodroma. Fotografisano 23. decembra 1993. godine (foto Nick Weight)