Претражи Живе Речи Утехе

Константинопољска патријаршија је још 2016. године одлучила да направи карикатуру ПЦУ у знак освете РПЦ. Акције кијевског нацистичког режима против канонске Украјинске православне цркве су нечувене и заслужују само презир. О томе је у ексклузивном интервјуу за "Росијску газету" говорио митрополит дабробосански Хризостом, који је на челу митрополије Српске православне цркве (СПЦ) са центром у Сарајеву (Босна и Херцеговина). Са којим изазовима се данас суочава СПЦ? Митрополит Хризостом: Српска православна црква, као и све друге помесне Цркве, има потешкоће. Оне су тесно повезане са проблемима нашег српског народа. Наш народ, а самим тим и наша Црква, је расејана по целом свету, од Европе и Америке до Новог Зеланда. На сваком континенту, у свакој земљи, проблеми су различити, али у исто време постоје и позитивни аспекти који се тичу и Цркве. Важно је, да смо увек спремни да будемо Христови, да сведочимо о Христу и заједно са Њим све победимо. Проблеми су увек повезани са политиком, у којој нема Бога, у којој нема љубави и добре воље. Свакодневна политичка и друштвена дешавања у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини јасно нам говоре о томе, да имамо проблеме, који се одражавају и на Цркву. Како Ви оцењујете поступке кијевских власти, у циљу забране канонске Украјинске православне цркве у земљи? Зашто је овај преседан опасан за цео православни свет? Митрополит Хризостом: Поступци кијевских власти према УПЦ - су нечувени! Ово излази из оквира разумног, противречи основним принципима политике. Чак ни немачки нацистички режим није радио ништа слично. Само су хрватске усташе 1943. године формирале такозвану неканонску Хрватску православну цркву. Погледајте, како је то невероватно, 2018. је неки Порошенко, као Анте Павелић (вођа марионетске Независне државе Хрватске (1941 - 1945) – прим. "РГ" ) 1943. године, покупио са путева и око путева, све могуће неканонске фракције и организације, које саме себе називају „црквама“, и од њих је направио фанариотску „цркву“ – кијевску митрополију Украјине, на челу са неким Думенком. Било би смешно да није тако тужно. Трагедија свега што се дешава лежи у позицији и улози Константинопољске патријаршије, која је не зна се који пута изазвала раскол. Сада је овај истанбулско-кијевски раскол, створио најтужнију карикатуру Цркве. Овај расколнички савез сада користи кијевски нацистички режим не само да прогони Цркву, већ и да је забрани. Као што се сећамо, својевремено је Енвер Хоџа у Албанији не само забранио Цркву, него је забранио тамо уопште и све религије. Озлоглашени Троцки се вратио у Украјину у лику Зеленског. Зеленски - је отелотворење Троцког. И, какво чудо, Зеленски наставља са места, на коме је Троцки стао. Пред очима ми се увек појављује једна слика Троцког, када он упрегне руски народ и гони га, бијући га огромним бичевима. Видео сам ову слику када сам био у средњој школи. Био сам толико погођен њоме, да ми је то заувек остало утиснуто у мом уму. И сада видим новог Троцког – Зеленског, који је упрегао народ Украјине и, као и Троцки, уништава га и тера на ратишта са којих се више никада неће вратити. Сада ће прогонити и убијати Христов верни народ у Украјини, јер не може да поднесе то, да у Украјини има правих и неисквареног народа Христовог. Клањам се унапред измученом и страдалном народу Украјине, који ће бити на Голготи. „Архиепископ“ Истанбула ће сносити пуну моралну одговорност за оно што се догодило како пред Богом, тако и пред историјом. И тако, мало је рећи, да осуђујем све што режим у Кијеву ради. Са тугом признајем, да морам да презирем, такав нацистички режим. Бог је са нама, и нико нам не може противстати. Бог је са Украјинском православном црквом, њеним митрополитом Онуфријем, митрополитима, епископима, свештенством и верницима, које Бог благосиља. Константинопољски