Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'бушатлије'.
Found 2 results
-
Архиепископ цетињсјки Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благосиљао је са свештенством и вјерним народом бадњаке пред манастиром Светог Николе на Ободу Црнојевића. Честитајјућио сабраном народу бадњаке, Владика је рекао да је Обод свето мјесто и вјековно огњиште које је родило све друге светиње широм Црне Горе, укључујући и Цетињски манастир. „Овдје је он рођен и све што се на њему родило и стварало је рођено на Ободу. Овдје је, прије свега, штампан Октоих, ћирилична књига, света Божја књига која је свједочанство управо о Христу Богу нешем, о Његовом рођењу, о Његовом распећу и васкрсењу за живот свијета“, рекао је Владика. Додао је да је због тога значајно да се увијек враћамо овом темељу Црне Горе и свега часнога и честитога у њој. „Прије свега азбуци на којом је написано све оно што је часно и честито у историји Црне Горе. Нажалост, у наше вријеме та азбука, то писмо данас је занемарено, па кад дођете на Цетиње скоро да га више нема. Није то добро за Цетиње, ни за Европу. Са чим ћемо у Европу ако се одрекнемо онога што јесмо, што смо били, ако се одрекнемо свога писма и свега што је њиме написано“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је рекао да се огањ Христовог бадњака данас распламсао на Ободу. „Распламсао се данас широм васељене, а нарочито широм Црне Горе у ове дане када се наш народ враћа себи, својој вјери своме православљу чувајући светиње које су овдје саграђене, не да буду прћија ничија него да само припадају живоме Богу и Његовој истини. Храмови су Божји храмови, а Црква је прије и изнад свега Божја Црква“, нагласио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи Светог петра Цетињског из времена када је Махмут паша Бушатлија војевао на Црну Гору да је у имену Божјем суд и правда. „То треба да схвате и савремене Бушатлије исавремени Махмути, без обзира гдје владају: У имену Божјем је суд и правда“, поручио је Митрополит Амфилохије поздрављајући Ријечане поздравом „Мир Божји! Христос се роди“! Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- митрополит
- амфилохије
-
(и још 11 )
Таговано са:
-
Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама 7. октобра 2017. - 23:50 Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. г.)„, који је организовала Митрополија црногорско – приморска, након дводневног рада завршен је вечерас (у суботу) у Крипти Саборног Храма у Подгорици. На ово скупу је учешће узело око 5о научника из земље и иностранства. Скуп је почео Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио архиепископ цетињски, митрополит црногорско – приморски г. Амфилогије у цркви на Ћипуру и поменом за покој душа упокојеним члановима владарске лозе Црнојевића и Петровићима, краљу Николи и његовој супрузи краљици Милени. Први дио, свечаног отварања одржан је у петак, у пријеподневним часовима на Цетињу, у Његошевој печатњи у Цетињском Манастиру. Истог дана у поподневним часовима учесницу су допутовали у Подгорицу, гдје је у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења отпочео радни дио Научног скупа. Након уводног слова Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија, почела су излагања: ДР СРЂАНА ПИРИВАТРИЋА – Властела Немањића и српско-византијски односи – прилог предисторији Црнојевића, ПРОФ. ДР МАРКА АТЛАГИЋА И ДОЦ. ДР ДАЛИБОРА ЕЛЕЗОВИЋА – Двоглави орао као Немањићки хералдички симбол у грбу Црнојевића, ДР ЖЕЉКА ВУЈАДИНОВИЋА – Бушатлије – потомци потурченог Црнојевића, ПРОФ. ДР СРЂАНА ТРИФКОВИЋА – Дипломатија Серенисиме: Кључни фактор средоземне равнотеже снага, ПРОФ. ДР МИРОЉУБА ЈЕФТИЋА – Шеријатско право као основ исламизације у Црној Гори од Црнојевића до Светог владике Његоша Ловћенског Тајновидца, ХОШЕВ АНДРЕЙ ЮРЬЕВИЧА – Предание о передаче Господарем Джураджем Црноевичем светской власти Митрополитам Зетским, роль этого предания в истории и примеры его изложения в черногорских документах конца XVIII – начала ΧΙΧ века ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА СТАМАТОВИЋА – Поход Махмуд паше Бушатлије на Црну Гору и последња похара Цетињског Манастира Након краће паузе, Научни скуп је настављен излагањима: ПРОФ. ДР ЈЕЛИЦЕ СТОЈАНОВИЋ – Језички слојеви у књигама из штампарије Црнојевића ПРОФ. ДР МИЛОША КОВИЋА – Бенџамин Дизраели и слом Бушатлија (1831) ПРОФ. ДР СНЕЖАНЕ БОЖАНИЋ, ПРОФ. ДР ЂУРА ХАРДИЈА – Међе и међници на земљи Црнојевића – дух времена и сведочанство трајања ДР ВАСИЉА ЈОВОВИЋА – Црнојевићи – баштиници предања Немањића ДОЦ. ДР ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА – Пећка Патријаршија и Зетска Епископија/Митрополија ДР НЕДЕЉКО РАДОСАВЉЕВИЋ – Црногорска Митрополија и укидање Пећке Патријаршије 1766. године Други дан Научног скупа био је такођ динамичан и интересантан. Чули су се веома стручна и квалитетна излагања. У првом дијелу своје радове су изложили: МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ – Кучи на Сјеничко-пештерској висоравни МР НИКОЛА ШАБАН – Сличности и судбине наших народа са освртом на сличности и судбине Црнојевића и њихових јужних сусједа Арбанаса ПРЕДРАГ ВУКИЋ –Mанастир Ком у свом историјском трајању МОНАХ ДР ПАВЛЕ КОНДИЋ – Манастир Ком почетком ХХ вијека МР СВЈЕТЛАНА САМАРЏИЈА – Јелена Црнојевић (улога жене у средњовјековном друштву и очувању насљедства) ДР МАРИНА ОДАК МИХАИЛОВИЋ – Двоглави орао Ивана Црнојевићa: повратак византијској традицији у хералдици Зете МР СМИЉА ВЛАОВИЋ – Соко град у Штитарима МР МЛАДЕН ЗАГАРЧАНИН – Сахрањивање у Зети (14-15. вијек) У четвртој сесији своје радове изнијели су: ПРОФ. ДР МЛАДЕНКО САЏАК – Свијет и језик у Иванбегово доба (По Стјепану Митрову Љубиши) ПРОФ. ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ – Народна пјесма „Женидба Максима Црнојевића“: пјесничка и културолошка реконструкција ДОЦ. ДР КРИСТИНА Р. МИТИЋ – Црн ти образ на Божем дивану! (Вук, II, 89, 558, 1007) (опет о епским Црнојевићима-Иванбеговићима-Бушатлијама) ПРОФ. ДР ДРАГИША БОЈОВИЋ – Црнојевићи и Бушатлије у прози Григорија Божовића ПРОТОЈЕРЕЈ МР СЛОБОДАН-БОБАН ЈОКИЋ – Требник Штампарије Црнојевића и остали Требници настали у Црној Гори БЛАГОЈЕ РАЈКОВИЋ – Литургијско предање Зете Црнојевића у богослужбеним књигама из Ободске штампарије ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДРАГАН СТАНИШИЋ – Величаније Светом Петру Цетињском поводом Боја с Махмуд-пашом БИЉАНА ЦИНЦАР КОСТИЋ – Епитрахиљ Јелене Црнојевић Пета, уједно и последња сесија донијела је излагања: ДОЦ. ДР ГОРАНА ВАСИНА – Државна идеологија Црне Горе у новосадској јавности крајем 19. и почетком 20. века ˗ поглед на идентитет и средњовековну традицију МР ДЕЈАНА ВАСИНА – Пречанска штампа о прослави четири века Ободске штампарије ДР МИЛЕНЕ МАРТИНОВИЋ – Два Цетињска љетописа ПРОФ. ДР ДРАГАНА РАДЕНОВИЋА И ИВАНА ЛУКНАР – Црнојевићи, друштвено-културни допринос и уметност ДОЦ. ДР БУДИМИРА АЛЕКСИЋА – Црнојевићи и Бушатлије у српској епској поезији ДР ЗОРАНА ЖИВКОВИЋА – Супротстављеност венецијанске и српске културе у драми Лазе Костића ”Максим Црнојевић” ПРОФ. ДР. СИНИШЕ ЈЕЛУШИЋА – Култура Црнојевића у савременом пјесништву: Лакушићев циклус о Божидару Вуковићу ДР СРЂАНА ЗЛОПАШЕ – Психоаналитичка разматрања о идентитету у мултиконфесионалном друштву Сви учесници су једногласни да је Научни скуп испунио очекивања да су била веома квалитетна и стручна излагања а да је све то пратила веома добра организација. ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР су чинили Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски др Амфилохије, предсједник, Кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потпредсједник, те чланови Проф. др Радослав Распоповић, Проф. Др Драган Раденовић, Др Милена Мартиновић, Др Васиљ Јововић, Јован Маркуш, Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и монах др Павле Кондић. Следеће, 2018. године биће штампан и зборник радова, а све радове можете послушати на сајту нашег радија Светигоре – svetigora.com Н.П. фото: Јован Радовић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.