Претражи Живе Речи Утехе

У апликацијама Минеј и Православац додат посни триод на српском!!! Кад буде видљиво ажурирање на гоогл плај продавници ажурирајте. https://play.google.com/store/apps/details?id=com.pravoslavac https://play.google.com/store/apps/details?id=com.hodocasnik.minej

Помаже Бог, браћо и сестре, Користим прилику да, пре него што ступимо у арену врлина Великог Поста, затражим од свих чланова Поука опроштај, уколико сам неког речима или виртуелним поступцима ожалостио или увредио. Свети Јован Лествичник упозорава: “Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар било и тачно, треба да схвати да болује од болести ђавола!“ Уз ниски поклон, молим за опроштај! Повлачећи се, колико је то у нашим околностима могуће, уз радостотворни плач покајања у тиховање и великопосне службе, од срца вам желим благословено начало свете Четрдесетнице, уз жеље да од ноћи јутрењује дух сваког члана овог сајта, Њему, Богу нашем, јер су заповести Његове светлост на земљи. “Започнимо светло време поста, и предајмо духовном подвигу, очистимо душе, очистимо тела, постећи од сваке страсти као и од јела, уживајмо у духовним врлинама које са љубављу чинимо, да се сви удостојимо видети свето страдање Христа Бога, и свету Пасху у духовној радости!“ o. Мирољуб

20. Фебруар 2018 - 14:26 На празник Богојављења, 19. јануара 20018. године, у жупној цркви Светог Јосипа у Слатини одржано је редовно годишње окупљање поводом молитвене осмине за јединство хришћана којој су присуствовали Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован и Преузвишени Бискуп пожешки г. Антун Шкворчевић. Током заједничке вечере бискуп Шкворчевић је владици Јовану предао драгоцености Епископије славонске - књиге Библиотеке Владичанског двора које су отуђене током последњег рата, од 1991. до 1995. године. Ради се о веома вредним и старим књигама. То су рукописни Љетопис парохије Шуметлица код Нове Градишке, који сведочи о животу Цркве и српског народа у новоградишком крају у другој половини XVIII века; један руски штампани Октоих с краја XVIII или почетка XIX века, док је трећа књига бисер, јер се ради о једној од најстаријих српских штампаних књига, Цветном триоду из 1565. године, штампаном у Мркшиној цркви. Вредност овог Триода је данас непроцењива. Поред успеха на ревитализацији, богаћењу и обнови у свету познате Библиотеке Епископије пакрачко-славонске, овакви и слични догађаји исказују и велике успехе у заједничкој сарадњи и неговању хришћанских и међуљудских односа у Славонији. Извор: Епархија славонска View full Странице

