Претражи Живе Речи Утехе

Грчки медији објавили су реакцију поглавара Александријске цркве на одговарајући апел патријарха Порфирија. Нема смисла износити цео текст, јер се његова суштина своди на три главне тачке. 1. Александријски патријарх је „спреман да дејствује“ у одбрану сваког православног „брата, ако поштује законодавство своје земље“. Ово формира једноставну манипулацију – „Давно бих га подржао, али је прекршио законе Украјине“. То значи да су украјинске власти у праву у својим поступцима. Међутим, од онога ко је издао УПЦ, не треба очекивати ништа друго. 2. Патријарх Теодор покушава да „ухвати” Предстојатеља СПЦ по питању „двоструких стандарда”. Као, у писму се толико говори о прогону УПЦ, али „прогон“ Александријске патријаршије од стране Руске Православне Цркве Срби сви време и тврдоглаво „не примећују“. 3. Глава Александријске патријаршије јасно ставља до знања да очекује од Српске цркве да осуди „инвазију“ Руске Православне Цркве на афрички континент. Генерално, суштина одговора је једноставна – УПЦ је крива за своје проблеме, РПЦ је крива за стварање егзархата у Африци, СПЦ је крива за УПЦ, не осуђује РПЦ и не подржава Александријску патријаршију. Једном речју, лукаво. Извор: Telegram: Contact @pravblogs T.ME Александријски патријарх је одговорио на писмо Предстојатеља Српске Православне Цркве са позивом да дигне глас у одбрану намесника Кијево-печерске...

Његово Блаженство папа и патријарх алекдаднријски и све Африке Теодор II посетиће Пољску Аутокефалну Православну цркву од 19. до 24. септембра 2018. године. До посете долази на позив Његовог Блаженства митрополита варшавског и све Пољске Саве (Хрицуњака). Предстојатељ Александријске Цркве служиће торжествену свету Литургију у Варшави, као и у другим епархијама ове свете Цркве. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Патријарх александријски Теодор II служио је у Најробију у цркви Светог Макарија у Патријаршијској академији Божанску Литургију 18. августа 2018. Саслуживали су му митрополит Најробија Макарије, епископи Неофит Кенијске горе и Атанасије Западне Кеније, као и многи свештеници и ђакони. Хор Патријаршијске академије у Најорбију певао је на свахилију и на енглеском. Црква је била испуњена пријатељима и породицама 17 дипломираних семинариста из Кеније, Бурундија, Руанде, Мадагаскара и Замбије. Присуствовали су и амбасадори Србије, Грчке, Русије и Египта, као и папски нунције. Митрополит Макарије је поздавио Блажењејшег и рекао да је ово историјски дан када је ту Патријарх да подели своју љубав са професорима и студентима ове Академије, а Блажењејши Патријарх је изразио своју велику радост и захвалност што се преко рада ове Патријаршијске академије осећа учвршћење православне вере у Африци. Он је притом истакао улогу ове школе чији је оснивач поч. архиепископ кипарски Макариос и истакао да срце мисионарења куца овде у Кенији. У наставку се у литији отишло до дивне цркве Свете Софије, где је одржана званична свечаност уручивања диплома дипломираним студентима у пријатној атмосфери, а у присуству амбасадора и мноштва народа. Уређен је свечани програм с певањем црквених песама и народних песама у извођењу више хорова. Патријарх Теодор је упутио очинске речи љубави дипломираним студентима, уручивши им не само дипломе него и благослов сваком од њих и дар у новцу за почетак новог начина живота. Такође им је саветовао да се и даље изграђују у божанској мудрости, послушности, читању духовне литературе, следовању Христовом примеру, напајајући се енергијом божанске Литургије. Такође је заблагодарио професорима Академије на ревности коју су гајили приликом предавања божанског учења Цркве. Следећег дана 19. августа 2018. Патријарх је са архијерејима служио у цркви Светог Елефтерија у селу Рирони код Најробија уз учешће многобројних верника и свештеника из суседних парохија. На путу за то село дочекали су га полицијски оркестар, свештенство и верни народ Божји, и тако су се упутили у цркву где су их дочекали „с палмама и гранчицама“. Ово је изазвало велико одушевљење народа који види први пут предстојатеља своје Цркве. На богослужењу је певала цела црква, и то веома складно. Током Литургије Патријарх је рукопроизвео у звање архимандрита оца Марка, једног од најстаријих делатеља Кенијске Цркве. После Литургије православни народ је певао дивне традиционалне народне песме и изводио домородачке игре. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Патријарх александријски Теодор II позвао је поглавара у православном свијету непризнатог Кијевског патријархата Филарета Денисенка да се покаје и поново присаједини канонској цркви, стоји у саопштењу на сајту Запорошке епархије Украјинске православне цркве Московског патријархата. „Уколико шизматик Денисенско хоће да се врати у лоно Цркве, неопходно је да се врати одакле је отишао. Оно што је отпало треба да се врати тамо одакле је отпало. Бог је милостив према ономе који се каје. Тако и Црква опрашта и прима у свој матерински загрљај онога ко се каје“, казао је Патријарх Теодор током разговора с Митрополитом запорошким и мелитопољским Луком, наводи се у саопштењу. Патријарх Теодор и Митрополит Лука имали су сусрет током светковине у част Светог апостола Павла у грчком граду Верија. Коментаришући недавну изјаву предсједника Украјине Петра Порошенка о неопходности успостављања у држави „једне помјесне аутокефалне православне цркве“, Патријарх александријски је примијетио да савремене политике чешће наносе штету Цркви, него што јој помажу. По његовом мишљењу, било каква питања која се тичу аутокефалности морају се решавати кроз разговоре са свим помјесним црквама и „само укупна подршка може да допринесе њиховом решавању“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Његов Блаженство патријарх александријски и све Африке Теодор посетиће Свету Гору Атос и боравити овде од 14. до 16. маја 2018. године. Престојатељ ове свет Цркве осветиће нову келију у манастиру Светог Павла, извештава Амен.гр. Келија је посвећена оснивачу Александријске Цркве св. јеванђелисту Марку. Треба напоменути да је келија св. Марка била предвиђена за боравак блаженопоч. александријског патријарха Петра VI шприликом тада предвижене посете, а који је погинуо при паду хеликоптера 2004. године у својој 55. години живота. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Фото: Ромфеа.гр View full Странице

У пратњи домаћина архиепископа пећког и патријарха српског Господина Иринеја, Блажењејши патријарх Александрије и све Африке Теодор Други, посетио је данас седиште наше помесне цркве Свештену Лавру Пећке Патријаршије и манастир Високи Дечани. ФОТОГАЛЕРИЈА ђакона Драгана Танасијевића: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_aleksandrijski_sve_afrike_g_teodor_ii_na_kosovu_metohiji_0 Ускоро опширнији извештаји. View full Странице

Патријарх александријски г. Теодор II и Патријарх српски г. Иринеј у посети Манастиру Жичи Дана 26. 09. 2017. године у јутарњим часовима у посети Епископском двору у Краљеву били су Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи митрополита гвинејског Георгија, митрополита пилусијског Нифонта, митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија, као и секретара Синода Патријаршије александријске високопреподобног архимандрита Данила. ВИДЕО: РТВ Краљево: Видео запис посвећен посети Патријарха александријског Теодора II Епархији жичкој Након посете, делегација је кренула ка Манастиру Жичи. Испред манастира је приређен дочек у коме су учествовали свештенство, монаштво и верни народ. Епископ Јустин је, као предстојатељ и домаћин Епархије жичке, увео уважене госте у простор древног манастира. Сестринство манастира је појањем пригодних црквених песама византијског напева учинило да слике и звук, кроз фрескопис и појање, оприсутне светонемањићки етос наше Помесне Цркве. На томе им је благодарност изразио Патријарх Теодор, подсећајући и на традицију египатског монаштва и светле примере монахиња, међу којима посебно место заузима сестра Светог Пахомија Великог. Изражавајући захвалност и част која је Епархији жичкој учињена овом историјском посетом, Епископ Јустин је Патријарха александријског и све Африке г. Теодора одликовао епархијским Орденом Светог Преподобног Симона Монаха, даровавши му притом и икону Светог апостола Марка, рад жичких монахиња. Иконе су дариване и Патријарху српском г. Иринеју, као и члановима пратње александријског Патријарха. У обраћању присутнима Патријарх Теодор је заблагодарио на гостопримству и даровима. Посебно је истакао радост што је после 28 година поново у Манастиру Жичи. У претходној посети је био као млад архимандрит, а сада као патријарх. Нагласио је важност монаштва за живот Цркве, јер је оно “кисеоник хришћанства“. Свети Антоније Велики је духовним руковођењем породио величанственог богослова Светог Атанасија Александријског. Када је египатски монах Теодор питао авву Памва за поуку, он му је рекао: “Имај милост према свима, тако ћеш стећи слободу пред свима“. То треба да имамо на уму и данас, мисионарећи и сведочећи Христову веру у овом свету, рекао је Патријарх Теодор. Пратња је предвођена Епископом Јустином обишла манастирски комплекс упознавши се са историјатом и драгоценостима манастира. После обиласка приређен је доручак за госте. Опростивши се са својим домаћинима, Патријарси су са пратњама отпутовали у посету косовскометохијским светињама. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка Доксологија у част Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у Краљеву (Епархија жичка) Епархија жичка и град Краљево имали су 25. септембра 2017. године велику радост да дочекају угледне и драге госте. Испред храма Светог Саве у Краљеву приређен је дочек Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II и Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. У пратњи предстојатеља древне Александријске Цркве налазили су се Митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода архимандрит Данило. У пратњи предстојатеља Српске Цркве налазили су се Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије. Свечани дочек је био израз аутентичног бића Цркве. Предвођени епархијским архијерејем г. Јустином, свештенство, монаштво и верни народ су у великом броју дошли да учествују у овом историјском догађају. Припадници Војске, Полиције, културно-уметничких друштава, Свебор дружине Свети кнез Лазар учинили су призор веома живописним. У храму је служен чин доксологије којим је началствовао игуман студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Торжествено појање је допринело осећању радости код присутних. Међу мноштвом верног народа, били су и представници из управе Града Краљева, као и представници многобројних значајних јавних институција. Поздрављајући угледне госте, епископ Јустин је напоменуо: -Храм у коме се налазимо посвећен је светитељу Сави, првом Архиепископу српском, који је на овим просторима оставио неизбрисив духовни печат. Владика је подсетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве: -Сутра, у име Бога, боравићемо у светој Жичи, на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. Управо на том светом месту, пре осам векова, утемељена је Српска Црква и српска држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су пре осам векова Дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара, казао је владика Јустин и подсетио: -Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Наиме, међународне прилике у то време су биле врло сложене. У Цариграду је основано Латинско царство. На истоку су Арапи насртали на православне земље, Монголи на Русију, јачали су и надирали Селџуци, а Србију су потресале неслоге и династички спорови. Сава, као архимандрит студенички, одлази у Никеју 1219. године и успева да издејствује самосталност Српске Цркве. Васељенски патријарх Манојло Сарантен Харитопул и цар Теодор Први Ласкарис доделили су архимандриту Сави акт о аутокефалности Српске Цркве хиротонишући га за првог Архиепископа српског. -Жича постаје седиште првог српског Архиепископа. Одавде архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже и поделио их манастирима и црквама. На Жичком сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „Краља свих српских и поморских земаља“. Тога дана, у својој беседи о Правој /Православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са кога се напајају поколења све до данас, поручио је Владика жички Јустин и наставио: -У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. За првих седам краљева су отварана по једна нова врата, па се стога Жича назива седмовратом. Сава је уредио односе Цркве и државе које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ - страдала је и Жича. Кад се подизао народ и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Наследник Савин, архиепископ Арсеније пренео је из манастира Жиче седиште Архиепископа у Пећ године 1252. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске Цркве све до пада Српске Деспотовине 1459. године под турску, османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. -Први српски Патријарх Јоаникије (1338-1354) украшавао је Велику цркву многочасним иконама и свештеним сасудима. Од тада је Жича живела мирно око 150 година, до пада Деспотовине. Једно време у реликвијарима манастира се чувао део Часног Крста и Десница Светог Јована Претече. За време петвековне османлијске управе Жича је више пута са својим житељима страдала. Обнављао ју је и вожд Карађорђе, али је опет после пропасти устанка почетком 19. века била разрушена. Скоро педесет година била је без крова. Нова обнова Жиче почиње 1854. године у време епископа Јоаникија Нешковића и лечење њених рана траје све до 1928. године. Најновије страдање Жича је претрпела за време Другог светског рата кад су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана, казао је Преосвећени г. Јустин и додао: -На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолских предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ Еепископ жички и охридски Николај који каже да је „Жича, стара српска прича“. Он још каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и Цркве. Затим се сабрању обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II, који je заблагодарио Господу на великом дану и изразио захвалност свом домаћину eпископу Јустину на срдачном дочеку. Инспирисан препуним храмом и мноштвом деце која су са својим учитељима и вероучитељима испунила пространу галерију дуж целог наоса, бацајући латице цвећа и држећи заставице са грбом Српске Православне Цркве и крилатим лавом - грбом Александријске Патријаршије, патријарх Теодор је овај тренутак упоредио са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. Упознајући присутне са апостолском историјом своје Патријаршије, Блажењејши је истакао мисионарску делатност којом се светлост Христове вере и даље шири по Африци, док је присутном верном народу пожелео да светлост вере у којој пребива чува и непрестано разгорева хришћанским живљењем у Духу Светом. Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II даривао је Епископу жичком г. Јустину посебан крст са ликом Светог апостола Марка са жељом да му буде помоћник на делу вођења повереног свештенства, монаштва и верног народа ка Царству Божјем. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Током посете Епархији сремској Блажењејши патријарх Теодор II поклонио се и моштима Светог Теодора Тирона које се чувају у манастиру Ново Хопово код Ирига. Његово Блаженство Папу и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја 25. септембра 2017. године у манастиру Крушедол свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије у присуству свештенства и монаштва, богослова и верног народа Епархије сремске. 26. Септембар 2017 - 15:21 Блажењеји Патријарх г. Теодор II стигао је у фрушкогорску светињу са свештеним посланством Александријске Цркве - које су чинили Високопреосвећени Митрополити гвинејски г. Георгије и пилусијски г. Нифонт и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило - у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија. Свечаној доксологији, која је у манастирском храму служена са почетком у 10 часова, присуствовао је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић. прилог Радија Српски Сион (Епархија сремска) После доксологије, срдачну добродошлицу Патријарху александријском г. Теодору II пожелео је Епископ сремски г. Василије, који је високом госту подарио икону Свете Мајке Ангелине и панагију. Патријарх г. Теодор II је узвратио даром - иконом Светог Ђорђа и панагијом Александријског патријарха која ће остати сведочанство на његову посету Епархији сремској. У салону манастира Крушедол уприличено је послужење за високе госте. Том приликом др Милета Радојевић уручио је патријарху Теодору икону Пресвете Богородице Тројеручице у знак пријатељства и сећања на посету нашој земљи. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II посетио је, затим, и манастир Ново Хопово, где се његова посета Епархији сремској и окончала. Извор: Радио Српски Сион View full Странице

Саборна патријарашка Литургија у храму Светог Саве 24. Септембар 2017 - 18:58 Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је орден Светог Саве. Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење викопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфиријеа, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и видокопреподобних архимандрита Стефана - настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве. Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић - главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и проф. др Владимир Вукашиновић - архијерејски намесник, као и протођакон Игор Давидовић, ђакон Владимир Руменић, ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали епископи бачки Иринеј, сремски Василије и нишки Арсеније. Богослужењу су присуствовали и саветник председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Грчке г. Елијас Елијадис, први секретар апостолске нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, надбискуп београдски Станислав Хочевар, саветник амбасадора Руске Федерације г. Денис Кузнедељев и представници амбасаде Египта. После свете Литургије предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј поздравио је Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II: -Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу, господине Теодоре, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, сабраћо и саслужитељи часни оци, драга браћо и сестре у Христу и верна чада наше Свете Цркве. Господ наш, Који се Својом вољом узнео на Крст и смрћу Својом победио смрт, а нас начинио наследницима вечног живота, подарио нам је чудесно оружје Своје, како каже кондак који данас појемо, победу и непобедиву силу Часнога Крста, чије свето Воздвиженије данашња света служба најављује. Победничка сила Крста – од искони до данас, у векове векова и кроза сву вечност – за хришћане, за оне који су у Богу живи, за житељство, како наш стари језик назива Народ Божји, извор је небеске радости и залог вечне победе над видљивим и невидљивим непријатељима. Каже се у данашњем Јеванђељу: „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јован 3,16). А Крсту Господњем, некада знаку слабости, безумља и срамоте, у Цркви Божјој ми се, живим и животворним Духом Светим научени и Светим Предањем утврђени, клањамо, уздижемо га и славимо као радост и дар, као знак победе и извор освећења. -Клањајући се Крсту Господњем и славећи свето Васкрсење Његово, радујемо се и братској заједници коју нам Бог дарује данас у овоме светоме храму, али и у срцима нашим, заједници са нашим драгим гостима из свете апостолске Александријске Цркве, на челу са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством Папом и Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, поручио је патријарх Иринје и додао: -Крст и свети Путир које уздижемо и приносимо занавек спајају наше сестринске Цркве и народе у њима прибране. Возглављени у Христу Господу, постајемо једно Тело и Један Дух. Постајемо жива и реална богочовечанска заједница, браћа и сестре, испуњени љубављу Божјом. Само Бог је Љубав и вечни извор љубави, која по Божјој заповести, као што смо чули у светом Јеванђељу, талентима који су нам дати и које не смемо никако закопати, настављамо дело Искупитеља нашег, испуњавајући Јеванђеље Његово делима милосрђа и ширећи спасоносну реч Његову. Овај свет је Виноград Господњи. Светотајинским поклоњењем Крсту и Васкрсењу, напором подвига и самоодрицања, ми учествујемо у крсноваскрсном Телу Господа Христа, у Цркви Његовој, свако према броју, количини и врсти добијенога дара (таланта). -Обиље таланата које је добила, Александријска Црква није само сачувала, него и многоструко умножила. Сетимо се, драга браћо и сестре, пре свих светог апостола и јеванђелиста Марка, који је и оснивач свете Александријске Цркве, затим светих архиепископа Александра, Атанасија Великог, Кирила Великог и многих других светих првојерараха које Ваша Црква подари свету! У историјском сусрету хришћанске Благе Вести, новйне коју је Христово учење донело, и античког културног света, античке философије, они су поставили темеље нашег богословља, наше православне философије у Духу Светом, Истине која не стари него и данас облагодаћује ум човечји. Светим Памћењем сећамо се и подвижника египатских – Антонија, Пахомија, Пајсија, Пимена и толиких других (свима њима је Црква додала епитет Велики) – који у египатским пустињама основаше организовано монаштво, а који и данас својим молитвеним заступништвом пред Богом, светим поукама које написаше и правилима здравог подвизавања устројавају побожни живот не само монаха него и свих хришћана, истакао је Патријарх српски и наставио: -Целом православном свету је познато да Ви, Блажењејши, неодступно и непоколебиво, „проповедајући Јеванђеље о Царству" (Марко 1,14 и Матеј 4,23), не само да умножавате децу Цркве и испуњавате ове речи Марковог Јеванђеља, него, надахнути свим врлинама које је древна Александријска Црква вековима стицала и неговала, настављате апостолско служење у свима областима – у делима милосрђа, у ширењу богословске науке, оснивањем многих духовних академија широм Африке, а нарочито у мисионарском деловању. Ви сте, Ваше Блаженство, цео афрички континент претворили у Њиву Господњу. Народе гладне и жедне спасоносне и живоносне вере нахранили сте и напојили живом речју Господа нашег Исуса Христа, подигли сте манастире, основали парохије и епископије. Цео континент је почео да дише светим дахом православне хришћанске вере, наде и љубави; чује се појање и песма која велича Часни Крст и Васкрсење Господње; народи се припремају за вечно Царство које проповедамо и очекујемо. -Понешто знамо – а још више можемо да замислимо – о томе са каквим сте се искушењима и тешкоћама на том путу сусретали. Слава Богу за све! Као од Мајке Цркве, ми учимо од Вас, гледајући Ваш подвиг и радујући се великом труду који показујете и добрим, сјајним плодовима које, као умножено благо таланата, Богу приносите молећи се за сав род православни. Заједно са васцелим српским народом, ми се молимо да овај Ваш труд, ово непрекидно, а ново, апостолско дело буде спасоносно за народе Африке како би они ушли у вечни загрљај Пресвете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Али знамо и то да су настала нова времена. Наши дани, не само на афричком континенту, него и у читавом свету, испуњени су новим проблемима и искушењима. Велике миграције, покрети становништва са једног континента на други, прогони хришћана, страдања муслимана, велике несреће које се дешавају – све се то догађа у свету чија цивилизација као да се труди да знамење Часнога Крста буде заборављено и презрено, која покушава да потамни и прекрије Вечну Светлост Христовог Васкрсења, да своје хришћанске корене сасуши и сасече. Стога је Ваше дело, Блажењејши, дело Ваших архијереја, свештеника и верних, у овим трагичним околностима, још значајније. Последовање учењу Светих Отаца просијавших у најсветијој Александријској Патријаршији сигуран је пут који сви ми православни морамо да прођемо да бисмо и ми узнели свој принос, а умножили таланте од Бога нам свима дате, како би и народи Африке, ми овде на Балкану и сви верни широм васељене били достојни да чују спасоносне речи Господа: „Уђи у радост Господара свога!” (Матеј 25,21.23), поручио је предстојатељ Српске Цркве и нагласио: -У знаку тих речи, којима живимо, и крећемо се, и јесмо, којима посвећујемо сав живот свој, ми Ваше Блаженство, Вископреосвећену браћу архијереје и све чланове Ваше свештене пратње, заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и богољубивим српским народом, поздрављамо целивом љубави, а преко Вас поздрављамо и целивамо све Ваше вернике широм афричког континента. Добро нам дошли! Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда. Орден Светог Саве другог реда Патријарх је уручио Митрополитима гвинејском г. Георгију и пилусијском Нифонту. Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Теодору икону Светог апостола и јеванђелиста Марка. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке узвратио је бираним речима: -„Аврам је био рáд да види дан Мој; и виде и обрадова се“ (Јован 8,56). Ваше Блаженство, осећам ваистину дубоко узбуђење док посећујем сестринску Цркву у Србији, која увек наводњава духовну Њиву овога народа, цвета и доноси плодове на славу имена Његовога Светога у Тројичном Богу, у Православној Цркви нашој. Ово смо осетили данас приносећи бескрвну службу у овом величанственом храму; било пак у овом у којем се налазимо, или у некој сиромашној колиби од грања и прућа, негде у Африци, а што је место наше службе, служења Богу, и има исто мистичко величанство и сједињује оно што је овде доле са оним што је гóре, на небу са Господом. У мистеријском и светотајинском доживљавању Васкрсења Христовога и Другог доласка Господа нашег, ради освећења целокупнога нашега бића, нека буде име Господње благословено! Хвала и слава Богу Свесветом који нас свагда укрепљује у Христу и благосиља миомирисом знања