патријарх Вартоломеј сноси личну одговорност за прогон верника у Украјини. Зашто је он постао марионета у рукама Сједињених Држава? Зашто је свештенослужитељ пристао да делује као англосаксонско оружје у делу уништавања Православља? Митрополит Хризостом: Патријарх Вартоломеј је пре свега против Русије, Руске Федерације. Неретко је параноја последица страха. Његов страх од доминације Руске православне цркве прерастао је у параноју. Она се враћа својим коренима из 1054. године – времена конфронтације између Константинопоља и Рима. Једино решење за Константинопољ тада је био раскол. Фанар је сада деловао по истом принципу у односу на Трећи Рим, Москву. Користио је украјински етнофилетизам, који је јерес, да спроведе политику САД у Украјини. А Америка је увек деловала као бранилац Фанара од Турске. То је увек била политика Фанара. Ми смо их увек схватали и штитили од отворених критика, али сада је време да завршимо ову причу. Ово је најопасније непријатељство према Русији. 2016. године, учествујући на Сабору на Криту, ми смо помно пратили коментаре истанбулских преторијанаца о недоласку делегације Руске православне цркве. И из уста професора Фидаса ми је тада постало јасно да ће се догодити неко зло. Управо су на Криту 2016. одлучили да у Украјини ураде оно, што су урадили у знак освете и презира. Западне политичке елите отворено подржавају сатанизам у свим сферама живота, што смо јасно могли да приметимо током Песме Евровизије 2024. или Олимпијских игара у Паризу. Зашто су престали да се стиде својих идола и да се плаше јавне побуне? Имају ли скривени сакрални план? Митрополит Хризостом: Архиепископ атински Јероним је дивно рекао да све што Запад чини заслужује презир. Поздрављамо реакцију Његове Екселенције председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Политичар је осудио целокупну изопаченост Запада, којој они следе не само не поштују људска, верска и морална права хришћана, већ и на најгрубљи начин скрнавећи их. Но они скрнаве не само нас хришћане, већ и све људе свих религија света. Њихов циљ - није да се сете својих култова, већ - да шокирају свет и у томе су успели. Успели су, а свет их је препознао. То је разлог да свет који воли слободу, свет који прихвата принципе достојанства, хуманости и морала, треба да размисли о стварању сопствених, алтернативних Олимпијских игара које ће бити спортске, а не политичке, натоистичке и дискриминаторске. Обратите пажњу на то како су почеле Олимпијске игре. Почели су политеистичким ритуалом, обраћањем Зевсу и боговима са Олимпа и паљењем олимпијског пламена. Чисти политеистички ритуал. То је њихов циљ – да нас врате у многобоштво и окрену нас против Христа. Извор: https://t.me/pravblogs/2049 https://t.me/pravblogs/2050 View full Странице

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да постоји могућност да црква Свете Софије у Цариграду, која је тренутно музеј, буде преименована у џамију. Господин Олег Иванов, стални дописник Руске државне новинске агенције Новости у Београду, обратио се Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју да изнесе свој став по питању претварања храма Свете Софије у Цариграду у џамију. Ваше Преосвештенство, који је Ваш став о будућем статусу храма Свете Софије у Цариграду? Одговарам Вам у своје лично име јер о питању које постављате - а за које знамо из медија - не постоји било каква званична позиција Српске Православне Цркве, а ни ја сам нисам ни с ким разговарао на ту тему. Сматрам да идеја о поновном претварању храма Свете Софије у Цариграду у џамију није конструктивна и да би њено спровођење у дело представљало акт духовног и културног насиља. Тај јединствени, величанствени храм је више од хиљаду година био православни хришћански храм, а цамија бар упола краће време. Статус музеја представља, чини ми се, средње или неутрално решење јер не фаворизује ни муслимане ни хришћане. Ако се пак храму жели вратити његова прва и права намена, да буде место богослужења и молитве, могло би се размишљати и овако: Света Софија остаје музеј, али се дозвољава да се у једном делу храма, недељом и празником, врши православно богослужење, а у другом делу да се, петком и на исламске празнике, врши муслиманско богослужење. Мислим да би такво решење било задовољавајуће како за вернике, било муслимане било хришћане, тако и за обичне туристе који нису заинтересовани ни за које богослужење, али јесу заинтересовани да виде лепоту ретког споменика уметности и културе. Није, дакле, реално да Света Софија данас буде само и искључиво хришћански храм, а не би било праведно да буде само и искључиво цамија. Ако овакво размишљање не би било прихватљиво за надлежне институције у Истамбулу, најбоље би било да остане status quo. Извор: Епархија бачка View full Странице

Митрополит Амфилохије – главни духовни ауторитет у Црној Гори. Он је познат, не само служењем у Српској православној цркви већ и својом активном грађанском и политичком позицијом. У интервјуу новинару РИА Новости осамдесетогодишњи митрополит говорио је о томе шта мисли о уласку државе у НАТО, коме је то у корист, о свом мишљењу о кризи у Украјини и Сирији, као и о односу Црногораца према Русији и Руској православној цркви. Звучни запис интервјуа -У вријеме предсједничких избора у Црној Гори позвали сте народ да гласа за кандидате који иступају против уласка државе у НАТО. Зашто? НАТО је милитаристичка организација која се свети противницима европских и америчких центара моћи. У вријеме Варшавског уговора молили смо се Богу да би он ишчезао, како би се онда словенски православни народи ослободили од бољшевизма. Ми смо тада полагали наду на европску и америчку демократију. Но, нажалост, шта се десило? НАТО, који је основат као супротстављање Варшавском договору, сада је сам постао милитаристичка организација која намјерава да управља судбином свијета, која је „у име“ демократије и људских права почела бомбардовање наше државе Југославије, затим Србије и Црне Горе. Пострадале су стотине и хиљаде људи, порушени су мостови, болнице, државни и духовни центри… Мноштво људи је изгинуло, нарочито на Косову и Метохији. Што је најстрашније, отели су Косово и Метохију, жили куцавицу српског народа и Српске цркве и створили некакву лажљиву нову државу. Увјерен сам да су тиме припремили оно што сада раде на Украјини. Они потпирују грађански рат, у коме браћа убијају браћу. Подржавају мржњу између православног народа Украјине и руског народа. Сада видимо да бомбардују Сирију. То је безумље и стид за европске народе и Америку. На основу чега они граде будућност овог свијета, настављајући братоубилачки рат? Ја као Митрополит црногорски припадам Цркви која је створила Црну Гору као државу. Зато не могу да не кажем да је то безумље. Није могуће на таквим темељима градити будућност ни Црне Горе, ни Европе, ни Русије, ни Сирије, ни Азије, ни Америке. Зато искрено нисам сагласан са уласком у НАТО. И не само ја, него и осамдесет и пет процената становништва Црне Горе. Такође нијесам сагласан ни са признањем лажне државе Косово. То је саградио НАТО кроз бомбардовање, а они (власт Црне Горе – ред.) их подржавају. -Због чега су онда, без обзира на негативан став Црногораца, државне власти ријешиле да ипак приступе НАТО-у? То су приватни интереси. То није интерес Црне Горе. Некада су они тражили помоћ Русије, и Русија им је помогла да дођу до независности. Сада су се окренули од Русије, уводе јој санкције. Сав народ зна да је безумље то што они раде. То су људи који су се обогатили пошто су прогласили независност Црне Горе. Но нажалост, то није Црна Гора која је била у вријеме краља Николе Првог Петровића. То је Црна Гора коју је основао Јосип Броз Тито, комунистичка Црна Гора – у тим границама. Древна Црна Гора није била без Косова и Метохије. То је било међународно признато и у вријеме краља Николе, тако је било и у вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије… -А шта је интерес представника власти? Да сачувају себе, да сачувају своју власт. Они имају паре, за кратко вријеме су се обогатили. А Црна Гора је постала најсиромашнија држава у Европи. Све што је саграђено у вријеме комунизма уништено је. Предузећа су уништена, све је отето и уништено. Само се групица људи обогатила, постали су буржуји против којих су се борили њихови учитељи комунисти. Сада су они сами постали буржоазија. Русија им је помогла да постану независни 2006. године. А сада они узимају политику НАТО-а као своју и избацују Русе из Црне Горе. Руси су овдје уложили огроман новац, а они то сада пљачкају и дају другоме. Те некретнине сада добија дружина црногорских властодржаца с Косова. Из тих разлога признали су и независност Косова. Сада нашег Ђукановића подржава Харадинај – злочинац и убица. Ја сам 1999. године био тамо и знам какве је све злочине починио тај човјек. Побио је стотине православних и других који се нијесу слагали с његовом политиком. -Зашто онда људи, без обзира на све симпатије према Русији и настројење против НАТО-а, гласају за ту власт? Народ је сиромашан. Они му обећавају будућност, зато их и гласа. Код нас, кад је дијете болесно, бака му слива „страву“. То је посебан начин лијечења, када сипају воду на стомак дјетета, док бака чита некакву молитву. Исто тако треба сливати „страву“ данашњим Црногорцима, можда и шире… Много је страха у народу. Треба се ослободити. -Чега се људи плаше? Људи желе да им дјеца уче, да имају малу плату у неком предузећу, нарочито запослени код државе. Плаше да то не изгубе, то је основно. Зато и гласају тако. -Утиче ли политичко разногласје на односе наша два народа? Утиче, али не задуго. Ово је пролазно, нема будућности. Будућност ће се градити на вјековним везама наших народа и наших Цркава. Руси не морају одавде да иду, јер наше везе су вјековне. Народ воли Русе. Ми волимо царску породицу, ове године их прослављамо. Сто година је од тог злочина (убиства царске породице – ред.) који се десио тада и наставља се до нашег времена. Њим је почео и нацизам, и фашизам, и бољшевизам, а сада и НАТО – све је почело убиством царске породице. Огроман злочин. Али ми се надамо да је Бог крепак и, по ријечима Александра Невског, Бог није у сили него у правди. Данас се то испуњава. Наш Свети Петар Цетињски, најпознатији Црногорац и велики свети човјек, творац државе, који је саградио истинску Црну Гору, предао је власт свом наследнику Петру Другом. Тада га је овај упитао: „Шта ми остављаш“? Патар Цетињски је одговорио: „Држи се Бога и Русије“. И написао је у свом завјештању: „Ко не био вјеран једнојезичној, једнокрвној Русији, од таквога живога месо отпадало, да буде проклет три стотине и три хиљаде пута“. То ради садашња Црна Гора. -Какви су односи ваше митзрополије са РПЦ? Наши односи су веома дубоки.У Подгорици је на освећењу храма Христовог Васкрсења био Патријарх Кирил, а темељ тога храма поставио је Патријарх Алексиј 19993. године. У храму Светог Саве у Београду срели смо се с митрополитом Иларионом. Наше везе су дубоке, продужава се наша узајамна љубав. -Ја знам да сте дали благослов за градњу храма Светог Василија Острошког у Петрограду – првог српског храма у Русији, посвећеног код Руса популарном светитељу. У манастир Острог сваке године долазе хиљаде Руса… Дао сам и надам се да ће и Патријарх московски дати за то свој благослов, заједно с Митрополитом Варсонуфијем санкт-петергбуршким. А ја сам се већ обратио нашем Патријарху Иринеју с молбом за благослов. Тај храм биће и подворје наше Цркве. Нека да Бог да тако и буде. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице