Претражи Живе Речи Утехе

Kako smo juče i najavili, kompanija Erbas Helikopters izložila je na ovogodišnjem Buržeu helikopter H145M u bojama srpskog RV i PVO. Kako je takođe ranije najavljeno, Erbas je na najvećem svetkom vazduhoplovnom sajmu na helikopter stavio i srpsko oružje. Ponos je mala reč. Rondela srpskog RV i PVO prvi put na Buržeu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Izložen helikopter nosi Erbasovu registraciju D-HMBB. Radi se o letelici koji će, jednom kada bude zvanično uvedena u RV i PVO, najverovatnije nositi vojni evidencijski broj 14504. Pored RV i PVO rondele koja je jasno vidljiva evidencijski broj je prekriven budući da do primopredaje on formalno pripada Erbasu. Kao što smo najavili, primopredaja za medije dogodiće će se na sajmu naoružanja Partner u Beogradu poslednje nedelje ovog meseca. D-HMBB je privremena registracija nemačkih civilnih vazduhoplovnih vlasti rezervisana za Erbas Helikopters radi letenja tokom fabričkih testiranja i obuke / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Postavljen između Helikoptera H175 i H125 (koji je prvi put izložen u jurišnoj varijanti kao HForce demonstrator za manje Erbasove platforme sa vertikalnim poletanjem i sletanjem) srpski H145M biće „opkoljen“ standardnom i izuzetno raznovrsnom gamom naoružanja inostrane proizvodnje koju smo već imali priliku da vidimo. Međutim, jedino oružje koje je zapravo nakačeno na helikopter srpske je proizvodnje. Kontejner raketa S-8 oznake L80-07 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Poslednje pripreme za srpski helikopter pored koga će u narednih sedam dana proći najviše ljudi u njegovoj karijeri / Foto: Petar Vojinović, Tango Six U pitanju je sedmocevni lanser nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 milimetara oznake L80-07 i kontejner sa jednocevnim mitraljezom kalibra 12,7 milimetara. Oba oružja razvijena su u Vojnotehničkom institutu Ministarstva odbrane Srbije i ukoliko integracija u sistem upravljanja naoružanjem HForce (čiji je Srbija prvi kupac) prođe kako treba, Erbas Helikopters planira da ga uvrsti u svoj prodajni portfolio. Petar VOJINOVIĆ

Juče je u fabrici kompanije Erbas Helikopters u gradu Donevort u Nemačkoj izvršena zvanična primopredaja prvog višenamenskog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije. Helikopter je u formi kraće ceremonije predat ministru odbrane Aleksandru Vulinu. Helikopter je, sudeći prema fotografijama sa događaja, u SAR (TiS) konfiguraciji. Ono što smo prepoznali od opreme su, na desnoj skiji Flir 380HDC a na levoj far za pretraživanje TrakkaBeam A800. Helikopter je takođe opremljen dizalicom i fiksnom konzolom za fast-rope. Tango Six prvi od medija objavljuje i fotografije helikoptera za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije. Prvi H145M predstavljen medijima nosi RV i PVO evidencijski broj 14501 / Foto: Ministarstvo odbrane Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, Aleksandar Vulin i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prisustvovala je fabričkom prijemu prvog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije i prvog paketa oprema čija se isporuka očekuje do marta naredne godine. Ministar Vulin sastao se i sa pilotima i inženjerima koji se nalaze na obuci u nemačkoj fabrici: – Mi imamo Gazele koje je proizvodio „Erbas“, ali to smo kupovali davnih 70-ih i 80-ih godina, a ovo je sada potpuno nova generacija H-145 „Erbasovih“ helikoptera, koji su među najsavremenijim na svetu. Naši piloti treba da prođu kroz odgovarajuće obuke i čim to bude završeno, ovaj helikopter će u martu postati deo naoružanja naše vojske, koja će postati daleko naprednija i sa ovim helikopterima biće verovatno i najnaprednija u čitavom regionu. Drugi helikopter nosi privremenu registraciju D-HADD i SAR (TiS) opremu u formi fara za pretraživanje TrakkaBeam A800 Ističemo da su ovo helikopteri koji će biti naoružani našim naoružanjem. U početku su naši partneri bili sumnjičavi prema tome da li to možemo da