Претражи Живе Речи Утехе

11.02.2017. "Опасни криминалци" харају просветом Ослобођен је Кертес. Ослобођен је Динкић. Ослобођен је Карић. Хулиганима на стадионима држава не може ништа, по признању председника Владе. Зукорлићевој дивљој градњи држава не може ништа, по признању председника Владе. Али зато, има где може! Има где је држава храбро стала у одбрану права, безбедности и мирног сна свих нас и наше деце. Долијали су окорели криминалци, злостављачи и насилници - Живадин Дисић, Петар Благојевић и Смиља Јанковић. Ови страшни људи учинили су страшне ствари: први се потукао с колегом, тако што га је колега ударио пред сведоцима, и то је то; други је удаљио проблематичног ученика са часа, и то уз помоћ педагога; трећа је ученику коме је "испеглана" оцена из њеног предмета поручила да ако је петица проблем, може одмах да му је закључи и не мора ни да долази на њене часове. Ово троје насилника и злостављача је заиста починило невиђене злочине, те су и заслужили најоштрије казне - одузета им је лиценца за рад пре него што су окончани спорови у којима се њихова кривица доказује. Пожурило се мало, али тако и треба када су овако стравични злочини у питању! Државо, свака ти част! Дисић покушава да се за правду избори већ три године, као и Благојевић. Колегиница Јанковић се за правду бори од 2015. године. Могуће је израчунати колико их је ова неправда коштала у новцу. Немогуће је израчунати колико их је коштала живаца и здравља. Након што су исцрпели све остале могућности, од среде, 8. фебруара, штрајкују глађу испред зграде Владе Републике Србије, у Немањиној. Пију воду, са мало шећера и соли. Дане и ноћи проводе на тротоару, на београдској кошави. На неколико метара од врата која воде у зграду Владе, стоје или леже огрнути ћебићима. Стиропор на који су могли да седну неко им је украо. Друге ноћи су им достављене вреће за спавање, из којих на низбрдици исклизну па их пред зору пробуди хладноћа бетона. Промрзли су и озебли, имају грчеве од глади и не одустају. Дисић каже да му повратка у Ниш нема. Или ће се вратити са потписаним решењем о враћању лиценце, или се неће вратити жив. Када га колеге обиђу, понуди им своје ћебе да се огрну јер види да дрхте од зиме. Благојевић је штрајк започео веома нарушеног здравља, са најозбиљнијом дијагнозом. Због тога се у ноћи склони на сат-два, али се брзо врати на тротоар у Немањиној. Смиљу су Дисић и Благојевић убедили да као жена не треба стално да буде са њима и излаже се таквим напорима. И она се понекад мало одмори, али је ипак најчешће са њима и пружа им подршку. У тренутку објављивања овог текста њих троје су на бетону већ више од 77 сати. Петар Благојевић изгледа веома лоше, Дисић је већ помодрео од хладноће. За то време, министар Шарчевић је успео да састави неколико реченица, па је тражио имејл адресе колега да им достави тај текстић. У текстићу се каже: Не може човек да не ода признање министру због оволиког труда, човечности и колегијалности. Чак је и колегама тражио имејл адресе. Свака част! Није му било мрско, иако се ради о окорелим просветним криминалцима. А сад мало о онима који чувају углед просвете. Кажу да је на Дисићево место дошао зет једне просветне инспекторке. Кажу да постоји извесна госпођа која има везе са лиценцама, а којој се паре не гаде и са којом се лако можете договорити. Кажу да постоје директори који пажљиво бирају чланове дисциплинске комисије и који вас за тили час могу суспендовати или вам уручити отказ. Кажу и да постоје директори који на сличан начин обрлате и чланове школског одбора, па немате ни коме да се жалите. И онда вам не преостаје ништа друго него да се помирите са етикетом "злостављач" и "насилник", осим уколико нисте Диске, Пера или Смиља. Они се не мире и одлучни су да истрају до краја. У овом тренутку не бране само своје право на рад, већ и моје и твоје. У овом тренутку бране право на здрав разум по коме не можеш бити крив док суд не каже да то јеси. У овом тренутку се боре против свих бахатих директора и окошталог система у коме се прави криминалци возикају у бесним, топлим аутомобилима, и вероватно брже него што је дозвољено баш у овом тренутку лете Немањином, питајући се какви оно клошари умотани у ћебад леже на тротоару. Вероватно нам није јасно колико ови храбри људи већ данима воде битку свих нас. Од нас не очекују ништа, а ако им понудимо топлу људску реч, дали смо им све што им је данас потребно. Диске, Перо и Смиљо, већи сте људи од свих нас заједно! (Фотографије коришћене у тексту направиле су моје колеге, а преузете су са друштвених мрежа) http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2017/02/blog-post_11.html?spref=fb

