Претражи Живе Речи Утехе

11.02.2017. "Опасни криминалци" харају просветом Ослобођен је Кертес. Ослобођен је Динкић. Ослобођен је Карић. Хулиганима на стадионима држава не може ништа, по признању председника Владе. Зукорлићевој дивљој градњи држава не може ништа, по признању председника Владе. Али зато, има где може! Има где је држава храбро стала у одбрану права, безбедности и мирног сна свих нас и наше деце. Долијали су окорели криминалци, злостављачи и насилници - Живадин Дисић, Петар Благојевић и Смиља Јанковић. Ови страшни људи учинили су страшне ствари: први се потукао с колегом, тако што га је колега ударио пред сведоцима, и то је то; други је удаљио проблематичног ученика са часа, и то уз помоћ педагога; трећа је ученику коме је "испеглана" оцена из њеног предмета поручила да ако је петица проблем, може одмах да му је закључи и не мора ни да долази на њене часове. Ово троје насилника и злостављача је заиста починило невиђене злочине, те су и заслужили најоштрије казне - одузета им је лиценца за рад пре него што су окончани спорови у којима се њихова кривица доказује. Пожурило се мало, али тако и треба када су овако стравични злочини у питању! Државо, свака ти част! Дисић покушава да се за правду избори већ три године, као и Благојевић. Колегиница Јанковић се за правду бори од 2015. године. Могуће је израчунати колико их је ова неправда коштала у новцу. Немогуће је израчунати колико их је коштала живаца и здравља. Након што су исцрпели све остале могућности, од среде, 8. фебруара, штрајкују глађу испред зграде Владе Републике Србије, у Немањиној. Пију воду, са мало шећера и соли. Дане и ноћи проводе на тротоару, на београдској кошави. На неколико метара од врата која воде у зграду Владе, стоје или леже огрнути ћебићима. Стиропор на који су могли да седну неко им је украо. Друге ноћи су им достављене вреће за спавање, из којих на низбрдици исклизну па их пред зору пробуди хладноћа бетона. Промрзли су и озебли, имају грчеве од глади и не одустају. Дисић каже да му повратка у Ниш нема. Или ће се вратити са потписаним решењем о враћању лиценце, или се неће вратити жив. Када га колеге обиђу, понуди им своје ћебе да се огрну јер види да дрхте од зиме. Благојевић је штрајк започео веома нарушеног здравља, са најозбиљнијом дијагнозом. Због тога се у ноћи склони на сат-два, али се брзо врати на тротоар у Немањиној. Смиљу су Дисић и Благојевић убедили да као жена не треба стално да буде са њима и излаже се таквим напорима. И она се понекад мало одмори, али је ипак најчешће са њима и пружа им подршку. У тренутку објављивања овог текста њих троје су на бетону већ више од 77 сати. Петар Благојевић изгледа веома лоше, Дисић је већ помодрео од хладноће. За то време, министар Шарчевић је успео да састави неколико реченица, па је тражио имејл адресе колега да им достави тај текстић. У текстићу се каже: Не може човек да не ода признање министру због оволиког труда, човечности и колегијалности. Чак је и колегама тражио имејл адресе. Свака част! Није му било мрско, иако се ради о окорелим просветним криминалцима. А сад мало о онима који чувају углед просвете. Кажу да је на Дисићево место дошао зет једне просветне инспекторке. Кажу да постоји извесна госпођа која има везе са лиценцама, а којој се паре не гаде и са којом се лако можете договорити. Кажу да постоје директори који пажљиво бирају чланове дисциплинске комисије и који вас за тили час могу суспендовати или вам уручити отказ. Кажу и да постоје директори који на сличан начин обрлате и чланове школског одбора, па немате ни коме да се жалите. И онда вам не преостаје ништа друго него да се помирите са етикетом "злостављач" и "насилник", осим уколико нисте Диске, Пера или Смиља. Они се не мире и одлучни су да истрају до краја. У овом тренутку не бране само своје право на рад, већ и моје и твоје. У овом тренутку бране право на здрав разум по коме не можеш бити крив док суд не каже да то јеси. У овом тренутку се боре против свих бахатих директора и окошталог система у коме се прави криминалци возикају у бесним, топлим аутомобилима, и вероватно брже него што је дозвољено баш у овом тренутку лете Немањином, питајући се какви оно клошари умотани у ћебад леже на тротоару. Вероватно нам није јасно колико ови храбри људи већ данима воде битку свих нас. Од нас не очекују ништа, а ако им понудимо топлу људску реч, дали смо им све што им је данас потребно. Диске, Перо и Смиљо, већи сте људи од свих нас заједно! (Фотографије коришћене у тексту направиле су моје колеге, а преузете су са друштвених мрежа) http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs/2017/02/blog-post_11.html?spref=fb