uradimo, pošto se to vrlo retko ili skoro nikada ne radi, da proizvođač helikoptera dopusti kupcu helikoptera da stavlja svoje naoružanje na njega. Kada su se uverili u kvalitet i našeg naoružanja i naših inženjera, koji će to naoružanje implementirati na ove helikoptere, dobili smo dozvolu i to će biti urađeno. Ovo su helikopteri koji će biti naoružani srpskim naoružanjem i srpskom pameću. To je velika stvar – rekao je ministar Vulin. Kako Ministarstvo odbrane dalje saopštava, direktor kompanije Erbas Helikopters zadužen za vojni program dr. Klaus Prcemek naglasio je ulogu helikoptera: – Ovaj vazduhoplov može da bude prilagođen i potrebama drugih zadataka, što će Vojska Srbije izabrati u skladu sa svojim potrebama. U tome se i ogleda prednost tog modela helikoptera u odnosu na druge. Uz određeni paket opreme on može biti korišćen i u vojne i u komercijalne svrhe u zavisnosti od potreba i zato su svi korisnici do sada bili zadovoljni. – Ceremonija zvanične primopredaje / Foto: Ministarstvo odbrane Potpukovnik Ivica Živadinović jedan je od pilota koji je zajedno sa tehničarima i inženjerima bio na obuci u fabrici u Doneuvertu: – Helikopter H-145M je za Vojsku Srbije jedan veliki tehnički iskorak. Ima mnogo elektronske opreme i jedan vrlo izuzetan auto pilot koji mu daje mogućnosti koje mi do sada u Vojsci nismo imali. Zahvaljujući njegovom vrlo preciznom auto pilotu on može da dugo i precizno održava mesto, pa je pilot potpuno rasterećen. Pozicija se održava precizno, može da leti u svim meteorološkim uslovima, ima veliki dolet, mogućnost da preveze ukupno 10 putnika. Jedan je od retkih helikoptera u svetu kojim možete u slučaju otkaza jednog motora potpunio bezbedno da nastavite let sa samo jednim motorom. Jedan sam od retkih ljudi koji je imao sreću da leti na helikopteru koji je izašao iz fabrike. Piloti čekaju ceo život da polete na novom helikopteru. Meni je ovo drugi put, imao sam sreću da pre dve godine poletim na Mi-17 koji je stigao iz Rusije. – Prve fotografije MUP-ovih Erbasova Kako je Tango Six prvi objavio još u aprilu Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobija jedan helikopter više u konačnoj preraspodeli. Danas takođe prvi objavljujemo fotografije dva policijska H145M. Jedan će biti u plavo beloj šemi bojenja dok će drugi ciljano nositi maskirnu šemu. Njihove registracije su YU-MED i YU-ICE. Kako Tango Six takođe saznaje, fabrička primopredaja prva dva MUP-ova helikoptera desiće se od 10. do 21. decembra ove godine. Očekuje se da oni stignu u Srbiju takođe krajem marta ili početkom aprila. Šema bojenja MUP-ovih helikoptera je po uzoru na šemu nemačke policije Maskirna šema na jednom od civilno registrovanih policijskih helikoptera Do sada najbrži put od potpisivanja do realizacije Decembra 2016. godine Srbija je sa Erbasom potpisala ugovor za nabavku 9 helikoptera H145M od kojih 6 za Vojsku Srbije i tri za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Srbija je tako postala treći naručilac vojnih helikoptera H145 u najnovijoj varijanti H145M a istovremeno i prva država koja će koristiti helikoptere sa oružanim sistemom HForce i to paketom Nivoa 1 sa naoružanjem za koje je definisano da će ga činiti domaći kontejneri sa mitraljezima kalibra 12,7 mm kao i lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 80 mm. U međuvremenu je zvanično saopšteno da će 4 vojna H145M biti naoružana dok će preostala dva služiti za traganje i spasavanje. Međutim aprila ove godine zvanično je saopšteno da će MUP dobiti četvrti H145Ma krajem jula ove godine nagovešteno je da bi Vojska Srbije mogla dobiti samo 5helikoptera dok bi šesti pripao Helikopterskoj jedinici policije koja će svoje H145M koristiti za različite potrebe između ostalog i za specijalne operacije.Definitivnu potvrdu da će odnos broja helikoptera biti 5 za vojsku i 4 za policiju dobili smo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Prema prvobitnim planovima primopredaja prva dva helikoptera (po jedan vojni i policijski) trebala je biti