Претражи Живе Речи Утехе

Гласајте на анкети и да прокоментаришемо.

Италијанско невладино удружење Амичи ди Дечани (Пријатељи Дечана) приредило је изложбу уметничких фотографија Просветли таму као део солидарно-културног пројекта о Србима у Великој Хочи. Изложбу можете видети у Етнографском музеју у Београду. Аутори изложбе Просветли таму, Италијани, уметнички фотограф Федерика Троизи и композитор Ђовани Линдо Ферети, представљају снажан и упечатљив приказ енклаве трећег миленијума на балканској ветрометини Европе. -Путујућим изложбама уметничких фотографија Просветли таму, представљамо живот Срба у енклавама - специфичним срединама - о чему Европа ћути. Изложбу прати и истоимена књига коју смо посветили Хочанима, каже монах Бенедикт из Друштва пријатеља манастира Високи Дечани. Поставка фотографија хочанских Срба Просветли таму осветљава људску природу у патњи и страдању, али и борбу за голи опстанак и очување свог националног идентитета у Метохији и на Косову. Од доласка мисије Уједињених нација, истину о томе свету преноси и италијански новинар Алесандро Гори. -Ова изложба, која је била у Италији, прича како људи живе у енклавама. Они живе на некој тајној линији између наде и безнађа. У иностранству не знају да таква ситуација постоји у 21. веку, истиче Алесандро Гори. Поставку су у 2017. години видели посетиоци у седам градова Италије. У Лодију, у оквиру Фестивала етичке фотографије, било је око 7 хиљада посетилаца. -Врло емотивно су реаговали на изложбу, која не само да укључује портрете великог формата већ и музику, као и читав тај солидарни пројекат - једну хуману страну ове приче о Великој Хочи, додаје Јасмина Андоновић, кустос изложбе Просветли таму. Изложбу је видела публика у Нишу, а са причом о Србима у метохијској енклави Велика Хоча упознаће се и Новосађани. Извор: РТС Догађаји (концерти, изложбе) Косово и Метохија View full Странице

Света Антуса (писмо своме сину, Светом Јовану Златоусту) „Верни пријатељ је еликсир живота“ (Сирах 6:16) „Верни пријатељ је чврсто склониште“ (Сирах 6:14) Јер шта не бу учинио истински пријатељ? Које нам задовољство не би причинио? Какву корист? Какву сигурност? Иако можеш навести имена на хиљаде блага, ништа се не може упоредити са правим пријатељем. Рецимо прво, колико много задовољства доноси пријатељство. Пријатељ је светао радошћу и усхићује се када види пријатеља. Сједињен је са њим у јединству, имајући одређено, неописиво задовољство душе. Ако само размишља о њему, он се подиже и узноси се високо у свом уму. Говорим о правим, истинским пријатељима, који би изабрали, да умру за своје пријатеље, за оне, које топло љубе. Не помишљај да можеш побити оно што говорим, примером оних који воле слабо, или који ручају са тобом, (букв. „који деле трпезу са тобом“: Сирах 6:10), или са којима имаш површно познанство. Ако ико има шријатеља, каквог ја описујем, он ће схватити моје речи; а, иако ће виђати свог пријатеља сваки дан, често му то неће бити довољно. Он уздиже исте молитве за пријатеља, као и за себе. Познајем одређеног човека, који, када проси молитве светог човека, ради понашања свог пријатеља, прво га моли да се моли за пријатеља, а онда и за себе. Истински пријатељ је такав, да су време и место љубљени у његовом сусрету. Јер, као што светлећи предмети проливају светлост на околна места, баш тако и пријатељи преносе сопствену благодат на места где су били. А често смо, када смо стајали на тим местима без пријатеља, плакали и јечали, сећајући се дана када смо били заједно. Није могуће језику изразити задовољство, које изазива присуство пријатеља, јер то знају само они који су га искусили. Човек може тражити услугу, и добити је, од пријатеља без сумње. Када нешто траже од нас, ми смо им захвални; али када се двоуме да питају, онда смо тужни. Немамо ништа, што није њихово. Често, иако презиремо све земаљске ствари, поред тога, ради њих, не желимо да се одвојимо из овог живота; и више смо жељни њих, него светлости. Да, заиста, пријатељ је пожељнији од саме светлости. (Говорим о истинском пријатељу.) И не протестуј; јер би за нас било боље да сунце буде уништено, него да будемо лишени пријатеља. Било би боље живети у тами, него бити без пријатеља. А како могу то рећи? Јер, многи који виде сунце, јесу у тами. Али они који су богати у пријатељима, не могу никада бити у патњи. Говорим о духовним пријатељима, који не постављају ништа изнад пријатељства.