Свога које се пројављује у нама, поручио је патријарх Теодор и додао: -Ваше Блаженство, посебно се радујем што се са својим сарадницима налазим овде међу Вама. Желео бих да нашу посету сестринској Српској Цркви прихватите и означите не тек као уобичајену, протоколарну, мирну посету. Дошли смо као поклоници у земљу освећену мученичком крвљу, српску земљу. Дошли смо да сусретнемо многострадални, мученички, али изузетно побожни православни народ Србије. Дошли смо као поклоници да узвратимо поклоничку посету оснивача Српске Цркве, њеног првог Архиепископа, Светога Саве који је посетио нашу Цркву у Египту пре осам стотина година. Дошли смо да целивамо благодатне свете мошти светих угодника Божјих, подвижника вере наше најсветије, православне вере, коју благочестиви српски народ држи и чува као драгоцени залог и благо, као неугасиво кандило, и то стога што зна да ако се угаси пламен Православља угасиће се и постојање самог народа. -Наравно, треба да нагласимо и то да Православље није неки гласноговорник национализма, јер, као што наглашава новопројављени светитељ наше Цркве, Јустин Поповић, Православље је Једна Света Саборна и Апостолска Црква, основана од Господа Исуса Христа преко Светих отаца. Остваривана мисија Цркве је у томе да буде усађена, да делује, обделава и да се развија у души свакога народа. Сваки члан, сваки припадник Православне Цркве треба да има осећање и сазнање да је саборна личност - вечна личност, богочовечанска личност, да припада Христу, и стога је брат свима људима, свој творевини, свакоме створењу. То је од Христа даровани циљ, сврха Цркве, те сваки други циљ није од Христа ни по Христу, већ од антихриста. Управо ову саборност, католичност Православне Цркве ми данас проповедамо служећи овде, и својим присуством овде посведочавамо с Вама и међу Вама. Наше служење је засновано, пре свега, на богонаученом и богољубивом начелу да у свези љубави, у љубави нелицемерној, једни друге упознајемо и признајемо што присније, да служимо нераскидивом јединству и заједничком ходу кроз историју, још већем спајању од оних првих веза љубави међу првим сестринским Црквама и браће хришћана међусобно у вери, браће у богослужењу, браће по канонском устројству, браће по нади. Истицање јединства Православне Цркве намеће нам императивну потребу наших дана, а која гласи: Треба да се што више зближавамо, да негујемо јединство, да удружимо све своје снаге као чланови и удови једног те истог Тела, тј. Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која поседује непатворени, нелажни сасуд са благом вере, љубави и наде. Само на овај начин Православље ће увек моћи да пружа истинско сведочанство Јеванђеља - да буде онај дан, као што каже свети писац, Пастир Јерма, када је једно Тело, једно мишљење, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав, казао је предстојатељ Александријске Цркве и наставио: -Свакако, наша је дужност, али и велико задовољство, да овом циљу доприносимо колико можемо речју, а пре свега молитвом Ономе који изнад свега може изобилно пружити одговор на оно што волимо или мислимо. Наше присуство овде, пред истим светим жртвеником, наше општење које увеличава и умножава нашу веру и чини да изобилује љубав свакога од нас једних према другима, и заснива се на темељу љубави Христове која је свеза савршенства (Колошанима 3, 14), а љубав је Дух Свети који чини да свако тело, спајано даром небеским, расте у Тело Христово, Тело Цркве, на изградњу и назидање Њега у љубави. Карактеристичне су по овом питању речи Светог Василија Великог, који пишући своме светом претходнику, Петру Александријском, примећује да су очи виновник или повод за телесну љубав, али истинска љубав Духа Светога јесте онај дар који спаја оне који су, споља гледано, далеко један од другог, која чини да они срасту и дођу до јединства и заједнице општења у вери. Наша је дужност да се спајамо, да разговарамо једни са другима, као што напомиње Свети апостол Павле, сваким међусобним контактом у светлости даривања Духа Светога који одржава свеколико биће устројства Цркве и који је изаткао свештене и неразориве везе љубави. Богорођено и богоочувано јединство чини основну претпоставку и предуслов који је неопходан да би Црква као Тело Христово расла и изграђивала се. Под таквим условима она може да се рашири и унапреди, иако са тешкоћом, са унутрашњим