održana u decembru ove godine dok bi isporuka svih srpskih H145M trebalo da bude završena do kraja 2019. Tango Six je na poziv kompanije Erbas helikopters jula meseca ove godine boravio u Mađarskoj na poligonu Bakonji gde smo uživo prisustvovali delu bojevih gađanja koji su deo verifikacionih ispitivanja sistema HForce a tom prilikom smo dobili i nekoliko zanimljivih informacija vezanih za našu nabavku H145M. Tako smo saznali da je Ministarstvo odbrane Srbije naručilo tri sistema AMPS (Airborne Missle Protection System) za aktivnu samozaštitu helikoptera od raketa zemlja-vazduh proizvođača Hensold. Takođe kako su nam iz Erbasa tada saopštili, saradnja sa partnerima iz Srbije u pogledu integracije našeg nevođenog naoružanja išlo je prema planu i evropski proizvođač je njom bio zadovoljan. Događaju je prisustvovala i zvanična delegacija Srbije sastavljena od predstavnika Ministarstva odbrane i RV i PVO. Na ovogodišnjem Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope (SEAS 2018), na panelu o vojnim helikopterima učestvovao je između ostalih i tadašnji načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić koji je imao veoma interesantnu prezentaciju pod nazivom ‘’Projekat H145M’’. Tema prezentacije nije bila samo nabavka helikoptera za Vojsku Srbije i MUP već i industrijska saradnja između kompanije Erbas i Ministarstva odbrane Srbije koja je deo pomenutog projekta. I dok je prvi deo prezentacije bio vezan za samu nabavku helikoptera, u njenom drugom delu saznali smo dosta detalja o planiranoj industrijskoj saradnji kompanije Erbas i Ministarstva odbrane Srbije. Glavni ciljevi ove saradnje su pre svega unapređenje mogućnosti i sposobnosti Vazduhoplovnog zavoda “Moma Stanojlović“ iz Batajnice u održavanju helikoptera tipa Gazela kao i proizvodnji njihovih rezervnih delova i to kroz opremanje, obuku i sertifikaciju koju će izvršiti Erbas. Tu je zatim i transfer tehnologije za održavanje helikoptera H145M kao i sticanje mogućnosti za angažovanje srpske industrije i nabavke njenih roba i usluga. Prva prava fotografija srpskog vojnog H145M koja je napravljena u krugu Erbasovog pogona u nemačkom gradu Donevort, objavljena je početkom septembra tekuće godine na Fejsbuk stranici holandske vazduhoplovne zajednice Scramble. U prvoj polovini oktobra Scramble je takođe na Fejsbuku postavio i drugu fotografiju našeg helikoptera uz komentar da je prikazani primerak u to vreme bio pripreman za probni let za koji se očekivalo da će biti obavljen narednih dana. Petar VOJINOVIĆ

Profesor prava Sreto Nogo, predsednik Udruženja građana „Osiromašeni uranijum“, pokretač inicijative da se tuže zemlje NATO-a i građani dobiju odštetu, kaže da očekuje da prve tužbe budu napisane u oktobru. „Naši advokati će nacrte tužbi sa dokazima dostaviti kolegama advokatima u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Intenzivno razgovaramo s pravnicima iz tih zemalja. Njihovi advokati će dobijati punomoćja od naših građana koje će zastupati. Odlučili smo se da podnesemo tužbe pred nacionalnim sudovima tih zemalja jer smatramo da naši građani imaju ista prava kao i građani drugih zemalja Evrope…. Obratićemo se i Evropskom sudu za ljudska prava“, ističe on. Kaže i da se Udruženju do sada javilo oko stotinu ljudi, uglavnom sa juga Srbije — iz Vranja, Niša, Bujanovca, Preševa, Surdulice… „Apelujem da nam se jave građani Pančeva s medicinskom dokumentacijom o malignim bolestima. Nije reč samo o osiromašenom uranijumu nego o svim onim otvorima koji su nastali agresijom NATO-a“, naglasio je Nogo u intervjuu za „Politiku“. Na pitanje kako će dokazati uzročno-posledičnu vezu između bombardovanja i nastanka bolesti, Nogo kaže da će to dokazivati lekari, a da će Udruženje organizovati pravnički deo posla. Nogo podseća da se bivši italijanski vojni pilot Dominiko Leđero godinama bori da dokaže istinu o posledicama osiromašenog uranijuma po zdravlje vojnika u svetskim misijama i to još od 1987. godine. „On je istakao da je povezanost osiromašenog uranijuma i kancerogenih oboljenja već dokazana u Italiji“, dodaje Nogo i navodi da je vođeno više od 80 sudskih postupaka protiv Ministarstva odbrane Italije i svi ti procesi su dobijeni. Oboleli italijanski vojnici i članovi porodica vojnika koji su preminuli dobili su velike odštete, navodi on. Na pitanje kako će obezbediti sredstva za skupe sudske postupke, Nogo kaže da će ovih dana biti objavljen proglas u kojem će zamoliti sve građane dobre volje da pomognu donacijama ili sponzorstvom. „Naši građani koji će biti podnosioci tužbi neće platiti ništa“, dodaje Nogo. Velika bi stvar bila da i država pomogne, kaže Nogo, ali dodaje da želi da država ostane po strani, jer smo izgubili mnoge sporove u kojima je ona učestvovala, i pred nacionalnim sudovima, i pred Evropskim sudom za ljudska prava. Od vojske očekuje pomoć u prikupljanju dokaza i ističe da će najveći pravni izazov biti da se zasnuje mesna nadležnost konkretnih sudova u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i SAD. „Ako dobijem podatak da je, na primer, nemački pilot bombardovao Kragujevac, onda tužim tog pilota i nemačkog ministra odbrane, a mogu da tužim i samo ministra, ali s njim i predsednika Vlade Gerharda Šredera“, objašnjava on. Upitan da li će se izvući Bil Klinton i Medlin Olbrajt, odgovara: „Bil Klinton teško. Tužićemo i američke pilote i Klintona.“ Извор

Krajem februara ove godine zvanično je započeto dugo najavljivano rušenje nekadašenje Upravne zgrade prve srpske fabrike aviona „Ikarus“ na Novom Beogradu. Rušenje je odlagano nekoliko puta, pri čemu je poslednji rok bio previđen za jul prethodne godine. U planu nadogradnja četiri nova sprata / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Zgrada tada ipak nije srušena. Rok je kao i prethodnih nekoliko puta odložen na neodređeno vreme, a planovi investitora (kompanija Neimar visokogradnja i Kemoimpeks) ostali su na papiru. Međutim, 21. februara ove godine radovi su započeti postavljanjem kočića i ograđivanjem parcele na kojoj se zgrada nalazi. Početak radova / Foto: Inicijativa građana Skoro tri hiljade potpisa skupljeno je protiv rušenja objekta / Foto: Inicijativa građana Kako stoji na zvaničnoj stranici Inicijative građana protiv izmena i dopuna Plana detaljne regulacije dela Bloka 9a, investitor „Neimar V“ dobio je dozvolu za izgradnju i dve nove zgrade. Prema navodima u građevinskoj dozvoli, Neimaru se odobrava izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, nadgradnji i dogradnji zgrade poslovnih usluga. Na planove ivestitora za rekonstrukciju i nadgradnju već postojećeg objekta ukazuje i tabla koja je 23. februara postavljena neposreno ispred same zgrade. Novo lice novog „Ikarusa“ / Foto: Inicijativa građana – Postavljena je tabla na kojoj je prikazan „Ikarus“ pod teretom dogradnje od čak četiri sprata. Ispod „Ikarusa“ gradiće se dva nivoa podzemne garaže rezervisane za nove stanare. Nadali smo se da do toga neće doći uprkos svim apelima koje smo uputili nadležnima, peticije od skoro 3000 potpisa, protestima, obraćanjima javnosti i medijima. – stoji na stranici Inicijative. Foto: Inicijativa građana Kako navode, pored dozvole da sruši jednu od najstarijih zgrada na Novom Beogradu, firmi „Neimar V“ dato je i pravo da prilaz privatnoj podzemnoj garaži izgradi preko zemljišta u javnom vlasništvu i uništi nekoliko blokovskih parking mesta bez ijednog troška te kompanije. Podsetimo, krajem prethodne godine, nakon višestrukog odlaganja rokova za rušenje „Ikarusa“, razgovarali smo sa pokretačem akcije spasavanja zgrade Miodragom Simovićem. Tango Six je tom prilikom saznao da postoje kako pravni, tako i urbanistički problemi kada je reč o rušenju objekta, kao i da samu smenu vlasništva, odnosno prodaju zgrade investitorima, prati određena pravna problematika. Takođe, o rušenju smo razgovarali i sa dokumentalistom u Muzeju vazduhoplovstva Aleksandrom Kolom, koji je govoreći o vrednosti i značaju zgrade branio ideju njenog očuvanja i podržao inicijatore u akciji spasavanja. Marta LUTOVAC

