Претражи Живе Речи Утехе

Патријарх александријски Теодор II служио је у Најробију у цркви Светог Макарија у Патријаршијској академији Божанску Литургију 18. августа 2018. Саслуживали су му митрополит Најробија Макарије, епископи Неофит Кенијске горе и Атанасије Западне Кеније, као и многи свештеници и ђакони. Хор Патријаршијске академије у Најорбију певао је на свахилију и на енглеском. Црква је била испуњена пријатељима и породицама 17 дипломираних семинариста из Кеније, Бурундија, Руанде, Мадагаскара и Замбије. Присуствовали су и амбасадори Србије, Грчке, Русије и Египта, као и папски нунције. Митрополит Макарије је поздавио Блажењејшег и рекао да је ово историјски дан када је ту Патријарх да подели своју љубав са професорима и студентима ове Академије, а Блажењејши Патријарх је изразио своју велику радост и захвалност што се преко рада ове Патријаршијске академије осећа учвршћење православне вере у Африци. Он је притом истакао улогу ове школе чији је оснивач поч. архиепископ кипарски Макариос и истакао да срце мисионарења куца овде у Кенији. У наставку се у литији отишло до дивне цркве Свете Софије, где је одржана званична свечаност уручивања диплома дипломираним студентима у пријатној атмосфери, а у присуству амбасадора и мноштва народа. Уређен је свечани програм с певањем црквених песама и народних песама у извођењу више хорова. Патријарх Теодор је упутио очинске речи љубави дипломираним студентима, уручивши им не само дипломе него и благослов сваком од њих и дар у новцу за почетак новог начина живота. Такође им је саветовао да се и даље изграђују у божанској мудрости, послушности, читању духовне литературе, следовању Христовом примеру, напајајући се енергијом божанске Литургије. Такође је заблагодарио професорима Академије на ревности коју су гајили приликом предавања божанског учења Цркве. Следећег дана 19. августа 2018. Патријарх је са архијерејима служио у цркви Светог Елефтерија у селу Рирони код Најробија уз учешће многобројних верника и свештеника из суседних парохија. На путу за то село дочекали су га полицијски оркестар, свештенство и верни народ Божји, и тако су се упутили у цркву где су их дочекали „с палмама и гранчицама“. Ово је изазвало велико одушевљење народа који види први пут предстојатеља своје Цркве. На богослужењу је певала цела црква, и то веома складно. Током Литургије Патријарх је рукопроизвео у звање архимандрита оца Марка, једног од најстаријих делатеља Кенијске Цркве. После Литургије православни народ је певао дивне традиционалне народне песме и изводио домородачке игре. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Читајући одговоре, којих заиста има свакаквих налетела сам и на овај - Зорана Миљевић Из Београда, али прихватилиште је замишљено да буде у сеоској средини, за труднице и мајке са децом, до две године старости. У међувремену бисмо их оспособљавали за занимања која би им омогућила запослење и даљу егзистенцију. Пројекат је скуп, а локална самоуправа је један од елемената. У почетку је идеја била да прихватилиште буде на неком манастирском имању, где би монахиње помагале трудницама и деци. Али, као што рекох, нико у цркви није био заинтересован. Било која општина у Србији долази у обзир, нарочито у деовима у којима је "бела куга" изражена (типа источна Србија). Ја бих, разуме се, радила са корисницима, а ето, видим, има још заинтересованих да се укључе. Хвала вам на томе, од срца. Питање је колико би било потенцијалних корисница. Нисам имала средстава ни да платим истраживање. Али, кадгод чујем за неку овакву ситуацију, као што је у горњем статусу, зажалим што прихватилиште не постоји... Читајући даље о овој теми на интернету, наишла сам поново на сличан пост - Zorana Miljevic Oba manastira koje ste naveli (Slanci i Fenek) su muški manastiri. Pošto imam u vidu dobrotvorni (ali i misionarski, duhovni, obrazovni, pedagoški, pa i poljoprivredni) rad sa ženama i decom, neophodno je da to bude ženski manastir. Reč je,naime, o mom projektu Prihvatilišta za nezbrinute trudnice i majke". Dobro ste rekli da i u našoj Crkvi uslovi postoje. Nadala sam se da će biti i dobre volje, a organizacija bi bila moja briga. Bog bi sigurno pomogao, ali sam se posle pet godina uzaludnog traganja za eparhijom i manastirom u kome bi se taj projekat realizovao, pomirila s tim da je jedina nada samo neko privatno lice, ktitor ili zadužbinar, koji bi hteo da uloži sredstva u ovaj privatni projekat. Na SPC više ne računam. Da imam sopstvena sredstva, poput ruskih plemića pre oktobarske revolucije, poput svete Jelisavete, problem bi odavno bio rešen. ................................. Каква је ситуација у комшилуку? BLAGOSLOVLJENA KUĆA ZA TRUDNICE I SAMOHRANE MAJKE S DJECOM Na području župe Dobroga Pastira u Brestju u subotu 14. ožujka otvorena je i blagoslovljena kuća "Srca Isusova i Marijina" za stambeno nezbrinute trudnice i samohrane majke s djecom. Duhovnik Udruge za promicanje dostojanstva ljudskog života i obrane nerođenog djeteta "Centar za nerođeni