Опет Министарство просвете и пакети и курсеви. Наставља се увођење будистичке медитације у просветни систем Србије јер су "стручњаци" Министарства проценили да Ђоковићев програм будистичке медитације није секта и може да се учи у школама. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:664952-Ministarstvo-prosvete-Novakov-program-nije-sekta Ministarstvo prosvete: Novakov program nije sekta S. VIDAČKOVIĆ - I. MIĆEVIĆ | 13. maj 2017. 20:00 | Komentara: 16 Bura u beogradskoj OŠ "Stevan Sinđelić" zbog pojedinih dečjih aktivnosti. Ministarstvo prosvete potvrđuje da je reč o akreditovanom seminaru. Foto Nebojša Mandrapa POJEDINI roditelji đaka OŠ "Stevan Sinđelić" iz Beograda uznemirili su se zato što su im deca, bez njihovog znanja, uz zvuke gonga učila da meditiraju. Po društvenim mrežama, pa i medijima, počele su da se šire glasine kako je reč o nekakvoj sekti koju je u srpske škole doveo Novak Đoković. Iz škola koje su uključene u program, iz Fondacije Novaka Đokovića, ali i iz Ministarstva prosvete oštro demantuju da je reč o bilo kakvoj sekti, već o akreditovanom programu "Mind up" koji fondacija slavnog tenisera, uz podršku Ministarstva, organizuje u nekoliko škola i vrtića širom Srbije. Propust škole bio je, svakako, što nije zatražila saglasnost roditelja. I Marija Karić, majka učenice drugog razreda ove škole, potvrdila je "Novostima" da škola nije tražila saglasnost, ali veruje da nema razloga za paniku. - Ma kakva sekta, to su gluposti - kaže Marija Karić. - Novakova fondacija finansira učenje kineskog jezika u našoj školi, pa se i taj program odvijao na časovima kineskog. Ne vidim u tome ništa sporno. I meditacija i gong su deo kineske kulture, pa su verovatno u tu svrhu i upotrebljeni. Prema rečima Gorane Džudže Jakovljević, projektnog menadžera Novak Đoković fondacije, projekat "Mind up" počeli su da primenjuju 2015. godine u Srbiji. Na njegovoj izradi u Velikoj Britaniji radilo je više od 30 doktora nauka i u svetu je dao odlične rezultate. DOBRA ISKUSTVA IZ OPOVA- Program su sprovodili učitelji i nastavnici fizičkog vaspitanja, u mlađim razredima, i bili su veoma zadovoljni i oni i deca i roditelji - kaže Milica Cuca, direktorka OŠ "Dositej Obradović" iz Opova, koja je bila u pilot-projektu. - Naglasak je bio na razvijanju pozitivnih emocija u odeljenju. Primenjivane su vežbe aktivnog slušanja, vežbe povećanja koncentracije i pažnje, vođene fantazije, što su sve aktivnosti koje se primenjuju i kroz druge programe u školama. - Programom deca i mladi poboljšavaju aktivnost na času, koncentraciju, olakšavaju uspostavljanje radne navike, a sve aktivnosti su zabavne, kreativne i kratke. Takođe "Mind up" ima velike rezultate u smanjenju vršnjačkog nasilja - poručuje naša sagovornica. - U programu je pet škola i pet vrtića i svi su bili u obavezi da detaljno upoznaju roditelje sa svim informacijama. Program nije obavezan. Nakon godinu dana učitelji i vaspitači su primetili da su deca koncentrisanija na učenje, da bolje sarađuju i da u grupama i razredima vlada pozitivnija atmosfera. I u Ministarstvu prosvete potvrđeno nam je da je reč o programu koji je akreditovan u vreme mandata prethodnog ministra, te da se nalazi na listi besplatnih seminara za prosvetne radnike. - U pilot-projektu učestvovale su četiri škole i četiri predškolske ustanove u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Opovu - kažu u Ministarstvu prosvete. - Naravno, ukoliko se nastavnici u radu sa učenicima odluče da primenjuju nove metode koje su deo ovog programa, u skladu sa propisanom autonomijom, škola je obavezna da ima pisanu saglasnost saveta roditelja i odluku školskog odbora, kao i da obavesti sve roditelje. Iz ministarstva poručuju da će, ako bude bilo dokaza o neadekvatnoj primeni i efektima programa, revidirati njegovu opravdanost. http://www.pravoslavniroditelj.org/upozorenje-ponovo-jos-jedan-obrazovni-paket-koji-se-vec-primenjuje-u-srpskim-skolama-budisticko-sektaske-tehnike-za-decu/ УПОЗОРЕЊЕ ПОНОВО: Још један „образовни“ пакет који се ВЕЋ примењује у српским школама – будистичко секташке технике за децу! Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са „Hawn“ фондацијом популарне глумице Голди Хон (Goldie Hawn) која промовише будистичку медитацију кроз образовни систем већ три године спроводи програм под називом Мајнд Ап (MindUp) у школама у Србији! Заиста није шала! Тај програм се спроводи, поново уз здушну подршку одређених људи при Министарству просвете! Поједине групе при Министарству просвете као да су потпуно изгубиле филтер за распознавање шта је заиста образовни програм а шта је промоција сексуализације деце (случај са недавним „образовним“ секс-пакетима) , а сада се показује да не зна да разликује ни едукативни програм од секташког програма који у својој основи садржи источњачке медитативне праксе и зен-будистичку „умну свесност“ (mindfulness). Министре Шарчевићу – знате ли Ви за ово? С обзиром да је у питању програм духовно опасне садржине он се увија у обланду „неуронауке“, „позитивне психологије“, „социјално-емоционалног учења“ и нечега што називају „умном свесношћу“ (mindful awareness, линк ОВДЕ ) како би се лакше пласирао као едукативни програм за децу. Оно што представља кључни показатељ да ствари ту са духовне стране нису чисте је управо овај префињено назван термин „умна свесност“ , термин који се понекад у самом програму и будистичкој медитативној пракси назива следећим речима: “свесност“ (mindfulness) , „свесна пажња“, „фокусирана пажња“, као и употребна термина “свесно“ као придева уз одређене активности попут „свесно слушање“, „свесно гледање“, „свесно кретање“ (mindful). На сајту Фондације Ђоковић можемо видети и називе лекција овог „едукативног“ програма (линк ОВДЕ ) : 15 lekcija „MindUp” nastavnog programa su: Kako radi naš mozak Umna svesnost Fokusirana pažnja Svesna degustacija Svesno slušanje Svesno mirisanje Svesno gledanje (viđenje) Svesno kretanje (prvi deo) Svesno kretanje (drugi deo) Perspektivno razmišljanje Uživanje u srećnim iskustvima Odabir optimizma Izražavanje zahvalnosti Činjenje dobrih dela Svesno delovanje u zajednici Употреба термина „свесно“ и „свесност“ у српском језику има потпуно другачији садржај него што се у овом програму, као и у самом зен-будизму из кога овај програм проистиче – пласира. Духовно објашњење, са становишта православно-хришћанског учења у чему се састоји опасност овог програма Мајнд-Ап који се спроводи већ над нашом децом под окриљем Министарства просвете можете на овом линку – православно апологетско-мисионарски центар при нашој Српској Православној Цркви је већ обрадио ову тему! Напомињемо да за хришћане овај програм крши уставно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим верским или филозофским уверењима. Осим тога, оно што је примарније, програм Мајнд-Ап је духовно штетан по душе деце која су њему подвргнута! Овај програм се већ спроводи , без сагласности и знања родитеља деце, али уз одобрење извесних група при Министарству просвете, у одређеним школама у Београду, Новом Саду, Нишу и Опову (слика са сајта Фондације Ђоковић – Мапа школа у којима се већ спроводи „свесност“) Запањени родитељи су тек од сопствене деце после дужег времена сазнали да деца у школи уче технике „свесног“ гледања, медитације, да просветни радници користе и посебне инструменте чији звуци имају за циљ увођење деце у медитативно стање (наводно са циљем да се деца боље фокусирају, смире и снизе стрес). Да ствар буде још гора, Фондација Ђоковић на својој интернет страни јасно истиче циљ да уведе овај програм у целокупни образовни систем Србије, као и да пројекат подржава Министарство просвете. (линк ОВДЕ ) Министре Шарчевићу, време је за велико спремање у Вашем Министарству, јер се више не зна шта се све спроводи над НАШОМ децом уз одобрење Ваших најближих сарадника! О дубљим разлозима како се овај програм, инициран од стране „Фондације Ђоковић“, нашао у нашем школству, прочитајте у тексту: „Зашто Фондација Ђоковић пласира секташка учења нашој деци?