Katarina Ivanović ne samo da je bila prva srpska (akademska) slikarka već je bila i prva počasna članica Srpskog učenog društva, kasnije SANU. Rođena je 1811. godine u mađarskom gradu Vespremu, a gotovo čitav život provela je u Stonom Beogradu (Sekešfehervar). Slikarstvo je učila u Pešti i Beču na Odeljenju za devojke Likovne akademije, a nakon toga se usavršava u Italiji, Francuskoj, Holandiji i Minhenu. Na samom početku karijere proglašena je srpskom nacionalnom heroinom, što uslovljava čitav njen dalji život zbog očekivanja da naciju proslavi svojim umećem. Prvi pokušaji da to učini završili su se teškim razočarenjem. Nakon boravka u Beogradu i Zagrebu, vraća se u Stoni Beograd gde živi do smrti, 1882. godine. Pred kraj života veći deo svojih slika poklonila je Narodnom muzeju u Beogradu i testamentom obezbedila sredstva za njihovo održavanje. Slikarski opus Katarine Ivanović nije obiman, ali je zato raznolik, sa dosta tema netipičnih za naše podneblje. Njen dar najviše se istakao kroz portrete i mrtve prirode, a zatim i prizore iz svakodnevnog života i istorijske kompozicije. Ovo je izbor od 10 najreprezentativnijih dela Katarine Ivanović, po ukusu autora ovih redova. Sve slike danas se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, izuzev portreta Anke Nenadović koji se nalazi u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. 1. Autoportret Čuveni autoportret nastao je 1836. godine, u vreme kada je slikarka imala 25 godina. Naslikan je u Beču gde je Katarina studirala slikarstvo i kretala se u krugu srpske inteligencije okupljene oko Vuka Stef. Karadžića. Ovim autoportretom Katarina je iskazala svest o sebi kao umetnici, a moderna odeća tog doba ukazuje na njen socijalni status. Birajući između orijentalne i evropske kulture, srpski narod se u ovo vreme počeo odlučivati za ovu drugu kao sebi bliskiju. Da nije bilo tako ne bi ni ovaj portret bio prihvaćen kao prava profana ikona nacionalne heroine srpskog naroda, kako ga je oslovio uvaženi istoričar umetnosti Miroslav Timotijević. Autoportret Katarine Ivanović 2. Portret Anke Nenadović – Topalović Nakon što se proslavila svojim Autoportretom, Katarini su počele da pristižu i prve porudžbine. Jedna od njih bila je da naslika portret Anke Nenadović – Topalović, sestre buduće srpske kneginje Perside Karađorđević i supruge Miroslava Topalovića, bogatog trgovca iz Kragujevca. Anka je predstavljena u raskošnoj nošnji, a prikaz isprepletene vinove loze iza nje ima nameru da ukaže na prijateljstvo, brak i plodnost. Zanimljiv je i podatak da ovaj portret ne bi mogao nastati da se nije pojavila slikarka, budući da strogi patrijarhalni kodeksi nisu davali mogućnost da muškarac bude nasamo sa devojkom. Portret je nastao 1837. godine. Portret Anke Nenadović – Topalović 3. Oslobođenje Beograda 1806. godine U punoj svesti nacionalne heroine, Katarina je brzo osetila da joj nedostaje vladanje slikarskim žanrom kojim bi se nacija jedino mogla proslaviti – istorijskom kompozicijom. Taj nedostatak nije počivao u manjku njenog talenta, već je uslovljen akademskim programom u kome se devojke nisu učile slikanju figura i aktova, već samo portreta i mrtvih priroda. Stoga je odlučila da veštinu slikanja istorijskih kompozicija usavrši u Minhenu. Tokom tih studija slika svoju prvu istorijsku kompoziciju koja je prikazivala osvajanje Beograda 1806. godine pod Karađorđem. U jednoj od njih žena poteže oružje, što je verovatno jedan od prvih prikaza ovakve uloge žene u srpskom slikarstvu. Prva verzija slike je izgubljena, ali je Katarina dve decenije kasnije naslikala još jednu verziju. Ovo je ujedno i jedina istorijska kompozicija koja ima direktne veze sa srpskom istorijom. Oslobođenje Beograda 1806. godine 4. Italijanski vinogradar Pored portreta, umeće Katarine Ivanović najviše je dolazilo do izražaja u slikanju mrtve prirode. Njen opus bogat je slikama ovog žanra, a najviše je volela da slika korpe s grožđem, što dolazi do punog izražaja na slici Italijanski vinogradar, nastaloj tokom studijskih putovanja Italijom, 1842. godine. Italijanski vinogradar 5. Portret kneginje Perside Karađorđević Ovladavši slikanjem istorijskih kompozicija, Katarina je odlučila da poseti Srbiju i tamo posluži naciji svojim umećem. Došavši u Beograd ubrzo se razočarala jer su porudžbine slabo stizale. U to vreme Srbijom je vladala dinastija Karađorđević, pa je kneginja Persida poručila dva svoja portreta. Kneginja je na oba predstavljena u raskošnoj nošnji, i sa zavesom u pozadini, što je simbol odabranosti i slave, ali u isto vreme i intimnosti privatnog prostora. Nakon godinu dana provedenih u Beogradu bilo je jasno da se Katarina previše uživela u lik nacionalne heroine, što nije nikako odgovaralo realnosti, najviše zbog nerazumevanja ljudi od kojih je zavisila. Razočarana odlazi iz Beograda u Zagreb, a odatle se u još većem razočarenju vraća u Stoni Beograd. Portret kneginje Perside Karađorđević 6. Dečak sa sokolom Po povratku odlučuje da se bavi temama koje su je lično zanimale i koje su odražavale njen intimni svet. Jedna od takvih slika je i Dečak sa sokolom koji po mišljenju mnogih teoretičara umetnosti predstavlja oličenje mladosti i alegoriju uzaludnosti bekstva i dostizanja slobode. Slika je nastala oko 1849. godine. Dečak sa sokolom 7. U svom ateljeu Ovom slikom Katarina je po treći (i poslednji) put predstavila sebe na slikarskom platnu. Slika nosi poruku o dostojanstvu slikarske profesije, ali i prolaznosti života. Na jednom zidu se nalazi Katarinina istorijska kompozicija Zakletva kralja Matije Korvina, a na drugom Gospođa čita, što ukazuje na razmišljanje i moralnu ozbiljnost, dok je na podu skica za sliku Smrt Sibinjanina Janka. Melanholični starac nije samo model već je simbol prolaznosti, koji stoji nasuprot slikarke u punoj životnoj snazi. Lobanja simbolizuje neizbežnost smrti. Slika je nastala oko 1865. godine, a u vlasništvu Narodnog muzeja u Beogradu je od 1874. U svom ateljeu 8. Smrt bogatašice Kasnije se Katarina bavila temama žanr- slikarstva koje su donosile teme iz svakodnevnog života, ranije potpuno nedostojne da budu predmet bavljenja jednog umetnika. Tema ove slike bila je česta među slikarima Katarininog vremena, pogotovo kod holandskih. Pored Smrti bogatašice, Katarina je naslikala i Smrt sirotice, ali slike nisu pandan jedna drugoj niti imaju nameru da predstave smrt grešnice i pravednice. Slika je nastala oko 1865. Smrt bogatašice 9. Doček Srpkinje Jelene, ugarske kraljice Na slici je prikazan dolazak u Stoni Beograd srpske princeze Jelene, ćerke velikog raškog župana Uroša I i supruge ugarskog kralja Bele II. Teme u kojima su žene bile centralne ličnosti istorijskih kompozicija nisu bile česte, a u srpskom slikarstvu su prava retkost. Sa druge strane žena nije predstavljena kao nosilac političke moći, već joj je značaj dat samo preko oca ili muža. Tema ove slike je jedna od onih kojom je Katarina želela da poveže istoriju srpskog i mađarskog naroda, dok sa druge strane oslikava i njen veliki regionalni patriotizam i ljubav prema Stonom Beogradu. Slika je završena 1869. godine. Doček Srpkinje Jelene, ugarske kraljice 10. Mile vesti Tema vuče korene iz stare evropske likovne umetnosti, prvenstveno holandske. U centru slike nalazi se žena koja je upravo primila ljubavno pismo. U drugom planu je crnac koji je u isto vreme pismonoša, simbol Kupidona, vesnika ljubavi, ali i nagoveštaj strasti. On ženu posmatra iz prikrajka i sa osmehom gleda kako ona čita reči koje joj zadaju ljubavnu čeznju, a možda i bol. Ovo je jedna od poslednjih slika Katarine Ivanović i nastala je početkom osme decenije 19. veka. Mile vesti http://citymagazine.rs/clanak/ovako-su-zvezde-zlatnog-doba-holivuda-cestitale-praznike