život – Betlehem" , provincijal Hrvatske pavlinske provincije o. Marko Glogović je u propovijedi istaknuo da je s apostolatom za život započeo 1999. godine, ne da se bori protiv nekoga, nego za život, za žene, majke, trudnice, za nerođenu djecu i žrtve zlostavljanja, a oni koji spašavaju nerođene susreću se s progonima, pogrđivanjem i ismijavanjem. "Uz tolike osobe koje ljube i štite život te ustaju u obranu najslabijih, protekle godine sam odgovorio 70-ak djevojaka i žena od pobačaja. Ako kršćani ne dignu svoj glas, boje se i ne čine djela ljubavi, ne svjedoče Krista, a treba se odvažiti i ne gledati na prepreke", poručio je propovjednik. Unatoč tome što u početku nije imao podršku ni od koga, s velikim pouzdanjem u Gospodina, započeli su s malim letkom te postali velika udruga, koja danas, uz tisuće molitelja i mnoge volontere, ima 12 podružnica po Hrvatskoj. Kuća u Brestju je "Srca Isusova i Marijina" koja kucaju zajedno za treće srce – srce nerođenoga djeteta. Riječ je o prvoj kući te udruge na zagrebačkom području, a četvrtoj, uz kuće u Karlovcu i Sisku. Prema riječima Glogovića, u njoj nisu važni zidovi, nego međusobna ljubav, "razapinjanje" za drugoga ne tražeći svoju hvalu i probitak. U kratkom razdoblju, bez velikih akcija uspjeli su prikupiti velike novce, ali kuća nije sazdana samo od "čudesnih" novaca, temeljno u njoj je srce – Ljubav, poručio je duhovnik Glogović. Grad Zagreb: Dječji centar u Nazorovoj dobio Majčinski odjel Osim Majčinskog odjela, u planu je i realizacija projekta kojim bi majke dobile dva stana na korištenje nakon odlaska iz Centra.Dječji dom Zagreb u Nazorovoj ulici dobio je i Majčinski odjel. Preuređeni i obnovljeni prostor kroz nekoliko tjedana trebao bi biti spreman za korištenje, a namijenjen je majkama i trudnicama Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije. Majčinski odjel koristit će nezbrinute trudnice i majke s malom djecom koje imaju zakonsko pravo koristiti prostor Dječjeg centra Zagreb dok dijete ne navrši godinu dana. Osim otvorenja majčinskog odjela, do kraja godine trebao bi se realizirati i projekt u kojem bi Grad Zagreb dodijelio dva stana na korištenje majkama nakon odlaska iz Dječjeg centra, kao i apliciranje sredstava iz Europskih fondova za obrazovanje mladih majki. – Ova dva stana će nam biti dragocjena pomoć kao jedan prijelazni period za majke, kako bi što lakše stale na svoje noge – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kapacitet odjela je 15 majki i trudnica čime bi se trebale pokriti potrebe Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije, a uz smještaj Centar im nudi i široku lepezu pomoći. – Ove djevojke ovdje zapravo uče biti majke. Vrlo često su to maloljetne osobe i prvi put se suočavaju s roditeljstvom, tako da ih ovdje na neki način učimo djecu da brinu o svojoj djeci. Uz ro, pomažemo im da završe neki od oblika obrazovanja, da pronađu stan i da se osamostale. – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kuća za smještaj trudnica i nezbrinutih majki s novorođenčadi i djecom do tri godine, Kuća ljubavi Savica Skrb o trudnicama i nezbrinutim majkama s novorođenčadi i djecom do tri godine, zadovoljavanje životnih potreba (stanovanje, prehrana, odijevanje, održavanje osobne higijene, briga o zdravlju, čuvanje, odgoj i obrazovanje, njega, radne aktivnosti i korištenje slobodnog vremena) djece jasličke dobi bez odgovarajuće roditeljske skrbi; trudnica i majki koje iz različitih razloga nemaju osnovnih uvjeta živjeti u svojim obiteljima. И тако даље.......... ........... Трагајући за сличним у Србији, нашла сам само ово - http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html Usluge smeštaja Član 47 Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u: 1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj); 2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj); 3) prihvatilište; 4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom. Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom. .......................... Овај Закон (који сам једва прочитала, јер су ми мисли лутале и није ми држао пажњу тај суви текст у којем се не назире човек, живи човек са живим проблемом), је изгледа све што Србија нуди. Невероватно је - наша земља и наши људи нису заинтересовани. Ако и јесу заинтересовани, као госпођа Зорана Миљевић са почетка приче, могу само да ударају у зидове... Надам се да сам погрешила и да ми је промакло неко лепо, ушушкано место где се младе жене, будуће мајке, осећају прихваћено, и где се рађају бебе. ..... а тако би било лепо, негде и у Србији прочитати - DA ŽIVOTU!!! Bog je blagoslovio ljudski život od samog njegovog začeća, utisnuo u njega pečat osobnosti i svoje ljubavi. Zato svaki život ima dano pravo da se rodi i da te nazove majkom. Ako imaš problema, ako si odbačena od svojih najbližih, ne vidiš riješenja u svojoj situaciji, ako razmišljaš, čak, i o prekidu trudnoće...stani!!! Ne čini to!!! Tvoje dijete želi živjeti!!! Mi ćemo ti pomoći. Javi se !!!