препрекама које су опасне, и то нарочито зато што су се умножиле у нашем материјалистичком времену. -Црква чини све ради сталног утврђивања речи Светога Јована Златоуста: Нека бесни море, али не може да учини ништа чврстој стени. Ово јединство у Господу треба да буде предмет служења свих помесних Православних Цркава које чувају апостолски императив: чувати јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4,3), будући сједињени у љубави која је, по апостолу Павлу, свеза савршенства (Колошанима 3,14). Одбацујемо сваку препреку или ситну амбицију с обзиром на визију великога циља - да се пружи свето и прозирно сведочанство данашњем немирном савременом свету. Веома је значајан допринос Ваше Свете Цркве, Српске, у очувању јединства. Много пута сте се с великим ревновсњем борили за овај свештени циљ. Што се тиче Александријске Цркве, можда је излишно напомињати да верно и постојано чувамо Предање, Реч Божју, скривену у Његовој Творевини, желимо да реч Божја, хришћанство допре у сав свет, да хришћански послужимо свему ономе што доприноси пројављивању и сведочењу свеправославног јединства. Ми, иначе, на својим плећима носимо терет александријске историје, Александрије као великог космополитског града чија васељенскост и екуменичност у мисли допире до крајњих граница, у све народе и сва племена. Овај покушај показује и наше присуство, посета делегације Цркве Александрије, овде међу Вама данас као израз изражавања црквеног општења и јединства на највишем нивоу, као најбоља могућа прилика да са одговорним погледом на ствари разменимо мишљења о значајним црквеним темама од општег и посебног значаја. Што се више и боље упознајемо кроз наизглед спољашње и телесно пријатељство, како се изражава Свети Велики Василије, утолико више и боље разумевамо надсветски дар јединства у Духу Светоме. То је позитивни допринос Цркве савременом, у много чему узбурканом и атомизираном и модернизованом свету у којем живимо. Веома лепа је порука и подстицај који пружа Свети Игњатије Богоносац када каже да треба да будемо подражаваоци Божјега човекољубља, да у љубави Христовој поново разгоревамо своје биће и уопште свако биће, да савршеним учинимо своје деловање. Молимо се Господу да нас Он удостоји да наставимо да сарађујемо по вољи Божјој и на добро најслађега нашег Православља. -Молитвено желимо побожном, благочестивом српском народу да заувек подражава живот, делања и понашања свог молитвеника и покровитеља архиепископа Светога Саве, који је приликом своје посете Египту оставио такав утисак на муслимане са којима се срео да су они после тога непрекидно говорили: Достојнији љубави и поштовања човек од овога данас није посетио египатску земљу; заиста је ово човек Божји. Благодаримо благочестивом српском народу на љубави коју нам је показивао. Благодаримо, Ваше Блаженство, посебно Вама Патријарше Иринеју, које име у преводу значи човек мира, на свем Вашем доприносу, напорима и жртви. Узносимо благодарност Светоме и Јединоме слављеноме Богу на благослову који нам је даровао да можемо бити данас овде с Вама, у овоме светоме храму, и да једним устима, једним срцем кличемо: Стојмо смерно, стојмо са страхом Божјим..., беседио је патријарх Теодор II. Као мало уздарје и спомен на посету Српској Цркви Блажењејши Патријарх г. Теодор II уручио је Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју пригодан дар, нагласивши поново да у Патријарху српском види човека мира и да ће када буде путовао широм Африке, на својим мисионарским путовањима, увек мислити на њега и искати молитве за њега говорећи: Теодоре, сећај се свога брата, човека мира и љубави, патријарха Иринеја. Данашњем радосном сабрању присуствовали су: свештенство Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофор Радивоје Панић; главни архитекта дипл. инг. арх. Мирослав Николић; иконограф на мозаику у Спомен-храму г. Николај Мухин; представници Академије за уметности. консервацију и рестаурацију Српске Православне Цркве, професори и студенти Правословног богословског факултета Универзитета у Београду, ученици Богословије Светог Саве, многобројне личности јавног и културног живота. Мушки београдски хор, Дечји хор Растко вођен диригентском руком Јелене Јеж и хор Мокрањац са диригентицом Милицом Тишмом пјенијем су торжествено прослављали Господа. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице