Претражи Живе Речи Утехе

„Ако би Христос могао да спаси човека на други начин, Крст не би био потребан. Крст је раскрсница на којој стаје хришћанин. Или је једино у Христу могуће спасење, или је Христос једна потпуно непотребна и несхватљива манифестација, никоме разумљива. Штавише, онда се сумња и у Самог Христа, јер је Христос директно и недвосмислено рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“ (Јн.14:6) Он је рекао: „Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници.“ (Јн. 10:8) Узрок погибије људи је у томе што нису заволели Истину. Човек који је заволео Истину свом душом својом, обавезно ће је наћи! Сетите се Житија преподобног Антонија Римљанина, кога је Бог довео на камену из Италије у Новгород, јер је Италија отпала од Православља у римокатолицизам. Штавише, ко пажљиво чита историју Цркве зна за мноштво примера када су људи долазили из далеких земаља да би пришли Христу. Почевши од евнуха из Дела апостолских. Он је дошао из Етиопије да би сазнао за Христа Спаситеља. Како говори Свето Писмо: „Премудрост“, тј. Христос, „Сама по свим путевима тражи оне који Њу траже.“ А они који је не траже, они је и не налазе. Ко је крив што су погинули? Само они. Нису тражили Истину, нису је ни нашли. То је узрок погибије људи. И приче да ће их можда, неким другим, нама непознатим путевима Господ спасти, потпуно су неумесне. Шта значи „неким другим путевима“? Какав други истински пут постоји поред Христа? Ви знате за други начин спасења поред Искупљења? Нема га. Дванаеста анатема у Недељу Православља говори: „Онима који не примају благодат искупљења проповедану Јеванђељем, као једино средство нашег оправдања пред Богом – анатема!“ Једино средство нашег оправдања!” Свештеномученик Данил Сисојев [велики мисионар Руске Православне Цркве, мученички је пострадао 2009. године. Убијен је у храму у којем је служио у Москви због свог неустрашивог проповиједања Христа и обраћења многих у Православну вјеру. Разобличавао је лажи мухамеданства и осталих странпутица. Његове свете молитве да су са свима нама]. https://www.instagram.com/agape_nk/

Упалиш ТВ и чујеш вести о убиствима, ратовима, заверавама, преварама... Угасиш га фрустрирано па упалиш радио и чујеш политичке расправе, лажна обећања, чујеш како можеш лакше да потрошиш свој новац и добијеш позив футуролога, астролога да ти предскажу будућност... И њега гасиш у фрустрацији јер, наравно, до тебе не може стићи глас црквеног радија.... Изађеш да заборавиш све ово али поново је ту на стубовима и огласним таблама... Не прође дан а да не чујеш о болестима, разводима, тучама ... И тако прође 30, 40, 50 година живота, погребна саопштења, срећеш се са познаницима а да их и не препознајеш због маски које носе и слушаш о болестима, разводима, борбама... Наиђеш на црквицу, запалиш свећу, застанеш мало да одслушаш мелодије које се чују у позадини, али брзо одеш као да те јуре. Сваки дан ти се понавља овако... Осећаш страх од свега што чујеш и видиш око себе. А ипак, сваки дан их тражиш и сваки дан пропушташ Божије. Ум тражи страх, сад си га заволео, и једног дана, ако буде добро и пријатно, почињеш да бринеш шта се крије иза радости. Сада смо заволели страх. Прихватамо га без протеста и ћутке.... Постала је наша природа да страхујемо и бринемо, а без тога настаје паника. Бирамо га као подстицај и следимо га. Ево мог питања…. Зашто не желите да у цркви чујете речи које вам говоре да се не плашите, да имате веру, да замолите Христа да буде са вама и пружи вам речи љубави, мира, оснаживања? Да ли је могуће прочитати Јеванђеље и уплашити се или чути нешто непријатно? Постоји ли шанса да постанем црква а да то изазове страх, ужас и разочарање? Напротив, добићемо снагу, љубав, Христос ће нас загрлити... И најважније; Научићемо да се смиравамо, да имамо мир у души. Али, изгледа да смо заволели страх. https://www.vimaorthodoxias.gr/theologikos-logos-diafora/echoyme-agapisei-ton-fovo/#