Izložba „Sputnjik 60“ posvećena jubileju lansiranja kosmičkog broda Sputnjik kojoj će domaćin od 18. oktobra biti Muzej vazduhoplovstva, pri otvaranju će biti upriličena specijalnim programom, saopšteno je iz Muzeja. Kako navode, program će trajati dva dana nakon čega će postavka biti otvorena za posetioce Muzeja do 2. novembra. Dvodnevni program će za sve zainteresovane biti besplatan, nakon čega će se svaki naredni ulazak na izložbu naplaćivati, kažu iz Muzeja i dodaju: – Prvog dana postavke program će početi u 14, a trajati do 14:45 časova. Tada će se prisutnima obratiti predstavnici kompanije ROSKOSMOS, Muzeja vazduhoplovstva, državnih ustanova i organa Republike Srbije, kao i diplomatskog predstavništva Ruske Federacije. Nakon pozdravnih govora i kratkog pregleda izložbe, u bioskopskoj sali Muzeja biće prikazan igrani film o životu kosmonauta Jurija Gagarina pod nazivom „Gagarin – prvi u kosmosu“. – Drugog dana izložbe predviđeno je da program otpočne od 12 časova predavanjem kosmonauta Aleksandra Jurjeviča Kalerija, nakon čega sledi razgovor sa Olegom Nikolajevičem Kopanecom, producentom filma o Juriju Gagarinu, te na kraju i njegovo ponovno emitovanje, objašnjavaju iz Muzeja: – Specijalan gost programa biće i kosmonaut prve klase Aleksandar Jurjevič Kaleri, koji je u kosmosu proveo više od 760 dana, sa pet izlazaka u otvoren prostor u ukupnom trajanju od 23 sata i 38 minuta. Takođe, na avionu za obuku L-39 ima 22 sata leta, a izveo je i 14 skokova padobranom. Trenutno se nalazi na poziciji šefa službe letenja „RSC Energia“ sa zadržavanjem prve klase instruktora-kosmonauta-testera. – Drugog dana izložbe program će trajati do 13 časova. Postavku je priredila državna kompanija Ruske Federacije za kosmička istraživanja ROSKOSMOS, a organizovana je u saradnji sa Ruskim domom iz Beograda. Marta LUTOVAC

Kako je za Tango Six rekao pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović, pregovori o trećoj fazi, odnosno modernizaciji 10 letelica MiG-29 Vojske Srbije traju, ali nikakav ugovor još nije potpisan. Potvrdio nam je da će precizniji detalji o obimu modernizacije biti poznati tek nakon okončanja prve dve faze osnovnih tehničkih radova, kao i da će realizacija treće faze doći tek posle prve dve. Na današnjoj konferenciji za medije ministra odbrane i njegovog vojnog kolegijuma načelnika vojnih uprava i agencija povodom predstavljanja rezultata rada Ministarstva odbrane u prvih 100 dana rade Vlade Srbije, Tango Six je iskoristio priliku da postavi pitanja o modernizaciji MiG-ova kao i novim dešavanjima u Muzeju vazduhoplovstva. Treće faze će biti ali ne još Odgovarajući na naše pitanje o konkretnijim detaljima vezanim za treću fazu, Miloradović je potvrdio naša izveštavanja u prethodnim danima uz ponavljanje plana, odnosno želja, o obimu i dubini modernizacije. Plan modernizacije i dalje nepromenjen / Foto: Ministarstvo odbrane Treća faza dakle postoji kao definicija želja srpske strane, razgovori o njenoj relizaciji jesu počeli ali će ona doći tek nakon višemesečnog (možda i višegodišnjeg) procesa rada na prvoj i drugoj fazi. Nikakav konkretan ugovor trenutno nije potpisan jer se čekaju iskustva i zaključci iz prve dve faze: – Kao što smo više puta rekli, radiće se u tri faze. Prve dve faze odnose se na procese donošenja aviona u vlasništvo republike Srbije, remont i prevođenje na održavanje po tehničkom stanju uz obezbeđivanje logističkog paketa za dugotrajnu, rekli smo od 10 do 14 godina upotrebu, što šest aviona koji su došli iz Rusije, što četiri koje već imamo. Treća faza tehnološki i u svakom drugom pogledu dolazi posle prve dve faze koje su već u toku. Treća faza je u najvećem obimu dogovorena, svi tehnički razgovori i pripreme su završene, odgovarajuće ponude su pred nama i predstoje završni pregovori i potpisivanje ugovora. Zašto to do sada nije završeno? Prosto iz razloga jer treća faza tehnološki dolazi posle prve dve faze. Postoji takođe i mogućnost da se tokom radova na prvoj i drugoj fazi dođe do zaključaka šta i kako treba promeniti u okviru treće faze koja se odnosi na, da tako kažem, drugi deo modernizacije aviona i opremanje najsavremenijim ubojnim sredstvima. – rekao je Miloradović i ponovio željenu dubinu modernizacije. Nešto što je već izjavljivao u prvim danima objavljivanja projekta ruske donacije ali i neke nove detalje: – Grubo govoreći bez navođenja baš svih detalja, a da maksimalno izađemo u susret želji javnosti, pogotovo stručne da sazna šta je to, pre svega će biti izvršena modernizacija radarskog sistema na svim avionima. Biće izvršena modernizacija napadno-navigacijskog sistema, zatim modernizacija sistema upravljanja naoružanjem, dakle biće integrisani blokovi elektronike i instalacije koji će omogućiti upotrebu nove generacije vođenog vazduhoplovnog naoružanja, biće urađen novi digitalni „data logger“ odnosno uređaj za registrovanje parametara i podataka leta i tako dalje. Što se tiče vazduhoplovnog naoružanja kojim je planirano da letelice tokom treće faze budu opreljene, radi se o najsavremenijoj, da kažem sledećoj generaciji vazduhoplovnih raketa vazduh – vazduh u odnosu na one kojima smo mi već opremljeni, znači kako o raketama sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem sa većim dometom od postojećih, tako i raketama sa aktivnim glavama za radarsko samonavođenje, zatim je predviđeno opremanje raznim vrstama vođenog vazduhoplovnog naoružanja vazduh – zemlja. Osim toga, kao što znate, pored novog naoružanja ići će i zemaljska oprema za održavanje i dijagnostiku tih raketa, proveravanje novih sistema na avionu, obuka, dokumentacija i tako dalje. – rekao je Miloradović za Tango Six. Petar VOJINOVIĆ

Slavlje jučerašnjeg praznika 55. i 30. godina upotrebe sovjetskih lovaca iz porodice MiG (za koji smo dobili i zvanične oznake) upotpunjeno je jednom izuzetno interesantnom internet emsijom i njenim gostom koji je do sada retko pričao pred kamerama. Pukovnik u penziji, pilot Mirčeta Jokanović gostovao je u emisiji „Naš Aeroput“ autora i voditelja Velibora Vukašinovića. Emisija vazduhoplovne tematike koja se već duže vreme emituje na opskurnom radiju „Snaga naroda“ ovoga puta bavila se najaktuelnijom temom trenutno – MiG-ovima 29 u jugoslovenskoj i srpskoj službi kroz svedočenje izuzetno interesantnog i prilično ekskluzivnog gosta. Mirčeta Jokanović bio je jedan od prvih letača u prvoj grupi pripadnika RV i PVO JNA koji je otišao u Sovjetski Savez na preobuku za tadašnje čudo vazduhoplovne borbene tehnike – lovac MiG-29. Tokom karijere komandovao je najbitnijim lovačkim jedinicama domaćeg ratnog vazduhoplovstva da bi ga bombardovanje 1999. godine zateklo na komandnoj dužnosti, van aviona. NATO agresija, preciznije srpski ugao priče, do sada je ispričana kroz nekoliko pisanih i video svedočanstava ali neke utiske i detalje Jokanovićevih sećanja do sada sigurno nismo imali priliku da čujemo. Petar VOJINOVIĆ

Plan o izgradnji novog Kontrolnog tornja na beogradskom aerodromu usvojen je danas na kolegijumu SMATSA-e, saopšteno je iz Kontrole letenja. Radovi počinju na jesen 2018. godine i trajaće godinu dana. Kako tvrde, objekat će biti visine 75 metara, što ga čini najvišim u ovom delu Evrope i među 10 najviših na svetu. Izgradnjom novog tornja SMATSA ide u korak sa planovima Vlade Republike Srbije o davanju u koncesiju „Nikole Tesle“, kažu iz Kontrole letenja i dodaju: – Novom tehničkom opremom će se omogućiti dalji rast saobraćaja i realizacija svih planova budućeg koncesionara. Svi detalji tehničke dokumentacije biće završeni do juna 2018. godine, dok će radovi početi na jesen iste godine i trajati godinu dana. Toranj će biti izgrađen na zemljištu SMATSA-e u Beogradu i finansiran iz sopstvenih izvora. – Najviši toranj u ovom delu Evrope i među 10 najviših na svetu / Foto: SMATSA Novi toranj će omogućiti još bolju vidljivost aerodromskih površina i bolje uslove rada, zatim nova tehnologija ugrađena u skladu sa evropskim regulativama i standardima, a zgrada energetski efikasna i izgrađena od ekoloških materijala, objašnjavaju iz Kontrole letenja: – Idejno rešenje uradila je „Energoprojekt industrija“, a za izgradnju će biti angažovani domaći izvođači. Ovo je za nas važan projekat, jer ćemo na jednom mestu imati Oblasnu, Terminalnu i Aerodromsku kontrolu letenja. – Foto: SMATSA Foto: SMATSA Marta LUTOVAC