“, линк ОВДЕ. Родитељи, распитајте се код своје деце да ли се овај програм спроводи кришом и над њима и јавите нам се да бисмо употпунили и објавили списак школа где смо већ открили да се увелико спроводи овај секташки програм! Редакција сајта ПравославниРодитељ.орг View full Странице

Priča o Aleksi podigla Srbiju na noge! Pokrenuta i peticija za "Aleksin zakon" Prva Srpska | 29.10.2015. 13:23 Utorak i sreda veče. Ništa nije slutilo na to da će jedna emisija da izazove veliki potres. Svesti i savesti. „Život priča: Tragična sudbina Alekse Jankovića“, autorke Tatjane Vojtehovski izazvala je burne reakcije javnosti. Podigao se glas svih koji dele Aleksinu sudbinu ili su prošli kroz neki vid vršnjačkog nasilja. Podigla se bura na moru koje je dotle bilo uspavano i mrtvo. Baš kao i Aleksa koji se ubio 10. maja 2011. godine. Jer su ga ubili u pojam, i od batina. Školski drugovi. S NIJE MOGAO DA IZDRŽI VIŠE: aleksa janković ubio se 10. maja 2011. godine / foto: prva tv Pošto je prikazana u dva nastavka, priča o Aleksi Jankoviću stigla je do ušiju nadležnih. Ili se čini da će stići. U toku je onlajn potpisivanje peticije za osnivanje zakona "Aleksin zakon". Na sajtu Prve TV i na društvenim mrežama razvila se diskujsija o vršnjačkom nasilju, progovorile su žrtve i njihovi roditelji. Na sajtu peticije24.com pokrenuta je i peticija za usvajanje novog Zakona pod nazivom "Aleksin zakon". Pokretači ankete pozvali su Srbiju da potpiše i podrži ovaj zakon. Neka se pomogne deci koja trpe nasilje u školi, neka se ovakve stvari više ne ponove!, navodi se u peticiji za usvajanje novog Zakona. Peticiju možete da potpišete OVDE . Progovorilo se o temi o kojoj se ćutalo. O deci bez stida i savesti koja prebijaju svoje drugove, koja ih psihički i fizički bukvalno ubijaju dok ih ne dovedu do toga da se sami ubiju. Ako prežive. Aleksu su u školi zlostavljali vršnjaci. Imao je potrese mozga, završavao sa longetom. Za osam meseci, tukli su ga osam puta. Vređali, jurili, pretili. Roditelji su uporno tražili pomoć od škole i nadležnih. Nastavnici su ili govorili da će rešiti problem ili su okretali glavu. Tukli su ga oko škole, u školskom dvorištu, u samoj školi i na kraju su ga tukli i pred nastavnicima. Bio je 10. maj 2011. kada se Aleksa ubio skokom sa trećeg sprata. Sahranjen je sa pilotskom kacigom. Tatjana Vojtehovski prvu emisiju iz serijala „Život priča“ posvetila je dečaku čija je sudbina završena na tragičan način. I objasnila da je važno pričati i promeniti sudbinu i sistem. Nekoliko miliona ljudi gledalo je dve večeri priču koju niko naglas nije ispričao. Koja će konačno, nadamo se, dobiti epilog. Koja će pomoći da deca u školi podignu ruku samo kad treba da odgovaraju. Ne i jedni na druge. Линк

Треба да организујем курс информатике за лица са посебним потребама. Биће укључено неколико лица са физичким/психичким инвалидитетом. Оно што ми је потребно јесте неки материјал који описује методику одржавања наставе, како бих могао написати план рада. Нпр, колико времена би требало да трају часови или паузе? На који начин да се приступа кандидатима приликом излагања материје? Да ли би било боље да су инструктори искључиво информатичари, или ипак педагози који имају потребно знање из информатике? Колике треба да буду групе, и колико инструктора иде на једну групу? Ово ми је потребно јер странци су вољни да плате изнајмљивање сале и опреме. А знамо како је с њима. Мораш све детаљно да наведеш (у суштини свака им част - једино тако се нешто заиста и уради, без мешетарења). Рад инструктора је волонтерски, али то је већ на нама. Свако искуство је добро дошло. Хвала.

Važnost koju arhitektura škola, učionica, igrališta, muzeja, raznih obrazovnih institucija i parkova ima na razvoj djece i način na koji uče svijet oko sebe, nemjerljiva je. Arhitekti pri projektiranju škola moraju imati na umu potrebe učenika i edukacijske metode, dok je na učiteljima, roditeljima i učenicima da prošire svoju svijest o izgrađenom okolišu u kojem se nalaze kako bi maksimizirali iskustvo učenja. Odnos učenika i škole, odnos je koji se može pretvoriti u noćnu moru ili idealno mjesto djetinjstva. Drugim riječima, škole i ostale obrazovne institucije možemo zvati trodimenzionalnim udžbenicima. Tek kada su arhitekti svjesni novih modela edukacije i kada je školski okoliš za učitelje nešto više od prostora u kojem se održava nastava, moguće je govoriti o informiranoj arhitekturi koja omogućava djeci da otkriju svu moć znanja. Povezanost znanja i arhitekture, ključna je tema današnjice za funkcioniranje sintagme „društva znanja“. U slijedećih ćemo se nekoliko navrata na portalu pogledaj.to baviti temom obrazovanja- sutra već možete čitati intervju sa Gordanom Košćec iz udruge OPA koja se bori za povećavanje broja sati likovnog obrazovanja u osnovnim školama. Danas vam predstavljamo projekt koji je zaslužio pažnju svjetskih internetskih portala, osnovnu školu u švedskoj u Stockholmu, ureda Rosan Bosch. škola bez zidova osnovni je koncept koji se razvija zajedno sa edukacijskom metodom škole Vittra, na ideji da (besplatno) osnovno obrazovanje mora ispunjavati šest načela: pronaći najbolji individualni pristup djetetu, učiti na temelju iskustva, razumijevati vlastiti proces učenja, vjerovati u sebe i svoje mogućnosti, razvijati komunikaciju i interakciju sa drugima, biti opremljen za učenje i rad u internacionalnom okruženju. Možda utopijski projekt koji na globalnoj razini podrazumijeva izuzetno snažnu financijsku infrastrukturu i jasno, temeljnu promjenu dosadašnjeg sustava obrazovanja, u školi Vittra Telefonplan dokazuje što je to škola bez zidova i klupa: umjesto njih tu su flourescentno zeleni tapecirani „otoci za sjedenje“ i živahni stolovi za piknik za kojima se okupljaju učitelji i učenici. Umjesto sobe za učenje, tu je „Soba za ručak“ u kojoj se nalaze kavanski stolovi i multipraktični pod sa šahovskim poljima. Auditorij je zamišljen u obliku svjetloplavog amfiteatra koji se stepenasto uzdiže u središnjem prostoru škole poput plutajućeg ledenjaka, dok se u unutrašnjosti nalazi mini-kino. Ipak, dizajnerica Rosan Bosch napominje kako Vittra Telefonplan nije u potpunosti bez zidova: „U njoj ima većih i manjih zatvorenih soba za različite namjene, poput zvučno izolirane Plesne dvorane kao i Multumedijskog laboratorija za rad na filmu, glazbi, zvuku, te nekih administrativnih i grupnih soba.“ Ističe kako je čitav projekt razvijen u suradnji sa učenicima i učiteljima te joj je jasno dano do znanja koja rješenja djeca NE ŽELE u svojoj školi. S druge strane, djeca su zahtijevala tapecirani, organički namještaj koji oponaša prirodnu konverzaciju, na kojima se mogu izležavati, virkati preko ramena u tuđe kompjutere i sjediti jedni do drugih. Čitav koncept škole bez zidova traži nužnost da bude dovoljno velika da može ugostiti interaktivne aspekte Vittrina pristupa obrazovanju. Pitanje je pomaže li ovakva vrsta organizacije djeci da doista dobiju bolje obrazovanje? U svakom slučaju, vrijeme će pokazati, no Bosch ističe kako upravo ovakvi raznovrsni prostori omogućuju da se u njemu razviju svakakvi tipovi učenja, odnosno, dizajn omogućava školi da razvije svoje potencijale. Više o arhitektici pogledajte ovdje, a o školi Vittra ovdje. IZVOR