Представљање књиге Преподобног Јустина Ћелијског у Солуну

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ СВ. ЈУСТИНА У СОЛУНУ

Солун, 18.09.2012.

У сарадњи Светогорског центра (AΓΙΟΡΕΙΤΙΚΗ ΕΣΤΙA) и Светог манастира Хиландара, у уторак 18. септембра, уприличено је представљање књиге Преподобног Јустина Ћелијског "Философске урвине" преведене на грчки језик ("Φιλοσοφικοί κρημνοί"). У препуној књижари Светогорског центра у Солуну, сви посетиоци и учесници овог надахнутог догађаја могли су да се увере у снагу и аутентичност богословске мисли и дела Аве Јустина и његову универзалну вредност за целу православну васељену. Представљању су присуствовали представници Митрополита солунског Антима, игуман манастира Влатадон, архимандрит Никифор, многи свештеници, монаси, предавачи Солунског универзитета, као и велики број поштовалаца дела Аве Јустина.

О личности и делу Св. Јустина и његовој књизи "Философске урвине" у издању манастира Хиландара говорили су Епископ врањски Пахомије, хиландарски игуман архимандрит Методије, професор Богословског факултета из Солуна Хризостомос Стамулис, монах Атанасије Симонопетријски и преводилац књиге, докторант на Богословском факултету у Солуну, Александар Стојановић.

На почетку вечери, присутнима се обратио игуман Хиландара архимандрит Методије. Пожелевши у име издавача добродошлицу, отац Методије се осврнуо на улогу Хиландара као споне и духовног моста између грчког и српског народа. Ново хиландарско издање, једно од најзначајнијих дела Светог Јустина Ћелијског, преведено на грчки језик, представља савремени пример и потврду преданости и посвећености данашњих хиландараца овом древном послању.

Његово преосвештенство епископ Пахомије говорио је о својим сусретима са оцем Јустином, труду епархије да се сачува његов траг у Врању, у коме је светитељ и рођен. Владика Пахомије је упознао присутне са напорима да се обнови кућа Аве Јустина, срушена од стране комуниста, као и да се у њеном дворишту сагради први параклис посвећен овом светитељу.

У свом обраћању, проф. Стамулис је одлично представио богословску, философску и широку мисао о. Јустина, а о. Атанасије Симонопетријац је говорио о свом личном сусрету са Св. Јустином Ћелијским, као и о писању целокупне службе посвећене њему као врсном монаху и Светитељу Цркве.

На крају, као неко ко је уложио највећи труд у објављивање овог, за превођење можда и најтежег дела Аве Јустина, присутнима се обратио и преводилац књиге, богослов и докторант на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, Александар Стојановић. Веома надахнут, богословски прецизан, представљен у виду личног искуства и духовног сусрета са делом Светог Јустина, реферат Александра Стојановића је одлично примљен од стране публике. Преводиоцу су након завршетка званичног програма многи лично честитали на изванредном труду као и вредном реферату који је обогатио савремену богословску и философску литературу.

Извор