Претражи Живе Речи Утехе

Направимо половичан потез, а овај потез није само грешка, већ и рана. Своје тело носимо у цркву, а душу остављамо код куће. Доносимо колач да покажемо људима да славимо, али смо љубав према Христу оставили код куће. Идемо „званично“ обучени у цркву, али смо „биће“ сакрили јер изазива бол и тежину. Знамо да смо удови Тела Христовог, али смо у храму одсечени од наше браће у Христу. Осакаћен сам као члан, али није ме брига за то. Идемо да се причестимо ради „благослова“ Телом и Крвљу Христовом, али наш живот није заједница са Христом, већ употреба Христа и суманути однос према нашој себичности. Свештеницима дајемо имена само за телесно здравље или за побољшање нашег светског живота, али када нам Црква говори о Царству небеском, ми смо равнодушни. Икони Господњој прилазимо само да тражимо, а не да принесемо свој живот. Идемо у Цркву да китимо иконе, али наша душа је неукрашена љубављу и врлинама и у неким тренуцима мирише на демонски смрад. Идемо на разне прославе и весеља и скрнавимо лик Божији под изговором опуштања, али ћемо на Велики четвртак лити крокодилске сузе при погледу на Распетог, ког смо такође приковали са неколико удараца. Идемо Христу и видимо Га као судију с једне стране, и као магичног духа с друге, али одбијамо да Га видимо као правог Оца, јер такав однос захтева „срце“ и духовну одговорност коју ми не желимо да преузмемо. Идемо да крстимо дете, да му дамо име деде или баке, али Христовог имена нема у животу нашег детета. Христос ће постати само икона којој ћемо прилазити само ако се физички разболимо или желимо нешто да постигнемо у животу. Ни речи о личном истинском односу са Богом. Почињемо пост, али само у оброцима, јер усред страсти настављамо да прождрљиво слушамо. Венчамо се из хиљаду разлога, али не да бисмо се истински волели. Идемо један са другим у храм руку под руку да спојимо своје животе у један, али заправо ћемо се формално придружити својој себичности на путовању које ће се завршити бродоломом. Кренули смо са жељом да стварамо децу, али уместо да их видимо као Божје дарове и припремамо их за Његово Царство, ми их видимо као пројекцију наше себичности и желимо да кроз њихове животе живимо оно што нисмо проживели. У ствари, ми их припремамо да постану марионете света и постајемо поносни што смо их створили. А пошто створимо дете које не успева у љубави, кривимо Бога. У свету глумимо савршене родитеље, али када схватимо да смо одгојили децу ометену у духовном развоју, онда је касно за сузе. Идемо на протесте да кривимо политичара за кога смо гласали, али одбијамо да направимо праву револуцију срца и знања које ће променити свет. Стално захтевамо да се други промени, али одбијамо да променимо себе. Идемо ка понору, време је да схватимо да смо кренули погрешним путем, време је да променимо правац и живот. Дошло је време да пођемо путем Господњим који је Голгота, али се завршава Васкрсењем. Хоћемо ли коначно кренути ка правом животу или ћемо наставити да идемо ка смрти? о. Спиридон Скутис приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор

Овога јутра поздрављам сву Црну Гору и сав народ у Црној Гори ћивотом Светога Петра Цетињскога, највећег Црногорца у историји, законодавца, помиритеља у своје вријеме и, надамо се, помиритеља и у ово наше вријеме свих који живе у Црној Гори. Прије два дана свеукупно свештенство Црне Горе, и монаштво, било је пред Скупштином Црне Горе са поруком управо Светога Петра Цетињскога, на којој је он заснивао и своје дјело, а та порука је гласила да је у имену Божјем суд и правда. Овај народ наш, народ црквени православни, је такође ових дана под великим кијаметом исто то поручио. Десетине хиљада су биле код моштију Светога Василија Острошкога… И Свети Василије Острошки је такође позивао својим благословом, својим моштима на мир, на братску љубав и на слогу, и на закон истински и прави. Нажалост, тај глас, Божји глас, глас Божјих светих људи, глас народни, глас Цркве Божје, није услишен од стране представника садашње државе на челу са другом Милом Ђукановићем. Он је главна личност свега што се данас догађа у Црној Гори. Заборавио је, очевидно, ону ријеч Божју, ријеч Петра Другог Ловћенског Тајновидца која гласи: Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом. Друг Ђукановић је наставио, очевидно, политику топуза која је започета 1941. године, а настављена 1945. године. Насиље које је вршено над Црквом Божјом, над овим ћивотом Светога Петра Цетињског, оно је настављено под другим видовима до наших времена, и то насиље тријумфује у оном предвиђеном закону о слободи вјероисповијести. У суштини је то безакоње незапамћено у новијој историји Европе. И зато, ја сам поново слободан да, овдје поред ћивота Светога Петра, и са његовог ћивота, позовем све Црногорце, све људе који живе у Црној Гори, без обзира каквој они идеологији, патрији припадали, како се национално осјећали – да их позовем на мир, на братску слогу, на љубав, јер је то једино што је у овом тренутку потребно овдје свима нама. А у исто вријеме да позовем друга Ђукановића да одустане од закона топуза, од тог безакоња које би данас требало да се изгласава у Скупштини Црне Горе. Јер, треба да има у виду да је управо то разлог онога што се данас, противно моме благослову, догађа у Црној Гори. Он је главни узрочник тога што се данас догађа у Црној Гори. Он, са својом политиком и идеологијом титоистичко-бољшевичком, изазвао је праведни гњев народа. Данас се доноси закон под блокадом читавог града, под насиљем у којем је ангажована сва полиција Црне Горе да би се под тим насиљем добио закон о слободи вјероисповијести. Ово је позив другу Ђукановићу и свима који су спремни да потписују то безакоње да се макар у последњем тренутку отријезне, да одустану од тога злочина, од тога дјела које изазива проклетство над Црном Гором, над свима житељима Црне Горе – проклетство и Светога Петра Цетињскога и проклетство Светога Василија Острошкога. То је једини нормални пут, јер ово што се данас догађа у Црној Гори, догађа се пред лицем читаве Европе. И поруке које смо од Европе добили, прочитали, оне су и поруке Светог Василија, Светог Петра Цетињског, Цариградског Патријарха, Руске Цркве, Папе римскога, поруке Свете Горе. То су биле поруке љубави, поштовања истинског закона и законитости. Онај који није услишио те поруке, он данас доноси то своје безакоње под насиљем, под блокадом читавог града. И ако мисли да се на томе гради будућност Црне Горе, онда је он друг, јер су на томе градили другови, они који су у своје вријеме убили наследника Светог Петра Цетињског Митрополита Јоаникија са преко 120 свештеника. А колико је тек вјерника побијено, хришћана, Црногораца, одавде па све до Старе Градишке, тамо гдје је први пут пјевана химна проклетог Секула Дрљевића, Павелићевог министра, која је сад званична химна Црне Горе. У том духу се гради будућност Црне Горе, на тим темељима, на темељима братоубиства, и тога духа братоубиства. На томе се гради слобода. Надам се у Бога да ће се отријезнити они који су на власти, а и сви други, да се будућност не гради на насиљу и на безакоњу. Будућност, не само Црне Горе, него будућност Европе и свијета се гради на вјечним законима правде Божје, истине Божје, љубави Божје. И зато је ово позив данас, и онима који су на власти и свима другима, да кренемо тим путем мира, путем братске љубави и слоге. Вријеме је послије толиких невоља и несрећа које су нас пратиле да кренемо тим Божјим путем, јер једино тако можемо нешто урадити као ово покоољење. И да не изгубимо из вида – на првом мјесту нека зна друг Мило Ђукановић! – да коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом! То је оно што поручује Ловћенски Тајновидац, који је истим тим духом насиља и злочина, ено, ухапшен на Ловћену, и којим је срушена његова црква. Као што нам и сад припремају закон којим се отимају цркве Дакле, обурдала се ловћенска црква Светог Петра, обурла се и истинска, његошевска, светопетровска, световасилијевска Црна Гора. Хоћемо ли наставити то обурдавање наше душе, наше савјести, хоћемо ли наставити нашу срамоту, срамоту пред Европом и пред свијетом? Ја се у Бога надам да ће нас овај данашњи дан и мошти Светога Петра Цетињског и Светога Василија Острошког све призвати разуму и мудрости да кренемо истинским и правим, Божјим и људским путем, путем закона Божјег, путем изворних људских закона, путем братске слоге и братске слободе, братскога мира и свега онога што је Богу и истинском Божјем народу мило и угодно. Дај Боже, и Свети Петре Цетињски! Помогни и спаси све нас и уразуми нас твојим светим моштима и твојим светим присуством и у Скупштини Црне Горе и ван ње – учини и сада оно што си учинио док си био и ходио по овој земљи. Извор: Митрополија црногорско-приморска