Претражи Живе Речи Утехе

Предавач је био господин Марко Делић, а тема предавања била је: "Књижевност и теологија у списима Епископа Давида Перовића". Пре предавања служено је Вечерње у цркви Лазарици. Треће предавање Православне философско-књижевне школе 63:33 мин. http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-13_3-1.mp3 Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић

Кинески писац Мо Јан добитник је овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштила је данас Шведска академија у Стокхолму. Мо Јан "халуцинантним реализмом спаја народне приче, историју и данашњицу", саопштила је Академија. Један од најпознатијих и често забрањиваних кинеских писаца рођен је 1955. године. Занимљиво је да на кинеском језику његово име значи "немој да говориш". Моова књига Велика недра и широка бедра преведена је на српски језик у издању "Порталибриса". То је епски роман који говори, пре свега, о женама у земљи у којој доминирају мушкарци. Реализам писања и приврженост источном делу Кине преовлађују у делима овог 57-годишњака, кога пореде са Вилијамом Фокнером и Габријелом Гарсијом Маркесом, пише агенција Франс прес. Мо Јан данас је један од најугледнијих кинеских аутора како у земљи тако и у иностранству, а по његовом делу снимљен је филм Црвена поља сирка који је 1988. године освојио Златног медведа на међународном филмском фестивалу у Берлину. Иако су његова дела обимна и често прелазе 500 страница, она су редовно најпродаванија у Кини. И сам страствени читалац, најновији нобеловац цени западне писце, руску, јапанску, и јужноамеричку књижевност. Мо Јан, иначе потпредседник Удружења кинеских писаца, често је оптуживан да му недостаје солидарности са дисидентима. Упркос томе што често гостује у иностранству, остаје веома привржен родном Гаомију, у провинцији Шандонг, пише АФП. Награду у вредности од осам милиона круна (1,2 милиона долара) додељује Шведска академија. Књижевна награда је четврта од овогодишњих награда које је основао шведски научник Алфред Нобел и које се додељују од 1901. године. Извор: РТС

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ СВ. ЈУСТИНА У СОЛУНУ Солун, 18.09.2012. У сарадњи Светогорског центра (AΓΙΟΡΕΙΤΙΚΗ ΕΣΤΙA) и Светог манастира Хиландара, у уторак 18. септембра, уприличено је представљање књиге Преподобног Јустина Ћелијског "Философске урвине" преведене на грчки језик ("Φιλοσοφικοί κρημνοί"). У препуној књижари Светогорског центра у Солуну, сви посетиоци и учесници овог надахнутог догађаја могли су да се увере у снагу и аутентичност богословске мисли и дела Аве Јустина и његову универзалну вредност за целу православну васељену. Представљању су присуствовали представници Митрополита солунског Антима, игуман манастира Влатадон, архимандрит Никифор, многи свештеници, монаси, предавачи Солунског универзитета, као и велики број поштовалаца дела Аве Јустина. О личности и делу Св. Јустина и његовој књизи "Философске урвине" у издању манастира Хиландара говорили су Епископ врањски Пахомије, хиландарски игуман архимандрит Методије, професор Богословског факултета из Солуна Хризостомос Стамулис, монах Атанасије Симонопетријски и преводилац књиге, докторант на Богословском факултету у Солуну, Александар Стојановић. На почетку вечери, присутнима се обратио игуман Хиландара архимандрит Методије. Пожелевши у име издавача добродошлицу, отац Методије се осврнуо на улогу Хиландара као споне и духовног моста између грчког и српског народа. Ново хиландарско издање, једно од најзначајнијих дела Светог Јустина Ћелијског, преведено на грчки језик, представља савремени пример и потврду преданости и посвећености данашњих хиландараца овом древном послању. Његово преосвештенство епископ Пахомије говорио је о својим сусретима са оцем Јустином, труду епархије да се сачува његов траг у Врању, у коме је светитељ и рођен. Владика Пахомије је упознао присутне са напорима да се обнови кућа Аве Јустина, срушена од стране комуниста, као и да се у њеном дворишту сагради први параклис посвећен овом светитељу. У свом обраћању, проф. Стамулис је одлично представио богословску, философску и широку мисао о. Јустина, а о. Атанасије Симонопетријац је говорио о свом личном сусрету са Св. Јустином Ћелијским, као и о писању целокупне службе посвећене њему као врсном монаху и Светитељу Цркве. На крају, као неко ко је уложио највећи труд у објављивање овог, за превођење можда и најтежег дела Аве Јустина, присутнима се обратио и преводилац књиге, богослов и докторант на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, Александар Стојановић. Веома надахнут, богословски прецизан, представљен у виду личног искуства и духовног сусрета са делом Светог Јустина, реферат Александра Стојановића је одлично примљен од стране публике. Преводиоцу су након завршетка званичног програма многи лично честитали на изванредном труду као и вредном реферату који је обогатио савремену богословску и философску литературу. Извор