У суботу, 23. децембра 2017. године, у свечаној сали Епископског двора у Темишвару, у организацији Српске Православне Епархије темишварске одржана је свечана промоција књиге Посни триод коју је на говорни српски језик превео Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан (Пантелић). Присутнима су се обратили протојереј-ставрофор мр Маринко Марков, архијерејски заменик Епархије темишварске; игуман Јустин (Стојановић) који је говорио о настанку, значају и богослужбеној употреби ове њиге; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије који је поздравио све присутне изјавивши да се радује поновном доласку у Темишвар поводом овог значајног догађаја како за Епархију темишварску тако и за целокупну нашу Цркву у земљи и расејању. Управо је Канцеларија за односе са црквама и верским заједницама Републике Србије штампала ово издање Посног Триода. Председник Удружења књижевника Србије г. Радомир Андрић је поздравио све присутне и овом приликом свечано прочитао недавну одлуку Управног одбора Удружења књижевника Србије којом је услед вишегодишњег рада на књижевном пољу Његово Преосвештенство Епископ г. Лукијан добио чланство у Удружењу књижевника Србије. Универзитетски професор др Николаје Царан, председник Лиге српско-румунског пријатељства, говорио је о извесним сегментима српских и румунских односа на историјском и културном плану. Потреба за преводом богослужбених књига на српски језик, јавила се из практичних разлога, тј. (не)прилика са којима су суочени свештеници и верници епархија Будимске и Темишварске, и уопште дијаспоре. Нажалост, асимилација и изумирање нашег становништва на овим просторима је узело маха, број Срба се смањио. Многи свештенослужитељи, а и сами верници ових епархија, нису никада похађали српске школе, многи су језик научили у породичним домовима. Богослужења на црквенословенском језику у овим крајевима, али и уопште у дијаспори која је суочена са овим проблемом, одавно губе смисао, с обзиром да познавање српског језика народа који учествује у богослужењу није на завидном нивоу. Са друге стране, сви учесници промоције ове богослужбене књиге сложили су се да Црква Христова као живи организам има непрестану потребу да се развија и унапређује, па и у овом језичком погледу. Преосвећени Владика г. Лукијан је изложио укратко своје разлоге који су му били побуда за вишегодишњи труд и рад на припреми ове значајне богослужбене књиге. Захвалио је свима који су се уз њега трудили на овом делу и скромно изјавио да је срећан што је ова промоција својеврстан празник књиге у Темишвару као и наш допринос обележавању значајног јубилеја наше помесне Српске Православне Цркве, која ће 2019. године обележити 800-годишњицу своје аутокефалности и самосталности. У недељу, 24. децембра 2017. године, на празник Материца, свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан. Саслуживали су протојереји-ставрофори Маринко Марков, Мирослав Стојков и Мирослав Драган, игуман Јустин (Стојановић), протојереј Јоца Несторовић, протонамесник др Саша Јашин, јеромонах Варнава (Кнежевић), јерођакон Инокентије (Лукин) и ђакон Миодраг Јовановић, уз појање чланова хора Саборне цркве. Поред верног народа, богослужењу су присуствовали и високи гости: др Милета Радојевић - директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, др Владан Тадић - генерални конзул Републике Србије у Темишвару, г. Славољуб Аднађ - српски посланик у Парламенту Румуније, г. Радомир Андрић - председник Удружења књижевника Србије, и г. Огњан Крстић - председник Савеза Срба у Румунији. Овом приликом високом госту др Милети Радојевићу - директору Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при министарству правде Републике Србије уручен је Епархијски орден, високо одликовање Епархије темишварске за сав показани труд и пожртвованост на добробит ове епархије и свеколике Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

За време Великог поста служи се из посебне литургичке књиге - Посног Триода. Он је састављен од химни и библијских читања за сваки дан поста, почевши од Недеље о митару и фарисеју, па закључно са вечерњем на Велику суботу. Химне Триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (тј. крштења одраслих и неопходне припреме каидидата за крштење). Стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању. Нажалост, данас веома мали број људи зна и разуме јединствену лепоту и дубину ове великопосне химнографије. Непознавање Триода је основни узрок споре трансформације самог разумевања Великог поста, његове сврхе и значења - преображаја који је постепено настајао у хришћанском менталитету и сводио Велики пост на јуридичку „обавезу" и низ дијетских прописа. Стварна инспирација и изазов Великог поста су данас сасвим изгубљени. Једини пут и начин да се он обнови јесте у пажљивом слушању и разумевању химни Триода. Значајно је, на пример, како често ове химне опомињу баш против „формалног", па према томе и фарисејског поимања поста. Већ у среду Месопусне недеље слушамо: „Узалуд се, душо, радујеш нејелу, уздржаваш се од хране а ниси се очистила од страсти. Ако немаш жељу да се поправиш, бићеш презрена као лаж пред очима Божијим, бићеш упоређена са злим дусима, који никада неједу! Ако устрајеш у греху, пост ти је без користи. Стога остани у сталној будности, као да стојиш пред Распетим Спаситељем, као да си сама распета са Оним који је распет тебе ради". И још једном, у среду Четврте недељс слушамо: „Они који су жедни духовних благослова врше своја дела у тајности, не износе их бучно на тргу, већ се без престанка моле у дубини срца. Јер Онај који види све што се ради тајно наградиће нас за нашу уздржаност. Постимо без туге на лицу, непрестано ссе молимо у дубини срца: Оче наш који си на небесима не дозволи да будемо уведени у напаст него нас ослободи од зла". Током целог поста у химнама се подвлачи супротност између понизног митара и надменог и хвалисавог фарисеја, и оптужује се фарисејство. Па, шта је, заправо, прави пост? Триод одговара: То је, пре свега, унутарње очишћење. Верни, хајде да се уздржавамо од покварених замки, од штетних страсти да бисмо задобили живот божанског крста и вратили се са блудним сином, нашем правом дому... Пост је, исто тако, враћање љубави, борба против „сломљеног живота", против мржње, неправде и зависти: „Браћо, док физички постимо хајде да постимо и духовно! Развежимо сваки узао неправде, поцепајмо све неправедне обвезнице, разделимо хлеб гладнима, примимо у свој дом оне који немају кров над главом да бисмо примили велику хвалу од Христа нашег Господа. Ходите, верни, да дело Божије обавимо у светлости ходајмо часно по дану, ослободимо се неправедних оптужби против својих ближњих, и не подмећимо препреке на њиховом путу. Одстранимо радости тела да би повећали благодат душе. Дајмо хлеба онима којима треба. У покајању приближимо се Христу и рецимо Боже наш, смилуј нам се..." Када ово слушамо, колико смо далеко од ситног фарисејског поимања Великог поста, које и данас преовладава, и своди га искључиво на негативне термине, на неку врсту „незгоде" која ће нам, акоје добровољно прихватимо, аутоматски донети „награде" и „добар углед" пред лицем Божијим. Многи су прихватили идеју да је Велики пост време када је нешто, што је иначе само по себи добро, забрањено. Као да Богу чини задовољствода нас са нечим мучи! Међутим, за писце великопосних стихира, пост је нешто сасвим супротно од тога: то је враћањс „нормалном" животу, оној „честитости" коју су Адам и Ева прекршили и тиме у свет унели страдање и смрт. Велики пост је слављен као духовно пролеће, као време радости и светлости: „Дође нам посно пролеће, цвет покајања... Примимо објаву поста с радошћу! Да је наш праотац Адам постио до краја не бисмо ми били лишени раја... Време поста је време радости. Испуњени чистотом која сија и љубављу чистом молитвом и делима добрим запевајмо са радошћу..." Једино они који се „радују у Господу" и за које су Христос и Његово Царство крајња жеља и радост целог њиховог бића, могу радосно прихватити борбу против зла и греха и учествовати у коначној победи. Такви су били хришћански Мученици. Стога се од свих категорија светих, једино Мученицима обраћамо сваког дана Великог поста и прослављамо их посебним химнама. Јер Мученици су они који су Христа ставили испред свега другог у овом свету укључујући и свој живот. Они су се у Христу толико радовали да су могли да кажу, као св. Игњатије Антиохијски кад је умирао: „Тек сада почињем да живим..." Они су сведоци Царства Божијег; само они су га видели и окушали и били су у стању да му се бескрајно предају. Они су наши сапутници, наша инспирација за времс Поста, који представља нашу борбу и победу у нама божанског, небеског и вечног: "Дишући једном надом, и једном душом ви, страдалници мученици, изабрасте да вам смрт буде пут у живот обучени у оружје вере наоружани знаком крста били сте војници достојни пред Богом, мушки сте се одупрли мучитељима раздирући замке ђавоље. Били сте победници, и заслужили венце. молите Христа да спасе наше душе." Четрдесет дана, из дана у дан, Крст Христов, Његово Васкрсење и светла радост Пасхе сачињавају уобичајену тематику посних стихира, подсећајући нас непрестано да пут, мада узан и тежак, на крају води Христовој трпези у Његовом Царству. „Желећи се привезати са божанском Пасхом, извојевавши постом победу над ђаволом, учествоваћемо у божанској Пасхи Христовој." Триод - непозната и занемарена књига! У њој можемо поново пронаћи не само смисао Великог поста, него и дух православља, његову „пасхалну" визију живота, смрти и вечности. Из књиге Велики пост протојереја Александра Шмемана сајт СПЦ